КЛИНИЧЕСКИЕ ИССЛЕДОВАНИЯ
УДК616.314-002:612.392.64]-053/4 (575.111)
МАКТАБГАЧА ЁШДАГИ БОЛАЛАРДА ТИШ КАРИЕСИ
ТАРҚАЛИШИНИНГ ИЧИМЛИК СУВИДАГИ ФТОР МИҚДОРИГА
БОҒЛИҚЛИГИ (ТОШКЕНТ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)
Ж.А. Диникулов, Д.У. Рахматуллаева, Н.Ш. Ахрорхужаев, Ф.К. Хасанов
Ташкент давлат стоматология институты
ХУЛОСА
Тошкент вилояти айрим туманларида ичимлик
сувида фтор концентрацияси аниқланди. Энг паст
кўрсаткич Юқори Чирчик, Ангрен туманларида
аниқланди. Тошкент вилояти худудидаги ўрганил-
ган барча туманлардаги ичимлик сувида фтор миқ-
дори паст ва жуда паст кўрсаткичларни намоён
ҚИЛДИ. Хулоса ўрнида, Тошкент вилояти ҳудудида
мактабгача таълим муассасаларида кариеснинг эн
доген профилактика усулини ишлаб чиқиш лозим
Маълумки, тишлар кариеси касаллиги болалар
стоматологиясининг асосий муаммоларидан хцсо-
бланади. Кўплаб муаллифларнинг таъкидлашича,
кариес касаллигининг болалар орасида тарқалиши
бўйича стоматологик касалликлар бўйича биринчи
ўринда туради. Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти
маълумот беришича 60 - 90% мактаб ёшидаги бола-
ларда кариес касаллиги аниқланади (1)
Ар-Риёдда
(Саудия
Арабистони)
мактабгача
ёшдаги болалар ўртасида кариеснинг тарқалиши,
огирлиги ва табиатини аниқлаш мақсадида Бутун-
жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти (ЖССТ) диагно
стик ёриқномасидан фойдаланган ҳолда ўтказилган
тадқиқотда 789 тасодифий танланган мактабгача
ёшдаги болалар, шундан ўртача ёши 4,7 бўлган 379
(48%) ўғил болалар ва 410 (52%) қизларда кариес
нинг умумий тарқалиши 74,8% ни ташкил етди (2).
Европа мамлакатларида болаларда тиш кариеси-
нинг тарқалиш даражасининг пасайишига қарамай,
ривожланган
ва
ривожланаётган
мамлакатларда
мактабгача ёшдаги болаларда кариес асосий муам-
мо бўлиб қолмокда (3). Эрта ёшдаги кариеснинг
тарқалиши, шунингдек, ирқ, маданият ва этник ке-
либ чиқиши каби бир қанча омиллар билан фарқ қи-
лади: ижтимоий-иқтисодий ҳолати, турмуш тарзи,
овқатланиш тартиби ва оғиз бўшлиғи гигиенаси қо-
идалари. Адабиётларни ўрганиш шуни кўрсатадики,
кўпгина ривожланган мамлакатларда эрта ёшдаги
кариес тарқалиш даражаси 1 дан 12% гача ташкил
этади (4). Кам ривожланган мамлакатларда ва риво
жланган мамлакатларда кам таъминланган гуруҳлар
орасида ушбу касалликнинг тарқалиши 70% ни таш
кил этади. Эрта ёшдаги кариес паст ижтимоий-иқти-
содий гуруҳларда кўпроқ тарқалганлиги аниқланди
(5, 6). Тарқалиш Швецияда 11,4% дан Италияда
7-19,0% гача (7, 8). Мактабгача бўлган ёшдаги бо
лалар карие сининг кенг тарқалганлиги баъзи Яқин
Шарқ мамлакатларида, масалан Фаластин (76%) ва
Бирлашган Араб Амирликларида (83%) (9,10) куза-
тилган. Греция (36%), Бразилия (45,8%), Ҳиндистон
(51,9%) ва Исроил (64,7%) каби баъзи мамлакатлар
да ўтказилган миллий сўровлар мактабгача ёшдаги
болалар (11-14) кариесининг ноте кис тарқалишини
кўрсатди.
Тизимли текширувда АҚШда эрта ёшдаги кари
еснинг тарқалишини 3 ва 6% оралиғида баҳолаш
мумкин (15, 16). Тадқиқотларга кўра, эрта ёшдаги
кариес тарқалишининг энг юқори даражаси 3 ёшдан
4 ёшгача бўлган гурухда учрайди ва ўғил болалар
эса бу кўрсаткич 8 ойдан 7 ёшгача бўлган қизларга
(17) нисбатан кўпроқ. Европадан ўтказилган эпиде
миологик тадқиқотлар шуни кўрсатдики, мактабга
ча ёшдаги болаларнинг аксарият қисми касаллик
нинг кенг тарқалишини тасдиқловчи эрта ёшдаги
кариес билан касалланган.
Касалликнинг этиологик омиллари ранг-баранг
бўлиб, тиш карашлари, оғиз бўшлиғи гигиенаси-
нинг қониқарли эмаслиги, углеводларнинг ортиқча
истеъмол қилиш, буларнинг барчаси болаларда ка
риес резистентликни пасайтириб юборади. Аммо
яна бир гуруҳ муаллифларнинг фикрича сут тишла-
рининг ва доимий тишларнинг чиқишидан сўнг ва
дастлабки йилларида кариес резистентлиги истеъ
мол қилинаётган сувдаги фтор концентрацияси би
лан боғлиқ.
Таркибида
бир
қатор
микроэлемент-акселе-
раторлар мавжуд бўлганда, уларнинг ичида енг
машҳури фторид бўлиб, минералланиш ва реми
нерализация жараёнлари янада самаралироқ кеча-
ди: уларнинг тезлиги ошади, аслига қараганда кам
эрийдиган кристаллар пайдо бўлишига олиб кела-
ди, эмаль апатитларида сифатли ўзгариш бўлади
(магний, хлор ва гидроксил ионлари фторидлар
билан алмашинади).
Бир қатор муаллифлар томонидан такдим етилган
фторнинг кариесга қарши таъсирига оид тур ли хил
назариялари, хусусан Деан ва бошқалар томони
дан илгари сурилган назарияга кўра, фтор ионлари
СаЮ (РО4)6 (ОН)2 гидроксиапатит панжарасига ки
рши натижасида, кислотанинг таъсирига нисбатан
кучлироқ бўлган, фторгидроксиапатит СаЮ(РО4)6
(OH)F ҳосил бўлади(18). ЖССТ резолюцияларида
кариес касаллигининг профилактикасида фторнинг
ўрни катталиги таъкидлантан. Фторнинг сувда-
105
КЛИНИЧЕСКИЕ ИССЛЕДОВАНИЯ
ги меъёрий микдори организм аъзоларига каль-
цийнинг жадалроқ киришини таъминлайди. Фтор
эмаль гидроксиаппатит кристаллари билан реак-
цияга киришиб, кислоталар таъсирига чидамлироқ
бирикмаларни ҳосил қилиб, эмаль ўтқазувчанли-
гини пасайтириб, микрокриссталик панжарани му-
стаҳкамлайди. Фтор бактериоцид хусусиятга эта
бўлиб, микробларнинг ферментатив активлигини
пасайтиради.
Сувдаги фтор микдори қуйидагича тавсифланади:
• Жуда паст даража - 0,3 мт/л гача.
• Паст даража - 0,3 dan 0,7 мг/л гача
• Меъёрий(оптимал) даражаси -0,7 dan 1,1 мг/л
гача.
• Юқори лекин 8520/Ғ рухсатэтилган даражаси-1,1
дан 1,5 мг/л
• Рухсат этилган юқори даража-1,5 дан 2 мг/л.
• Юқори даражаси - 2 дан 6 мг/л гача,
• Жуда юқори даражаси-6 дан 15 мг/л гача
Тадқиқот мақсади.
Тошкент вилояти ичимлик
сувидаги фтор миқдорини аниқлаш ва таҳлил қи-
лиш
Тадқиқот
материаллари
ва
усуллари.
Тадқиқот учуй б из томонимиздан Тошкент вило
яти танланди. Тошкент вилояти ичимлик сувидаги
фтор концентрациясини аниқлаш мақсадида, ви-
лоятнинг 4 та шаҳар ва 8 та туманида жойлашган
20 та мактабгача таълим муассасаларидан ичим
лик суви намуналари йигиб олинди. Сув намуна-
лари давлатлараро стандарт (ГОСТ 31861-2012)
талаблари асосида йигилди.
Пигиб олинган намуналар фтор концентрацияси
потенциометрик усулдан фойдаланиб аниқланди. Бу
мақсадда Иономер И 160 МИ лаборатор иономердан
фойдаланилди. Ҳар бир намуна 8 маротабадан тек-
ширувдан ўтқазилди ва ўртача арифметик қиймати
хцсобланди.
ТАДҚИҚОТ НАТИЖАЛАРИ
Жадвал 1. Тошкент вилояти айрим худудларининг
ичимлик сувидаги Ғ' концентрацияси (М±т, мг/л)
Туман/шахар
F- мг/л, M±m
Бўстонлиқ
0.26+0.03
Паркент
0.234+0.02
Ангрен
0.18+0.01
Юқори чирчиқ
0.102+0.008
Бўка
0.115+0.005
Нурафшон
3.27+0.007
Бекобод
0.412+0.01
Пскент
0.17510.01
Охангарон
0.15810.009
Чиноз
0.16810.007
Олмалиқ
0.24410.009
Оққўрғон
0.22710.004
Юқоридаги 1- жадвалдан кўриниб турибдики,
Тошкент вилояти худудида ичимлик сувидаги Ғ'
концентрациясининг энг юқори кўрсаткичи Бекобод
туманига, энг паст кўрсаткичи эса Юқори чирчиқ ту-
манига тўғри келади. Шуни таъкидлаш жоизки, юқо-
рида келтирилган сувдаги фтор микдори таснифига
кўра, Бекобод туман ичимлик сувидаги Ғ' концентра
цияси паст даражада экан. Қолган барча текширилган
туманлардаги ичимлик сувидаги фторнинг микдори
жуда паст даражани ташкил этди.
2015 йилда С.С. Муртазаев, Б.С. Рахимовалар то-
монидан Тошкент вилояти мактабгача ёшдаги бола-
лар ўртасида кариес касаллигининг тарқалиш кўрсат-
кичи ўрганилган (19). Бу текширувга кўра, Олмалиқ
туманида тиш кариесининг тарқалганлиги 87,9±4,91
% ни ташкил этиб, туман ичимлик суви тарикибида-
ги фтор микдори жуда паст -мг/л ни ташкил этган.
Жадвал 2 Тошкент вилоятининг турли туманларида-
ги мактабгача ёщдаги бол ал ар ўртасида кариеснинг
тарқалиш кўрсаткичлари (M±m,%)
Туманн
мактабгача ёшдаги болалар ёши
3 ёш
4 ёш
5 ёш
6 ёш
Бука
66,714,81 75,014,42
83,313,81 87,513,38
Паркент
79,214,14 83,313,81
87,513,38 91,712,82
Зан гнета 27,513,38 35,014,42 31,9013,81 38,3014,23
Олмалик 83,313,81 87,513,38
91,712,82 91,712,82
Бекабад 48,3014,45 -66,7+4,81 75,014,42 79,2+4,14
Ангрен
75,014,42 79,214,14
87,513,38 96,3013,81
Бостонлиқ 22,5612,67 24,2011,25 28,3014,01 29,90+2,27
Янгийўл 21,6414,44 23,1015,12 24,2014,25 31,30+2,63
Бундан кўриниб турибдики, сувдаги фтор микдо
ри ва кариес тарқалиши кўрсаткичи тескари мутано-
сибликка эта. С.С. Муртазаев (19) тадқиқотига кўра,
Тошкент вилояти Бўстонлиқ тумани 6 ёшли болалар
ўртасида тиш кариесининг тарқалиш кўрсаткичи
29,6 % ни ташкил этган бўлса, туман ичимлик сувида
фтор микдори 0.26 мг/л ни ташкил этмокда.
Таъкидлаб ўтиш жоизки, ўрганилган туманларда
ги фторнинг микдори шу худудда тишларнинг кариес
касаллигининг тарқалишига боғлиқ.
Маълумки, ЖССТ томонидан тиш кариесиниг
тарқалиш даражалари қуйидагича: паст 0 - 30 % ,
ўрта 31% - 80% ва юқори 81 - 100 % белгиланган.
Шунгакўра, С.С. Муртазаев ваБ.С.Рахимоваларнинг
изланишлардан олинган натижалар асосида Тошкент
вилояти Ангрен туманидаги 6 ёшдаги болалар ўрта-
сида тиш кариесиниг тарқалиши 96,3±3,81% ни таш
кил этган, яъни тиш кариесининг тарқалиши юқори
106
MEDICINE AND INNOVATIONS |
№1, 2021
КЛИНИЧЕСКИЕ ИССЛЕДОВАНИЯ
даражада. Бизнинг фикримизга кўра бу кўрсаткич ви-
лоятда хусусан Ангрен туманида сувдаги фтор кон-
центрациясининг жуда паст микдори билан боғлиқ.
ХУЛОСА
Тошкент вилояти барна худудларида ичимлик су-
вида фтор концентрация паст ва жуда паст кўрсаткич-
ни намоён қилди ва бу кўрсаткич ўртача 0.03 мг./л
Тошкент вилоятининг барча туманларида ичим
лик сувидаги паст фтор микдорига мое равишда
тиш кариесининг тарқалиш кўрсаткичи жуда юқо-
ри натижаларни кўрсатди, бунда Паркентда 92%,
Апгрейда 96 % Олмаликда 92%, Бўкада 87% ни
ташкил этди.
Тошкент
вилоятининг
туманларида
ичимлик
сувида фтор концентрация паст ва жуда паст кўр-
саткичи, шу туманларда карие синит эндоген про
филактика усулини ишлаб чиқиш зарурлиги ва
мактабгача таълим муассасаларига жорий отпиши
талаб этади.
ЛИТЕРАТУРА/REFERENCES
1. Рои1 Erik Petersen and Hiroshi Ogawa Prevention
of dental caries with fluoride - the WHO approach.
Communitv Dental Health (2016) 33, 66-68 ©
BASCD 2016 doi: 10.1922/CDH_PetersenO3
2.
(Wyne AH The Journal of Contemporary Dental
Practised)!.03.2008, 9 (3):'24-31)
3.
Masumo R, Bardsen A, Mashoto K, Astrom AN.
Prevalence and socio-behavioral influence of early
childhood caries, ECC, and feeding habits among
6-36 months old children in Uganda and Tanzania.
BMC Oral Health (2012) 12:24. doi:10.1186/1472-
6831-12-24
4.
Congiu G, Campus G, Luglie PE Early childhood
caries (ECC) prevalence and background factors:
a review. Oral Health Prev Dent (2014) 12(1): 71-6.
doi:10.3290/j. ohpd.a31216
5. Ismail Al, Lim S, Sohn W, Willem JM. Determinants
of early childhood caries in low-income African
American voting children. Pediatr Dent (2008)
30(4):289-96.
6.
Vachirarojpisan T, Shinada K, Kawaguchi Y,
Laungwechakan P, Somkote T, Detsomboonrat P.
Early childhood caries in children aged 6-19 months.
Community: Dent Oral Epidemiol (2004) 32(2):133-
42. doi:ldllllf0301- 5661.2004.00145.x
7. Stromberg U, Holmn A, Magnusson K, Twetman S.
Geo-mapping of time trends in childhood caries risk
- a method for assessment of preventive care. BMC
Oral Health (2012) 12:9. doi:10.1186/1472-6831-
12-9
8.
Nobile CG, Fortunato L, Bianco A, Pileggi C,
Pavia M. Pattern and severity of early childhood
caries in Southern Italy: a preschool-based cross-
sectional study. BMC Public Health (2014) 14:206.
doi:10.1186/14 71-2458-14-206
9. Azizi Z. The prevalence of dental caries in primary:
dentition in 4- to 5-year-old preschool children in
northern Palestine. Int J Dent (2014) 2014:839419.
doi: 10.115572014/839419
10. El-Nadeef MA, Hassab H, Al-Hosani E. National
survey of the oral health o f 5-year-old children in
the United Arab Emirates. East Mediterr Health J
(2010) 16(l):51-5.
11.
Oulis CI, Tsinidou K, Vadiakas G, Mamai-
Homata E, Polychronopoulou A, Athanasouli T.
Caries prevalence o f 5, 12 and 15-year-old Greek
children: a national pathfinder survey. Community:
Dent Health (2012) 29(l):29-32.
12. Gomes PR, Costa SC, Cyprian о S, de Sousa Mda
L. [Dental caries in Paulinia, Sao Paulo State,
Brazil, and WHO goals for 2000 and 2010]. Cad
SaudePublica (2004) 2d(3):866-70. doi: 10.1590
SO102- 311X2004000300024
13. Koya S, Ravichandra KS, Arunkumar VA, Sahana
S, Pushpalatha HM. Prevalence of early childhood
caries in children of West Godavari District,
Andhra Pradesh, South India: an epidemiological
study. Int J Clin Pediatr Dent (2016) 9(3):251-5.
doi J 0.5005/jp-journals-l 0005-13 72
14. Natapov L, Gordon M, Pikovsky V, Kushnir D,
Kooby E, Khoury G, et al. Caries prevalence
among five- year-old children examined by the
school dental service in Israel in 2007. Oral
Health Dent Manag (2010) 9:25-31.
15. Horowitz HS. Research issues in early childhood
caries. Community: Dent Oral Epidemiol (1998)
26(1 Suppl): 67-81. doi: 10. Ill Ifi 1600-0528.1998.
tb02099.x
16. Johnston T, Messer LB. Nursing caries: literature
review and report of a case managed under local
anaesthesia. Aust Dent J (1994) 39(6):373-81.
doi: 10.1111/j. 1834- 7819.1994. tb03110.x
17. Ramos-Gomez FJ, Weintraub J A, Gansky
SA, Hoover CI, Featherstone JD. Bacterial,
behavioral and environmental factors associated
with early: childhood caries. J Clin Pediatr
Dent (2002)
26(2): 165-73.
doi: 10.17796/
jcpd. 26.2. t6601j3618675326
18. Бутвиловский A.B., Барковский E.В., Кармалъ-
кова И. С. ВЕСТНИК БГМУ, 2011, ТОМ 10, №1
сс 138 -144
19.
Муртазаев С.С., Рахимова Б.С., Кодирова
Х.А., Курбаиходжаев Ш.Н., Саидалиев М.Н.
О 'zbekiston tibbiyotjurnali. №2, 2015 сс 45 -47.
107