МЕДИЦИНСКОЙ СПЕЦИАЛЬНОСТИ
УДК: 616.716.8/.52-001: 616.833.15/17-:01 -039.4-08
РЕТРОСПЕКТИВНЫЙ АНАЛИЗ БОЛЬНЫХ С ЧЕЛЮСТНО
ЛИЦЕВОЙ ТРАВМОЙ, ОСЛОЖНЕННОЙ ПОРАЖЕНИЕМ
КОРЕШКОВ ЛИЦЕВОГО И ТРОЙНИЧНОГО НЕРВОВВ ПЕРИОД
2017-2020 гг, НАХОДИВШИХСЯ НА ЛЕЧЕНИИ В СФРСНПМЦТО
Э.Б. Хатамов
1
, К.Э. Шомуродов
2
1
Кафедра челюстно-лицевой хирургиП£1амЬШ, ул. Амира Тимура 18, 140100,Самарканд.
2
Кафедра челюстно-лицевой хирургии ТГСП, Яшнабадский район, ул. Махтумкули, 103, 100047, Тагикент.ОКСЮ:кПр:/'отс1.
org/0000-0003-0000-0000,
РЕЗЮМЕ
Определение частоты поражений периферической
нервной системы больных, получивших челюст
но-лицевые травмы, оценка обследования больных,
осмотрены 299 больных, обратившихся с челюстно
лицевой травмой в СФРСНПМЦГО.Выявленьгаасто-
та и характер, принципы лечения поражения перифе
рической нервной системы при челюстно-лицевой
травме изучены по историям болезней.
Ключевые слова:
переломы костей челюст
но-лицевой области, поражение нервов, тройнич
ный нерв, лицевой нерв.
RETROSPECTIVE ANALYSIS OF PATIENTS WITH MAXILLOFACIAL
TRAUMA COMPLICATED WITH DAMAGE TO THE ROOTS
OF THE FACIALAND TRIGEMINAL NERVE FROM THE PERIOD
2017-2020 WHO WERE IN TREATMENT SAMARKAND BRANCH
OF THE REPUBLICAN SPECIALIZED SCIENTIFIC AND PRACTICAL
MEDICAL CENTER OF TRAUMATOLOGY AND ORTHOPEDICS
1
E. B. Khatamov,
2
K.E. Shomurodov
‘Department of maxillofacial surgery ofSamb.11, 18Amir Timur str, 140100, Samarkand.
“Department of maxillofacial surgery qfTSDI, Yashnabad district, 103 Makhtumkuli str., 100047, Tashkent. ORCID:
0003-0000-0000
ABSTRACT
Determination of the frequency of the formation
of the peripheral nervous system in patients with
maxillofacial
trauma,
assessment
of
examination
of patients, evaluated in 299 patients who applied
with maxillofacial trauma to the SFRSNPMTSTO.
The frequency and nature, principles of treatment
of the formation of the peripheral nervous system in
maxillofacial trauma is studied from the history of the
disease.
Keywords:
maxillofacial trauma, nerves injuries,
trigeminal nerve, facial nerve.
Мавзунинг долзарблиги.
Юз-жағ соҳасида уч-
райдиган жароҳатлар статистик жиҳатдан умумий
жароҳатларнинг 3-8% ни ташкил килади. Юз-жағ
шикастланишлари
йўл-транспорт
ҳодисалари,
маиший турмушда, спорт ўйинлари вақтида юз
бериши мумкин. Юз-жағ соҳасидаги жароҳатлар
юмшоқ тўқималар ҳамда суяк тўқималарига за-
рар етказиши мумкин. Одатда, бундай жароҳатлар
оқибатида юз соҳасидаги нерв тутамлари ҳам ши-
кастланади. Асаб толалари бевосита ёки билво-
сита шикастланиб, жағ суяклари синишида фраг-
ментлар орасидаги нерв толаларининг узилиши
туфайли пенетрацион жараёнлар юзага келади [5,
7, 8].
Уч шохли (сенсор) ва юз нерви (матор) тола
ларининг шикастланиши кўп ҳолларда юз соҳаси
травмалари билан боғлик бўлиб, улар касалланиш
даражасига мое равишда 34,1 ва 14,3% ни таш
кил қилиб, нутқ, юз соҳасида сезги, чайнаш ва
ютишдаги ўзгаришларга олиб келиши мумкин. Юз
ва оғиз атрофида периферик асаб толалари зичли-
ги тананинг бошқа аъзоларига нисбатан юқори
бўлиб, тананинг бошқа соҳаларига нисбатан оро-
факал соҳаларда оғриқ сезиш даражаси юқори
бўлади [1,4,10]. Нерв толалари шикастланишида
ўтказувчанлик
хусусиятининг
бузилиши
бемор-
да
гипертезия,
парестезияни
юзага
келтириши
мумкин. Баъзи ҳолатларда сезги реакцияларидан
ташқари сурункали оғриқ синдроми, невропатик
103
ПРЕДМЕТ ОБСУЖДЕНИЯ В МЕДИЦИНСКОЕ
1-расм. Пастки жағ на ёноқ суяги синиши МСКТ тасвирлари.
(аллодиния, гиперпатия ва гипералгезия) реакци-
ялар юзага келади.
Уч шохли нервнинг перЬферик шохлари, яъни
пастки алвеоляр нерв кўп ҳолларда пастки жағ су
яги синишларида, ёноқ-кўз комплекси синиқлари-
да эса инфроорбитал асаб толалари шикастланиши
юзага келади [9]. Юз нервларининг шикастланиши
пастки жагнинг тана, бурчак, бўғим бошчаси, қу-
лоқ олди сулак бези соҳасидаги юмшоқ тўқима-
ларнинг шикастланишига боғлиқ.
Периферик нерв толаларини анатомик зарарла-
ниши
нейропроксия,
аксонотмезис,
нейротмезис
турларига бўлиниб, асаб толаларининг сенсор ва
матор функциясини бузилиши билан кечади ҳамда
даражасига қараб юз сезгиси ва функциясининг
бузилиши вақтинча, доимий, қисман, тўлиқ, енгил
ёки оғир бўлиши мумкин [3,6].
Юз
нервларининг
зарарланиши
беморнинг
ижтимоий ҳаётига катта таъсир кўрсатади, бу
эса бемор мимик мушаклар ҳаракати бузили-
шига оли6 келади. Юқори қовоқ харакатининг
чекланиши натижасида кўзни тўлиқ ёпилмасли-
ги (лагофтальм) узок вақт сақланиб туриши кўз
қуриш синдромига олиб келади, бу эса беморда
кўриш қобилиятининг йўқолишига олиб келади.
Бу таъсирларнинг барчаси беморнинг ижтимо
ий фаолиятини чеклайди. Юқорида келтирилган
маълумотлардан шуни хулоса қилиш мукинки,
юз-жағ соҳасидаги жароҳатларда асаб толалари
жароҳатланиши,
уларнинг
кечиши,
клиникаси,
эрта ташхислаш, даволаш ва реабилитация дав-
рларидаги юз-жағ жарроҳлари ва жарроҳ сто-
матологларнинг
масалага
ёндашуви
муаммони
долзарблигидан далолат беради.
Тадқиқотнинг
мақсади.
2017-2020
йилларда
Республика
Ихтисослаштирилган
Травматология
ва Ортопедия Илмий Амалий Тиббиёт Маркази
Самарканд Филиалида юз-жағ соҳаси жароҳатла-
ри билан стационар шароитда даволанган бемор-
ларда юз ва уч шохли нерв тутамлари жароҳатла-
нишини ретро спиктив таҳлилини ўтказиш.
Тадқиқот материаллари ва текширув усулла-
ри.
Ушбу мақсадга эришиш учуй 2017-2020 йиллар
давомида РИТОИАТМСФ юз-жағ жароҳатлари ва
нейротравма оқибатлари бўлимининг архив мате
риаллари маълумотларни таҳлил кил и иди ва юз-жаг
суяклари жароҳатлари билан даволанган 229 нафар
беморнинг касаллик тарихи ўрганилди. Юз-жаг
соҳасидаги жароҳатлар билан даволанган беморлар
бўлимга даволаниш учуй мурожаат қилган бемор-
ларнинг 31,9% ташкил кцлди. Стационар шароитда
даволанган беморлар сони, юз-жаг соҳасида шика-
стланишларининг анатомик жойлашуви, ўтказилган
консерватив ва оператив даводан, жарроҳлик амали-
ётидан кейинги асоратлар учраш частотаси, бемор-
ларнинг меҳнатга лаёқатлисизлик ва стационарда да-
воланишнинг ўртача кунлари статистик усуллардан
фойдаланиб таҳлил кил и иди.
Тадқиқот натижалари.
Юз-жаг суяклари жа-
роҳатлари билан даволанган 229 нафар беморнинг
касаллик тарихи таҳлили, клиник-лаборатор ва
рентгенологик текширувларга асосланиб, муқад-
дам жароҳат олган ёки юз-жаг соҳасидан невро
логик хасталиклар оқибатида асаб танқислигини
келтириб чиқарувчи ҳар қандай тизимли касал-
ликлар, жумладан асаб тизими сенсор ва мотор
функциясига таъсир қиладиган деабитик невропа
тия, склероз, юз нерви неврити, параплигия ушбу
тадқиқот мақсадига киритилмади.
Таҳлил қилинган 229 та касаллик тарихи ген
дер жиҳатдан 97 нафар эркак бемор (86%)ни ва 32
нафар (14%) аёл беморларга тўғри келиб, шундан
18 ёшгача бўлган беморлар 145 (63,3%) нафарни,
31-50 ёшгача бўлган беморлар 84 (36,7%) нафарни
ташкил қилди. Жароҳат олган беморларнинг акса-
рият қисмида уч шохли нерв ва унинг толалари за-
104
MEDICINE AND INNOVATIONS |
№2, 2021
МЕДИЦИНСКОЙ СПЕЦИАЛЬНОСТИ
рарланиши белгилари, жумладан юз териси, юқо-
ри ва пастки жағларда жойлашган тиш ва унинг
атроф тўқималарида сезувчанлик пасайиши 78 на-
фар беморда (34%) кузатилган бўлса,151 (66%) на-
фар беморда бу белгилар қайд этилмади. Жароҳат
оқибатида нерв толалари зарарланган ҳолатлар 78
нафар, юз мушакларинг муайян соҳаларидаги ха-
ракат функциясининг бузилиши 16 нафар (6,98%)
беморда кузатилди (1-расм).
Юз-жағ суяклари синишларида периферик асаб
толаларининг
шикастланиши
натижасидасенсор
ва матор етишмовчиликни бир канча параметрла-
ри бахоланди.
Юз-жағ суяклари жароҳатларида синган анатомик
соҳалар жойлашуви юкори жав, пастки жат, ёноқ су-
яги, альвеоляр ўсиқ, икки ва ундан ортиқ суяклар си-
ниши ва унинг натижасида периферик асаб толалари
сезиш ва харакат функциясининг етишмовчилиги
қейидаги жадвалларга биноан гуруҳланди.
1-жадвал. Юз-жаг суяклари синишларида анатомик
жойлашув соҳалари кўрсаткичлари (n = 229).
№ Синган суяк соҳаси
Беморлар
сони (п)
%
1. Пастки жаг
109
47,5%
2.
Ёноқ суяги
51
22,2%
3.
Юқори жаг
12
5,2%
4. Альвеоляр ўсиқ
5
2,1%
5.
Пешона бўшлиғи олдин-
ги девори
5
2,1
6.
Кўп сонли юз суяклари
нинг синиши
40
17,4%
7.
Юз суякларининг син-
маслиги
7
3%
Умумий сони
229
100%
Юз-жаг суяклари синиши анатомик жойлашув
соҳалари
кўрсаткичлари
келтирилган
1-жадвал
маълумотларига кўра, энг юқори кўрсаткич пастки
жағ соҳасидаги жароҳатлар оқибатида, суяк сини-
шлари 109 нафар беморда (47,5%), ёноқ суяги ва
ёноқ ёйининг синиши 51 нафар беморда (22,2%),
кўп сонли юз суякларининг синиши 40 нафар бе
морда (17,4%) учраганлиги аниқланди.
2-жадвал. Юз-жағ соҳасида юмшоқтўқималари (тери
ва огиз ичи шиллиқ қават) бутунлиги бузил и ш дара-
жаси (п - 229).
№ |Жароҳат локализацияси |
Сони
I %
1.
Жароҳатланмаслиги
103
44,9%
2.
Пешона соҳаси
28
12,22%
3.
Юқри ва пастки қовоқ соҳаси
18
7,86%
4.
Ёноқ соҳаси
30
13,1%
5.
Пастки лаб ва ияк соҳаси
27
11,7%
6.
Огиз ичи шиллиқ қавати
23
10%
Умумий сони
229
100%
Юз-жаг соҳасида юмшоқ тўқималар (тери ва
огиз ичи шиллиқ қават) бутунлиги бузилиш келти
рилган 2-жадвал маълумотларига кўра, энг юқори
кўрсаткич ёноқ соҳасидаги жароҳатлар 30 нафар
беморда (13,1%) кузатилган бўлса, пешона соҳа-
сидаги жароҳатлар 28 нафар беморда (12,22%),
пастки лаб ва ияк соҳалари жароҳатлар 27 нафар
беморда (11,7%) учраган.
3-жадвал. Уч шохли невр тутамларининг жароҳатла-
ниш даражаси (п = 229).
№
Нерв тола
лари
Сезги ўзгар-
ган соҳалар
Беморлар
сони
%
1.
Supraorbital
Пешона ва
қош соҳаси
8
3,5%
2.
Infraorbital
Юқори лаб,
бурун, инфра-
орбитал ва
юқори марка
зий тишлар
соҳаси
34
14,8%
3.
Inferior
alveolar
Пастки лаб
46
20%
4.
Lingual
Тил
0
0%
5.
Mental
Пастки лаб
соҳаси
18
7,8%
6.
Жароҳатсиз
123
53,7%
Умумий
229
100%
Уч шохли невр тутамларининг жароҳатланиш
даражаси келтирилган 3-жадвал маълумотларида-
ги кўрсаткичлар Inferior alveolar нерв толасининг
шикатланиши пастки лабда сезги бузилиши билан
46 нафар (20%), Infraorbital нерв толасини шика
стланиши оқибатида юқори лаб, бурун, инфраор-
битал ва юқори марказий тишлар соҳаси сезги бу
зилиши 34 нафар беморда (14,8%) кузатилганлиги
аниқланди.
даражаси (п = 229).
4-жад вал. Юз нерви тутамларининг жароҳатланиш
№
Нерв тутами
тармоқлари
Клиник белгилар
намоён бўлиш
соҳалари
Бе
мор
лар
сони
%
1. Tempolar
Пешонадаги ажин
4
1,74%
2.
Zygomatic
Кўзнинг юмилиши
5
2,18%
3.
Buccal
Ҳуштак чалиш
1
0,44%
4.
Mandibular
Тишларни кўрса-
тиш
7
3%
5. All branches
Юзнинг ярмида
фалажлик
2
0,8%
6.
Жароҳатсиз
Юз мимикасининг
бузилмаслиги
210
91,7%
Умумий
229
100%
105
Юз нерви тутамларининг жароҳатланиш да-
ражаси келтирилган 4- жадвал маълумотларида-
ги энг юқори кўрсаткич Mandibular нерв толаси
шикатланиши 7 нафар беморда (3%), Zygomatic
нерв толасининг шикастланиши 5 нафар беморда
(2,18%) учраганлиги аниқланди.
229).
5-жадвал. Юз-жағ суяклари жароҳатларида харакат
ва сезги бузил и ши ни содир булиш даражаси (п =
№
Синган суя к
номи
Бе-
мор-
лар
сони
%
Сезги
ўзгари-
ши
Харакат
ўзгари-
ши
№ Пастки жағ
109
47,5%
32
(29,3%)
6 (5,5%)
1.
Ёноқ суяги
51
22,2%
16
(31,3%)
3 (5,8%)
2.
Юқори жағ
12
5,2%
6 (50%)
-
3.
Альвеоляр
ўсиқ
5
2,1%
2(40%)
-
4.
Пешона
бўшлиғи ол-
динги девори
5
2,1
2(40%)
-
5.
Кўп сонли юз
суякларининг
синиши
40
17,4%
12 (30%)
6(150/0)
Юз-жағ суяклари жароҳатларида ҳаракат ва сезги
бузилишининг содир бўлиш даражаси келтирилган
жадваллардаги энг юқори кўрсаткич пастки жат су
яклари синиши 109 нафар беморда (47,5%) учраб,
унинг оқибатида сезгиниг ўзгариши 32 нафар бемор
да (29,3%), ҳаракатнинг ўзгариши эса 6 нафар бемор
да (5,5%) кузатилди. Ёноқ суяги синиши беморлар-
нинг 51 нафарида (22,2%) учраб, унинг оқибатида
сезгининг ўзгариши 16 нафарида (31,3%), харакат-
нинг ўзгариши эса 3 нафар беморда (5,8%) учра
ганлиги аниқланди. Кўп сонли юз суяклари синиши
40 нафар (17,4%) беморда учраб, унинг оқибатида,
сезгининг бузилиши 12 нафар беморда (30%), мимик
мушаклар ҳаракатидаги бузилиш 6 нафар (15%) бе
морда учраганлиги аниқланди.
Хулоса.
РИТОИАТМСФ
юз-жағ
жароҳатлари
ва нейротравма бўлимида 3 йилллик ретроспектив
таҳлил қилинган касаллик тарихларидан маълум
бўлишича, юз-жағ соҳаси жароҳатларида пастки
жағ ва ёноқ суяги ҳамда юмшоқ тўқималар жа-
роҳатларида уч шохли ва юз нерви тутамларининг
шикастланиш даражаси улуши юқори кўрсаткичга
эта эканлиги, ушбу тоифадаги беморларни таш-
хислаш, даволаш, асоратларнинг олдини олиш ва
реабилитациясида
ихтисослаштирилган
ёрдам-
ни такомиллаштириш ва самарадорлигини оши-
риш бўйича мультидисциплинар чора-тадбирлар
ишлаб чиқиш зарурлиги кўрсатди. Ҳозирги кунда
бу жарроҳлик стоматология ва юз-жағ жарроҳли-
гида ўз ечимини кутаётган долзарб муаммолардан
бири сифатида қолмокда.
Литература/References
1. Александров Н.М и соавт. Травмы челюст
но-лицевой области. - М. : Медицина, 1986. -
С.446.
2. Руководство Для Врачей М.Б.Швырков, В.В.А-
фанасьев, В. С. Стародубцев Неогнесрелъные
Переломы Челюстей 1999. С. 82-104.
3. Шомуродов К. Э., Курья зова З.Х.,Исомов М.М.,-
Файзиев Б.Р.Мукимов 11.11. Совершенствова
ние хирургического лечения переломов нижней
стенки орбиты Среднеазиатский научно-прак
тический .журнал “Stomatologiva” 2017.-№2-
(67).-С. 78-81.
5. Шомуродов К.Э. Актуальные этические прин
ципы и клинический подход в детской стома
тологии.
//
Гуманитарный
трактатРоссия,
Кемерово2018 выпуск №24^С. 69-72
6. Renzi G. Carboni A, Perugin М. Posttraumatic
trigeminal nerve impairment: a prospective
analysis of recovery> patterns in a series of
103 consecutive facial fractures//. J Oral and
Maxillofac Surg 2004; 62:1341-6.
7. Benoliel R. Birenboim R. Regev E, Eliav E.
Neurosensory changes in the infraorbital nerve
following zygomaticfractures. Oral Surg Oral Med
Oral Pathol Oral Radiol Ended 2005: 99:657-65.
8. Betts NJ. Cottrell KR. Diagnosis and management
of traumatic salivary gland injuries. In: Fonceca
RJ, Walker RV. Oral and maxillofacial trauma. 3rd
ed. Philadelphia: Elsevier Saunders: 2005; 872.
9.
Textbook ofOral and MaxillofacialSurgervProf.
Dr. M.S.N. Ginwalla 2006. P 315-403.
10. Khan SU, KhanM, Khan AA. Etiology and pattern
of Maxillofacial Injuries in the Armed Forces of
Pakistan. JCollPhysianSurgPak 2007:17:94-7.
106
MEDICINE AND INNOVATIONS |
№2, 2021