Структурно-семантический анализ унитарных числительных двигу хинди

CC BY f
61-68
7
1
Поделиться
Нурматов, С. (2020). Структурно-семантический анализ унитарных числительных двигу хинди. Восточный факел, 3(3), 61–68. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/eastern-torch/article/view/14906
Сирожиддин Нурматов, Ташкентский государственный институт востоковедения

кандидат филологических наук, доцент

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В этой статье подробно изучаются слова «двигу» состоящие из единиц  ҳинди. В частности,  изучены  их  языковые  особенности.  Были  показаны  конкретные  способы  составления слов «двигу». Было изучено, что они состоят в основном из двух компонентов, что слова в обоих компонентах имеют лексическое значение, а в некоторых случаях слова «двигу» также образуются с помощью аффиксов.   В статье было выявлено, что когда слова «двигу» образуются из чисел принадлежащих единицам, в основном активно задействуется число «один», в то время как относительно немного слов формируется  из  других  чисел.  Было  показано,  что  все  проанализированные  слова  включают числительные,  существительные  и  в  некоторых  случаях  прилагательные,  все  из  которых  были изучены путем моделирования. Все слова делятся на три основные группы, признанные в индийской лингвистике, то есть  татсама, тадбхава и гибридные слова, и анализируются их специфические лингвистические аспекты.     Было выявлено, что числа в первом компоненте лексем, характерных для слов двигу, принад-лежащих  к  группе  татсама,  состояли  в  основном  из  чисел  древнго  санскрита,  и  что  примеры группы  тадбхава  включали  числа  из  единиц,  широко  используемых  в  современном  литературном ҳинди.  Замечено,  что  слова  «двигу»,  характерные  для  гибридов,  состоят  из  нескольких  слов числительных принадлежащих литературному языку ҳинди. Также, при толковании примеров было выявлено, что в некоторых случаях аффиксы также входят в состав гибридных слов.

Похожие статьи


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

61

¥ИНД

ТИЛШУНОСЛИГИ

ҲИНДИЙ ТИЛИДАГИ БИРЛИКЛАРГА ОИД СОНЛАРДАН ЯСАЛГАН

“ДВИГУ” СЎЗЛАРИНИНГ СТРУКТУР-СЕМАНТИК ТАҲЛИЛИ

НУРМАТОВ СИРОЖИДДИН

Филология фанлари номзоди, доцент, ТДШУ

Аннотация. Мазкур мақолада ҳиндий тилидаги бирликлардан ясалган “двигу” сўзлари атроф-

лича ўрганилган. Хусусан, уларнинг лисоний хусусиятлари тадқиқ этилган. “Двигу” сўзларининг
ўзига хос ясалиш усуллари кўрсатилган. Улар асосан икки компонентдан ташкил топганлиги,
иккала компонентлардаги сўзлар лексик маънога эга бўлиши ва баъзи ҳолларда двигу сўзлари
аффикслар ёрдамида ҳам ташкил топганлиги тадқиқ этилган.

Мақолада бирликларга оид сонлардан “двигу” сўзлари ҳосил бўлганида асосан “бир” саноқ сони

фаол иштирок этиши, бошқа сонлардан нисбатан кам сўзлар ҳосил бўлганлиги аниқланган. Таҳ-
лилга тортилган барча сўзлар таркибида сон, от ва баъзи ҳолларда сифатларга оид сўзлар ишти-
рок этганлиги кўрсатиб берилган ва уларнинг барчаси моделларга тақсимлаб ўрганилган. Барча
сўзлар ҳинд тилшунослигида тан олинган учта катта гуруҳга, яъни татсама, тадбҳава ва гибрид
сўзларига ажратилган ва уларнинг ўзига хос лисоний жиҳатлари таҳлил этилган.

Татсама гуруҳига оид “двигу” сўзларига хос лексемаларнинг биринчи компонетидаги сонлар

асосан қадимги санскрит тилидаги сонлардан ташкил топганлиги ва тадбҳава гуруҳига оид
мисоллар таркибида эса ҳозирги адабий ҳиндий тилида кенг қўлланиладиган бирликларга оид сонлар
иштирок этиши аниқланган. Гибридларга хос “двигу” сўзлари эса адабий ҳиндий тилига оид саноқ
сонларлардан ясалганлиги кузатилади. Шунингдек, гибридларга хос сўзлар таркибида баъзи
ҳолларда аффикслар ҳам иштирок этиши мисоллар талқинида очиб берилган.

Таянч сўз ва иборалар: двигу, татсама, тадбҳава, гибрид, бирликлар, саноқ сон, аффикс,

морфемика, композиция, морфонология.

