Bugungi kunda prozopalgiya zamonaviy tibbiyotdagi engdolzarb muammolardan biri bo’lib, uch shoxli nerv nevralgiyasi va boshqa kranial nevralgiyalar, tishlar va paranasal sinusitlar, degenerativ o'zgarishlar yoki bo'yni umurtqasining shikastlanishi, migren, klasterli bosh og'rig'i, chakka pastki jag` bo`g`imi arteriti, temporomandibular bo'g'im sindromi, karotidiniya, bosh suyagi, orbita va nazofarenks asosi o'smalari tufayli yuzaga kelishi mumkin. Ushbu maqolada prozopalgiyani davolashning zamonaviy aspektlari haqida so’z boradi.
Мақолада ғўза тунлами томонидан зарарланган пахта ва сабзавот экинларида аниқланган энтомопатоген замбуруғларни излаш муаммоси муҳокама қилинади. Тадқиқотлар натижасида, 12 туркумга мансуб энтомопатоген гифал микромицеталарнинг 20 тури аниқланди ҳамда улар замбуруғларнинг 3 оиласи мансублиги исботланди.
Тадқиқот маълумотларидан келиб чиқадики, сунъий инфекция билан зарарлаш тажрибаларида мум куя тунламларида зарарланиш даражаси 2 дан 25% гача кузатилган. 20 кун ичида тунламлар фақат Aspergillus fumigates турларининг штаммларида нобуд бўлиши кузатилган (тунламларнинг 4% нобуд бўлган), Aspergillus flavus, Trichotecium roseum, Spicaria heliothis и Fusarium lateritium замбуруғ турларида эса 2% тунламлар нобуд бўлган.
Олинган маълумотлар асосида аниқланган турлар у ёки бу даражада маълум энтомопатоген хусусиятларга эга, деган хулосага келинди, аммо бу штаммлар, ҳашаротлар учун заиф вирулентлиги туфайли амалий мақсадларда ишлатилиши тавсия этилмайди.