Доктор ахборотномаси № 2 (94)—2020
150
DOI: 10.38095/2181-466X-2020942-150-153 УДК: 616.345-006.6-021.3-031.14
ЙЎҒОН ВА ТЎҒРИ ИЧАК ЎСМА КАСАЛЛИКЛАРИНИ АНДИЖОН
ВИЛОЯТИДАГИ ҲОЛАТ ВА ЗАМОНАВИЙ ЁНДАШУВ
Д. З. Мамарасулова, З. Н. Исаев, Б. Х. Маткаримов, Д. М. Турсунов
Андижон давлат тиббиѐт институти, Андижон, Ўзбекистон
Ключевые слова:
толстая кишка, прямая кишка, опухолевые процессы.
Key words:
colon, rectum, tumor processes.
СОСТОЯНИЕ И СОВРЕМЕННЫЙ ПОДХОД В ИЗУЧЕНИИ ОПУХОЛЕВЫХ ЗАБОЛЕВАНИЙ
ТОЛСТОЙ И ПРЯМОЙ КИШКИ В АНДИЖАНСКОЙ ОБЛАСТИ
Д. З. Мамарасулова, З. Н. Исаев, Б. Х. Маткаримов, Д. М. Турсунов
Андижанский государственный медицинский институт, Андижан, Узбекистан
THE SITUATION AND MODERN APPROACH IN THE STUDY OF COLON AND RECTUM
TUMOR DISEASES IN ANDIJAN REGION
D. Z. Mamarasulova, Z. N. Isayev, B. H. Matkarimov, D. M. Tursunov
Andijan state medical institute, Andijan, Uzbekistan
Охирги ўн йилликда дунѐнинг жуда кўп мамлакатларида ва шу жумладан
Ўзбекистонда ҳам тўғри ичак саратони билан касалланиш ортиб бормоқда. Ҳар йили 100000
аҳолидан 50 та янги колоректал саратон кузатилмоқда ва аҳолининг 5% қатлами умри
давомида тўғри ичак саратони билан касалланмоқда [1, 2, 3, 4]. Бутун дунѐ бўйича йилига
600 мингга яқин колоректал саратон аниқланади ва уларнинг ярмидан кўпи шу йилнинг
ўзида вафот этади [5, 6]. Тўғри ичак саратони барча ѐмон сифатли ўсма касалликларини 5%
- 6% ни, ҳазм тизими ѐмон сифатли ўсма касалликларини 40-45 % ни ташкил қилади [7, 8,
9]. Ҳар йили бутун дунѐ бўйича 600 мингдан ортиқ колоректал саратон ташҳиси қўйилади,
улардан 60%и ривожланган мамлакатларга 40%и эса қолган мамлакатларга тўғри келади [3,
9, 10, 11, 39]. Тўғри ичак саратони хавф омилларига 55 ѐшдан катталар ва асосан 70-75 ѐш
тўғри келади [3, 4, 12] ва шундан 80-85% қуйи III-IV босқичда аниқланади ва уларнинг яр-
мидан кўпи бир йил мобайнида вафот этади [13, 14]. Касаллик дунѐнинг иқтисодий риво-
жланган мамлакатларида (АҚШ, Канада, Япония) кўп учрайди. Ҳиндистон, Хитой, Вьетнам
давлатларида нисбатан кам учрайди [9]. Ушбу хасталик иқтисодий ривожланган мамла-
катларда ривожланмаган мамлакатларга қараганда қарииб 10 маротаба кўпроқ учрайди [8].
Ўзбекистонда тўғри ичак саратони билан, РОИМ маълумотларига кўра касалланиш 41
-50 ѐшда 18,4%ни, 51-60 ѐшда 24,4% ни, 61-70 ѐшда 18,5% ни, 70 ѐшдан кейин 38,7% ни
ташкил қилади.
Тўғри ичак саратонини химиотерапия, радиотерапия, хирургик даволаш, комбинация-
лашган ва комплекс даво усуллари мавжуд бўлиб бу усуллар самарадорлиги даволанган бе-
морнинг қанча вақт рецидивсиз яшашига қараб баҳоланади. III босқичда жарроҳлик усули
билан даволаш фақат 20.2 % дан 31.5 % гача ҳолларда бемор ҳаѐтини 5 йилдан кўпроққа
узайтиради. Даволаниш самарадорлигини ошириш мақсадида ташҳисдан олдинги радиоте-
рапия муолажалари ўтказиш йўлга қўйилганлигига қарамасдан илмий адабиѐтларда тўғри
ичак саратонини III босқичида гистологик тузилишига кўра ташрихдан олдин
(неоадъювант) ўтказиладиган нур + химиотерапия ҳақидаги илмий маълумотлар биз ўрган-
ган илмий адабиѐтлар руйхатида кам учради.