Аннотация. В этой статье подробно изучаются слова «двигу» состоящие из единиц ҳинди. В

частности, изучены их языковые особенности. Были показаны конкретные способы составления
слов «двигу». Было изучено, что они состоят в основном из двух компонентов, что слова в обоих
компонентах имеют лексическое значение, а в некоторых случаях слова «двигу» также образуются
с помощью аффиксов.

В статье было выявлено, что когда слова «двигу» образуются из чисел принадлежащих едини-

цам, в основном активно задействуется число «один», в то время как относительно немного слов
формируется из других чисел. Было показано, что все проанализированные слова включают
числительные, существительные и в некоторых случаях прилагательные, все из которых были
изучены путем моделирования. Все слова делятся на три основные группы, признанные в индийской
лингвистике, то есть татсама, тадбхава и гибридные слова, и анализируются их специфические
лингвистические аспекты.

Было выявлено, что числа в первом компоненте лексем, характерных для слов двигу, принад-

лежащих к группе татсама, состояли в основном из чисел древнго санскрита, и что примеры
группы тадбхава включали числа из единиц, широко используемых в современном литературном
ҳинди. Замечено, что слова «двигу», характерные для гибридов, состоят из нескольких слов
числительных принадлежащих литературному языку ҳинди. Также, при толковании примеров было
выявлено, что в некоторых случаях аффиксы также входят в состав гибридных слов.


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

62

Опорные слова и выражения: двигу, татсама, тадбхава, гибридный, единицы, количественные

числительные, аффикс, морфемика, композиция, морфонология.

Abstract. This article will explore in detail the Hindi unit words “dwigu”. In particular, their linguistic

features have been studied. Specific ways of composing words “dwigu” were shown. It has been studied that
they consist mainly of two components, that words in both components have a lexical meaning and in some cases
“dwigu” words are also formed using affixes.

The article found that when the words “dwigu” are formed from numbers “one” is mainly actively used,

while relatively few words are formed from other numbers. All analyzed words were shown to include numbers,
nouns and in some cases adjectives, all of which were studied through modeling. All words are divided into
three main groups recognized in Indian linguistics, namely tatsama, tadbhava and hybrid words and their
specific linguistic aspects are analyzed.

It was found that the numbers in the first component of the lexemes characteristic of engine words belonging

to the tatsama group consisted mainly of numbers from ancient Sanskrit and that examples of the tadbhava
group included numbers from units commonly used in modern literary Hindi. It is noticed that the words
“dwigu” characteristic of hybrids consist of several numbers belonging to the literary language of Hindi. Also,
when interpreting the examples, it was revealed that in some cases, affixes are also part of hybrid words.

Keywords and expressions: dwigu, tatsama, tadbhava, hybrid, units, cardinal numbers, affix,

morphemic, composition, morphonology.

Кириш:

Таъкидлаш жоизки, ҳозирда юртимизда ғарб тиллари билан бир қаторда, шарқ

тилларини ўрганишга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Булар орасида Жанубий Осиё
минтақасида кенг тарқалган ҳинд-орий тилларини ўрганиш ва улар бўйича илмий ишлар
олиб бориш муҳим аҳамият касб этмоқда. Айниқса, Президентимиз Ш.М.Мирзиёевнинг
Ҳиндистонга қилган икки марта расмий сафарларидан сўнг икки давлат ўртасидаги кенг
қамровли иқтисодий, ижтимоий, сиёсий, маданий ва илмий алоқалар бу тилларни ўрганиш
зарурлигини кун тартибига қўйди.

Мазкур мақола ҳинд тилшунослиги анъаналарига кўра қўшма сўзлар орасида нисбатан

кам тарқалган двигу сўзларини илмий тадқиқ этиш масалаларига бағишланади. Мақолада
бирликлардан ясалган лексемаларнинг структур ва семантик таҳлили амалга оширилади.

Илмий манбаларда қайд этилишича, кўпчилик тилларда “бир” саноқ сони ва ундан

ясалган сўзлар кенг қўлланилади. Бу ҳақида тилшунос олим А.Е.Супрун шундай дейди:
«Ҳар бир матнда “бир” саноқ сонидан ясалган сўзлар 1 % ни ташкил этади ва ундан бошқа
сўзлар ҳам ясалади».1 Англашиладики, “бир”, “икки”, “беш” ва бошқа бирликларга оид
саноқ сонлар энг кўп қўлланиладиган сонлар сирасига киради. Мақолада ҳинд хaлқининг
турмуш тaрзида кенг қўллaнилaдигaн сонлардан ясалган двигу сўзлaри лисоний жиҳатдан
атрофлича ўрганилади.

Мақсад ва вазифалар:

Мазкур мақолада Ҳинд-Оврўпа тиллари оиласининг ҳинд-орий

тиллaри гуруҳига хос ҳиндий тилидaги бирликларга оид сaноқ сонлардан ясaлгaн двигу
сўзлари структур-семaнтик жиҳaтдaн тaҳлил қилиниши мақсад қилиб олинган. Ушбу
мақсадга эришиш учун мақолада ҳиндий тилидаги бирликларга оид сонлардан ясалган
лексемаларни тўплаш, уларни турли ҳил гуруҳларга тақсимлаш ва структур жиҳатдан
таҳлил қилиш, таҳлил натижаларини турли хил моделларда акс эттириш ва маҳсулдор
қолипларни аниқлаш каби вазифаларни амалга ошириш назарда тутилган.

Усуллар:

Тўпланган мисолларнинг ўзига хос хусусиятларидан келиб чиқиб, улар тари-

хий, тавсифий, компонент ҳамда статистик методлар асосида таҳлил қилинди.


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

63

Натижалар ва мулоҳаза:

Маълумки, тилшуносликда “сўз ясалиши” термини икки

маънода қўлланилади. 1) тилда янги сўз ҳосил қилиш жараёни; 2) тилшуносликнинг сўз
ясалиши тизимини ўрганувчи бўлим сифатида қаралади. Юқоридаги фикрларнинг биринчи
қисми айнан тил билан боғлиқ бўлса, иккинчиси сўзларнинг ясалиши тилшунослик фани
доирасида талқин қилинади. Умуман сўз ясалиши жараёнини белгилаш унинг қонуният-
ларини тўғри тушуниш имкониятини беради. Сўз ясалиш тизими морфемика билан узвий
боғлиқ. Чунки, сўзнинг маънолари қисмлари морфемалар (ўзак морфема ва аффиксал
морфема) тилда янги сўз ҳосил қилишнинг энг муҳим элементларидан ҳисобланади.

Ҳинд тилшунослиги анъаналарига кўра сўзлар таркибий жиҳатдан икки гуруҳга

бўлинади. 1) туб сўзлар; 2) ясама сўзлар. Ясама сўзлар ўз навбатида содда ва қўшма
сўзларга бўлинади .

Ҳинд тилшуносларининг анъанавий таснифларига кўра қўшма сўзлар 4та асосий гуруҳга

бўлинади. Улар мураккаб сўз икки ёки ундан ортиқ мустақил сўзлардан иборат бўлади. 1)
авъяибҳава сўзлари; 2) татпуруша сўзлари; 3) двандва сўзлари; 4) баҳувриҳи сўзлари.

Қўшма сўзларнинг юқорида қайд этилган тўртта турлари асосий ҳисобланади.

Шунингдек, уларнинг ҳар бирининг доирасида яна қўшимча турлар ҳам мавжуд. Санаб
ўтилган гуруҳларга қуйида изоҳ бериб ўтамиз.

Икки компонентли қўшма сўзларда уларнинг бўлаклари орасидаги муносабатга кўра

тасниф этилади. Яъни, уларнинг ҳоким ёки тобе ҳолида бўлишлари асосий ўрин тутади.
Биринчи бўлаги асосий (ҳоким) бўлган қўшма сўзлар авъяибҳава сўзлари деб аталади.
Татпуруша гуруҳидаги сўзларда эса иккинчи бўлаги асосий (ҳоким) сўзлар ҳисобланади.
Бундай бирикмаларда одатда биринчи бўлак от ва сифатдан ташкил топган бўлади. Двандва
- қўшма сўзларнинг ҳар икки бўлаги мустақил бўлган сўзлардир. Баҳувриҳи - қўшма
сўзнинг биронта ҳам бўлаги мустақил бўлмай, улар яхлит ҳолда бирор отга нисбатан
аниқловчи вазифасини бажаради. Татпуруша сўзларининг қўшимча гуруҳи двигу сўзлари
бўлиб, уларнинг биринчи компоненти сонлардан ташкил топади .

Мазкур мақолада юздан ортиқ двигу гуруҳига оид қўшма сўзлар таҳлил қилинди. Улар

орасида аксарият сўзлар “бир” сaноқ сонидaн ясaлгaнлиги маълум бўлди. Қолган сўзлар
бошқа бирликларга оид сонлардан ясалганлиги таҳлил жараёнида кузатилди.

Ҳиндий тилидaги бирликларга оид саноқ сонлардан ясалган сўзлар этимологиясигa кўрa

учта катта гуруҳга оид деб топилди. Татсама гуруҳига оид, яъни сaнскрит тилидан бевосита
адабий йўл орқали ўзлаштирилган, қадимги имловий шаклини сақлаб қолган сўзлар ;
Тадбҳава гуруҳига хос бўлган, яъни морфонологик ҳодисa туфaйли ҳосил бўлгaн сўзлaр ;
Гибрид, яъни ўзлашма сўзлар таъсири остида ясалган сўзлaр .

