Ажратилган бўлакларни юзага келтирувчи омиллар тўғрисида айрим фикр-мулоҳазалар

CC BY f
48-51
22
3
Поделиться
Азимова, Н. (2022). Ажратилган бўлакларни юзага келтирувчи омиллар тўғрисида айрим фикр-мулоҳазалар. Современные лингвистические исследования: зарубежный опыт, перспективные исследования и инновационные методы преподавания языков, (1), 48–51. https://doi.org/10.47689/linguistic-research-vol-iss1-pp48-51
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Кўпчилик олимларнинг ажратиш ҳодисасини ўрганишга бағишлаб ёзган илмий- тадқиқот ишлари билан танишиб чиқар эканмиз, улар томонидан ажратиш ҳодисасининг янги-янги хусусиятлари изоҳланаётганлигига гувоҳ бўламиз. Ажратилган бўлакларга хос бўлган бундай хусусиятлар ичида, биринчи навбатда уларни юзага келтиришда бевосита таъсир этувчи омиллар кўз олдимизда намоён бўлади. Шу сабабли ҳам биз ушбу илмий мақола доирасида айрим германшунос олимларнинг шу соҳа бўйича айтган фикр- мулоҳазаларини келтиришни ва уларга нисбатан маълум даражада тегишлича муносабат билдиришни асосий мақсад қилиб оламиз


background image

48

АЖРАТИЛГАН

БЎЛАКЛАРНИ

ЮЗАГА

КЕЛТИРУВЧИ

ОМИЛЛАР

ТЎҒРИСИДА

АЙРИМ

ФИКР

-

МУЛОҲАЗАЛАР

Н.Ш.Азимова (СамДЧТИ)

Кўпчилик

олимларнинг ажратиш ҳодисасини ўрганишга бағишлаб ёзган

илмий

-

тадқиқот ишлари билан танишиб чиқар эканмиз, улар томонидан ажратиш

ҳодисасининг янги

-

янги хусусиятлари изоҳланаётганлигига гувоҳ бўламиз.

Ажратилган бўлакларга хос бўлган бундай хусусиятлар ичида, биринчи навбатда

уларни юзага келтиришда бевосита таъсир этувчи омиллар кўз олдимизда намоён

бўлади. Шу сабабли ҳам биз ушбу илмий мақола доирасида айрим германшунос

олимларнинг шу соҳа бўйича айтган фикр

-

мулоҳазаларини келтиришни ва уларга

нисбатан

маълум даражада тегишлича муносабат билдиришни асосий мақсад қилиб

оламиз. Масалан К.Я.Петровская инглиз тили устида олиб борган илмий

-

тадқиқот

ишларида ҳолли, аниқловчили ва тўлдирувчили ажратилган бўлакларга хос бўлган

хусусиятларни ўрганиши жараёнида, гап бўлакларининг ажратилишига таъсир этувчи

омилларни қуйидаги тартибда изоҳлайди: 1) иккинчи даражали бўлакларнинг маъно

хусусиятлари; 2) иккинчи даражали бўлакларнинг ифодаланиш усуллари;

3) аниқловчиларнинг ифодаланиш усуллари; 4) иккинчи даражали бўлакларнинг гап

таркибида тутган ўрни; 5) бир нечта иккинчи даражали бўлакларнинг параллел

мавжудлиги ва уларнинг бир бирларига нисбатан изоҳланаётган компонент

функциясида келиши; 6) иккинчи даражали бўлакларнинг ҳажми; ва ниҳоят

7) муаллифнинг шу гап бўлагининг маъносини бўрттириб, бошқалардан ажратиб

кўрсатиш нияти [К.Я. Петровская, 1953, с.18]. Гап бўлакларининг ажратилишда

таъсир этувчи К.Я. Петровская томонидан таклиф этилган бундай омиллар,

Г.В.Колшанскийнинг ”Грамматическая функция обособления членов

предложения”

мавзусида 1962 йилда чоп этилган илмий мақоласида маълум даражада морфологик

умумий характерга эга бўлади. Муаллиф рус, немис ва бошқа бир қатор тилларда

учрайдиган ажратилган бўлакларнинг грамматик функциясини ўрганиш жараёнида,

уларнин/*г юзага келтирувчи омиллар тўғрисида қуйидагича хулосага келади:

1) аниқловчининг морфологик хусусияти; 2) аниқланмишнинг морфологик хусусияти;

3) аниқланмишли гуруҳларнинг таркибий қисми ва уларнинг кенгайиш усуллари;

4) аниқланмишли гуруҳларнинг тутган ўрни; 5) аниқловчиларга нисбатан

ёнма

-

ён турувчи бошқа аниқловчилар; 6) бошқа бир қатор грамматик омиллар

[Г.В. Колшанский, 1962, с.36].

Германшунос олимларнинг гап бўлакларининг ажратилишига таъсир қилувчи

омилларга

нисбатан билдириб келаётган бундай муносабатларини бир

-

бирига қиёс

қилиб ўрганар эканмиз, уларнинг бу соҳадаги фикр

-

мулоҳазалари бир хил эмаслигига

гувоҳ бўламиз. Лекин шу нарсага алоҳида урғу бериш лозимки, германшунос

олимларнинг ажратиш ҳодисасига нисбатан бўлган қарашлари, фикр

-

мулоҳазалари

хилма

-

хил бўлишидан қатъий назар, улар ягона бир нарсага, яъни танланган

мавзунинг барча хусусиятларини изоҳлаб беришга йўналтирилган. К.Я. Петровская ва

Г.В. Колшанскийларнинг ушбу соҳа бўйича айтган баъзи бир фикр

-

мулоҳалари ҳам

юқорида келтирилган тезисни яна

бир бор тасдиқламоқда. қиёслашда ҳам кузатиш

мумкин. Улар томонидан ажратилган бўлакларнинг юзага келтирувчи омилларни

аниқлаш буйича қўлланилган қўлланилган методлари айнан бир

-

бирига ўхшаб

кетади.

Уларнинг бир бирига яқинлигини қуйидагача изоҳлаш

мумкин:


background image

49

Масалан: К.Я. Петровскаянинг № 2, 3

-

рақамлар билан қайд этилган омиллари,

Г.В. Колшанскийнинг № 1, 2

-

рақамларда қайд этган омилларга; шунингдек

№ 4

-

рақам билан берилган омил, № 4

-

рақамда берилган омилга, №

5-

рақам билан

берилган омил,худди шундай №

5-

рақамдаги омилга, №6

-

рақам билан берилган омил

эса, № 3

-

рақам билан берилган омилларига маълум даражада мос келиши мумкин.

Бироқ муаллифлар томонидан бу ерда келтирилган

омиллар ўртасида,

К.Я.

Петровскаянинг №

7-

рақам билан берилган омили китобхонда

катта қизиқиш

уйғотади, чунки “муаллиф” тушунчаси бизнингча у ёки бу ёзувчининг индивидуал

услубини эслатади.

К.Я.

Петровская ва Г.В.

Колшанскийларнинг илмий

-

тадқиқот ишларида

келтирилган бундай омиллар бошқа бир қатор илмий

-

тадқиқот ишларида янада

конкретлаштирилади, тўлдирилади ва янги

-

янги томонлар билан бойитилади.

Фикримизнинг исботи сифатида биз бу ерда китобхоннинг диққат эътиборини

илмий

-

тадқиқот ишларидан яна бирига, аниқроғи С.Г.

Ильинанинг ҳозирги замон инглиз

тилида феъл

-

кесим талаби билан ҳосил бўлувчи ажратилган бўлакларнинг ўрганишга

бағишланган илмий

-

тадқиқот ишининг мазмунига қаратамиз. Муллиф (кўрсатилган

мавзуда номзодлик диссертациясини ёзиш арафасида) бир қатор тилшунос

олимларнинг ажратиш ҳодисасига бағишланган илмий

-

тадқиқот ишларини ва

уларда

келтирилган хулосаларни ўрганган ҳолда, гап бўлакларининг ажратилишда таъсир

қилувчи омилларни қуйидаги тартибда расмийлаштирилишини таклиф қилади:

1)жумланинг

мақсади

ва

унинг

аниқ

мақсадга

йўналтирилганлиги;

2) изоҳланаётган компонент билан ажратилган

бўлаклар оралиғидаги синтактик ва

семантик алоқа воситаларининг бўшлиғи; 3) ажратилган

гап бўлаклари билан матн

оралиғидаги махсус ўзаро боғлиқликнинг

мавжудлиги; 4) муаллифнинг бирор

-

бир гап

бўлагининг маъносини бўрттириб, бошқалардан ажратиб кўрсатиш нияти;

5) ажратилган гап бўлакларининг махус кучайтирувчи воситалар ёрдамида

бошқарилиши; 6) коммуникатив алоқа доирасининг даражаси; 7) ажратилган гап

бўлакларининг

ифодаланиш усуллари;

8)

бир нечта

ажратилган унсурларнинг

мавжудлиги

ва уларнинг бир бирларига нисбатан изоҳловчили функцияларида

келиши; 9) ҳар хил структурал тузилишга эга бўлган ажратилган бўлакларнинг бир

-

бирларига нисбатан ёнма

-

ён туришлари; 10) изоҳланаётган компонентга нисбатан

ажратилган бўлакларнинг маълум масофада келиши; 11) ўраб олган муҳит билан

грамматик алоқаларнинг бузилиши [С.Г. Ильина, 1990, с.10

-11].

Гап бўлакларининг ажратилишда иштирок этувчи ва муллиф томонидан таклиф

этилган ушбу омиллар

ажратилган бўлакларга хос бўлган барча функцияларнинг,

яъни синтактик, семантик

,

стилистик ва коммуникатив функцияларнинг

шаклланишида ҳам

муҳим рол ўйнаши мумкин.

С.Г.

Ильина томонидан бу ерда қайд қилган омиллари ичида № 4

рақам билан

берилган омилига алоҳида диққат эътиборни қаратиш мақсадга мувофиқдир, чунки

ушбу омил К.Я.

Петровскаянинг № 7 рақам остида келтирган омилининг

такрорланишидир. “Муаллиф” сўзида ёзувчи гавдаланади, шу сабабли ҳам

ажратилган гап бўлакларининг матн доирасида қўлланилиши, ёйилиш даражаси,

ҳатто уларнинг структурал

тузилишининг шаклланиши ҳам

бу ёзувчининг

индивидуал услубининг маҳсулидир, бошқачароқ қилиб айтганда,

яъни

К.Я.

Петровская

ва

С.Г.

Ильинанинг

таъбирича

“муаллифнинг”

бирон

-

бир

гап

бўлагининг маъносини бўрттириб, уни бошқалардан алоҳида ажратиб кўрсатиш

ниятининг маҳсулидир [К.Я.

Петровская,

1953

, с.

18; С.Г.

Ильина, 1990, с.9]. Гап

бўлакларининг ажратилишда ёзувчининг индивидуал услуби қолган бошқа омиллар


background image

50

ичида ягона, энг муҳим, етакчи

омил

эканлигини

алоҳида

та’кидлаш

мақсадида

Б.Т.

Турсуновнинг

қуйидаги

тезисини бу ерда келтиришни ўринли деб биламиз. Муаллиф

ажратиш ҳодисасини илова ҳодисасига қиёс қилиб ўрганиш натижасида шундай

ёзади: “Ажратиш ва илова ҳодисалари

бу ўз табиатларига кўра стилистик

ҳодисалардир, шу сабабли ҳам уларнинг бадиий матн

доирасида ёйилиш даражаси

фақатгина у ёки

бу ёзувчининг индивидуал услуби билан белгиланади”

[Б.Т.

Турсунов, 2004, 59

-

бет].

Ҳақиқатан ҳам у ёки бу ёзувчининг индивидуал услуби нафақат ажратилган

бўлакларнинг,

ҳатто

шунга

яқин

бўлган

синтактик

ҳодисаларнинг

(биз

бу

ерда

илова,

эллипсис ҳодисларини, шунингдек сўз тартибини назарда тутамиз) ҳам матн доирасда

ёйилиш даражасини, қўлланилиш даражасини белгиловчи бирдан

-

бир омилдир.

Германшунос олимларнинг илмий

-

тадқиқот ишларида гап бўлакларининг

ажратилишида таъсир этувчи омиллар тўғрисида келтирилган

фикр

-

мулоҳазаларини

маълум даражада ўрганиш, маълум тартибга келтириш ва уларга нисбатан тегишлича

муносабатлар билдириш қуйидаги хулосаларни юзага келишига сабаб бўлиши

мумкин: 1) ажратилган бўлаклар муҳим услуб воситаларидан биридир, чунки

уларнинг қўлланилиши, ёйилиш даражаси, ҳатто

хилма

-

хил структурал шакилланиши

буларнинг барчаси у

ёки бу

ёзувчининг индивидуал услубининг маҳсулидир. Шу

сабабли ҳам ажратилган бўлаклар масаласи грамматика фани билангина эмас, балки

стилистика, семантика, шунингдек фонетика масалалари билан узвий боғлиқ ҳолда

ўрганилса мақсадга мувофиқ бўлади; 2) гап бўлакларининг ажратилишида

бир

қатор

омиллар та’сир қилиши мумкин: гап

бўлакларининг тартибини ўзгариши; структурал

тузилишининг кенгайиши; инверсия ҳолати; тиниш белгиларининг стилистик

функциялари; ажратилган бўлакларнинг изоҳланаётган бўлакларга нисбатан пре

-,

интер

-

, постпозиция ҳолатларда келиши; тобелик даражаси; моно

-

ва

полифункционаллик табиати; мавжуд контекстуал муҳит; синтактик алоқанинг

бўшлиги; қўшимча ма’но хусусиятлари; муаллифнинг ажратилган бўлакни бошқа

оддий гап бўлакларидан алоҳида ажратиб кўрсатиш нияти ва бошқалар…

Ўйлаймизки, бу ерда келтирилган омиллар кўп сонли мисоллар таҳлили

ёрдамида

янада кенгайтирилиши ва янги

-

янги омиллар билан бойитилиши мумкин

.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Жумаев О.К. О лексической эмотивности

//

Ученый XXI века.

– 2016. –

С. 52.

2.

Ильина

С.Е. К вопросу об обособленных зависимых компонентах

предложений. Кн.: Лингвистические исследования. М., 1979.

С

. 94–99.

3.

Ильина С.Т. К вопросу о наиболее типичных прилагаемых обособленных

элементах в английских научных текстах. Сб.: Общественно

-

политический и научный

текст как предмет обучения иностранным языкам. Тезисы докладов и сообщений. М.,

1986.-

с.59

-60.

4.

Ильина

С.Т. О

некоторых обособленных элементах предложения.

Кн.:

Дидактико

-

педагогические основы обучения иностранным языкам научных

работников. Л., 1988.

-

с.119

-129.

5.

Ильина С.Т. Особенности приглагольных обособленний в английских

научных текстах. Кн.: Иностранный язык для специалистов. Психологические,

методические и лингвистические аспекты. М., 1990.

-

с.155

-161.

6.

Ильина С.Т. Обособленные субстанциальные синтаксемы при глаголе в

современном английском

языке.

Автореф.

дисс.

на

соиск. учен.степени

канд.

филол.наук.

Л.,

1990. –

24с.


background image

51

7.

Колшанский

Г.В.

Грамматическая

функция

обособления

членов

предложения.

-

Журнал.: Филологические науки. М., 1962, №1.

-

с.31

-41.

8.

Петровская К.Я. Обособленные второстепенные члены предложения в

современном английском языке. Автореф. дисс. на соиск.учен.степени

канд.филол.

наук. М.,1953.

-1

8с.

9.

Турсунов Б.Т. Обособление и присоединение.

-

Журнал: «Илмий тадкикотлар

ахборотномаси». Самарканд: СамДУ, 2004, №2, 57

-

60 бетлар.

10.

Begmatov M. About speech word in modern German //9th International

Conference" Science and practice: a new level of integration in the modern world", Scope
Academic House. – 2019. –

С

. 32-35.

Библиографические ссылки

Жумаев O.K. О лексической эмотивности // Ученый XXI века. - 2016. - С. 52.

Ильина С.Е. К вопросу об обособленных зависимых компонентах предложений. Кн.: Лингвистические исследования. М., 1979. - С. 94-99.

Ильина С.Т. К вопросу о наиболее типичных прилагаемых обособленных элементах в английских научных текстах. Сб.: Общественно-политический и научный текст как предмет обучения иностранным языкам. Тезисы докладов и сообщений. М., 1986.-С.59-60.

Ильина С.Т. О некоторых обособленных элементах предложения. Кн.: Дидактико-педагогические основы обучения иностранным языкам научных работников. Л., 1988,- с.119-129.

Ильина С.Т. Особенности приглагольных обособленний в английских научных текстах. Кн.: Иностранный язык для специалистов. Психологические, методические и лингвистические аспекты. М., 1990.-е. 155-161.

Ильина С.Т. Обособленные субстанциальные синтаксемы при глаголе в современном английском языке. Авторсф. дисс. на соиск. учен.степени канд. филол.наук. Л., 1990. -24с.

Колшанский Г.В. Грамматическая функция обособления членов предложения.-Журнал.: Филологические науки. М., 1962, № 1.-е.31-41.

Петровская К.Я. Обособленные второстепенные члены предложения в современном английском языке. Автореф. дисс. на соиск.учен.степени канд.филол. наук. М., 1953,-18с.

Турсунов Б.Т. Обособление и присоединение.-Журнал: «Илмий тадкикотлар ахборотномаси». Самарканд: СамДУ, 2004, №2, 57-60 бетлар.

Begmatov М. About speech word in modem German //9th International Conference" Science and practice: a new level of integration in the modem world", Scope Academic House. - 2019. - C. 32-35.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов