Мақолада феъл синонимларидан фойдаланиш усуллари билан боғлиқ масалалар муҳокама қилинади. Хусусан, синонимикани ўрганиш билан боғлиқ масалалар доираси кенг эканлиги таъкидланган. Феъл синонимларидан фойдаланиш усулларини ўрганиш ҳам амалий, ҳам назарий жиҳатдан қизиқиш уйғотади. У чуқур ижтимоий илдизларга эга ва нутқ маданияти масалалари билан чамбарчас боғлиқ бўлиб, улар нафақат тил меъёрларини, балки лисоний воситаларни моҳирона онгли равишда танлашни, шунингдек улардан мақсадга мувофиқ фойдаланишни қамраб олади. Форс тилининг услубий фарқланиши, феълларнинг таркибий хилма-хиллиги феъл синонимларидан фойдаланишнинг турли усулларини ишлаб чиқиш учун кенг имкониятлар очиб беради. Феъл синонимларидан фойдаланишнинг турли усулларини ишлаб чиқишда нафақат мураккаб феълларнинг феъл қисми, балки номинал қисми ҳам иштирок этади. Бундан ташқари, баёнотга турли хил услубий соялар бериш учун турли хил идиоматик феъл фразеологик бирликлари ишлатилади. Тилда ривожланган синонимиянинг мавжудлиги бу тил бойлигининг кўрсаткичидир. Синонимларнинг функционал қиймати нутқда амалга оширилади. Шунинг учун синонимлардан фойдаланганда синонимларнинг индивидуал белгиларини очиб беришга, уларнинг характерли хусусиятларини таъкидлашга, ифода этилган ифода кучини оширишга ёки аксинча, камайтиришга ёрдам берадиган маълум техникалар ишлаб чиқилади. Бошқа томондан, синонимларнинг характерли хусусиятлари хилма-хилдир. Бунинг сабаби стилистик ва эмоционал ранг бериш, образлилик, уюшқоқлик. Шунинг учун синонимлардан фойдаланиш усуллари ва уларнинг услубий функциялари алоҳида қизиқиш уйғотади.
O'quvchilar e'tiboriga taqdim etilayotgan monografiya operatsiyadan keyingi og'riqni yo'qotish muammolari bo'yicha zamonaviy adabiyotlarni tahlil qilish natijalarini taqdim etishga va analjeziya, mintaqaviy blokadalar va refleksoterapiyaning turli dori vositalaridan foydalanish bo'yicha o'z klinik tajribamiz natijalarini umumlashtirishga bag'ishlangan. usullari. Ushbu monografiyaning dolzarbligi operatsiyadan keyingi og'riqni yo'qotishning doimiy yuqori chastotasi bilan belgilanadi (50% gacha, Verlaecki M., 1997). Mahalliy va xorijiy ixtisoslashtirilgan adabiyotlarda bolalardagi og'riq muammosi hali ham juda kam yoritilgan. Bolalardagi og'riq va og'riqni boshqarish faqat pediatrik favqulodda vaziyatlarni boshqarish bo'yicha etakchi ko'rsatmalarda qisqacha aytib o'tilgan. Bolalar anesteziologiyasi va reanimatsiyasida hal etilmagan muammo og'riqning og'irligini va operatsiyadan keyingi og'riqni yo'qotish usullarini ob'ektiv baholash bo'lib qolmoqda. Monografiya og'riqning neyrofiziologiyasiga qisqacha ekskursiyani taqdim etadi, og'riq hislarini shakllantirish va markaziy asab tizimida nosiseptiv stimullarni aks ettirish xususiyatlari bo'yicha zamonaviy nazariyalar va tushunchalarni taqdim etadi. Bola organizmining anatomik va fiziologik xususiyatlari, turli xil analjeziklarning klinik farmakologiyasi, shuningdek, operatsiyadan keyingi erta davrda infuzion terapiya va parenteral oziqlantirish masalalari keltirilgan. Monografiya materiali bilan tanishar ekan, o'quvchi qo'yilgan vazifalarni hal qilishda muallifning yondashuvining fundamental xususiyatini va asarning klinik qismlari bilan ta'minlanishning yuqori darajasini qayd etadi, unda ro'yxatga olish, tahlil qilish va qayta ishlashning zamonaviy usullari qo'llaniladi. olingan ma'lumotlardan foydalanildi, ular batafsil xulosalar chiqarish uchun asos bo'ladi. Analjeziyaning turli xil dori vositalarini refleks terapiya usullari bilan solishtirganda, klinik belgilarga asoslangan mintaqaviy blokadalar, tananing asosiy hayotiy funktsiyalariga ta'siri, muallif bemorning yoshi, jarohati va operatsiya davomiyligiga qarab ularni qo'llash uchun ko'rsatmalar va kontrendikatsiyalarni beradi, operatsiyadan keyingi og'riq sindromining og'irligi. Muallif muammoning muhimligini ta'kidlaydigan va boblarda keltirilgan asosiy fikrlarga e'tibor qaratgan klinik holatlarni beradi. Monografiya, bizning nuqtai nazarimizdan, qiziqqan o'quvchilarning keng doirasini topadi.
Мақолада Ўзбекистон Республикаси Президентининг фармон, қарор ва фармойишларнинг ҳуқуқий табиати, тартибга солинувчи ижтимоий-ҳуқуқий муносабатлар доираси, уларнинг бир-биридан фарқли жиҳатлари ва ўзига хос хусусиятлари батафсил ёритилган ҳамда қонунчиликни такомиллаштиришга қаратилган таклифлар ишлаб чиқилган.
В современном обществе образование выдвигается в число ведущих областей деятельности общества, входит в круг факторов, определяющих будущее страны. Это обусловлено тем, что система образования является основой экономического и социального развития страны. Для развития и процветания нашего государства необходимо формирование интеллектуального потенциала нации, поскольку Узбекистану, вступающему в мировое образовательное сообщество, предстоит стать конкурентоспособным государством.