Татсама гуруҳига оид, яъни сaнскрит тилидан бевосита адабий йўл орқали ўзлашти-

рилган, қадимги имловий шаклини сақлаб қолган сўзлар таҳлил қилинди. Бирликларга оид
сонлардан ясалган барча сўзлар қуйидаги моделларга бўлиб ўрганилди .

I модел. Ушбу моделга хос бўлган сўзлaр тaркибида бирликларга оид саноқ сонлар

ҳамда от сўз туркумига оид сўзлар иштирок этган бўлиб, улардан сифат сўз туркумига хос
лексемалар ясалган. Масалан:

एकजुट

ekjuT “уюшқоқ, бирдaм” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

जुट

juT “жуфт, гуруҳ” (от);

एकजात

ekjaT “туғишган” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

जात

jaT “ўғил фарзанд” (от);

एकरस

ekras

“бирхил, ўзгармас” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

रस

ras “таъм, маза” (от);

एकरूप

ekruup “бир

хил, баравар, тенг, ўзгармас” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

रूप

rup “шакл, кўриниш” (от);


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

64

हिपक्षी

dvipakshii “икки томонлама” (сифaт) =

हि

dvi “икки” (сон) +

पक्षी

pakshii “қуш,

тарафдор” (от);

हिपद

dvipad “икки оёқли (сифaт) =

हि

dvi “икки” (сон) +

पद

pad “оёқ” (от).

हत्रकोण

trikon “уч бурчакли” (сифaт) =

हत्र

tri “уч” (сон) +

कोण

kon “бурчак” (от);

हत्रकािंड

trikaand “уч қисмли” (сифaт) =

हत्र

tri “уч” (сон) +

कािंड

kaand “қисм, бўлим” (от).

चतुहदमक्

chaturdik “тўрт томонлама, ҳар тарафлама, атрофлича” (сифaт) =

चतुर

chatur “тўрт”

(сон) +

हदक्

dik “томон, йўналиш” (от);

चतुष्कोण

chatuShkon “тўрт бурчакли (сифaт) =

चतुष्

chatush “тўрт” (сон) +

कोण

kon “бурчак” (от).

पिंचाक्षर

“ўта мураккаб, беш маротаба қийин (асосан сўзларга нисбатан қўлланилади)”

(сифaт) =

पिंच

pancha “беш” (сон) +

अक्षर

akshar “ҳарф” (от) ва ҳоказо.

Формулaси: сон+от=сифaт
II модел. Мазкур моделга хос бўлган сўзлaр тaркибида саноқ сонлар ҳамда от сўз

туркумига оид сўзлар иштирок этган бўлиб, улар отларга оид лексик бирликларни ташкил
этмоқда. Жумладан:

एकपत्नी

ekpatnii “вафодор хотин” (от) =

एक

ek “бир” (сон) +

पत्नी

patnii “хотин” (от);

एकहनष्ठा

eknishthaa “садоқат, ихлос” (от) =

एक

ek “бир” (сон) +

हनष्ठा

nishthaa “ишонч, ихлос” (от);

एकवचन

ekvachan “бирлик” (от) =

एक

ek “бир” (сон) +

वचन

vachan “сон (грамматик сон)” (от).

हिपथ

dvipath “айрилиш, айрилиш жойи” (от) =

हि

dvi “икки” (сон) +

पथ

path “йўл” (от);

हिवचन

dvivachan “иккилик” (от) =

हि

dvi “икки” (сон) +

वचन

vachan “сон (грамматик сон)” (от);

हिहृदया

dvihridayaa “ҳомиладор” (от) =

हि

dvi “икки” (сон) +

हृदया

hridayaa “юрак” (от).

हत्रमास

trimaas “йил квартали (уч ой)” (от) =

हत्र

tri “уч” (сон) +

मास

maas “ой” (от);

हत्रपाल

tripaal “чодир, ғилоф” (от) =

हत्र

tri “уч” (сон) +

पाल

paal “ҳимоя воситаси, чодир” (от).

चतुदोल

chaturdol “тахтиравон” (от) =

चतुर

chatur “тўрт” (сон) +

दोल

dol “арғимчоқ, беланчак,

тахтиравон” (от);

चतुहदमश

chaturdish “ҳаммаёқ, барча йўналиш” (от) =

चतुर

chatur “тўрт” (сон) +

हदश

dish “томон, йўналиш” (от).

नवग्रह

navgrah “тўққиз планета” (от) =

नव

nav “тўққиз” (сон) +

ग्रह

grah “планета” (от) ва ҳоказо.

Формулa шaкли: сон+от=от
III модел. Ушбу моделга мансуб сўзлaр тaркиби сон ҳaмдa сифaтдaн тaшкил топгaн

бўлиб, улардан сифатларга оид лексик бирликлар ясалмоқда. Масалан:

एकसमान

eksamaan “баробар, тенг” (сифат) =

एक

ek “бир” (сон) +

समान

samaan “ўхшаш”

(сифат);

एकबद्

badh “бирлашган, ягона” (сифат) =

एक

ek “бир” (сон) +

बद्

“боғлиқ,

алоқадор” (сифат).

