МЕТОДЫ ПОВЫШЕНИЯ ЭФФЕКТИВНОСТИ ОНКОЛОГИЧЕСКОЙ ПОМОЩИ БОЛЬНЫМ РАКОМ МОЛОЧНОЙ ЖЕЛЕЗЫ В ГОРОДЕ АНДИЖАН И АНДИЖАНСКОМ РАЙОНЕ

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
Отрасль знаний
CC BY f
51-55
84
19
Поделиться
Мамарасулова, Д., Урманбаева, Д., & Турсунов, Д. (2022). МЕТОДЫ ПОВЫШЕНИЯ ЭФФЕКТИВНОСТИ ОНКОЛОГИЧЕСКОЙ ПОМОЩИ БОЛЬНЫМ РАКОМ МОЛОЧНОЙ ЖЕЛЕЗЫ В ГОРОДЕ АНДИЖАН И АНДИЖАНСКОМ РАЙОНЕ. Журнал вестник врача, 1(2), 51–55. https://doi.org/10.38095/2181-466X-2021992-50-54
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье исследуется статистика самого распространенного в мире рака у женщин - рака груди, а также административных районов республики и Андижанской области. При анализе региональных данных были выбраны два наиболее густонаселенных района с наибольшим уровнем заболеваемости - город Андижан и район. В вышеупомянутых регионах разработана и внедрена прО1рамма ранней диагностики и скрининга рака груди среди 1116 женщин. Из обследованных пациентов 535 были здоровы, остальные имели разную степень патологии. Пациенты были разделены на 5 категорий в зависимости от их диагноза, и для каждой категории были даны лечение и рекомендации. В ходе наблюдения было диагносгировано 6 случаев рака груди, которые были направлены в региональное онкологическое отделение для планирования и проведения после* дующего лечения. На основании полученных результатов разработаны рекомендации по дополнению факторов риска и программы скрининга в соответствии с менталитетом населения.

Похожие статьи


background image

Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021 

50 

 

 

DOI: 10.38095/2181-466X-2021992-50-54                                                                          УДК 618.19-006.6-073.4/.8 

АНДИЖОН ШАҲАР ВА АНДИЖОН ТУМАН ҲУДУДЛАРИДА СУТ БЕЗИ  

САРАТОНИ БИЛАН КАСАЛЛАНГАН БЕМОРЛАРГА ОНКОЛОГИК ЁРДАМ  

САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ УСУЛЛАРИ 

Д. З. Мамарасулова

1

, Д. А. Урманбаева

1

, Д. М. Турсунов

¹Андижон давлат тиббиѐт институти, Андижон, Ўзбекистон 

2

Республика ихтисослаштирилган онкология ва радиология илмий-амалий тиббиѐт маркази, 

Андижон вилояти филиали 

 

Таянч сўзлар: 

кўкрак бези саратони, профилактика, кўкрак бези саратони касалликлари, ультратовуш диагно-

стикаси. 

Ключевые  слова: 

рак молочной железы, профилактика, предраковые заболевания молочной железы, ультра-

звуковая диагностика. 

Key words: 

breast cancer, prevention, precancerous breast diseases, ultrasound diagnostics. 

 

Ушбу мақолада ҳозирги кунда аѐлларда энг кўп учраѐтган онкохасталик – сут бези саратони касаллиги-

нинг жаҳон,  ҳамда Республикамиз  ва  Андижон вилояти маъмурий ҳудудлари статистик маълумотлари ўрга-
нилди.  Вилоят  маълумотлари  таҳлилида  энг  кўп  кузатилган  касалланиш  кўрсаткичи  ва  аҳолиси  зич  бўлган 
иккита ҳудуд – Андижон шаҳар ва туман танлаб олинди. Юқорида таъкидланган регионлар кесимида сут бези 
саратони касаллиги эрта ташҳислаш ва скрининг амалиѐти дастури яратилиб, 1116 нафар аѐллар орасида ама-
лиѐтга тадбиқ қилинди. Текширилган беморларнинг 535 нафари соғлом, қолган қисмида эса турли даражадаги 
патологик  ҳолатлар  аниқланди.  Беморлар  ташҳисига  асосан  5  та  категорияга  ажратилиб,  ҳар  бир  категория 
учун даво ва тавсиялар берилди. Кузатиш мобайнида 6 та сут бези саратони ташҳиси қўйилди ва кейинги даво 
муолажаларини режалаштириш ва ўтказиш учун регионал онкологик филиалга юборилди. Олинган натижалар 
асосида аҳоли ментолитетига мос тарзда хавф омиллари ва скрининг дастурини тўлдирувчи тавсиялар ишлаб 
чиқилди. 

 

МЕТОДЫ ПОВЫШЕНИЯ ЭФФЕКТИВНОСТИ ОНКОЛОГИЧЕСКОЙ ПОМОЩИ БОЛЬНЫМ  

РАКОМ МОЛОЧНОЙ ЖЕЛЕЗЫ В ГОРОДЕ АНДИЖАН И АНДИЖАНСКОМ РАЙОНЕ 

Д. З. Мамарасулова

1

, Д. А. Урманбаева

1

, Д. М. Турсунов

1

Андижанский государственный медицинский институт, Андижан, Узбекистан 

2

Андижанский филиал Республиканского Специализированног научно-практического медицинского центра 

онкологии и радиологии  

В данной статье исследуется статистика самого распространенного в мире рака у женщин - рака груди, 

а также административных районов республики и Андижанской области. При анализе региональных данных 
были выбраны два наиболее густонаселенных района с наибольшим уровнем заболеваемости - город Андижан 
и  район.  В  вышеупомянутых  регионах  разработана  и  внедрена  программа  ранней  диагностики  и  скрининга 
рака  груди  среди  1116  женщин.  Из  обследованных  пациентов  535  были  здоровы,  остальные  имели  разную 
степень патологии. Пациенты были разделены на 5 категорий в зависимости от их диагноза, и для каждой ка-
тегории были даны лечение и рекомендации. В ходе наблюдения было диагностировано 6 случаев рака груди, 
которые были направлены в региональное онкологическое отделение для планирования и проведения после-
дующего лечения. На основании полученных результатов разработаны рекомендации по дополнению факто-
ров риска и программы скрининга в соответствии с менталитетом населения. 

 

METHODS TO INCREASE THE EFFECTIVENESS OF ONCOLOGICAL CARE FOR PATIENTS WITH 

BREAST CANCER IN ANDIZHAN CITY AND ANDIZHAN DISTRICT 

D. Z. Mamarasulova

1

, D. A. Urmanbaeva

1

, D. M. Tursunov

1

Andijan state medical institute, Andijan, Uzbekistan 

2

Republican Specialized Scientific-Practical Medical Center of Oncology and Radiology, Andijan Regional Branch 

This article examines the statistics of breast cancer, the most common cancer in women today, as well as the 

administrative regions of the Republic and Andijan region.  In the analysis of regional data, two regions with the high-
est morbidity and density were selected - Andijan city and district. In the above-mentioned regions, a program of early 
diagnosis and screening of breast cancer has been developed and implemented among 1,116 women. Of the patients 
examined, 535  were  healthy  and the  rest had  varying degrees of pathology. Patients  were  divided into 5 categories 
based on their diagnosis, and treatment and recommendations were given for each category. During the follow-up, 6 
breast cancers  were  diagnosed and referred to the  regional oncology branch  for planning and conducting follow-up 
treatments. Based on the results obtained, recommendations were developed to supplement the risk factors and screen-
ing program in accordance with the mentality of the population. 

Оригинальная статья 


background image

Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021 

51 

 

 

Кириш. 

Тадқиқот  давомида  сут  бези  саратони  билан  касалланиш  хавф  омилларини 

ўрганиш мақсадида Андижон шаҳар ва туман ҳудудларида 1116 нафар клиник соғлом аѐл-
лар анкетаси, ҳамда 11 нафар СБС ва сут бези дисплазияси ўрганилди. Ушбу анкеталар асо-
сида СБС хавф омилларини аниқлаш бўйича статистик ишлов ўтказилди.  

Олинган омиллар СБС ривожланишида индувидуал хавфни баҳолашда прогностик мо-

дел тузиш асосини ташкил қилди. Тузилган ―Прогностик жадвал‖ 44 савол ва унга берилган 
117 турдаги жавобдан иборат бўлиб, ҳар бир жавоб варианти учун мос тарзда СБС да стати-
стик аҳамиятга эга хавф омилларини тасвирловчи ташҳисий коэффициентга (ТК) эга.  

Долзарблиги. 

Саратон ўрганиш бўйича ҳалқаро агентлигига кўра (СЎБҲА, Лион) сут 

бези  саратони  (СБС)  –  популяцион  скрининг ўтказишда  «идеал»  ўсма  ҳисобланади.  Ушбу 
хавфли ўсма аѐллар орасида, айниқса 50 ѐшдан юқори бўлганларда энг кўп учрайдиган ка-
саллик ҳисобланади. Дунѐ бўйлаб бирламчи аниқланган 10 млн беморнинг 10 % ушбу нозо-
логия билан касалланади [1]. 

Ўзбекистон Республикасида ҳам сўнги ўн йилликда СБС билан касалланиш кўрсатки-

чи  тобора  ошиб  бормоқда  [5,  10].  Эрта  ташҳислашдаги  қониқарсиз  ҳолат,  ҳамда  сут  бези 
тугунли хосилалари ва саратон ўртасида ўз вақтида ўтказилмаган дифференциал ташҳислаш 
саратон  хасталигини  замонавий  даволаш  самарадорлиги  пастлигининг  асосий  сабаблари 
ҳисобланади.  СБС  аниқлашда  палпатор  ва  маммаграфик  текширувлар  билан  бир  қаторда 
ультратовушли  текширув  ҳам  кенг  қўлланилади.  Радиокучланиш  йўқ  бўлганлиги  сабабли 
ушбу текширув усули барча ѐшдаги, ҳомиладолик ва лактация даврида ҳам беморларда ло-
зим бўлса бир неча бор қўлланилиши мумкин. Эхографик скрининг нафақат турли органлар 
ва  тизимлар  патологиясини  аниқлашда,  балки  хавфли  ўсмалар  субклиник  босқичларида 
дифференциал ташҳис ўтказишда катта аҳамиятга эга бўлиб, хирургик даво адекват хажми-
ни танлашда ҳам ѐрдам беради [2–4, 10–12]. 

Сут бези текширувида энг кенг тарқалган усул бу безларни тиббий ходим томонидан 

ўтказиладиган  клиник  кўруви  (CBE  –  Clinical  Breast  Examination)  ҳисобланади.  Канада 
тадқиқотчиларига  кўра  СВЕ  усули  юқори  специфик  (95-99  %)  ва  сезувчанликка  (47-80  %) 
эга. Ciatto et al. ўтказилган 2740 та СВЕ асосида аниқланишича, текширув сезувчанлиги ка-
саллик босқичига боғлиқ:  48%  – сancer in  situ, 70%  –  I босқич, 90%  –  II босқич, 89%  –  III 
босқич, 93% – IV босқич (Ciatto et al., 1991) Сут безлари клиник текшируви сезувчанлиги ѐш 
аѐлларда ва хавфли ўсма эрта босқичларида пасаяди [2,3]. 

Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш Вазирлиги маълумотларига кўра, Респуб-

ликада энг кўп аниқланган онкологик касаллик – сут бези саратони. Бу турдаги хавфли ўсма 
билан касалланиш кўрсаткичи 100 минг аѐл сонига 9,1 нафарга етган. Экспертлар фикрига 
кўра, ушбу хасталик келиб чиқишида ирсий омил катта аҳамиятга эга, айниқса она томони-
дан. Агар BRСA 1-2 генлари мутацияга учраган бўлса, 45-75 % ҳолатларда фарзандга ўтиши 
мумкин [6,7,8,9].  

Сут бези саратонини эрта аниқлашга қаратилган чора-тадбирлар натижаларини опти-

мизация қилишда индувидуал прогнозлаш ва хавф гуруҳини шакллантириш аҳоли орасида 
касаллик скрининг амалиѐтида биринчи даражали масала ҳисобланади. Профилактик чора-
тадбирлар  ўтказишда  асосий  қийинчилик  –  кўплаб  беморлар  суровномасидантолинган 
натижалар таҳлили ва таҳминий ташҳисни қўйиш ҳисобланади. Эрта ташҳислашда инфор-
мацион  тизимни  қўллаш  орқали  касалликни  келтириб  чиқарувчи  омиллар  комплексини 
аниқлаш асосида юқори хавф гуруҳини шакллантириш мавжуд саволлар ечимиинг бир усу-
ли бўлиб хизмат қилади.  

Таклиф этилган дастур самарадорлиги кўп ҳолларда регионал соғлиқни сақлаш тизи-

мининг  моддий  аҳволига,  фойдаланиладиган  технологияларга  ва  онкологик  ҳолат 
бошқариш ѐндашувига боғлиқ.  

Экспертизанинг  материаллари  ва  усуллари. 

Ушбу  тадқиқот  асосида  Республика 

ихтисослаштирилган онкология ва радиология илмий амалий текширув маркази, Андижон 
филиалига  мурожаат  қилган  ва  ультратовушли  текширув  хулосалари  асосида  тўлдирилган 

Д. З. Мамарасулова, Д. А. Урманбаева,... 


background image

Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021 

52 

 

 

1 жадвал. 

Сут безларини ультратовуш текширувининг хулосалари. 

анкета маълумотлари асосида таҳлил ўтказилди. Барча текширувлар филиал маммологлари 
ва УТТ юқори малакали мутахассислари томонидан ўтказилган. Андижон шаҳар ва туман 
ҳудудларида яшовчи 17-49 ѐшдаги соғлом аѐллар текширилди. Ушбу контингент ОАВ ѐрда-
мида кўрувга чақирилди. Тузилган ―Прогностик жадвал‖ 44 савол ва унга берилган 117 тур-
даги  жавобдан  иборат  бўлиб,  ҳар  бир  жавоб  варианти  учун  мос  тарзда  СБС  да  статистик 
аҳамиятга эга хавф омилларини тасвирловчи ташҳисий коэффициентга (ТК) эга. 

Анкеталар йиғилгандан ва маммолог кўрувидан кейин беморлар сут безлари ва регио-

нар лимфа тизим ҳолатини ўрганиш мақсадида УТТ текширувига юборилган.  

Натижалар. 

Андижон  шаҳар  ва  туманда  яшовчи  1116  нафар  аѐллар  текширувдан 

ўтказилди. Тадқиқот натижалари 1- жадвалда кўрсатилган.  

УТТ  текширув  натижалари  қуйидаги  кўринишга  эга:  соғлом  аѐллар  сони  535  нафар 

(49,7%), фиброз-кистоз мастопатия 163 (14,6%), фиброз мастопатия 140(125%), тугунли ма-
стопатия 64(5,7%), диффуз мастопатия 30 (2.68%), сут бези кистоз зарарланиши 95(8,51%), 
фиброаденома  13(1.16%),  Минц касаллиги  13(1,16%)  ва  хавфли  ўсмага  гумон  ҳолатлар  11
(0,98%). Галактоцеле, атерома ва липома каби бошқа патологиялар 2 (0,26%) ва 1 (0,089%) 
нафар беморда аниқланган.  

Ўтказилган таҳлил маълумотларига кўра, текширувдан ўтган аѐлларнинг деярли 50 % 

да  сут  бези  патологиялари  аниқланган.  Ушбу  хасталиклар  ўз  навбатида  сут  бези  саратони 
касаллигини келтириб чиқариш учун асос бўлади. Сайрамизнинг статистик маълумоти 1000 
нафар аѐлга 2 га тенг бўлса, тадқиқотимиз натижаси эса хавфли ўсмага гумон ҳолатлари 11 
(0,98 %) ни кўрсатди (хавфли ўсмалар цитологик текширув ва аспирацион биопсия йўли би-
лан тасдиқланди). Фарғона водийси аҳолиси орасида Минц касаллиги, тугунли мастопатия 
каби  саратонолди  касалликлари  миқдори  Республикамиз  ўртача  статистикасига  нисбатан 
юқори  бўлганлиги  учун  сут  бези  хавфли  ўсмалари  билан  касалланиш  кўрсаткичларини 
кўтарилишига олиб келади. Бу ҳолат водий аҳолиси Республиканинг бошқа ҳудуларига нис-
батан зичлиги билан боғлиқ бўлиши мумкин.  

Мухокама. 

Мастопатиянинг турли шаклларида органнинг анатомик ўзгариши турли-

ча бўлади, аммо барча ҳолатларда ўзаро кесишувчи ва атроф тўқималарга яққол чегарасиз 
ўтувчи  фиброз  тортмалар  бўлади.  Бириктирувчи  тўқиманинг  сут  бези  бўйлаб  ѐйилиши, 
атрофик бўлакчалар ва майда кисталар пайдо бўлиши касалликнинг умумий белгиси ҳисо-
бланади.  Тугунли  мастопатиянинг  кўриниши  тугунли  ҳосила  каби  эмас.  Улар  ўзаро  аниқ 

Оригинальная статья 

№ 

Ташҳис 

Текширилганлар 

Соғломлар 

535 (49,7%) 

Фиброз-кистоз мастопатияси 

163(14,6%) 

Фиброзли мастопатияси 

140(12,5%) 

Тугунли мастопатияси 

64(5,7%) 

Липома 

12(1,07%) 

Аденоз 

8(0,71%) 

Диффуз мастопатия 

30(2,68%) 

Кўкрак сут бези кистаси 

95(8,51%) 

Лимфоаденопатия 

26(2,32%) 

10 

Неоплазмага шубха МЖ 

11(0,98%) 

11 

Минц кассалиги 

13(1,16%) 

12 

Фиброаденома 

13(1,16%) 

13 

Галактоцелле 

2(0,17%) 

14 

Фиброз-тугунли мастопятия 

3(0,26%) 

15 

Атерома 

1(0.089%) 

Жами

 

1116(100%) 


background image

Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021 

53 

 

 

чегара, гомоген эхотузилиш ва тугун атрофидаги тўқима деформацияси билан бир биридан 
фарқланади.  Допплеронрафияда  томирлар  чизиқсимон  йўналишга  эга,  қон  томир  суръати 
кучайиш белгилари йўқ. Сифатли эластографияда ўсманинг қаттиқлик картограммаси атроф 
тўқималарга аналогик тарзда яшил ва қизил-яшил палитра кўринишида бўлди [3]. 

Кисталар анэхоген бир ҳил турдаги думалоқ ѐки овоид шаклдаги, текис яққол чегарага 

эга,  ичидаги  суюқликнинг  акси  бўлмаслиги, латерал  акустик  соялар  ва  сигналнинг  дорсал 
кучайиши билан бўлган тасвирга эга. Васкуляризация аниқланмайди.  

Олинган маълумотларни тартибга солиш учун сут безлари УТТ ўтказилганда тизими 

бўйича  градациялардан  BI-RADS  фойдаланилди.  Маълум  бир  беморлар  учун  режалашти-
рилган тактика 1 йилда бир маротаба динамик текширувдан ўтиш (патология аниқланмаган 
ҳолатларда  –  1  категория),  ҳамда  патологик  жараѐнни  гистологик  ва  иммуногистологик 
ҳусусиятларини  морфологик  тасдиқлашгача  бўлган  тактикалар  ўтказилди.  Яққол  саратон 
белгилари бўлган беморлар 5 категория деб баҳоланди [3]. 

1  категория.  Сут  безида  патологик  ўзгаришлар  аниқланмаган  беморлар  (соғлом  аѐл-

лар) ушбу гуруҳга киритилди. Бир йилда бир маротаба назоратда кўрув тавсия қилинди.  

2 категория. Хавфсиз ўсмалар (оддий кисталар, липомалар, атеромалар, фиброадено-

малар, стабил олеогранулемалар, зарарланиш ва транспозиция белгилари бўлмаган сут бези 
имплантлари) аниқланган беморлар ушбу гуруҳга киритилди ва ҳар 6-12 ойда назорат тек-
ширув тавсия қилинди. 

3 категория. Хавфсиз ўсмаларнинг саратонга гумони 2 % дан кўп бўлмаган ҳолатлар 

(интра – ва перитуморал қон айланиши кучаймаган бирламчи фиброаденомалар, олеограну-
лемалар,  кальцинатлар  бўлмаган  тугунли  гиперплазия  ҳудудлари,  маститнинг  шиш-
инфильтратив  турлари,  сут  бези  абсцесслари,  яллиғланган  кисталар)  юқоридаги  гуруҳга 
мансуб. Назорат кўрув консерватив даводан 3 ойдан кейин ўтказилади. Агар 3 ойдан кейин-
ги текширувда манфий динамика аниқланса бу ҳолат 4 категория, агар даво самара қилса 2 
категория деб баҳоланади [3]. 

Сут безидаги патологик ўзгариш 3 дан 94% гача хавфли ўсмага гумон бўлган ҳолатлар 

(3 см дан катта бўлган фиброаденомалар, баргсимон фиброаденомалар, 6 ойлик динамикада 
ўлчами  5  ммга  катталашган  фиброаденомалар,  қон  айланиши  кучайган,  нотекис  чегарали, 
орқа контурлари ѐрқин визуализацияси бўлмаган ѐки таркибида кальцинатлар бўлган фиро-
аденомалар; ўз ичида солид ҳосилалар сақлаган атипик кисталар, каналичи папилломалар, 
ўтказилган давога ижобий динамика кузатилмаган маститнинг шиш-инфильтратив ва бошқа 
турлари, кальцинатлар мавжуд бўлган тугунли гиперплазияли ўчоқлар) 4 категорияга кири-
тилди.  Юқорида  айтиб  ўтилган  патологик  жараѐнлар  аниқланса,  беморга  морфологик  тас-
диқлаш мақсадида тери орқали пункцион ѐки трепан биопсия амалиѐти ўтказилиши лозим 
[3]. 

СБС яққол белгилари аниқланган 5 категорияга киритилди.  
Юқорида таъкидланган BI-RADS тизими бўйича градацияларни этиборга олган ҳолда 

УТТ  мутахассислари  барча  мезонларни  инобатга  олган  ҳолда  бемор  категориясига  В-
режим, РДГ, ЭДГ, эластографиялар қўлланилиб аниқлик киритдилар. Амалиѐтчилар олин-
ган ультратовушли хулосаларга асосланиб ўз даволаш тактикасини режалаштирди [3]. 

1116 нафар аѐлдан 500 нафарида В-0 ѐшга хос ўзгаришлар, 35 нафарида В-1 ѐғли инво-

люция, 98 нафарида В-2 киста ва фиброаденомалар, 10 тасида В-3 атипик кисталар, 13 таси-
да В-4 каналичи папилломалар ва 11 нафарида В-4ВС ва 1 та В-5 аниқланди. Шу ўринда 202 
аѐлдан 60 тасида (29.7%) 2 категория аниқланиб, 6 ойдан кейин қайта кўрув тавсия қилин-
ган бўлса, 65 нафарида (32,2 %) 3 категория аниқланди. Буларга консерватив даво ва 3 ой-
дан кейин қайта мурожаат қилиш тавсия қилинди. 6 нафар аѐлга (3%) 4 категория ва 8 нафа-
рига (4%) 5 категория ўрнатилди.  

4,5 категориядаги ўчоқли патология аниқланган беморларнинг барчаси ингичка игна-

ли  пункция  натижаларини  морфологик  тасдиқланиши  асосида  ўрнатилган.  СБС  ташҳиси 
гистологик хулосага асосланган ҳолда ўтказилган хирургик даводан кейин морфологик тас-

Д. З. Мамарасулова, Д. А. Урманбаева,... 


background image

Доктор ахборотномаси № 2 (99)—2021 

54 

 

 

лиқланган.  

СБС билан касалланганларнинг 1 тасида (12,5 %) касаллик цитологик тасдиқланмаган, 

ўтказилган хирургик даво препарати қайта кўрилганда ташҳис ўз исботини топган. 1 нафар 
беморда  ультратовушли  текширувда  фиброаденома  ташҳиси  қўйилган  ва  оператив  даво 
ўтказилган. Препарат текширилганда фиброаденома, малигнизация белгилари билан ташҳи-
си цитологик ва гистолгик тасдиқланган.  

Хулоса. 

Шундай  қилиб,  СБС  касаллигини  ташҳислашда  эластография  режимини  ўз 

ичига олган комплекс УТ текширув юқори информативлиги билан ажралиб туради. Бу усул 
сезувчанлиги 97,6:, спецификлиги 86 %, аниқлик кўрсаткичи эса 96,3 % ни ташкил қилди. 
BI-RADS тизими градациясини қўлланиши динамик текширувлар тактикасини умумлашти-
риш ва сут безининг турли патологияларида беморни олиб боришни режалаштиришда ѐр-
дам беради. 

 
 
 
 
 

Фойдаланилган адабиѐтлар: 

1.  Заболотская  H.B.,  Заболотский  B.C.  Комплексное  ультразвуковое  исследование  молочных  желез  //  Sono-

aceinternational. — 2000. —№6. — С. 86–92. 

2.  Комарова  О.E.  Маммографический  скрининг:  роль  в  снижении  смертности  от  рака  молочной  железы  // 

Маммология. — 2006. —№3. — С. 5–10. 

3.  Кит  О.И.  Максимова  Н.А.  Дурицкий  М.Н.   Арзамасцева  М.А.   Ильченко  М.Г.  //Роль  ультразвукового 

исследования  на  этапах  скрининга  при  проведении  дней  профилактики  онкологических  заболеваний  мо-
лочных желез.//Современные проблемы науки и образования. – 2015. – № 2 (часть 1) 

4.  Л.И. Кухарева, В.И. Невожай. Роль ультразвукового исследования в диагностике рака молочной железы//

PacificMedicalJournal, 2005, No. 4, p. 33–34. 

5.  D.Z.  Mamarasulova, Z. Ergasheva.Tumor markers in the diagnosis and monitoring of breast cancer (BC)Journal 

Article published Feb 2017 in European Journal of Cancer volume 72 on page S87.  

6.  Рассказова,  Е.  А.,  &  Рожкова,  Н.  И.  (2015).  Скрининг  для  ранней  диагностики  рака  молочной  желе-

зы. Исследования и Практика в Медицине, 1(1), 45. https://doi.org/10.17709/2409-2231-2014-1-45-51 

7.  Семиглазов,  В.  Ф.,  &Семиглазов,  В.  В.  (2010).  Скрининг  рака  молочной  железы. Практическая  Онколо-

гия, 11(2), 60–65. 

8.  Трофимова Е.Ю. Комплексная ультразвуковая диагностика заболеваний молочной железы: автореф.дис. … 

д-ра. мед. наук. — М., 2000. — 39 с. 

9.  Т.К.Худайкулов., А.Т. Худайкулов., Т.М. Палванов. Осведомленность о раке молочной железы, предупре-

ждающих  симптомах  и  эффективных  методах  скрининга  среди  женщин  Хорезмской  области  Узбекиста-
на //Поволжский онкологический вестник-2015.-№3 –с 49-55.  

10. Щенникова  Т.И.Роль  скрининговых  программ  в  ранней  диагностике  рака  молочной  железы//  Bulletinof 

Medical Internet Conferences (ISSN 2224‐6150) 2013. Volume 3. Issue 12 

11. Irwig L., Houssami N., van Vliet C. New technologies in screening for breast cancer: a systematic review of their 

accuracy // Breast Cancer.— 2004.—Vol. 90. — №11. — P. 1–5. 

12. Caiazzo  L.,  Assentato  F.,  Girolami  G.  3D  vascularization  of  breast  nodules  //  Ultrasound  in  Med.  and  Biol.  — 

2000. — Vol. 26. — №4. — P. 13–21. 

 

Оригинальная статья 

Библиографические ссылки

Заболотская Н.В., Заболотский В.С. Комплексное ультразвуковое исследование молочных желез // Sono-aceintemational. — 2000. —№6. — С. 86-92.

Комарова О.Е, Маммографический скрининг: роль в снижении смертности от рака молочной железы // Маммология. — 2006. —№3. — С. 5-10.

Кит О.И. Максимова Н.Л. Дурицкий М.Н. /Чрзамасцева М.Л. Ильченко М.Г. //Роль ультразвукового исследования на этапах скрининга при проведении дней профилактики онкологических заболеваний молочных желез.//Современные проблемы науки и образования. - 2015. - № 2 (часть 1)

Л.И. Кухарева, В.И. Невожай. Роль ультразвукового исследования в диагностике рака молочной железы// PacificMedicalJournal. 2005, No. 4. р. 33-34.

D.Z. Mamarasulova. Z. Ergasheva.Tumor markers in the diagnosis and monitoring of breast cancer (BC)Joumal /rticle published Feb 2017 in European Journal of Cancer volume 72 on page S87.

Рассказова. E. A.. & Рожкова. II. И. (2015). Скрининг для ранней диагностики рака молочной железы. Исследования и Практика в Медицине. 1(1), 45. https://doi.org/10.17709/2409-2231-2014-l-45-51

Семиглазов, В. Ф„ &Семиглазов, В. В. (2010). Скрининг рака молочной железы. Практическая Онкология. 11(2), 60-65.

Трофимова Е.Ю. Комплексная ультразвуковая диагностика заболеваний молочной железы: автореф.дис. ... д-ра. мед. наук. — М., 2000. — 39 с.

Т.К.Худайкулов.. А.Т. Худайкулов.. Т.М. Палванов. Осведомленность о раке молочной железы, предупреждающих симптомах и эффективных методах скрининга среди женщин Хорезмской области Узбекистана //Поволжский онкологический вестник-2015.-№3 -с 49-55.

Щенникова Т.Н.Роль скрининговых программ в ранней диагностике рака молочной железы// Bulletinof Medical Internet Conferences (ISSN 2224 6150) 2013. Volume 3. Issue 12

Irwig L., Houssami N., van Vliet C. New technologies in screening for breast cancer: a systematic review of their accuracy // Breast Cancer.— 2004.—Vol. 90. — №11. — P. 1-5.

Caiazzo L., Assentato F., Girolami G. 3D vascularization of breast nodules // Ultrasound in Med. and Biol. — 2000. — Vol. 26. — №4. — P. 13-21.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов