Авторы

  • Ч Кучимова
    Самаркандский Государственный медицинский институт
  • Н Ходжаева
    Самаркандский Государственный медицинский институтСамарқанд Давлат тиббиѐт институти

DOI:

https://doi.org/10.38095/2181-466X-2020931-42-45

Ключевые слова:

депрессия структура механизм затяжной социальные психологический тест шкала

Аннотация

В последние голы выделяется так называемый социальный патоморфоз психических заболеваний. Эти факторы снижают качество жизни и уровень социального функционирования значительной части психически больных [I, 7]. Формируется новая генерация пациентов, утративших социальные связи. Данное понятие в современной психиатрии используется достаточно часто, однако его дефиниция не проведена.

background image

Доктор ахборотномаси № 1—2020

42

DOI: 10.38095/2181-466X-2020931-42-45 УДК: 14.00.18

ИЖТИМОИЙ БОҒЛИҚЛИГИНИ ЙЎҚОТГАН, ЧУҚУР БЎЛМАГАН ЧЎЗИЛГАН

ДЕПРЕССИВ БУЗИЛИШЛИ БЕМОРЛАРНИ ПСИХОЛОГИК ЖИҲАТДАН ҲИМОЯ

ҚИЛИШНИНГ ТУЗИЛИШ МЕХАНИЗМЛАРИ

Ч. А. Кучимова, Н. И. Ходжаева

Самарқанд Давлат тиббиѐт институти, Самарқанд, Ўзбекистон

Таянч сўзлар:

депрессия, тузилиш, механизм, чўзилган, ижтимоий, психологик, тест, шкала.

Ключевые слова:

депрессия, структура, механизм, затяжной, социальные, психологический, тест, шкала.

Key words:

depression, structure, mechanism, protracted, social, psychologist, test, scale.

Охирги йилларда руҳий касалликларнинг ижтимоий патоморфозига кенг эътибор берилмоқда. Бу омил-

лар беморларни ҳаѐт сифатини ва ижтимоий ҳаѐтда фаоллигини сусайтиради [1, 7]. Ҳозирги кунда ижтимоий
боғлиқлигини йўқотган руҳий беморларни янги генерацияси шаклланди. Бу тушунча замонавий психиатрияда
етарлича кенг қўлланилмоқда, аммо унинг дефиницияси ўтказилмаяпти.

СТРУКТУРА МЕХАНИЗМОВ ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ ЗАЩИТЫ БОЛЬНЫХ С НЕГЛУБОКИМИ

ЗАТЯЖНЫМИ ДЕПРЕССИВНЫМИ РАССТРОЙСТВАМИ, УТРАТИВШИЕ СОЦИАЛЬНЫЕ СВЯЗИ

Ч. А. Кучимова, Н. И. Ходжаева

Самаркандский Государственный медицинский институт, Самарканд, Узбекистан

В последние годы выделяется так называемый социальный патоморфоз психических заболеваний. Эти

факторы снижают качество жизни и уровень социального функционирования значительной части психически
больных [1, 7]. Формируется новая генерация пациентов, утративших социальные связи. Данное понятие в
современной психиатрии используется достаточно часто, однако его дефиниция не проведена.

THE STRUCTURE OF THE PSYCHOLOGICAL DEFENSE MECHANISMS OF PATIENTS WITH

SHALLOW PROTRACTED DEPRESSIVE DISORDERS WHO HAVE LOST SOCIAL CONNECTIONS

Ch. A. Kuchimova, N. I. Xodjaeva

Samarkand state medical institute, Samarkand, Uzbekistan

In recent years, so-called social pathomorphism of mental illness. These factors reduce the quality of life and

the level of social functioning of mental patients. A new generation of patients who have lost social connections is
being formed. This concept is used quite often in modern psychiatry, but its definition is not given.

Ижтимоий боғлиқликни йўқолишига олиб келувчи чуқур бўлмаган, чўзилган депрес-

сив бузилишлар (ЧБЧДБ) клиник, ижтимоий, демографик характеристикаси ҳанузгача
тўлиқ ўрганилмаган. Бу гуруҳдаги беморлар касалликнинг бошланғич босқичларида етарли-
ча сифатий даво олмаган.