हिपारहश्वक

dvipaarshvik “икки ёқлама (томонлама) (сифат) =

हि

dvi “икки” (сон) +

पारहश्वक

paarshvik “ёндама, ёқлама” (сифат);

हिरुि

dvirukt “такрорий” (сифат) =

हि

dvi “икки” (сон) +

रुि

rukt “такрорий” (сифат).

त्रैकोहणक

treykonik “уч бурчакли” (сифaт) =

त्रै

trey “уч” (сон) +

कोहणक

konik “бурчакли” (сифат).

चतुमुमखी

chaturmukhii “ҳар томонлама, ҳар тарафлама” (сифaт) =

चतुर्

chatur “тўрт” (сон) +

मुखी

mukhii “бош, олий” (сифат) ва ҳоказо

Формулa шaкли: сон+сифaт=сифaт


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

65

Татсама гуруҳига оид 49 та бирликлардан ясалган лексемалар таркибида асосан

एक

-

“бир” саноқ сони иштирок этган бўлиб, улар ушбу гуруҳга оид барча моделлар таркибида ўз
аксини топган. Кейинги ўринларда

हि

dvi - “икки”

हत्र

tri ва

त्रै

trey - “уч”,

चतुर

chatur - “тўрт”,

पिंच

pancha - “беш”,

नव

nav – “тўққиз” каби бирликларга оид сонлардан ясалган қўшма сўзлар

етакчи ўринни эгаллайди. Улар орасида энг маҳсулдор қолип сон+от=сифaт моделига хос
деб топилди. Кейинги ўринларда сон+от=от ва сон+сифaт=сифaт моделлари етакчи ўринни
эгаллаб келмоқда.

Тадбҳава гуруҳига оид, яъни морфонологик ҳодисa туфaйли ҳосил бўлгaн сўзлaр ҳам

атрофлича ўрганилди. Бирликларга оид сонлардан ясалган барча сўзлар қуйидаги
моделларга бўлиб таҳлил этилди.

I модел. Бундaги мисоллaр тaркиби сон, от ҳaмдa сифaт ясовчи аффикслардaн ҳосил

бўлгaн. Жумладан:

एकसुरा

eksuraa “бир оҳангли, оҳангдош, ҳамоҳанг” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

सुर

sur

“оҳанг” (от) +

aa (аффикс);

दोधारा

dodhaaraa “икки тиғли, икки томони ўткир” (сифaт) =

दो

do “икки” (сон) +

धार

dhaar “тиғ, ўткир уч” (от) +

aa (аффикс);

दोनाली

donaalii “қўшоғиз”

(сифaт) =

दो

do “икки” (сон) +

नाल

naal “милтиқ оғзи” (от) +

ii (аффикс);

दोमुँहा

domuNhaa

“иккиюзлама” (сифaт) =

दो

do “икки” (сон) +

मुँह

muNh “юз” (от) +

aa (аффикс);

दोफला

dophalaa “икки тиғли, икки томони ўткир” (сифaт) =

दो

do “икки

(сон) +

फल

phal “тиғ,

ўткир уч” (от) +

aa (аффикс);

दोरसा

dorasaa “икки хил таъмли, ўзгарувчан, омонат” (сифaт)

=

दो

do “икки” (сон) +

रस

ras “маза, таъм” (от) +

aa (аффикс) ва ҳоказо.

Формулa шaкли: сон+от+аффикс=сифaт.
II модел. Ушбу моделга хос бўлган сўзлaр тaркибида бирликларга оид саноқ сонлар

ҳамда от сўз туркумига оид сўзлар иштирок этган бўлиб, улардан сифат сўз туркумига хос
лексемалар ясалган. Масалан:

एकडाल

ekdaal “бир хил” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

डाल

daal “шох, тармоқ” (от);

एकतपला

ektallaa “бир қаватли” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

तपला

tallaa “қават” (от);

एकरिंग

ekrang

“бирдек, баравар, тенг” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

रिंग

tallaa “ранг” (от).

दोतपला

dotallaa “икки қаватли” (сифaт) =

दो

do “икки” (сон) +

तपला

tallaa “қават” (от).

छःकोना

chhekonaa “олти бурчакли” (сифaт) =

छः

chhe “олти” (сон) +

तपला

konaa “бурчак”

(от) ва ҳоказо.

Формулa шaкли: сон+от=сифaт
III модел. Мазкур моделга хос бўлган сўзлaр тaркибида саноқ сонлар ҳамда от сўз

туркумига оид сўзлар иштирок этган бўлиб, улар отларга оид лексик бирликларни ташкил
этмоқда. Жумладан:

पाँचपिंच

paaNchpanch “ақлли, ҳурматли одамлар” (от) =

पाँच

paaNch “беш” (сон) +

पिंच

panch

“одамлар, халқ” (от).

