130
1-chizma. Kredit portfeli sifatini baholash tizimining elementlari
92
:
Kredit portfeli sifatini baholashda ikki xil tahlil yo’nalishidan foydalaniladi. Miqdoriy tahlil
bankning kredit portfelining tarkibi va tuzilishini bir qator miqdoriy, iqtisodiy mezonlarga
muvofiq dinamikada o’rganishni o'z ichiga oladi: a) kredit qo’yilm
alarining turlari va hajmi
bo'yicha tarkibi; b) qarz oluvchilar guruhlari bo’yicha kredit qo’yilmalarining tarkibi; d) kredit
shartlari va taqdim etilgan kreditlarni qaytarish muddati; e) kredit foiz stavkalari darajasi, f)
sanoat mansubligi.
Ushbu tahlil
kredit investitsiyalarining afzal yo’nalishlarini, rivojlanish tendensiyalarini, shu
jumladan kreditlarni to’lash va ularning rentabelligi bilan bog’liqligini aniqlashga imkon beradi.
Miqdoriy tahlildan so’ng kredit portfelining sifati tahlil qilinadi. Qa
rz oluvchining faoliyat
sohasi va uning turi ma’lum iqtisodiy sharoitlar uchun har xil tavakkallarga ega, shu sababli
kredit berish hajmi va maqsadlariga qarab kredit turlari turlicha baholanadi, bu bankning kredit
portfelini o'rganishda hisobga olinishi k
erak. Buning uchun ma’lum bir davrdagi tovar aylanmasi
yoki ma’lum bir sanadagi qoldiq hisoblab chiqilgan har xil nisbiy asosiy ko’rsatkichlardan
foydalaniladi. Bularga, masalan, mijozning butun yalpi kredit portfelidagi muammoli
kreditlarning ulushi; mudd
ati o’tgan qarzning o’z kapitaliga nisbati va boshqalar. Kredit
portfelining sifat ko’rsatkichlari asosida kredit berish tamoyillariga muvofiqligini va qarz berish
operatsiyalari tavakkalchilik darajasi, berilgan likvidlilik istiqbollarini baholash mumkin.
Yuqoridagi keltirilgan firklar asosida shuni xulosa qilish mumkinki, har qanday bankda kredit
portfelining holati va portfel sifatini baholash doimiy ravishda amalga oshirilishi muhim
hisoblanadi.
БАНКЛАР КАПИТАЛЛАШУВ ДАРАЖАСИНИ ОШИРИШДА БАНК
КАПИТАЛИНИНГ ЎРНИ
Қурбонов
Руфат Бахтиёрович
-
Тошкент молия институти “Банк ҳисоби ва аудит”
кафедраси доценти, PhD
Кириш
.
Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар
стратегиясида ―банкларнинг капиталлашув даражаси ва депозит базасини ошириш,
уларнинг молиявий барқарорлиги ва ишончлилигини мустаҳкамлаш масаласи устувор
вазифалардан бири сифатида белгилаб қўйилган[1]. Мазкур вазифаларни ўз вақтида ва
самарали бажариш мақсадида Ўзбекистон Президентининг 2020 йил 12 майдаги «2020 —
2025 йилларга мўлжалланган Ўзбекистон Республикасининг банк тизимини ислоҳ қилиш
стратегияси тўғрисида»ги ПФ
-5992-
сонли №армони билан 2025 йилга қадар банклар
устав капиталининг энг кам миқдорини 500 млрд сўмгача
босқичма
-
босқич ошириш
92
Muallif tomonidan musatil tayyorlandi
Kredit portfelini tashkil etadigan kreditlar sifatini baholash
янги ишлаб
Kreditlar sifatiga qarab portfel tarkibini aniqlash
тўғридан-тўғри ва портфелли
Kreditlar sifati dinamikasini o’rganish asosida ushbu tuzilmani
baholash
инвестиция фаолиятини тавсифловчи кўрсаткичлар
4. Kredit portfeli tuzilmasi asosida kreditlar bo’yicha zararlarni qoplash
131
белгиланган[2]. Айни вақтда, республикамиз тижорат банклари капиталлашув
даражасини ошириш мақсадида ечимини топиш лозим бўлган бир қатор масалалар
мавжуд. Хусусан, тижорат банкларининг капиталлашув даражаси сустлиги, давлат
бюжети маблағлари ҳисобидан охирги йилларда катта миқдорда маблағлар
йўналтирилиши, фонд бозорида тижорат банкларининг эмитент хамда инвестор
сифатидаги фаол эмаслиги, ўз мижозларига етарли даражада сифатли хизмат кўрсата
олмаётганлиги, ресурслар базасининг заифлиги, банк капиталиининг ЯИМдаги улушини
пастлиги ва бошқа шу каби муаммолар мавжуд.
Адабиётлар таҳлили
.
Мавжуд иқтисодий адабиётларда «Капиталлашув даражаси»
тушунчаси, уни ошириш масалалари хорижлик олимлар, мутахассислар томонидан
ўрганилган ва тегишли таърифлар берилган. Даставвал А.Б.Борисовнинг “Катта
иқтисодий луғати”да –
“Капитализация бу банкнинг қимматбаҳо қоғозларини муомалага
чиқариб, сотишдан тушган ва даромадидан маълум захиралар ташкил этиш учун
ажратилган маблағлар ҳисобига банк капиталининг ўсган қисми тушунилади” [3]. А. С.
Климов тадқиқотларида «капиталлашув» тушунчасига, «кредит ташкилоти капиталининг
бозор қиймати ҳақида акциялар сонининг уларнинг бозор қийматига кўпайтмаси
сифатида»
-
деб таъриф берилган [4].
Профессор А.Омонов ўзининг “Тижорат банкларининг ресурсларини самарали
бошқариш масалалари” мавзусидаги иқтисод фанлари докторлик диссертацияда тижорат
банкларнинг капиталлашув даражасига таъсир этувчи омилларни батафсил таснифлаб
берганлар[5]. Айнан И. Б. Турсунов ўзининг тадқиқот ишидa аниқ бир банкнинг
капиталлашуви кўп жиҳатдан хусусий капиталининг мутлақ ҳажми билан белгиланишини
асослаб берган [6].
Тадқиқот методологияси
.
Мақолани тайёрлашда тижорат банкларининг
капиталлашув даражасини ошириш бўйича амалий маълумотлар таҳлил қилинди ва
барча фойдаланилган маълумотлар амалдаги қонун ҳужжатлари ва Марказий банкнинг
статистик кўрсаткичлари асосида муалллиф томонидан тадқиқ қилинди. Мақолада
гуруҳлаштириш, таққослаш, тизимли ёндашув, ва таркибий таҳлил усуллари кўлланилди.
Таҳлил ва натижалар
.
Тижорат банкларининг капиталлашув даражасини ошириш
ва молиявий барқарорлигини мустаҳкамлаш мамлакат банк тизимининг барқарорлигини
таъминлашнинг зарурий шарти ҳисобланади [7]. Бизга маълумки, тижорат банклари
капитали
банк
акциядорлари
маблағлари
ва
бошқа
манбалар
ҳисобидан
шакллантирилади. Қуйидаги расмда мамлакатимиз тижорат банкларининг шаклланган
капитали ҳақида умумий маълумот келтирилган.
1-
расм. Ўзбекистон тижорат банклари капиталининг амалий ҳолати (млрд.сўмда
)
[8]
0
10000
20000
30000
40000
50000
60000
70000
80000
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022
132
1-
расм маълумотларидан тижорат банклари жами капитали 79,6 трлн сўмни ташкил
этганлигини кўришимиз мумкин, унинг 57,7 трлн сўми ёки 81 фоизи капитал таркибида
давлат улуши мавжуд банклар ҳиссасига тўғри келаяпти. Бундан ташқари,
маълумотлардан кўриш мумкинки, қатор банклар (Апельсин банк, Ўзагроэкспортбанк,
Хай
-
Тек банк, Мадад инвест банк, Равнақ банк, Туркистонбанк, Универсал банк ) 2025 йил
1 январга қадар устав капиталини 500,0 млрд сўмга чиқаришлари бўйича тегишли чора
-
тадбирларни кўришлари лозим, акс ҳолда улар капиталнинг минимал даражасини
бажармаганлиги туфайли Марказий банк тегишли қарорларни қабул қилишга сабаб
бўлади. Бизга маълумки, тижорат банкларнинг капиталлашув даражасини оширишнинг
хавфсиз йўлларидан бири
-
бу банк устав капиталини оширишдир
[9]
. Республикамизда
кейинги йилларда тижорат банклари устав капитали оширишга алоҳида эътибор
қаратмоқда. Бунинг натижасида, банклар ўз маблағлари таркибида устав капитали
салмоғли улушни ташкил этмоқда. Буни қуйидаги жадвалда кўришимиз мумкин.
2-
жадвал
Республикамиз тижорат банклари устав капиталининг ўз маблағларига нисбати[8]
Йиллар
Банклар устав
капитали, млрд. сўм
Банкларнинг ўз
маблағлари, млрд. сўм
Устав капиталининг
банкларнинг ўз маблағларига
нисбати, %
2015
йил
4319
7784
55,49
2016
йил
5805
9353
62,07
2017
йил
16307
20676
78,87
2018
йил
19673
26679
73,74
2019 йил
41877
51031
82,06
2020 йил
44656
58351
76,53
2021 йил
54760
70918
77,22
2022 йил
59857
79565
75,23
Юқоридаги жадвал маълумотлари орқали шуни кўриш мумкинки, тижорат банклари
устав капиталининг ўз маблағларига нисбати охирги йилда ўсиш тенденцияни
кўрсатмоқда. Лекин 2018 йилда аксинча сезиларли даражада пасайган, бўлсада 2019
йилда бу
кўрсаткич 82,06 фоизгача ошган. Бунга асосан 2017 йил 12 сентябрдаги ПҚ
-3270-
сонли Қарор ижроси сабаб бўлди. Унга кўра барча тижорат банкларининг устав
капиталини 2019 йил 1 январгача 100 млрд сўмга оширишлари белгиланди. Тижорат
банклари устав капитали ва ўз маблағлари миқдор жиҳатдан йиллар мобайнида ошиб
борган. Устав капиталининг жами капитал ҳажмида юқори салмоқни эгаллаши ижобий
ҳолат
ҳисобланади. Чунки устав капитали юқори барқарорлик даражасига эга хавфсиз
бўлган молиялаштириш манбаи ҳисобланади.
Республикамизда банк капиталашув даражасини ошириш масалаларни ҳал қилиш
мақсадида Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 12 май куни «2020–
2025
йилларга мўлжалланган Ўзбекистон Республикасининг банк тизимини ислоҳ қилиш
стратегияси тўғрисида»ги 59
92-
сонли Фармони қабул қилинди, мазкур Фармонда 6 та
банкдаги (ТИФ ―Миллий банк, АТ Саноатқурилиш банк, АТ Асака банк, АТ Ипотека банк,
АТ Агробанк, АТ Халқ банк) давлат улушларини босқичма
-
босқич хусусийлаштириш ва
улушни жиддий камайтириш вазифалари белгилаб берилган.
133
Хулоса
ва таклифлар
.
Ҳозирги
кунда тижорат банкларининг узоқ муддатли
субординар қарз мажбуриятларини муомалага чиқариш орқали уларнинг капиталлашув
даражасини ошириш ва барқарорлигига эришишнинг замонавий инструментларидан
ҳисобланади. Бунда, тижорат банклари қўшимча капитали базасини ошириш
имкониятларидан тўлиқроқ фойдаланиш лозим. Мамлакатимиз тижорат банклари
қўшимча
капитали базаси нисбатан заиф бўлиб, унинг барқарорлигини оширишнинг
қатор имкониятлари мавжуд. Жумладан,
субординар қимматли қоғозларни муомалага
чиқариш мумкин.
Юқорида амалга оширилган таҳлиллар ва ўрганишлар асосида банклар
капиталлашув даражасига ошириш мақсадида қуйидаги тавсияларни ишлаб чиқишга
муваффақ бўлдик:
1. Тижорат банклари капиталлашув даражасини босқичма
-
босқич ошириб бориш
мақсадга мувофиқ;
2. Давлат томонидан молиявий имтиёзлар қўллаш орқали тижорат банклар
акцияларининг инвестицион жозибадорлигини ошириш ҳамда шунинг асосида банклар
устав капиталини 2025 йил 1 январгача устав капиталининг минимал миқдорларини
белгиланган талаблар даражасига келтирилишига эришиш зарур;
3. Давлат томонидан тижорат банкларининг устав капиталига қўйилган
маблағларни
иқтисодиѐтнинг
устивор
тармоқларини
ривожлантириш
учун
йўналтирилмоғи ва ушбу маблағлар учун тўланадиган дивидендлар тўлиғича
банкларнинг капиталлашув даражасини оширишга сарфланмоғи лозим;
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
:
1.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПФ
-4947-
сонли “Ўзбекистон Республикасини
янада ривожлантириш бўйича ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги Фармони, 2017 йил 7 феврал
2.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 5992
-
сонли “2020 —
2025 йилларга
мўлжалланган Ўзбекистон Республикасининг банк тизимини ислоҳ қилиш стратегияси
тўғрисида”ги ПФ
-
Фармони, 2020 йил 12 май
3.
Большой экономический словарь. А.Б.Борисов. Издание второе М. «Книжный мир» 2006 г. С
-
300.
4.
Климов А.С. Капитализация коммерческих банков: мировая практика и ее использование
российскими банковскими структурами: диссертация. кандидата экономических наук: Москва,
2008.-
180 с.:
5.
Омонов А.А. Тижорат банкларининг ресурсларини самарали бошқариш масалалари.
Иқтисод фанлари доктори илмий даражасини олиш учун бажарилган диссертация автореферати.
–Т.: 2008, БМА, 36 б.
6.
Tursunov I. B. Tijorat banki kapitallashuviga korporativ b
oshqaruv ta’sirini oshirish. Iqtisodiyot
fanlari bo’yicha falsafa doktori (PhD) dissertatsiyasi avtoreferati. Toshkent 2021. 56 b.
7.
Kurbanov R. B., Khudoyberganova Z. Z. Matters of the increasement of private banks’ capitalization
level //
Экономика
и
бизнес
:
теория
и
практика
.
–
2018.
–
№. 6. –
С
. 103-105.
8.
Ўзбекистон Республикаси Марказий банки маълумотлари асосида муаллиф
томонидан тайёрланди.
9.
Qurbonov
, R. (2019) "Theoretical and practical aspects of the formation of private banks’ resource
base," International Finance and Accounting: Vol. 2019: Iss. 5, Article 7.
10.
Kurbonov, R. PhD (2021) "Analysis of efficiency indicators of private banks activity," International
Finance and Accounting: Vol. 2021 : Iss. 1 , Article 11.