Тадқиқот мақсади:

Тадқиқот мақсади шундан иборатки, ижтимоий боғлиқлигини

йўқотган чуқур бўлмаган, чўзилган депрессив беморлардаги психопатологик ва клиник-
психологик кўрсаткичларни комплекс реабилитация моделини қўллаш жараѐнида ўрганиш
ва терапиясига малакали ѐндошувни аниқланади.

Материал ва текширув усуллари:

текширув учун чуқур бўлмаган, чўзилган депрес-

сияли 86 нафар бемор олинди.Текширув учун олинган беморларни ҳаммасида ЧБЧДБ бел-
гилари ва ижтимоий боғлиқлигини йўқотиш белгилари мавжуд эди. Текширилган 86 нафар
бемордан 45 нафари аѐл (61,4) ва 41 нафари эркак (68,6) беморлардан иборат бўлиб, ѐши 27-
51 ѐшгача эди, ўртача ѐши 33,5±0,5 ташкил қилди. Текширилувчи беморларнинг кўпчилиги
(71%) ҳеч қаерда ишламайдиган ва ўқимаган беморлардан иборат эди ва 36,1% ини (руҳий
касаллик бўйича 2-3 гуруҳ) ногиронлар гуруҳи ташкил этди. ЧБЧДБ беморларни реабилита-
ция жараѐнида комплекс моделлардан: психофармакотерапия асосан антидепрессантлардан,
атипик антипсихотиклардан, турли хил психотерапия усулларидан, ҳам вербал индивидуал,
ҳам вербал гуруҳли шаклларидан (коммуникатив-фаоллаштирувчи гуруҳлар, муаммоли
дискуссия гуруҳлардан, когнитив ва кўникмали тренинглардан) фойдаланилди. Қўлланила-
ѐтган реабилитацион аспектлардан муҳим психосоциал терапия ҳисобланади, бу маиший
кўникмалардан ва мустақил ҳаѐт кечирган кўникмаларидан иборат гуруҳли тренингларни ўз

Оригинальная статья


background image

Доктор ахборотномаси № 1—2020

43

ичига олади. Шу билан бирга уларни оила аъзолари учун руҳиятни шакллантираган дастур-
лар ҳам, бандлик терапияси ҳам, ижтимоий-тикловчи машғулотлар ҳам мавжуд эди.
Тадқиқот жараѐнида клиник-психопатологик, клинико-анамнестик ва экспериментал-
психологик усуллардан фойдаланилди. Клинико-психологик ва экспериментал-психологик
усулларни қўллашда қуйидаги текширувлар ўтказилди: ―Мен-структурали тест‖ (ISTA), [4],
«Копинг усуллари» сўровномаси LazarusR.S., FolkmanS., [4],

SBAK сўровномаси «Selbstbeurteilung von Abwehrkonzepten» [5]. Билимлар даражаси

ва руҳиятни шакллантирадиган дастурлар жараѐнида ортирилган кўникмалар баҳолаш кар-
таси ѐрдамида баҳоланди. [4, 5].

Тадқиқот муҳокамаси:

Тадқиқот жараѐнида олинган ҳамма натижалар ҳар бир бемор

учун махсус картага киритилди ва SPSS 13.0 ва Statistika 7.0. компьютер дастурида матема-
тик-статистик жиҳатдан қайта ишланди. Бу қайта ишлаш жараѐнида текширув материалла-
рини ўртача ва нисбий кўрсатгичи аниқланди, солиштириш учун Студент t-критериясидан
фойдаланилди. Олинган кўрсатгичлар ўртасидаги ўзаро боғлиқликни аниқлаш учун корре-
ляцион анализ қўлланилди. Натижа р< 0,05 га тенг бўлганда статистик жиҳатдан аҳамиятли
бўлди. ―Мен‖-шахс структураси тести билан беморлар текширилганда даволашгача бўлган
даврда паст кўрсатгичлар билан характерланди, дефицитар ва деструктив марказий ―Мен‖
функциялари доминантлик қилди. Конструктив агрессияни паст кўрсатгичи аниқланди (7,62
± 0,18), бу тахминий 41,2 Т-баллга тўғри келди, дефицитар депрессия (7,30 ± 0,19), бу 66,5 Т
-баллга тўғри келди ва оралиқ-деструктив агрессия (5,99 ± 0,19) тахминан 55,7 Т-баллга
тўғри келди. Ваҳимали характерни аниқлайдиган шкалалар орасида деструктив ваҳима
устунлик қилди (4,22 ± 0,19), бу 63,1 Т-баллга тўғри келди. Конструктив ваҳима шкаласи
паст кўрсатгичга эга бўлди (7,61 ± 0,14), бу 46,9 Т-баллга тўғри келди ва оралиқ-дефицитар
ваҳима (6,24 ± 0,18), бу 60,8 Т-баллга тўғри келди. Биринчи текширувда (даволашгача
бўлган даврда) дефицитар устунлик қилди (6,47 ± 0,18), бу 63,1 Т-баллга тўғри келди. Шка-
лани ўртача аҳамияти юқорида келтирилган 2 та параметрда паст бўлди (7,87 ± 0,17), бу
46,8 Т-баллга тўғри келди. Текширилган беморларда деструктив белгилар устунлик қилди
(5,44 ± 0,13), бу 60,4 Т-баллга тўғри келди ва дефицитар ички белгилар ―Мен‖ –
чегараланиш мазкур кўрсатгичга эга бўлди (7,28 ± 0,19), бу 60,1 Т-баллга тўғри келди, паст
кўрсатгичларда конструктив ички ―Мен‖ (8,79 ± 0,17) кўрсатгичга эга бўлди, бу 44,9 Т-
баллга тўғри келди). Дефицитар белгилар доминантлик қилди (5,78 ± 0,19), бу 66,3 Т-баллга
тўғри келди) ва деструктив нарциссизм (5,96 ± 0,17), бу 62,6 Т-баллга тўғри келди, кон-
структив нарциссизм паст кўрсатгичда (8,04 ± 0,16), бу 46,1 Т-баллга тўғри келди. Текшири-
лувчи гуруҳда дефицитар сексуаллик шкала кўрсатгичи юқорилиги аниқланди (4,67 ± 0,16),
бу 58,1 Т-баллга тўғри келди, конструктив сексуаллик пастроқ кўрсатгичга эга бўлди (6,16 ±
0,25), бу 41,7 Т-баллга тўғри келди ва оралиқ-деструктив сексуаллик (4,29 ± 0,19), бу 49,8 Т-
баллга тўғри келди.

Копинг-хулқ текшируви шуни кўрсатдики, текширилаѐтган беморлар стрессларни

кенг спектрини қуллади. Беморлар энг кўп копинг-стратегияда ―муаммоли ечим режасини
(2,78 ± 0,05), ―қочиш-ўзини четга тортиш‖ (2,76 ± 0,05) ва «конфронтация»дан (2,56 ± 0,06)
фойдаланди. Беморлар копинг-стратегиянинг ―жавобгарлик қабул қилиш‖ (2,28 ± 0,06),
―ижтимоий қуллаб-қувватланишни излаш‖ (2,38 ± 0,05) ва ―мусбат юқори баҳолаш‖ (2,41 ±
0,05) усулларидан камроқ фойдаланди.

Текширилувчи гуруҳни кўзатишда психологик ҳимоя механизмларидан кўпроқ ―инкор

этиш‖ (8,57 ± 0,05) ва ―регрессия‖га (7,99 ± 0,08) урғу берилди. SBAK сўровномаси бўйича
психологик ҳимоя механизмларидан ―рационализации‖, ―ижтимоий контактлардан четла-
шиш‖ ва ―объектга қарши туриш‖ шкалалари балли юқори кўрсатгичга эга бўлди (6 стан-
дарт баллдан кўпроқ), фақат ―инкор этиш‖ ва ―регрессия‖ унчалик кўзга ташланмади.

Психометрик баҳони коррелляцион таҳлил қилишда, симптоматик ифодаланиш ва

ҳимоя-енгиш хулқи хўсусиятларида негатив симптоматика копинг-стратегия, психологик
ҳимоя механизмлари шкалаларида ўзаро боғлиқлик борлигини кўрсатди. Бунда ноконструк-

Ч. А. Кучимова, Н. И. Ходжаева


background image

Доктор ахборотномаси № 1—2020

44

Оригинальная статья

тив копинг-механизмлар (―қочиш-четда туриш‖ ва ―конфронтация‖) стрессли таъсирларга
онгли мослаша олмаслигини кўрсатди ва негатив симптоматика шкаласи билан мусбат кор-
реляция қилинди. Психологик ҳимоя механизмлари (―объектга қарши туриш‖, ―ижтимоий
контактлардан четда туриш‖ ва ―регрессия‖) бу шкала билан манфий корреляция қилинди
(депрессив симптомлар ифодаланганлиги кам кўзга ташланди).

Шундай қилиб, бошқа шунга ўхшаш текширувлар статистик ишончли корреляциялар

клиник-психопатологик характеристика ва чуқур бўлмаган чўзилган депрессив беморлар
ҳаѐт сифати кўрсатгичи ўртасида олинмади. Келтирилган маълумотларга асосланиб, шуни
таъкидлаш мумкинки, беморларда ҳаѐт сифатини юқори кўрсатгичлари кўпинча ноадаптив,
тула шаклланмаган ҳимоя механизмлари ва копинг-стратегия таъсирига хизмат қилди. Ри-
гид ва тўла шаклланмаган хулқ психологияси ҳимоя механизмлари ―объектга қарши ту-
риш‖, ―инкор этиш‖, ―регрессия‖ ва ―ижтимоий контактдан четда туриш‖ таъсирларига
онгсиз чақирилди. Ўтказилган комплекс биопсихосоциал даво ва гуруҳларда ўтказилган
руҳиятни шакллантирадиган машғулотлар ЧБЧДБ беморларга кўп маълумот берди. Энг кўп
ўзгаришлар билимларни баҳолашда дистимияда кўзатилди (p< 0,001, t = 14,25) ва симпто-
млар ҳақидаги маълумотлар (p< 0,001, t = 13,85), дистимик бузилишлар симптомлари қузи-
ши ҳақидаги билимлар ва огоҳлантиришлар (p< 0,001, t = 8,47 и p< 0,001, t = 7,87) бўлди,
беморларни қизиқтирган долзарб саволларга жавоблар лекция машғулотларида ҳам ѐритил-
ди. Бунда қуйидаги қоида аниқланди-қанча кўп муаммога эътибор қаратилса, шунча ўзгари-
шлар кўп кузатилди. Саволлар кам ѐритилганда беморларни даволаниш фаоллигида
ишончли ўзгаришлар параметрлари паст бўлди (p>0,87, t = 0,17 ва p> 0,52, t = 0,64). Ком-
плекс психосоциал давони натижалари беморларда бу касалликнинг негатив оқибатларини
енгиб ўтишга ѐрдам берди. Чуқур бўлмаган чўзилган депрессияли беморларда даво жараѐ-
нида статистик ишончлилик даража пасайди, ―Мен‖- структура тестида (ISTA) ҳамма мар-
казий шахсий белгилар пасайди: дефицитар агрессия (p< 0,001, t = 3,55), дефицитар ваҳима
(p< 0,03, t = 2,27), дефицитар ички ―Мен‖-четлашиш (p< 0,01, t = 2,49), дефицитар нарцис-
сизм (p<0,02, t = 2,34) ва дефицитар сексуаллик (p<0,009, t = 2,59). Комплекс психосоциал
даво жараѐнида ҳамма конструктив копинг-стратегияни қуллаш ишончли пасайди
(дистанциялаш p< 0,001, t = 6,80), конфронтация (p< 0,001, t = 5,60) ва ―қочиш-четга тор-
тиш‖ (p< 0,001, t = 7,53), бир вақтнинг ўзида конструктив копинг механизмларни қуллаш,
жумладан мусбат юқори баҳолаш (p < 0,001, t = 5,98), ―жавобгарлик қабул қилиш‖ (p <
0,001, t = 4,62) ва ―ижтимоий қўллаб-қувватланишни излаш‖ (p< 0,001, t = 3,47) ҳам па-
сайди. SBAK сўровномасига кўра беморлар текширилганда ҳимоя механизмларидан ―инкор
этиш‖ (p< 0,001, t = 10,23), ―ижтимоий контактлардан четда туриш‖ (p<0,001, t=7,87) ва
«рационализация» (p<0,001, t = 7,31) етарлича пасайди.

Хулоса:

1. Ижтимоий боғлиқликни йўқотган чуқур бўлмаган чўзилган депрессив беморларни

баҳолаганда, бу феномен ривожланишида нафақат турғун депрессив белгилар, балки ҳимоя-
мослашув ва адаптацион механизмларнинг ҳам ноадекватлиги ѐтди. Бу беморлар клиник
жиҳатдан комплекс текширилди ва махсус таҳлил усуллари ҳам қўлланилди.

2. ―Мен‖-структура тестида беморлар конструктив кўрсаткичларда паст балл олди, де-

фицитар ва деструктив кўрсатгичларда доминантлик қилди. Ўтказилган даво жараѐнида де-
прессив симптомлар пасайди, конструктив шкалада тенденция кўзатилди.

3. Стрессли ҳолатларда беморлар муаммони ҳал этишда ўзини четга тортди, ўзига жа-

вобгарлик олишни хоҳламади, қўллаб-қувватланишни инкор этди. Реабилитация жараѐнида
конструктив копинг механизмлардан фойдаланиш ошди, комплекс реабилитацион дастур-
лардан сўнг беморларни ҳимоя-мослашув хулқида копинг-стратегияда мусбат ўзгариш куза-
тилди.

4. Беморларни ҳимоя-мослашув хулқи структурасида ―инкор этиш‖ ва ―регрессия‖да

ортиқча ифодаланганлик фарқланди. Комплекс реабилитация жараѐнида ―инкор этиш‖ ва


background image

Доктор ахборотномаси № 1—2020

45

―регрессия‖ психологик ҳимоя механизмларида интенсивлик ва таранглик камайиши кўза-
тилди .

5. Комплекс реабилитацион дастурни қўллаш жараѐнида асосан антидепрессантлар,

атипик антипсихотиклар, индивидуал ва гуруҳли психотерапия усуллари, психосоциал те-
рапия (ижтимоий ва маиший куникмалар тренинги, бандлик терапияси, руҳиятни шакллан-
тириш) қўлланилди, беморларда психометрик баҳолашни ҳамма томонларини қамраб
олувчи етарлича мусбат ўзгаришлар кўзатилди.





Фойдаланилган адабиѐтлар:

1. Волкова О.Н., Косова Е.Г.,. Чехлатый Е.И /Исследование качества жизни здоровых людей и стратегий

совладания в гендерном аспекте // Вестник психотерапии. — 2005. — № 13 (18). — С. 65 – 75.

2. Дикая Т.И. «Длительные депрессивные состояния в форме хронических депрессий: клинико психопато-

логические и динамические аспекты» // Научно - практический журнал «Психиатрия». - №5 - М. - 2004.
- С. 26 – 34.

3. Лазарус А. Краткосрочная мультимодальная психотерапия: пер. с англ. /СПб.: Речь, 2001. 256 с.
4. Лиманкин О.В., ЛаптеваК.М., Канакова Е.В. Реабилитационное отделение с общежитием для больных,

утративших социальные связи, в психиатрическом стационаре // Проблемы и перспективы развития
стационарной психиатрической помощи. – СПб., 2009. ― Т. 2. ― С.129–140.

5. Сиранчиев М.А. Поздние дистимические состояния .// Журнал невропатологии и психиатрии им. С.С.

Корсакова, 2002. Т. 12, С. 10-13.

6. Соломонова С.В. Применение бензодиазепиновых анксиолитиков в комплексной терапии тревожно-

фобических расстройств // Психоневрология в современном мире: Материалы юбилейной научной сес-
сии, Санкт-Петербург,14-18 мая 2007 г. —СПб.,2007. —С. 272.

7. Akiskal H.S., Akiskal K.K., Radwan F. et al. TEMPS-A: progress towards validation of a self-rated clinical

version of the Temperament Evaluation of the Memphis, Pisa, Paris, and San Diego Autoquestionnaire / Jour-
nal of Affective Disorders. – 2005. – Vol. 85 (1–2). – P. 3–16.

8. Andrews G. et al. Why does the burden of disease persist. Relating the burden of anxiety and depression to

effectiveness of treatment // Bull. WHO. — 2000. — Vol. 78, № 4. — P. 446–454.

9. Bech P. Rating scales to evaluate quality of life in depressed pa-tients // WPA teaching bulletin on depression. -

1996. - Vol. 3, № 9.P. 1-3.

10. Bryant R.A., Friedman M.J., Spiegel D. et al. A review of acute stress disorder in DSM-5 / Depression and

Anxiety. – 2011. – Vol. 28(9). – P. 802/

Ч. А. Кучимова, Н. И. Ходжаева

Библиографические ссылки

Волкова О.Н.. Косова Е.Г... Чехлатый Е.И /Исследование качества жизни здоровых людей и стратегий совладания в гендерном аспекте // Вестник психотерапии. — 2005. — № 13(18). — С. 65 - 75.

Дикая Т.И. «Длительные депрессивные состояния в форме хронических депрессий: клинико психопатологические и динамические аспекты» // Научно - практический журнал «Психиатрия». - №5 - М. - 2004. - С. 26 - 34.

Лазарус А. Краткосрочная мультимодальная психотерапия: пер. с англ. /СПб.: Речь. 2001. 256 с.

Лиманкин О.В.. ЛаптеваК.М.. Канакова Е.В. Реабилитационное отделение с общежитием для больных, утративших социальные связи, в психиатрическом стационаре // Проблемы и перспективы развития стационарной психиатрической помощи. - СПб.. 2009. — Т. 2. — С. 129-140.

Сиранчиев М.А. Поздние дистимические состояния .// Журнал невропатологии и психиатрии им. С.С. Корсакова, 2002. Т. 12, С. 10-13.

Соломонова С.В. Применение бензодиазепиновых анксиолитиков в комплексной терапии тревожнофобических расстройств // Психоневрология в современном мире: Материалы юбилейной научной сессии, Санкт-Петербург, 14-18 мая 2007 г. —СПб.,2007. —С. 272.

Akiskal H.S., Akiskal К.К., Radwan F. et al. TEMPS-A: progress towards validation of a self-rated clinical version of the Temperament Evaluation of the Memphis, Pisa. Paris, and San Diego Autoquestionnaire / Journal of Affective Disorders. 2005. - Vol. 85 (1-2). - P. 3-16.

Andrews G. et al. Why does the burden of disease persist. Relating the burden of anxiety and depression to effectiveness of treatment // Bull. WHO. — 2000. — Vol. 78, № 4. — P. 446-454.

Bech P. Rating scales to evaluate quality of life in depressed pa-tients .7 WPA teaching bulletin on depression. -1996.-Vol. 3. №9.P. 1-3.

Bryant R.A., Friedman M.J., Spiegel D. et al. A review of acute stress disorder in DSM-5 / Depression and Anxiety. -2011,- Vol. 28(9). - P. 802/

Наиболее читаемые статьи этого автора (авторов)

Ч Кучимова, Н Ходжаева, КЛИНИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ НЕГЛУБОКИХ ЗАТЯЖНЫХ ДЕПРЕССИЙ И ДИФФЕРЕНЦИРОВАННЫЕ ПОДХОДЫ К ТЕРАПИИ , Журнал вестник врача: Том 1 № 1 (2020): Вестник врача

Н Ходжаева, М Негматуллаева, Причины варикозного расширения вен малого таза при беременности , Журнал вестник врача: Том 1 № 2 (2012): Вестник врача

M Абдурахманов, Г Ихтиярова, Н Ходжаева, Неразвивающаяся беременность, восстановление дефектов иммунной реактивности с применением иммунотерапевтических препаратов , Журнал вестник врача: Том 1 № 3 (2011): Вестник врача

М Абдурахманов, Г Ихтиярова, Н Ходжаева, 3 Мардонова, Роль иммунного гомеостаза в течение беременности , Журнал вестник врача: Том 1 № 3 (2011): Вестник врача

М Абдурахманов , Н Ходжаева, Г Ихтиярова, H Дустова, Профилактика тромботических осложнений при невынашивании беременности , Журнал вестник врача: Том 1 № 3 (2011): Вестник врача

M Абдурахманов, Н Ходжаева, H Дустова, Плацентарная недостаточность у беременных с варикозным расширением вен малого таза , Журнал вестник врача: Том 1 № 3 (2011): Вестник врача