Доктор ахборотномаси № 4 (97)—2020
74
Долзарблиги.
Баъзи манбааларга кўра балоғат ѐшидан олдин депрессия ўғил ва қиз
болаларда бир хил нисбатда бўлиб, ўсмирлик даврида қизлар устунлик қила бошлайди [6].
Муаллифларнинг фикрига кўра болалик ва препубертант ѐшда депрессив бузилиш билан
касалхонага ѐтқизилган беморлар орасида ўғил болаларнинг икки баравар кўп қайд этади
[1]. Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти маълумотларига кўра ўз жонига қасд қилиш эркак
ўсмирлар орасида ўлимнинг тўртинчи, аѐллар орасида учинчи ўринни эгаллаган. Кўпгина
мамлакатларда ўз жонига қасд қилиш кўрсаткичлари ўртача кўрсаткичдан 1,5 баравар ва
ундан юқори бўлган, улар орасида энг юқори кўрсаткичга эга бўлган Шри-Ланка, кейин эса
Литва, Россия ва Қозоғистон ҳам бор [7]. Ўсмирларда депрессив ҳолатларни аниқлаш
муҳим ва ҳалигача ҳал қилинмаган муаммодир. Ўз вақтида ташҳис қўйиш қийинлиги
кўпинча ушбу ѐшдаги депрессив ҳолатларнинг етарли даражада синдромологик чегаралани-
шидан келиб чиқади [2, 3]. Сўнги маълумотларга кўра, депрессияга учраган ўсмирларнинг
деярли бешдан бир қисми касалхонага қадар бўлган босқичида ўз жонига қасд қилишга ури-
нишларни амалга оширади [4]. Ўз жонига қасд қилиш ҳаракати кўпинча ўсмирнинг руҳий
ҳолатига эътиборни қаратадиган биринчи белгидир [5]. Шу сабабли ўсмирларда депрессив
бузилишларнинг ривожланишига таъсир этувчи омилларни ўрганиб чиқишни мақсад қил-
дик.
Тадқиқот мақсади.
Ўсмирларда депрессив бузилишларнинг шаклланишига таъсир
этувчи омилларнинг клиник ва психопатологик тузилишини ўрганиш.
DOI: 10.38095/2181-466X-2020974-74-76 УДК 616.895.4-053.6
ЎСМИРЛАРДА ДЕПРЕССИВ БУЗИЛИШЛАРНИНГ КЛИНИК ХУСУСИЯТЛАРИ
У. У. Очилов, Б. Т. Тураев, Р. Б. Алкаров
Самарқанд давлат тиббиѐт институти, Самарқанд, Ўзбекистон
Ключевые слова:
депрессивное расстройство, суицид, подростки.
Таянч сўзлар:
депрессив бузилиш, ўз жонига қасд қилиш, ўсмирлар.
Key words:
depressive disorder, suicide, adolescents.
Бугунги кунда ўсмирлар ўртасида учраб турадиган депрессив бузилишлар муаммосининг долзарблиги
билан энг муҳум муаммолардан бири бўлиб келмоқда. Муаммонинг дорзарблиги шундан иборатки, ўсмирлар
орасида депрессив бузилиш натижасида ўз жонига қасд қилиш йилдан йилга ортиб бормоқда. Ўсмирларда ўз
жонига қасд қилиш ҳаракатлари кўпинча "намойишкорона" характерга эга бўлиб, бунда ўз жонига қасд қила-
диган ѐшлар камдан-кам ҳолларда ўлишни хоҳлашади; у ўзини чидаб бўлмас деб ҳисоблаган ҳолатлардан
қочишни истайди. Шундай экан ўсмирларда депрессив бузилишларнинг клиник хусусиятларини ўрганиш бу-
гунги куннинг асосий муаммолардан биридир.
КЛИНИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ДЕПРЕССИВНЫХ РАССТРОЙСТВ У ПОДРОСТКОВ
У. У. Очилов, Б. Т. Тураев, Р. Б. Алкаров
Самаркандский государственный медицинский институт, Самарканд, Узбекистан
На сегодняшний день одной из важнейших проблем, встречающихся среди подростков, являются про-
блемы депрессивных расстройств. Актуальность проблемы заключается в том, что количество самоубийств
среди подростков в результате депрессивного расстройства увеличивается с каждым годом. Попытки суицида
у подростков часто носят «демонстративный» характер, когда как молодые люди, совершающие самоубий-
ство, редко желают умереть; они стараются избегать ситуацию, которые считают невыносимыми. Поэтому
изучение клинических особенностей депрессивных расстройств у подростков является сегодня одной из важ-
нейших задач.
CLINICAL FEATURES OF DEPRESSIVE DISORDERS IN ADOLESCENTS
U. U. Ochilov, B. T. Turaev, R. B. Alkarov
Samarkand State Medical Institute, Samarkand, Uzbekistan
Today, one of the most important problems encountered among adolescents is the problem of depressive disor-
ders. The urgency of the problem lies in the fact that the number of suicides among adolescents as a result of depres-
sive disorder is increasing every year. Suicide attempts in adolescents are often ―demonstrative‖ in nature, when, as
young people who commit suicide rarely wish to die; they try to avoid situations they find unbearable. Therefore, the
study of the clinical features of depressive disorders in adolescents is today one of the most important tasks.
Оригинальная статья
Доктор ахборотномаси № 4 (97)—2020
75
1 диаграмма. Етакчи депрессив синдромнинг клиник ва психопатологик тузилиши.
Материал ва тадқиқот усуллари.
Тадқиқот Самарқанд вилоят руҳий касалликлар
шифохонаси базасида 2018-2019 йилларда ўтказилди. Тадқиқот мақсадида 60 нафар депрес-
сив бузилишлар бўлган ўсмирлар танлаб олинди. Уларнинг ўртача ѐши - 15,7 + 1,9 ѐш, жин-
си бўйича: 20 % (р = 12) ўғил болалар ва 80 % (р = 48) қизлар. Депрессив касалликларнинг
клиник ва психопатологик таҳлили ўспиринлик ѐшига қараб клиник кўринишларнинг гете-
рогенлигини кўрсатди, бу эса беморларни икки гуруҳга ажратди: 11-14 ѐшдаги ўрта
синфдаги ўспиринлар (1-гуруҳ, р = 14) ва юқори синф, катта ѐшдаги ўсмирлар 15-18 ѐш (2-
гуруҳ, р = 46). Гуруҳларга ўрганиш мезонлари қуйидагилардан иборат эди: бошланишнинг
ўткир ѐки узоқ муддатли психотравматик омил билан боғланганлиги; депрессия бузилиши-
нинг психотик бўлмаган даражаси; депрессия бузилишининг клиник кўринишлари; КХТ-10
бўйича бузилишнинг клиник кўринишлари (F32.0-20, F34.1, F41.2, F43.20-22) қуйидаги диа-
гностик сарлавҳаларидан бирига мос келиши; тадқиқотда иштирок этиш учун ота-онанинг
(15 ѐшдан кичик) ѐки беморнинг ўзи томонидан хабардор қилинган розилиги олинди.
Тадқиқот учун асосий усул сифатида клиник-психопатологик ва клиник-статистик усуллар-
дан фойдаландик. Беморларни ўрганиш учун ишлаб чиқилган скрининг сўровнома ишла-
тилди.
Натижа ва муҳокамалар.
Сўровнома асосида 2-гуруҳдаги беморларда (15-18 ѐш)
кўпинча «Aдаптация бузилиши, қисқа муддатли депрессив реакция» ва «Aдаптация бузили-
ши, узоқ муддатли депрессив реакция» ташҳиси қўйилди. Эътиборли жиҳати шундаки, 1-
гуруҳдаги беморларнинг (11-14 ѐш) қуйидаги нозологиялари бўйича «Психотик аломатлар-
сиз оғир депрессив эпизод» ва «Aдаптация бузилиши, қисқа муддатли депрессив реакция»,
бу респондентларнинг камлиги билан боғлиқ бўлиши мумкин.
Етакчи депрессив синдромнинг психопатологик тузилиши астеник, адинамик, хаво-
тирли, ангедоник, анорексик, ниқобланган депрессия турлари турли хилдаги кўрсатгичлар
билан намоѐн бўлди (1-диаграмма).
У. У. Очилов, Б. Т. Тураев,...
Ушбу диаграммадан кўриниб турибтики 1 - гуруҳда хавотирли депрессия гуруҳдаги
беморларни деярли учдан бир қисмини ташкил қилади ва бу гуруҳда анорексик депрессия
ва ниқобланган депрессиялар ҳам учрайди. 2 – гуруҳда хавотирли депрессия деярли икки-
дан бир қисмини ташкил қилади ва бу гуруҳда анорексик депрессия ва ниқобланган депрес-
сиялар учрамади.
Шуни таъкидлаш керакки, ўз жонига қасд қилишга уриниш бизнинг тадқиқотимизга
кўра, кўпинча енгил ва ўртача оғирликдаги депрессияда ва «мослашиш бузилиши, қисқа
муддатли депрессив реакция», «мослашувчанлик, узоқ муддатли депрессив реакция»ларда
кузатилди.
Сўровномадан фойдаланган ҳолда 11-18 ѐшдаги ўспиринларда депрессив бузилишлар-
нинг пайдо бўлишида иштирок этадиган статистик аҳамиятга эга бўлган бешта ўзгарувчига
эга эканлиги аниқланди: ота-онанинг босими, синфдошлари ва ота-оналари билан бўлган
Доктор ахборотномаси № 4 (97)—2020
76
муносабатлар, шунингдек, ирсиятда руҳий касалликнинг мавжудлиги ва шахс хусусиятла-
рининг преморбид акценти.
Хулоса.
Шундай қилиб, 11-18 ѐшдаги ўспиринларда ўрганилаѐтган депрессив ҳо-
латларнинг клиник ва психопатологик тузилиши клиник кўринишларнинг хилма-хиллиги ва
гетерогенлиги билан ажралиб туради. Уларнинг ѐш динамикаси қисқа муддатли ва узоқ
муддатли депрессия реакцияларининг ўсишига йўналтирилган бўлиб, улар ўз жонига қасд
қилишга уриниш хавфини сезиларли даражада оширади. Депрессиянинг оғирлиги кўпинча
енгил ва ўртача даражаларга етган тури билан изоҳланган. Етакчи депрессив симптомлар
мажмуасининг ѐш динамикаси анорексик-депрессив ва ниқобланган вариантлардан ангедо-
ник, астено-адинамик ва хавотирли депрессияга йўналтирилган. Ўсмирларда депрессив бу-
зилишларнинг шаклланиши мултифакториал жараѐн бўлиб, улар орасида руҳий касаллик-
нинг наслда мавжудлиги, психопатологик омиллар, преморбид акцентуациялар гипотетик
ва психостеник хусусиятлар устунлиги ва психосоциал омиллар, ота-оналарнинг босими
муҳум аҳамият касб этади.
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1. Иванова Т.И. Суицидальное поведение у детей с депрессивными расстройствами. Современные проблемы
охраны психического здоровья детей. Проблемы диагностики, терапии и инструментальных исследований
в детской психиатрии. – Волгоград. 24-26 апреля 2007 г. – Волгоград: ВолгГМУ, 2007. –С. 87-88.
2. Подольский А. и др. Диагностика подростковой депрессивности. – Общество с ограниченной ответствен-
ностью Издательство ЮРАЙТ, 2017. – С. 202.
3. Райс Ф., Долджин К. Психология подросткового и юношеского возраста // пер. с английского В. Квиткеви-
ча, Ю. Мирончика. – Изд. Питер, 2011. – 816 с.
4. Усов М.Г. Клиника, ранняя диагностика и прогноз депрессий у подростков: автореферат дисс. ... д-ра мед.
наук. – Томск, 1996. – 33 с.
5. Aalto-Setala T. et al. Depressive symptoms in adolescence as predictors of early adulthood depressive disorders
and maladjustment //American Journal of Psychiatry. – 2002. – Т. 159. – №. 7. – С. 1235-1237.
6. Collishaw S. et al. Time trends in adolescent mental health //Journal of Child Psychology and psychiatry. – 2004. –
Т. 45. – №. 8. – С. 1350-1362.
7. Weissman M. M. et al. Depressed adolescents grown up //Jama. – 1999. – Т. 281. – №. 18. – С. 1707-1713.
Оригинальная статья