Формулa шaкли: сон+от=от
Тадбҳава гуруҳига оид таҳлил қилинган 32 та лексемалар таркибида ҳам асосан

एक

-

“бир” саноқ сони иштирок этган бўлиб, улар ушбу гуруҳга оид барча моделлар таркибида ўз
аксини топган. Шунингдек, ушбу гуруҳга оид мисоллар таркибида татсама гуруҳига оид
мисоллардан фарқли ўлароқ ҳозирги ҳинд-орий тилларида кенг қўлланиладиган

दो

do -


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

66

“икки”

पाँच

paaNch - “беш”,

छः

chhe - “олти” каби бирликларга оид сонлар ҳам ўз аксини

топган бўлиб, улар орасида энг маҳсулдор қолип сон+от+аффикс=сифaт моделига хос деб
топилди. Кейинги ўринларда сон+от=сифaт ва сон+от=от моделлари етакчи ўринга эга.
Тадбҳава гуруҳига оид сўзларда айнан санскритча шакл эмас, балки ўрта-ҳинд орий
тиллари давридан янги ҳинд-орий тиллари даврига келгунига қадар фонетик ўзгаришлар
натижасида ҳосил бўлган сўзлар ўз аксини топган.

Гибрид, яъни ўзлашма сўзлар таъсири остида ясалган сўзлaрнинг aксaрияти aрaб вa форс

тиллaридaн ўзлaшгaн сўзлaрдир. Уларнинг ясалиш усуллари қуйидаги моделларга ўз
аксини топди.

I модел. Мазкур моделга хос бўлган сўзлaр тaркиби сон ҳамда от сўз туркумига оид

сўзлар ҳамда аффикслар қўшилиши натижасида ҳосил бўлган бўлиб, улар сифатларга оид
лексик бирликларни ташкил этмоқда. Жумладан:

एकमिंहजला

ekmanzilaa “бир қaвaтлик” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

मिंहजल

manzil “қават” (от)

+

aa (аффикс);

एकतरफा

ektarfaa “бир томонлама” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

तरफ

taraf

“томон” (от) +

aa (аффикс);

एकदरा

ekdaraa “бир табақалик (эшикка нисбатан)” (сифaт) =

एक

ek “бир” (сон) +

दर

dar “эшик” (от) +

aa (аффикс);

एकमहला

ekmahlaa “бир қaвaтлик” (сифaт)

=

एक

eк “бир” (сон) +

महल

mahal “сaрой” (от) +

aa (аффикс).

दोतरफा

dotarfaa “икки томонлама” (сифaт) =

दो

do “икки” (сон) +

तरफ

taraf “томон” (от) +

aa (аффикс);

दोमिंहजला

domanzilaa “икки қaвaтлик” (сифaт) =

दो

do “икки” (сон) +

मिंहजल

manzil

“қават” (от) +

aa (аффикс);

दोफसली

dofaslii “иккита ҳосиллик” (сифaт) =

दो

do “икки” (сон)

+

फसल

fasal “ҳосил” (от) +

ii (аффикс);

हततरफा

titarfaa “уч томонлама” (сифaт) =

हत

ti “уч” (сон) +

तरफ

taraf “томон” (от) +

aa

(аффикс) ва ҳоказо.

Формулa шaкли: сон+от+аффикс=сифaт

II модел. Мазкур моделга хос бўлган сўзлaр тaркибида саноқ сонлар ҳамда от сўз

туркумига оид сўзлар иштирок этган бўлиб, улар равишларга оид лексик бирликларни
ташкил этмоқда. Масалан:

एकक़लम

ekqalam “мутлақо, батамом” (равиш) =

एक

ek “бир” (сон) +

क़लम

qalam “ручка”

(от);

एकजबान

ekzabaan “бир овоздан, якдиллик билан” (равиш) =

एक

ek “бир” (сон) +

जबान

zabaan “тил” (от);

एकदम

ekdam “дарҳол, дарров” (равиш) =

एक

ek “бир” (сон) +

दम

dam

нафас, ҳаёт” (от);

एकजान

ekjaan “бир овоздан, тўлиқ қўшилган” (равиш) =

एक

ek “бир” (сон) +

जान

jaan “ҳаёт, қалб” (от) ва ҳоказо.

Формулa шaкли: сон+от=равиш
III модел. Мазкур моделга хос бўлган сўзлaр тaркиби сон ҳамда cанскрит тилидаги от

сўз туркумига оид сўзлар ҳамда аффикслар қўшилиши натижасида ҳосил бўлган бўлиб,
улардан отга оид лексемалар ясалмоқда. Жумладан:

दोभाहषया

dobhaaShiyaa “таржимон” (от) =

दो

do “икки” (сон) +

भाहष

bhaShii “тил” (от) +

या

yaa (аффикс);

हतिारी

tidvaarii “дарвоза (уч табақали)” (от) =

हत

ti “уч” (сон) +

िार

dvaar

“дарвоза” (от) +

ii (аффикс) ва ҳоказо.

Формулa шaкли: сон+от(s)+аффикс=от


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

67

IV модел. Мазкур моделга хос бўлган сўзлaр тaркибида саноқ сонлар ҳамда форсча от

сўз туркумига оид сўзлар, шунингдек, аффикслар иштирок этган бўлиб, улардан отларга
оид лексик бирликлар ҳосил бўлмоқда. Масалан:

हतदरा

timaahii “дарвоза (уч табақали)” (от) =

हत

ti “уч” (сон) +

दर

dar “дарвоза” (от) +

aa (аффикс);

हतमाही

timaahii “квартал, йил чораги” (от) =

हत

ti “уч” (сон) +

माह

maah “ой” (от)

+

ii (аффикс);

छमाही

timaahii “ярим йиллик, олти ойлик” (от) =

ti “уч” (сон) +

माह

maah

“ой” (от) +

ii (аффикс) ва ҳоказо.

Формулa шaкли: сон+от(f)+аффикс=от
V модел. Мазкур моделга хос бўлган сўзлaр тaркибида саноқ сонлар ҳамда от сўз

туркумига оид сўзлар иштирок этган бўлиб, улар отларга оид лексик бирликларни ташкил
этмоқда. Жумладан:

एकचकम

ekchashma “ён томон” (от) =

एक

ek “бир” (сон) +

चकम

chashma “кўз” (от);

दोतारा

dotaaraa “дутор” (от) =

दो

do “икки” (сон) +

तारा

taaraa “юлдуз” (от) ва ҳоказо.

Формулa шaкли: сон+от=от
Гибрид, яъни таркибида сонлар билан биргаликда араб ва форс тилларидан ўзлашган

сўзлар таҳлил этилиши натижасида, улар

एक

ek - “бир”,

दो

do - “икки”,

हत

ti - “уч”,

छः

chhe -

“олти” каби бирликларга оид сонлардан ясалганлиги маълум бўлди ва уларнинг сони 40 та
мисолни ташкил этди. Улар орасида энг маҳсулдор қолип сон+от+аффикс=сифaт моделига
хос деб топилди. Кейинги ўринларда сон+от=равиш, сон+от(s)+аффикс=от, сон+от(f)
+аффикс=от, сон+от=от каби моделлар етакчи ўринни эгаллади.

Хулоса:

Юқорида олиб борилган таҳлил натижаларга кўра қуйидаги хулосаларга келинди:

1.Ҳинд-орий тиллари гуруҳига хос бўлган ҳиндий тилидаги биринчи компоненти

сонлардан ташкил топган двигу сўзлари лисоний жиҳатдан таҳлил қилинди ва уларнинг
деривацион таҳлили амалга оширилди. Таҳлил натижаларига кўра улар татсама, тадбҳава
ҳамда гибрид сўзларга хос деб топилди.

2.

एक

ek “бир” саноқ сони ҳам татсама, ҳам тадбҳава, ҳам гибрид сўзлар таркибида

иштирок этган. Бирликларга оид қолган сонлар эса барча двигу сўзларида ўз аксини
топмаган. Татсама гуруҳига оид двигу сўзларида

एक

ek “бир”,

हि

dvi “икки”,

हत्र

tri ва

त्रै

trey

“уч”,

चतुर

chatur “тўрт”,

पिंच

pancha “беш”,

नव

nav “тўққиз” каби қадимги ҳинд-орий

тилларига хос бўлган санскрит тилидаги бирликларга оид саноқ сонлар ўз аксини топган.
Тадбҳава гуруҳига оид двигу сўзлари таркибида

एक

ek “бир”,

दो

do “икки”,

पाँच

paaNch

“беш”,

छः

chhe “олти” ва гибридларга оид двигу сўзлари таркибида эса

एक

ek “бир”,

दो

do

“икки”,

हत

ti “уч”,

छः

chhe “олти” каби саноқ сонлар иштирок этган.

3. Таҳлил натижаларига кўра санскритча

नव

nav “тўққиз” саноқ сони фақатгина татсама

гуруҳига оид двигу сўзлари таркибида иштирок этганлиги кузатилди. Таъкидлаш жоизки,
бирликларга хос бўлган

सात

saat “етти”

आठ

aath “саккиз” каби саноқ сонлар двигу сўзлари

таркибида учрамади.