Юқорида келтирилган маълумотлар таҳлили тўғри ичак саратони ташҳиси, даволаш
масалаларини нақадар долзарблиги, ечимини кутаѐтган муаммоларни ҳал қилиш зарурати-
ни кўрсатиб турибди.
Кейинги йилларда бутун дунѐдаги мамлакатларда овқат ҳазм қилиш системаси ўсма
касалликларини аниқлаш ва даволашида бир қанча муваффақиятларга эришилганига қара-
май бу касалликлар билан оғрувчанлик ва ўлим кўрсаткичлари юқорилигича қолмоқда [15,
16].
Обзор литературы
Доктор ахборотномаси № 2 (94)—2020
151
В.М. Мерабишвили маълумотларига қараганда сўнгги 20 йил ичида тўғри ичак сарато-
ни 3,5 маротиба ортди [16, 17]. Шунинг учун ҳам ҳозирги замон клиник тиббиѐтида онкопр-
октология муаммолари ичида тўғри ичак саратони муаммоси долзарблигича қолмоқда.
В.И. Чиссов ва М.И. Давыдовларни адабиѐтларида келтирган маълумотларга кўра
тўғри ичак саратони билан касалланиш дунѐнинг иқтисодий ривожланган мамлакатлари, шу
жумладан Россия федерациясида кескин ортиб кетиши кузатилмоқда [9, 13,16].
Худди шу адабиѐтда келтирилишича ҳар йили бутун дунѐ бўйича янги 800000 та янги
―йўғон ичак саратони‖ ташҳиси қўйилади ва унинг 65% дан ортиги тўғри ичак саратонига
тўғри келади [9, 13].
Бутун дунѐ бўйича йилига 50 та янги колоректал саратон ҳар 100000 аҳолида кузатил-
моқда ва аҳолининг ҳар 20 тасидан биттаси умри давомида тўғри ичак саратони билан ка-
салланмоқда [1, 2, 3, 4, 7, 17]. Сайѐрамизда йилига 600 мингга яқин колоректал саратон
аниқланади ва уларнинг 350 мингдан (ярмидан кўпи) кўпи шу йилнинг ўзида вафот этади
[5, 6, 9].
Охирги 20 йил ичида тўғри ичак саратони Россия федерациясида еттинчи ўриндан
бешинчи ўринга кўтарилгани аниқланганлиги бу касаллик билан касалланишни кескин
ортиб бораѐтганлигидан далолат беради. Касаллик ўпка саратони, ошқозон саратони ва
кўксаратон бези саратонидан кейинги ўринда туради [9].
Тўғри ичак саратони барча ѐмон сифатли ўсма касалликларини 5% - 6% ни, ҳазм тизи-
ми ѐмон сифатли ўсма касалликларини 40-45% ни ташкил қилади [7, 8, 9].
Сайѐрамизда айни пайтда 3,5 млн колоректал саратон ташҳиси билан беморлар бўлиб
улардан 60% и ривожланган мамлакатларга 40% и эса қолган мамлакатларга тўғри келади
[3, 10, 11, 13].
Тўғри ичак саратони хавф омилларига 55 ѐшдан катталар ва асосан 70-75 ѐш тўғри ке-
лади ва шулардан 80-85% қуйи III - IV босқичда аниқланади ҳамда уларнинг ярмидан кўпи
бир йил мобайнида вафот этади [3, 4, 12, 13, 14].
Тўғри ичак саратони дунѐнинг иқтисодий ривожланган мамлакатлари АҚШ, Канада,
Япония, Австралия, Янги Зелландия, шимолий Америка, шимолий ва шарқий европа мама-
лакатларида максимал кўрсаткичларда, жанубий ва ғарбий Европа мамлакатларида нисба-
тан юқори кўрсаткичларда, жанубий Америка мамлакатларида нисбатан кам кўрсаткичлар-
да ва Африка ҳамда Осий қитъаси мамлакатларида (Исроил, Саудия Арабистони, Ҳин-
дистон, Хитой, Въетнам) кам учрайди (Япония мамлаки бундан мустасно). Ривожланмаган
давлатларда (Ҳиндистон, Хитой, Въетнам) ривожланган давлатларга (АҚШ, Канада, Япо-
ния, Янги Зелландия) нисбатан 20 маротиба кам учрайди Ушбу хасталик иқтисодий риво-
жланган мамлакатларда ривожланмаган мамлакатларга қараганда қарииб 10 маротаба
кўпроқ учрайди [8, 9, 16, 17].
Америка Қўшма Штатларида тўғри ичак саратони барча ѐмон сифатли ўсма касал-
ликлари ичида эркакларда ҳам аѐлларда ҳам 3 - чи ўринда туради, ўлим кўрсаткичи бўйича
эса 2 - чи ўринда туради (ўпка саратонидан кейин). Шаҳар аҳолисига қараганда қишлоқда
яшайдиган аҳоли қатлами камроқ касалланиши кўплаб адабиѐтларда баѐн қилинган [9, 16,
18].
Охирги 20 йил давомида Россия федерациясида тўғри ичак саратони билан касалла-
ниш ва ўлим кўрсаткичлари бутун дунѐдаги ривожланган мамлакатлар қаторида ортиб бо-
ряпти [9, 16]. ХХ асрнинг охирги 10 йиллигида Россия федерациясида тўғри ичак саратони
билан касалланиш эркакларда ҳар 100000 аҳолидан 10,5 дан 12,2 га, аѐлларда эса ҳар 100000
аҳолига 7,6 дан 8, 1 гача ортди [16]. 2005 йили Россия федерациясида 53000 бирламчи тўғри
ичак саратони билан оғриган беморлар рўйхатга олинди ва бу кўрсаткич барча ўсма касал-
ликлари ичида 4 - чи ўринни эгаллади. [9, 16].
Д. З. Мамарасулова, З. Н. Исаев,...
Доктор ахборотномаси № 2 (94)—2020
152
Аксель Е.М., Горбачева И.А. ларни аниқлаган маълумотларига кўра Россияда ҳар
йили 40 мингта янги бирламчи ―тўғри ичак саратони‖ рўйхатга олинади [14].
Романчишин А.Ф., Жаринов Г.М.ларни келтирган маълумотларига кўра организмда
учрайдиган барча онкологик хасталикларнинг 3 – 9% ни, йўғон ичакнинг 70 – 80% ни тўғри
ичак саратони ташкил қилади ва охирги 10 йилда шу қадар касалланиш ортиб кеттики, Рос-
сияда ҳар 100000 аҳолига 15 – 18 тагача тўғри келмоқда ҳамда эркаклар аѐлларга нисбатан
кўпроқ касалланади [16].
Г.И. Воробьев ва бошқа мутахассисларни маълумотларига кўра тўғри ичак саратонида
радикал жарроҳлик амалиѐтидан кейинги 5 йиллик яшовчанлик касалликнинг I – II
босқичда 70 – 80%, III – IV босқичда 20 – 30% ни ташкил қилади [17].
Ўзбекистонда тўғри ичак билан касалланиш барча ѐмон сифатли ўсма касалликлари
ичида 7 – чи ўринда туради. Эркаклар ва аѐлларда деярли бир хил учрайди. 2008 йили бутун
республика бўйича 578 та бирламчи тўғри ичак саратони рўйхатга олинган бўлса, 2009 йили
556 та бирламчи бемор рўйхатга олинган [18].
Андижон вилоятида тўғри ичак билан касалланиш ҳар 100000 аҳолига 2,0-2,8 га тўғри
келади ва касалликнинг асосий қисми 50 ѐшдан ўтган беморларга тўғри келади. 2010 йили
2000 йилга нисбатан касалланиш қарийб 1,5 маротиба ортганлиги кузатилди.
Андижон вилояти онкология диспансерида 2000 – 2010 йиллар мобайнида жами 698
та бирламчи тўғри ичак саратони ташҳиси қўйилган бўлса шулардан 12 та (1,7%) беморда I
– босқичда, 48 та (6,8%) беморда II – босқичда, 417 та (59,7%) беморларда III – босқичда ва
221 та (31,6%) беморларга IV – босқичда аниқланган.
Олиб борилган текширишлар натижасида тўғри ичак саратонини ташҳисоти ва даво-
лаш усулларин танлаш ҳар бир бемор учун индивидуал тарзда олиб борилиши зарурлигини,
бундан ташқари беморнинг ҳамрох касалликларини ҳисобга олган ҳолда қўшимча даво муо-
лажалари тайинлашни зарур экани исботланди.
Биз муаллифлар ўйлаймизки, ушбу қўлланмадан сиз азиз ўқувчи албатта бирор бир
янгилик оласиз ва келажакдаги машаққатли меҳнатингизда сизга яқиндан ѐрдам беради –
деб умид қилиб қоламиз.
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1. Абдужаппаров С.Б., Акбаров Э.Т, Ким Л.В, Хакимов А.В, Бабакулов Х.Б, Тулаев А.Р,
Непосредственные результаты гипоксирадиотерапии в комбинированном лечении больных раком
прямой кишки// Сборник трудов VIIнаучно практической конференции радиологов, Узбекистана
«Современные методы медицинской визуализации и интервеционной радиологии» 11-12 июня-
ташкент2008, -С-5.
2. АксельЕ.М., Бармина И.М., Колоректальный рак(заболеваемость, смертность, социально экономиче-
ский ущерб) Рос.онк. журн.-2006-№6.-С.40-46.
3. Бахрамов С.М., Фарманкулов Х.К., Атаджанова З.А. Анемии; Под ред. А.А. Фазылова. Ташкент: Изд –
во им. Абу Али ибн Сины, 2010. – С. 26.
4. Башеев В.Х., Золотухин С.Э., Псарас Г.Г. Паллиативные резекции прямой кишки по поводу местнорас-
пространенного рака// Онкология 2012: Тез. II съезда онкологов стран СНГ. Киев, 2012. Т. 22.- С. 705.
5. Бережной В.В., Данильченко С.А. Предоперационная лучевая терапия на фоне эндолимфатического
введения 5-фторурацила в комплексном лечении больных раком прямой кишки// Онкология 2000: Тез.
II съезда онкологов стран СНГ. Киев, 2000. Т. 22.- С. 709.
6. Бондарь Г.В., Кайряк О.В., Лисовская Н.Ю. Определение индивидуальности к 5-фторурацилу у боль-
ных злокачественными опухолями различных локализации //Антибиотики и химиотерапия.-2009.-№2.-
С. 25-28.
7. Холдин С.А. Новообразования прямой и сигмовидной кишок.- М., Медицина, 1977.
8. Allal A, Mermillod B, Roth A, Marti MC, Kurtz J. The impact of treatment factors on local control in T2 - T3
anal carcinomas treated by radiotherapy with or without chemotherapy. Cancer, 2012; 79: 2329-35.
Обзор литературы
Доктор ахборотномаси № 2 (94)—2020
153
9. Allal A., Mermillod B., Roth A. The impact of treatment factors on local control in T2 - T3 anal carcinomas
treated by radiotherapy with or without chemotherapy //Cancer.- 2007.-Vol.79. - Р.2329-2335.
10. Amano M., Sekimoto M., Monden T. Selective augmentations of intratumoral 5-fluorouracil concentration by
local immunotherapy with OK-432 and fibrinogen// Dis.Colon Rectum. - 2000. - Vol.43, №3.-P.402-407
11. Bedrosian I., Rodriguez-Bigas M.A., Feig B. Predicting the node-negative mesorectum after preoperative
chemoradiation for locally advanced rectal carcinoma// J. Gastrointest. Surg. –2004. - Vol.8.-№1.- P.56-63.
12. Blijham G., Wagener Th., Wils J. Modulation of high-dose infusional fluorouracil by low dose methotrexate in
patient with advanced or metastatic colorectal cancer: final results of randomized European Organization for
Research and Treatment of Cancer Study// J. Clin. Oncol. - 2006.-Vol.14.-P.2266-2273.
13. Blumberg D., Ramanathan R.K. Treatment of colon and rectal cancer// J. Clin. Gastroenterol.-2002. -Vol.34,
№1. - P.15-26.
14. Coco C., Valentini V., Cogliandolo S. Surgery and radiotherapy in rectal cancer: indications for anal sphincter
conservation// Ann. Italiani di Chirurgia.- 2011.- Vol. 72, №5.- P.611-617.
15. Flam M. Role of mitomycin in combination with fluoruracil and radiotherapy and on salvage chemoradiation in
the definitive non-surgical treatment of epidermoid carcinoma of the anal canal: results of the phase III ran-
domized intergroup study. Journal of the Clinical Oncology, 2016; 14:2527-39.
16. Fushhuber PR, Rodrigues-Bigas M, Webert Patrelli NJ. Anal canal and perianal epidermoid cancer. Journal of
the American College of Surgeons, 2012; 185: 494-501.
17. Gerard F, Drouet E, Matuszezak M, Denoyel G, Grimaud JA, Gerard JP. Presence d'AND de papilloma virus
humain dans les cancers du canal anal. Lyon Chirurgie, 2011; 87: 88-90.
18. Myerson RJ, Karnell LH, Nenck HR. The national cancer database report on carcinoma of the anus. Cancer,
1997; 80: 805-15.
19. Palefsky JM, Holly EA, Gonzales J. Detection of human papilloma virus DNA in anal intraepithelial neoplasia
and anal cancer. Cancer Research, 2010; 51: 1014-19.
20. Peters RK, Mack TM. Patterns of anal carcinoma by gender and marital status in LA County. British Journal of
cancer.2003; 48:629-36.
Д. З. Мамарасулова, З. Н. Исаев,...