4. Мисоллар орасида татсама гуруҳига оид двигу сўзлари кўпчилик мисолларни ташкил

этган бўлиб, улар 40,5 %ни ташкил этди. Кейинги ўринни гибрид сўзлар гуруҳига оид
лексемалар эгаллаган бўлиб, улар 33% га тенг эканлиги маълум бўлди. Тадбҳава гуруҳига
оид двигу сўзлари эса 26,5 %дан иборат. Таҳлил натижаларига кўра двигу қўшма
сўзларининг аксарияти композиция усулида ясалган.


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

68

5. Таҳлилга тортилган барча двигу сўзлари 11 та моделга тақсимланди ва уларнинг формула

шакллари мисоллар талқинида очиб берилди. Таҳлил натижаларига кўра татсама ва тадбҳава
гуруҳига 3 тадан 6 та модел хос деб топилди ва улар орасида сон+от=сифaт (татсама гуруҳида),
сон+от+аффикс=сифaт (тадбҳава гуруҳида) каби моделлар маҳсулдор қолипларга оид эканлиги
кўрсатиб берилди. Гибридларга оид двигу сўзлари орасида ҳам аксарият мисоллар
сон+от+аффикс=сифaт моделига хос эканлиги аниқланди. Шунингдек, гибрид сўзлар гуруҳига
оид двигу сўзлари иккита муштарак моделга бўлиб ўрганилди. Уларнинг биринчи компоненти
сонлардан ташкил топган бўлса, иккинчи компонентида санскритча (сон+от(s)+аффикс=от) ва
форсча (сон+от(f)+аффикс=от) отларга оид сўзлар ўз аксини топган.

6. Эътиборли жиҳати шундаки, татсама гуруҳига оид барча двигу сўзларининг

ясалишида тадбҳава ва гибрид сўзлар гуруҳидаги мисоллар таркибида учраган аффикслар
иштирок этмаган. Тадбҳава ҳамда гибрид сўзлар гуруҳига оид двигу сўзларининг
ясалишида эса от ва сифат ясовчи аффикслар ҳам иштирок этган. Шунингдек, татсама ва
тадбҳава гуруҳига оид двигу сўзларининг биринчи компонентига от ва сифатлар қўшилиши
натижасида улардан фақатгина от ёки сифатларга оид лексемалар ҳосил бўлган бўлса,
гибридлар гуруҳига оид двигу сўзларининг ясалишида от ва сифатлардан ташқари улардан
равишларга оид лексемалар ҳам ҳосил бўлганлиги аниқланди.

“КАМБАРАМАЯНАМ” ДОСТОНИНИНГ

ФИЛОЛОГИК МОҲИЯТИ

МУРТАЗАХОДЖАЕВА МАКТУБА

Катта ўқитувчи, ТДШУ

Аннотация. Ушбу мақола буюк ҳинд эпоси “Рамаяна” нинг аслияти билан Жанубий Ҳиндис-

тонда Камбн томонидан яратилган “Рамаяна” ни филологик жиҳатдан чоғиштириш масалала-
рини ёритишга бағишланган. Маълумки, ҳинд диёри асори атиқаларга, ҳинд адабиёти эса дурдона
асарларга бой. Ҳиндистон халқлари адабиёти ўзининг серқирралиги ва кўп тиллилиги билан дунё
тамаддунида ўзига хос ўрин эгаллайди. Халқ оғзаки ижоди намуналаридан бўлмиш “Рамаяна”
достони кейинчалик буюк шоир Валмики томонидан етук бир асар сифатида дунё юзини кўрди ва
бу асар нафақат Ҳиндистонда мавжуд тилларга таржима қилинди, балки дунё тилларига
ўгирилди. Ўрта асрга келиб тамил адабиётига ҳам таржима асарлар кириб кела бошлади,
жумладан, тамил шоири Камбн томонидан “Рамаяна” нинг таржима қилиниши, уни янги сюжет
ва эпизодлар билан бойитилган ҳолда мустақил асар сифатида яратилиши диққатга сазовордир.
Мазкур мақола тамил адабиётининг ривожланиш босқичларига қисман тўхталган ҳолда иккита
мустақил асар Валмики “Рамаяна” си ва Камбннинг “Рамаяна” сининг ўзига хос жиҳатлари ва
тафовутлари натижаларини ўзида мужассам этади.

Таянч сўз ва иборалар: тамил адабиёти, тамил адабиётининг ривожланиши, Валмики,

“Рамаяна”, “Камбнрамаяна”, “Болалик китоби”, янги қаҳрамонлар, эпизодлар.

Аннотация. Данная статья посвящена вопросам филологического сравнения с оригинальным

индийским эпосом «Рамаяна» и «Рамаяна», созданными Камбном в Южной Индии. Известно, что
индийская литература богата древностями, а индийская литература богата шедеврами. Литера-
тура народов Индии с ее многогранностью и многоязычием занимает особое место в мировой

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов