SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
46
хонадур
”
1
.
Демак
,
Фарғона
ва
Андижон
Буюк
Ипак
йўли
устида
жойлашган
бўлиб
,
Ўрта
Осиё
шаҳарлари
орасида
алоҳида
эътиборга
молик
бўлган
.
“
Бобурнома
”
да
фасллар
ҳам
эътибордан
четда
қолмаган
,
қиш
кунлари
тоғ
ва
довонларни
қор
босиши
ҳақида
бир
неча
марта
айтиб
ўтилган
.
Бир
мисол
. “
Хитой
карвони
келадурганда
,
Андижоннинг
шарқий
тарафидаги
тоғларнинг
тубида
минг
ўйлик
карвонни
андоғ
қор
бости
..”
2
.
Хулоса
қилиб
айтадиган
бўлсак
,
Заҳириддин
Муҳаммад
Бобурнинг
“
Бобур
-
нома
”
асари
Фарғона
водийсининг
тарихий
географияси
,
жой
номлари
,
иқлими
,
табиати
,
деҳқончилиги
,
боғлари
,
тоғлари
,
қазилма
бойликлари
бўйича
муҳим
маълумотлар
бера
оладиган
нодир
ва
қимматли
манба
сифатида
катта
аҳамиятга
эгадир
.
ДЖУМАНИЯЗОВА
ФЕРУЗА
PhD,
ЎзР
ФА
Абу
Райҳон
Беруний
номидаги
Шарқшунослик
институти
Илк
ўрта
асрларда
Зобулистондаги
туркий
сулола
хусусида
Аннотация
.
Ушбу
мақолада
VII
асрнинг
охириги
чорагидан
то
IX
асрнинг
сўнгги
чорагига
қадар
ҳукм
сурган
Кобул
Тегиншоҳларининг
бир
тармоғи
сифатида
Зобулистонда
фаолият
кўрсатган
туркий
Рутбиллар
сулоласи
ҳақида
сўз
боради
.
Таянч
сўз
ва
иборалар
:
Зобулистон
,
Рутбиллар
,
элтабар
,
Биринчи
ва
Иккинчи
Рутбил
,
Цао
,
ар
-
Руххаж
,
Арахосия
.
Аннотация
.
В
данной
статье
рассмотрен
вопрос
о
династии
тюркских
Рут
-
билей
Забулистана
,
которые
существовали
с
конца
VII
века
до
последной
четвер
-
ти
IX
века
,
являясь
одной
из
ветвей
Кабульских
Тегиншахов
.
Отражены
сведения
из
источников
на
разных
языках
о
возникновении
и
развитии
данной
династии
.
Опорные
слова
и
выражения
:
Забулистан
,
Рутбили
,
элтабар
,
Первый
и
Вто
-
рой
Рутбил
,
Цао
,
ар
-
Руххаж
,
Арахосия
.
Abstract.
This article deals with dynasty of the Turkic Rutbils of Zabulistan, which
existed from the ends of the 7th century to the last quarter of the 9th century as one of the
branches of the Kabul Teginshakhs. There is reflected information from sources in
different languages about the emergence and development of this dynasty.
Keywords and expressions:
Zabulistan, Rutbils, Eltabar, the First and the Second
Rutbil, Cao, ar-Ruhhazh, Arakhosia.
Зобулистон
ҳозирги
Афғонистонда
жойлашган
тарихий
вилоят
саналади
.
Зобулистон
антик
даврда
грек
манбаларида
Арахосия
деб
аталган
ҳудуднинг
бир
бўлаги
эди
3
.
Зобулистон
номи
Фирдавсийнинг
“
Шоҳнома
”
асарида
қўш
-
ни
Кобулистон
номи
билан
кўпинча
ёнма
-
ён
зикр
этилади
4
.
1
Заҳириддин
Муҳаммад
Бобур
.
Бобуронома
. –
Б
. 117.
2
Ўша
манба
. –
Б
. 10.
3
http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:UserLogin&returnto=Zabulistan.
4
Фирдоуси
.
Шахнаме
.
Т
.6.
От
начала
царствования
Йездгерда
,
сына
Бахрама
Гура
.
Том
VI.
Перевод
Ц
.
Б
.
Бану
-
Лахути
и
В
.
Г
.
Берзнева
. –
М
.:
Наука
, 1989. –
С
. 14–15.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
47
Илк
ўрта
асрлардаги
Зобулистон
тарихи
ҳақида
маълумот
берувчи
илк
манба
Сюан
Цзаннинг
“
Да
Тан
Сиюй
цзи
”
саёҳатномаси
ҳисобланади
.
Унда
ушбу
тарихий
вилоят
ҳақида
қуйидагича
маълумотлар
келтирилган
:
“
Цао
-
цзюй
-
то
мамлакатининг
айланаси
етти
минг
ли
.
Пойтахти
Хэ
-
си
-
на
деб
аталади
,
унинг
айланаси
30
ли
.
Бошқа
бир
пойтахти
Хэ
-
са
-
ло
1
,
айланаси
30
ли
.
Бу
иккала
пойтахт
ҳам
бирдек
стратегик
мудофаа
қобилиятига
эга
”
2
.
Хитой
манбаларида
ушбу
мамлакат
Цао
,
Цао
-
цзюй
-
то
,
Се
-
юй
,
Хэ
-
да
-
ло
-
жи
,
санкрит
манбаларида
Жагуда
3
,
араб
манбаларида
Зобулистон
ва
ар
-
Руххаж
,
юнон
манбаларида
Арахосия
номлари
билан
тилга
олинган
.
Маълумки
,
Сюан
Цзан
Зобулистон
ҳудудига
Ҳиндистондан
Хитойга
қай
-
тиш
сафари
асносида
кириб
ўтган
.
Бу
воқеа
тахминан
640/645
йилларга
тўғ
-
ри
келади
.
Унинг
ташрифи
чоғида
Зобулистонда
ҳали
турклар
ва
туркий
су
-
лола
бошқаруви
ёйилмаган
эди
,
шунинг
учун
ҳудудда
улар
ҳақида
маълумот
учрамайди
.
Бироқ
,
роҳиб
ушбу
мамлакатдан
чиқиб
,
тўғри
Фу
-
ли
-
ши
-
са
-
тан
-
на
(
Кобул
)
мамлакатига
кирган
ва
у
ернинг
ҳукмдори
турклардан
эканлиги
-
ни
ёзган
.
Шунга
кўра
, 640
йилларда
турклар
бошқаруви
энди
Кобулда
ўрна
-
тилган
ва
ҳали
Зобулистонда
улар
билинмас
эди
,
деб
хулоса
қилиш
мумкин
.
Жумладан
, “
Цин
Тан
шу
”
да
ёзилишича
: “
Се
-
юй
Тохаристондан
жануби
-
ғарбда
жойлашган
.
Аслида
Цаоцзюйдо
ёки
Цаоцзюй
деб
аталади
...
Шарқда
Кашмиргача
ва
шимоли
-
шарқда
Фаньян
(
Бомиён
)
гача
400
лидан
.
Жанубда
Поломен
(
Ҳиндистон
)
4
,
ғарбда
Форс
,
шимолда
Хушицзян
5
билан
чегарадош
.
Ҳукмдор
Хэсина
шаҳрида
яшайди
6
”
деган
маълумот
учрайди
.
Хэсина
шаҳри
Ғазна
ёки
Ғазна
атрофидаги
қадимги
Забал
шаҳри
билан
тенглаштирилади
7
.
Манбаларда
Зобулистонда
турклар
бошқаруви
хусусидаги
маълумотлар
Кобул
Тегиншоҳларига
қараганда
бирмунча
кўпроқ
ва
аниқроқ
.
Бунинг
икки
хил
сабаби
бор
:
биринчидан
,
арабларнинг
Зобулистон
,
ар
-
Руххаж
,
Буст
,
За
-
миндаворга
ҳарбий
юришлари
натижасида
араб
-
форс
манбалари
(
Табарий
,
Балазурий
асарлари
ҳамда
“
Тарихи
Сейистон
”
асари
ва
бошқалар
)
да
ушбу
ҳудуднинг
тарихига
оид
кўплаб
маълумотлар
акс
этган
.
Иккинчидан
,
822
йилда
Кобул
Тегиншоҳлари
давлати
Лағатўрманнинг
вазири
Каллар
томонидан
тугатилгач
8
,
унинг
Зобулистондаги
тармоғи
яна
ярим
асрга
яқин
1
Тадқиқотчилар
уни
Ҳилманд
дарёсининг
қуйи
оқимида
жойлашган
Гузаристон
экан
-
лигини
билдирадилар
.
Малявкин
А
.
Г
.
Танские
хроники
о
государствах
Центральной
Азии
.
Тексты
и
исследования
. –
Новосибирск
:
Наука
.
Сиб
.
отд
-
ние
, 1989. – C. 239.
2
Александрова
Н
.
В
.
Путь
и
текст
:
китайские
паломники
в
Индии
. –
М
.:
Вост
.
лит
, 2008. –
С
. 235.
3
Ж
a
гуда
эфталийлар
даврида
ҳозирги
Шимолий
Афғонистоннинг
Кобул
ва
Кандаҳор
орасидаги
ҳудуднинг
номидир
.
У
Кобулдан
150
км
жанубида
жойлашган
.
4
Малявкин
А
.
Г
.
Танские
хроники
о
государства
… – C. 254.
5
Ғузғон
ёки
Ғузғанон
вилоятидир
.
Малявкин
А
.
Г
.
Танские
хроники
о
государства
… – C. 255.
6
Малявкин
А
.
Г
.
Танские
хроники
о
государства
… – C. 76.
7
Александрова
Н
.
В
.
Путь
и
текст
… –
С
. 300.
8
Rehman A. New lights on the Khingal, Turks and the Hindu Sahis // Afghanistan ancien
carrefour entre l’est et l’ouest. 2005. – P. 417.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
48
ўз
ҳукмронлигини
давом
эттирган
.
Араб
манбаларидаги
маълумотларга
кўра
,
680
йилда
Кобул
водийсида
тахт
учун
курашлар
авж
олган
пайтда
,
бир
шаҳ
-
зоданинг
Кобулдан
жануброқда
жойлашган
Зобулистонга
қочгани
ва
араблар
-
нинг
ёрдамидан
фойдаланиб
,
акасидан
мустақил
бўлган
ҳокимиятга
эга
бўлгани
айтилади
1
.
Бироқ
америкалик
тадқиқотчи
А
.
Уинк
фикрича
,
Туркшо
-
ҳийлар
сифатида
маълум
бўлган
Кобулшоҳларга
қариндош
бўлган
Рутбиллар
бироз
олдинроқ
643–870
йилларда
ҳукмронлик
қилган
2
.
Хуллас
,
юқоридаги
воқеа
Кобул
Тегиншоҳларидан
бўлган
шаҳзоданинг
Зобулистонда
мустақил
ҳокимият
ташкил
этишига
олиб
келган
.
Демак
,
Зобулистонда
VII
асрнинг
сўнгги
чорагида
туркий
сулола
бошқаруви
ўрнатилган
.
Бундан
кўринадики
,
Зобулистоннинг
туркий
ҳукмдорлари
Кобул
Тегиншоҳларининг
аждоди
бўлган
.
Манбалардаги
маълумотлар
Зобулистон
Рутбилларининг
Кобул
Тегин
-
шоҳлари
орқали
Тохаристон
ябғуларига
бориб
тақалганини
кўрсатади
, “
Це
-
фу
-
юан
-
гуй
”
да
Тохаристон
Ябғусига
тобе
212
воҳа
давлатчалари
орасида
Се
-
юй
3
(
Зобулистон
)
нинг
номи
учрайди
ва
унинг
ҳукмдори
икки
юз
минг
суворий
ҳамда
аскарларга
саркардалик
қилиши
ҳақида
айтиб
ўтилган
4
.
Зобулистоннинг
туркий
бошқарувчилари
араб
-
форс
манбаларида
рутбил
,
зунбил
,
занбил
,
хитой
йилномаларида
силифа
,
бақтрий
тилли
ҳужжатларида
υιλιτοβηρο
,
ҳиндий
манбаларда
hitivira
каби
унвонлар
билан
аталган
бўлиб
,
уларнинг
барчаси
туркий
элтабар
(
iltäbär
)
унвонининг
турли
тиллардаги
эк
-
виваленти
ҳисобланади
5
.
Шунингдек
,
баъзи
тадқиқотчилар
араб
манбалари
-
даги
рутбил
нинг
бошқа
бир
шакли
занбил
/
зунбил
ни
Zib
ī
l
ябғу
(
yabghu
)
унвони
билан
ҳам
боғлашади
6
,
бироқ
бу
фикр
тан
олинмаган
.
Яна
шу
билан
бирга
занбил
/
зунбил
/
зибил
ни
эфталийларга
мансуб
унвон
za
β
olo
билан
ало
-
қадор
бўлгани
ҳам
тадқиқотларда
таъкидланган
7
.
Олимлар
шу
даврда
ҳудуд
-
да
туркийларнинг
сиёсий
устунлигини
инобатга
олиб
,
араб
манбаларидаги
1
Inaba M. The Identity of the Turkish Rulers to the South of Hindukush from the 7th to the 9th
Centuries A.D. // Zinbun.
Annals of the Institute for Research in Humanities, Kioto University. –
Kioto, 2005. – No. 38. – P. 2; Rehman A. The Last Two Dinasties of the
Śā
his (An analysis of
their history, archaeology, coinage and paleography). – Islamabad: Quaid-i-Azam University
Islamabad, 1979. –
Р
. 294.
2
Wink A. Al-Hind. The making of the indo-islamic world. Vol. I. Early medieval India and the
expansion of islam. 7
th
–11
th
centuries. – Leiden, New York, København, Köln: Brill, 1991. – P.112.
3
Се
-
юй
–
Зобулистоннинг
хитой
манбаларида
VIII
асрга
тегишли
номи
.
4
Chavannes E. Çin y
ı
ll
ı
klar
ı
na göre Bat
ı
Türkleri / Çevri M. Koç. –
İ
stanbul: Selenge, 2007. – S.
259.
5
Sims-Williams N. Ancient Afghanistan and Its Invaders: Linguistic Evidence from the Bactrian
Documents and Inscriptions // Indo-Iranian Language and Peoples. – Oxford, 2002 – P. 235;
Inaba
М
.
Т
he Identity of the Turkish Ruler… – P. 2. Humbach H. Bactrische Sprachdenkmäler I. –
Wiesbaden, 1966. – P.60;
Кубатин
А
.
В
.
Система
титулов
Тюркского
каганата
:
генезис
и
преемственность
. –
Т
.:
Янги
нашр
, 2016. –
С
. 117–119.
6
Dani A.H, Litvinskiy B.A and Zamir Safi M.H. Eastern Kusans, Kidarites in Gandhara and Kashmir,
and Later Hephthalites//History of Civilizations of Central Asia III. – Paris, 1996. –
Р
. 171.
7
Harmatta J., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara under Western Turk rule // History of
Civilizations of Central Asia. Vol. 3. – Paris 1996. – P. 375.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
49
рутбил
(
rtbyl
)
ёки
занбил
(
znbyl)
унвонини
элтабар
(
е
ltäbär)
унвонининг
бузилган
шакли
,
деб
ҳисоблашган
1
.
Хусусан
,
Табарий
ҳижрий
79–95/
милодий
698–704
йиллардаги
воқеаларни
тасвирлар
экан
,
Рутбил
мин
ал
-
Турк
ёки
Рутбил
шаҳиб
ал
-
Туркнинг
арабларга
қарши
гоҳ
муваффақият
,
гоҳ
мағлубият
қозонгани
ҳақида
ёзгани
ҳам
уларни
туркийлардан
бўлганини
кўрсатади
2
.
“
Янги
Тан
сулоласи
тарихи
”
да
келтирилган
маълумотга
кўра
,
Се
-
юй
(
Зобу
-
листон
)
ҳукмдорига
силифа
(
xielifa
)
унвони
берилган
эди
.
Бу
унвон
М
. Mo
ри
фикрича
,
хитойчадаги
силифа
υιλιτοβηρο
ва
hitivira
ҳамда
элтабар
унвони
билан
айнан
бўлиб
,
бу
унвонни
“
Хэдаложи
элтабари
”
деб
қараш
керак
3
.
Зобулистон
номи
хусусида
“
Янги
Тан
сулоласи
тарихи
”
да
келтирилган
бир
маълумот
борки
,
у
алоҳида
тадқиқотни
талаб
қилади
.
Унинг
мазмуни
қуйидагича
: “
Сян
-
цин
салтанати
даврида
(656–660) [
Зобулистон
]
номи
Хэдаложи
сифатида
ўзгартирилди
”
4
.
Икки
асрдан
бери
юқорида
келтирил
-
ган
матндаги
“
Хэдаложи
”
атамаси
юзасидан
тадқиқотларда
турли
қарашлар
мавжуд
бўлишига
қарамай
,
аниқ
бир
тўхтамга
келинмаган
.
Масалан
, XIX
асрнинг
бошларида
француз
хитойшуноси
Э
.
Шаванн
бу
атама
хусусида
тўхталиб
, “
Хэдаложи
”
мусулмон
манбаларида
келтирилган
ар
-
Руххаж
/
юнонча
Арахосиянинг
хитойча
талаффузи
,
деган
фикрни
билдирган
5
.
Маълумки
,
ушбу
вилоят
Ҳинд
дарёсидан
шарқда
,
ҳозирги
Покистоннинг
ўрта
қисмида
жой
-
лашган
,
шунингдек
Белужистоннинг
шимолий
қисмини
эгаллаган
6
. IX–X
асрларга
оид
бўлган
араб
географларининг
асарларида
Афғонистоннинг
жану
-
бида
жойлашган
ҳозирги
Қандаҳор
атрофидаги
ҳудудга
нисбатан
ар
-
Руххаж
номи
қўлланилган
7
.
Бироқ
,
кейинги
тадқиқотларда
ар
-
Руххаж
ва
Хэдаложи
ўзаро
алоқадор
эканлиги
ўз
исботини
топмади
.
Тадқиқотчи
Л
.
Петеч
эса
биринчилардан
бўлиб
, “
Хэдаложи
”
сўзи
халаж
этносининг
хитойча
шакли
эка
-
нини
айтган
.
Шунингдек
,
япон
тадқиқотчиси
Ю
.
Ёшида
тадқиқотларида
ҳам
ушбу
атаманинг
Низак
шоҳ
тангалари
легендасидаги
“
харалажа
” (kharal
āč
a)
сўзи
билан
бевосита
боғлиқлиги
алоҳида
таъкидланиб
, “
харалажа
”
халажлар
номининг
ҳиндлашган
шаклидир
,
деган
фикрни
ўртага
ташланган
8
.
Бу
хулоса
кейинчалик
бошқа
япониялик
тадқиқотчи
М
.
Инаба
томонидан
кичик
тадқи
-
1
Bombaci A. On the ancient Turkic title Eltäbär // Proceedings of the IXth Meeting of the
Permanent International Altaistic Conference, Ravello 26–30 september, 1966. – Napoli, 1970. –
P. 59; Rehman A. The Last Two Dinasties… – P. 180, 294; Esin E. Tabar
ī
’s report on the warfare
with the türgiš and the testimony of eighth century Central Asian art//Central Asiatic Journal. Vol.
XVII. – Wiesbaden: Otto Harrassowitz, 1973. – P. 131.
2
Esin E. Butan-I Halaç (M.VIII.-X yüzyillarda Halaç kültürünün sanat eserlerinde akisleri) //
Türkiyat Mecmuas
ı
. Cild XVII. –
İ
stanbul: Edebiyat fakültesi bas
ı
mevi, 1972. – S. 53.
3
Inaba
М
.
Т
he Identity of the Turkish Ruler… – P. 7.
4
Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre Türkistan. Bas
ı
lmam
ı
ş
doktora tezi. Hacettepe
Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü. – Ankara, 2003. – S. 177.
5
Chavannes E. Documents sur les Tou-kiue (Turks) occidentaux //
Сборник
трудов
Орхонской
экспедиции
.
Вып
. 6. –
СПб
., 1903. – P. 132. not. 1.
6
Бартольд
В
.
В
.
Историко
-
географический
обзор
Ирана
… –
С
. 261
7
Inaba
М
.
Т
he Identity of the Turkish Ruler… – P. 4.
8
Ўша
манба
. – P. 3.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
50
қотда
янада
ривожлантирилган
1
.
М
.
Инаба
Тан
даври
манбаларидаги
“
Хэда
-
ложи
”
атамаси
остида
халажларни
тушуниш
кераклигини
таъкидлаб
,
то
VII
асрдан
IX
асргача
Ҳиндикушнинг
жанубидаги
бутун
туркий
ҳукмдорлар
ва
туркий
қабилаларнинг
халажлар
бўлганини
таъкидлаган
.
Шунингдек
,
юқоридаги
атама
хусусида
Я
.
Харматта
ва
Б
.
А
.
Литвинскийлар
Э
.
Шаванндаги
Хэдаложи
атамаси
ар
-
Руххаж
эканини
танқид
қилиб
,
бу
ном
расман
656
йилдан
660
йилларда
Тан
саройи
билан
боғлиқ
маълумотларда
учрашини
билдирганлар
.
Иккинчидан
,
араб
манбаларида
ар
-
Руххаж
X
асрдан
олдинги
манбаларда
учрамаслигини
алоҳида
таъкидлашган
.
Шундан
келиб
чиқиб
,
улар
Хэдаложи
номини
қандайдир
туркийларнинг
ҳукмрон
сулоласи
номи
– *Qar
γ
ïlacï
деб
тиклайди
2
.
Бироқ
Я
.
Харматта
ва
Б
.
А
.
Литвинский
томонидан
тилга
олинган
туркларнинг
ҳукмрон
оиласи
номи
бўлган
*Qar
γ
ïlacï
бизгача
етиб
келган
ҳеч
қайси
манбада
учрамайди
.
Тадқиқотчилар
*Qar
γ
ïlacï
атамасини
қаердан
олгани
ҳақидаги
иқтибос
ҳам
келтирмаган
.
Юқоридаги
-
лардан
келиб
чиқиб
,
хитой
манбасида
келтирилган
VII
асрнинг
сўнгги
чорагига
оид
маълумотдаги
“
Хэдаложи
”
атамасини
халажлар
сифатида
тушуниш
мум
-
кин
.
Чунки
,
халажлар
Афғонистон
ҳудудига
жуда
эрта
келиб
жойлашган
тур
-
кий
қавмларнинг
энг
дастлабкиси
бўлган
.
Шунингдек
,
бир
араб
манбасида
Рутбил
унвонли
Ғазна
ҳукмдори
билан
Кобулшоҳ
ўзаро
мактублашгани
ва
у
мактуб
“
халаж
тили
”
да
ёзилганлиги
айтилган
3
.
Ушбу
мактубдан
будда
динига
мансуб
ҳайкалларни
ерга
кўмиш
орқали
уларни
араблардан
муҳофаза
қилгани
англашилади
.
Бундан
кўринадики
,
Рутбиллар
ва
Кобулшоҳларнинг
мазкур
даврда
будда
динига
эътиқоди
баланд
бўлган
.
Кўриб
турганимиздек
,
илк
ўрта
асрларда
Зобулистондаги
тарихий
вази
-
ятни
ўрганиш
манбалардаги
маълумотлар
етарли
эмаслиги
ва
мавжуд
-
ларининг
ҳам
ноаниқлиги
натижасида
мураккаблик
туғдиради
.
Бу
ҳолат
нумизматик
манбалар
маълумотларида
ҳам
учрайди
.
Масалан
,
Р
.
Гёбл
томо
-
нидан
ўрганилган
Ҳиндикуш
тоғининг
жанубий
минтақаларидан
топилган
Низак
шоҳ
(
nu
č
ky MLK’
)
тангалари
(
Илова
№
16)
да
Зобулистон
тарихи
билан
боғлиқ
қимматли
маълумотлар
мавжуд
.
Аслида
,
Я
.
Харматта
ва
Б
.
Литвинский
фикрича
,
ушбу
тангалар
Хуросон
Тегиншоҳ
томонидан
зарб
қилинган
4
.
Ушбу
тангаларда
бақтрийча
ва
паҳлавийчадан
ташқари
қисман
брахма
(
ҳинд
)
ёзувидаги
қуйидаги
легенда
акс
этган
:
Ś
r
ī
hitivira kharal
ā
va p
ā
rame
ś
vara
ś
r
ī
vahi tigina devak
ā
ritam
5
.
Тангалардаги
“
Хитивира
буюклиги
,
харалажа
,
энг
катта
хўжайин
,
Тегин
Шоҳ
буюклиги
,
Ҳазрати
Олийлари
учун
(
бу
танга
)
зарб
этилди
”
иборала
-
1
Inaba
М
.
Т
he Identity of the Turkish Ruler… – P. 1–19.
2
Harmatta J., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara... – P. 378–379.
3
Tezcan M. Ku
ş
anlar, Akhunlar ve Eftalitler. Tarihte Türk-Hint
İ
li
ş
kileri Sempozyumu Bildirileri.
– Ankara, 2006. – S. 181–182.
4
Harmatta J., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara... – P. 378.
5
Göbl R. Dokumente zur Geschihte der
İ
ranischen Hunnen in Baktrien und
İ
ndien. Band I. –
Wiesbaden, 1967. – S. 142–145.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
51
рида
айрим
сўзлар
ойдинлик
талаб
қилади
.
Мазкур
иборадаги
иккинчи
сўз
hitivira
тадқиқотчи
Х
.
Хумбахга
кўра
,
туркий
унвон
бўлган
элтабар
(
iltäbär
)
нинг
ўрта
ҳиндча
шаклидир
1
.
Агар
Н
.
Симс
Виллиамснинг
фикрига
асосланиб
,
бақтрий
ҳужжатларида
учрайдиган
υιλιτοβηρο
(hilitber)
нинг
iltäbär
билан
тенглаштирилиши
2
ни
оладиган
бўлсак
,
юқоридаги
Х
.
Хумбах
-
нинг
фикри
тўғри
бўлиб
чиқади
.
Учинчи
сўз
kharal
ā
va
эса
халаж
этник
но
-
мининг
ҳиндлашган
варианти
бўлса
керак
.
Гарчи
Я
.
Харматта
ва
Б
.
А
.
Лит
-
винский
ушбу
сўзни
*Qar
γ
ïlacï
билан
боғласада
,
юқорида
таъкидлага
-
нимиздек
,
манбаларда
бу
сўз
учрамагани
учун
илмий
асосга
эга
эмас
.
680
йилдан
бошлаб
710
йилгача
бўлган
Зобулистондаги
турклар
тарихи
ҳақида
манбаларда
маълумот
йўқ
. 710
йилдан
бошлаб
хитой
манбаларида
яна
улар
ҳақида
гапирила
бошлайди
. 710
йиллар
атрофида
Гибин
Зобул
билан
мустаҳкам
алоқада
бўлиб
,
у
ўз
ҳудудини
араблардан
ҳимоя
қилиш
учун
ҳарбий
ёрдам
олиб
турар
эди
3
. 710
йилдан
сўнг
эса
Зобулистон
ҳукм
-
дори
Гибиндан
мустақил
ҳокимиятни
қўлга
киритган
.
Бу
манбада
ҳам
қуйи
-
дагича
акс
этган
: “
Зобулистон
кинг
-
юн
(710–711)
даврида
саройга
тобе
эканлигини
билдириш
ва
тортиқ
ҳадя
қилиш
мақсадида
саройга
бир
элчи
жўнатди
.
Сўнгра
Гибинни
итоат
остига
олди
”
4
. “
Це
-
фу
-
гуан
-
гуй
”
нинг
971-
бобида
айтилишича
,
Зобулистондан
кайюан
эрасининг
(720
йил
)
тўққизинчи
ойида
Хитой
саройига
элчилар
жўнатилган
.
Ушбу
манбанинг
бошқа
бир
бўлими
964-
бобда
“
Тан
сулоласи
императори
Сеюй
ҳукмдори
Ке
-
та
-
луо
-
жи
Си
-
ли
-
фа
5
(
Элтабар
)
Шицюй
-
эрга
Сеюй
ҳукмдори
,
Гибин
(
Каписа
)
ҳукмдори
Ке
-
луо
-
та
-
жи
Тегинга
Каписа
ҳукмдори
унвонини
бериш
учун
элчи
жўнат
-
ган
6
.
Яъни
бу
ерда
Ке
-
та
-
луо
-
жи
ва
Ке
-
луо
-
та
-
жининг
фарқли
кишилар
бўлганини
кўриш
мумкин
,
хитойшунос
Э
.
Шаванн
710–711
йилларда
Се
-
юй
(
Зобулистон
)
нинг
Каписа
мамлакатига
тобе
эканлигига
таяниб
,
юқоридаги
иккита
шахснинг
ҳам
Каписа
ҳукмдори
билан
тенглаштириш
мантиқлироқ
эканини
таъкидлаган
7
.
Хой
Чаога
кўра
, 726
йиллар
атрофида
Гибин
ва
Зобу
-
листоннинг
ҳукмдори
ҳамда
қўшинларининг
барчаси
турклардан
иборат
бўлгани
ҳақидаги
маълумотдан
келиб
чиқиб
,
Ке
-
та
-
луо
-
жи
си
-
ли
-
фа
(
элта
-
бар
)
Шицюй
-
эрнинг
туркий
ҳукмдор
бўлгани
ҳақида
тўхтамга
келиш
мум
-
кин
.
Демак
,
Зобул
ҳукмдорининг
“
элтабар
”,
Каписа
ҳукмдорининг
“
Тегин
”
унвонига
эга
эканлигига
қараб
,
Зобул
бу
даврда
Каписанинг
қарамоғида
бўлган
дейиш
мумкин
.
Зобулистон
ҳукмдори
Гибин
ҳукмдорининг
жияни
1
Humbah H. Baktrische Sprachdenkmäler. – Wiesbaden: Otto Harrassowitz, 1966. – P. 60.
2
Sims-Williams N. From the Kushan-shahs to the Arabs. New Bactrian documents dated in the era
of the Tochi inscriptions // Coins, Art and Chronology Essays on the pre-islamic History of the
Indo-Iranian Borderlands. – Wien: 1999. – P. 235.
3
Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi… – P. 55, 71
4
Chavannes E. Çin y
ı
ll
ı
klar
ı
na göre... – S. 216.
5
Ушбу
сўз
“
Қарадачи
Элтабар
”
деб
талқин
қилинган
. Kuwayama Sh. Historical Notes on
Kapisi… – P. 56.
6
Chavannes E. Çin y
ı
ll
ı
klar
ı
na göre... – S. 177; Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi… – P. 54.
7
Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre… – S. 177.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
52
бўлиб
,
Гибин
ҳукмдори
билан
Зобулистон
ҳукмдорининг
отаси
ака
-
укалар
эди
.
Манбалардаги
узуқ
-
юлуқ
маълумотларга
таяниб
шундай
фикр
юритиш
мумкинки
,
Гибин
ҳукмдори
ўзининг
жиянини
710
йилдан
кейингина
Зобу
-
листон
ҳукмдори
қилиб
тайинлаган
,
улар
ўртасидаги
келишмовчилик
724–
726
йилдан
сўнг
содир
бўлган
. “T
унг
-
диан
”
га
кўра
,
кайюан
эрасининг
(724
й
.)
ўн
иккинчи
йили
ўнинчи
ойида
Зобулистондан
Хитой
саройига
миссия
борганида
унинг
ҳукмдори
“
тегин
”
унвонли
шахс
бўлган
1
.
Демак
,
бу
юқори
-
да
номи
келтирилган
Гибин
(
Каписа
)
ҳукмдори
Ке
-
луо
-
та
-
жи
Тегин
бўлса
керак
. “
Тунг
-
диан
”
даги
ушбу
маълумотдан
шу
нарса
англашиладики
,
Зобу
-
листон
ҳукмдори
724
йилдан
бошлаб
Гибиндан
мустақил
ҳокимиятни
қўлга
киритган
ва
бу
унинг
Тегин
унвонига
эга
бўлганида
кўринади
.
Шунингдек
,
юқоридаги
фикрни
кореялик
роҳиб
Хой
Чаонинг
саёҳатномасида
ҳам
кўриш
мумкин
: “
Мен
Каписадан
ғарбга
узоқ
етти
кунлик
йўл
юрганимдан
кейин
одамлар
Ше
-
ху
-
ло
-
са
-
тан
-
на
деб
атайдиган
Зобулистон
мамлакатига
етиб
келдим
.
Маҳаллий
аҳоли
хулардан
;
ҳукмдор
ва
қўшин
эса
турклардан
.
Ҳукм
-
дор
Каписа
ҳукмдорининг
жиянидир
:
у
ўзининг
қабиласи
ва
отлиқ
қўшини
билан
мустақил
.
У
бошқа
мамлакатларга
тобе
эмас
ва
ҳатто
ўзининг
амакисига
ҳам
...
Уларнинг
буюк
сардори
Ша
-
туо
-
хан
деб
аталган
бўлиб
,
ҳар
йили
ҳисобсиз
олтин
ва
кумуш
йиғиб
олади
”
2
.
А
.
Н
.
Бернштам
ва
Э
.
Эсин
ушбу
Ша
-
туо
-
хан
деган
ҳукмдорнинг
исмини
Ша
тархон
3
деб
талқин
қилган
4
.
Ҳарҳолда
,
у
қадимги
туркий
унвонлар
иерархиясида
элтабардан
юқори
поғонада
турган
бўлса
керак
.
Шунингдек
,
Хой
Чао
кундалигида
келтирилган
“
Зобулнинг
маҳаллий
аҳоли
хулардан
;
ҳукмдор
ва
қўшин
эса
турклардан
”
деган
маълумоти
изоҳ
талаб
қилади
.
Чунки
,
Зобулистонда
фао
-
лият
кўрсатган
туркий
сулола
билан
биргаликда
туркий
этнослар
яшагани
ҳақида
маълумотлар
мавжуд
.
Масалан
, “
Янги
Тан
сулоласи
тарихи
”
да
“
мамлакатда
турклар
,
каписаликлар
ва
тохарлар
қоришиқ
ҳолда
яшайди
-
лар
.
Каписа
мамлакати
ҳукмдори
уларнинг
қўшинидан
арабларга
қарши
фойдаланади
”
шаклида
маълумот
келтирилган
5
.
Жумладан
,
Ҳажжожнинг
Сейистонда
яшовчи
ғузз
ва
халажларга
қарши
энг
охирида
кураш
олиб
боргани
араб
манбаларида
айтилган
6
.
Шуниси
диққатга
сазоворки
,
Кобул
-
1
Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi… – P. 56.
2
The Hye Ch’o Diary: Memoir of the Pilgrimate to the Five Regions of India. Translation, text
and editing by: Han-sung, Yün-Hua, Shotaro Iida, Laurence W. Preston. Asian Humanities Press
Po Chin Chai Ltd.
–
Р
.
51; Fuchs W. Huei-Chao’s Pilgerreise durch Nordwest-Indien und Zentral-
Asien um 726. Sitzungsberichte der Preußischen Akademie der Wissenschaften. Phil.-hist. klasse.
– Berlin: Verlag der Akademie der der Wissenschaften, 1938. – S. 448.
3
Балки
бу
маҳаллий
эроний
ва
туркий
унвон
бирлашмасидан
ҳосил
бўлган
Шоҳ
тархон
бўлиши
мумкин
.
4
Бернштам
А
.
Н
.
Тюрки
и
Средняя
Азия
в
описании
Хой
Чао
(726) //
Вестник
древней
истории
. –
М
., 1952. –
№
1. –
С
. 191; Esin E. Butan-I Halaç... – S. 55.
5
Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre… – S. 177.
6
Frye R.N, Sayili A.M. The Turks in Khurasan and Transoxania at the time of the Arab conquest
// Journal of the American Oriental Society. Vol. 63. – No. 3. American Oriental Society, 1943. –
Р
.194-207 http://www.jstor.org/stable/593872.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
53
шоҳ
Хуросон
ноиби
Абдуллоҳ
ибн
Тоҳирга
йиллик
тўлов
сифатида
икки
минг
ўғузларни
жўнатган
.
Рутбил
Сейистондаги
турклар
йўлбошчиси
араблар
бошига
кўплаб
мусибатлар
келтириб
,
унинг
авлодлари
саффорий
Яъқуб
ибн
Лайсга
қарши
кураш
олиб
борган
1
.
Мақдисий
Ғазна
ва
Буст
шаҳарларининг
турклар
қўлида
бўлганлигини
ёзади
2
.
Масъудийнинг
“
Му
-
руж
ал
-
заҳоб
”
асарида
эса
“
Ҳажжож
(661–714)
Муҳаммад
ибн
Ашъосни
Сейистон
,
Буст
ва
ар
-
Руххажга
волий
қилиб
тайин
этти
.
Муҳаммад
ибн
Ашъос
у
ердаги
турк
қавмлари
билан
уруш
олиб
борди
.
Улар
ғузз
ва
халаж
деган
турк
қабилаларидир
.
Уларнинг
тепасида
Рутбил
исмли
бир
киши
бор
эди
.
Мамлакатлари
Ғарч
,
Буст
,
Сейистон
атрофи
ва
Кирмонда
Қовш
,
Балуж
ва
Жот
атрофларидир
”
3
. “
Т
’a
рих
-
и
Сейистон
” (“
Сейистон
тарихи
”)-
да
ҳам
Абд
ал
-
Азизга
қарши
Зунбилнинг
Буст
ва
Кобулда
турклардан
қўшин
тўплаб
,
унга
қарши
курашгани
айтилган
4
.
Ушбу
турклар
халажлар
ва
ўғузлар
бўлиши
мумкин
.
Яъқубнинг
Зунбилга
қарши
курашда
Сейистонга
келганида
йўлда
кўплаб
турклар
ва
халажларни
ўлдирган
5
.
Шундан
келиб
чиқиб
, VIII
бошларида
Зобулистон
аҳолисининг
бир
қисмини
турклар
таш
-
кил
этган
,
бу
ҳудудларга
энг
эрта
келиб
жойлашган
туркий
қавм
–
халажлар
бўлган
,
деган
хулосага
келиш
мумкин
.
Энди
араб
манбаларида
келтирилган
Зобулистоннинг
туркий
ҳукмдор
-
лари
–
Рутбиллар
ҳақида
тўхталсак
.
Табарийга
кўра
,
Кобулшоҳ
ва
унинг
укаси
Рутбил
ўртасида
сиёсий
зиддият
келиб
чиққач
,
Кобулшоҳ
Рутбилдан
жанубга
Амул
томонларга
Зобулистон
жанубига
қочади
6
.
Ушбу
воқеа
Хали
-
фа
Муовия
даврида
(661–680)
содир
бўлган
.
Балазурий
ҳам
шу
йилларда
Рутбил
Зобулистон
,
ар
-
Руххаж
ва
Буст
устидан
ҳукм
сурганлигини
айтади
.
Шунингдек
,
бу
воқеа
юз
бергунига
қадар
Табарийнинг
661–680
йилларда
Кобулшоҳ
ва
Зобул
ҳукмдорининг
ака
-
укалик
муносабатлари
мустаҳкам
бўлгани
ҳақидаги
маълумот
берган
.
Бироқ
VII
асрнинг
сўнгги
чорагидан
бу
муносабатлар
бузилган
ва
726
йилда
ушбу
ҳудудга
ташриф
буюрган
Хой
Чаонинг
Зобул
ҳукмдори
ҳақида
“
ҳукмдор
Каписа
ҳукмдорининг
жиянидир
:
у
ўзининг
қабиласи
ва
отлиқ
қўшини
билан
мустақил
.
У
бошқа
мамла
-
катларга
тобе
эмас
ва
ҳатто
ўзининг
амакисига
ҳам
...
”
шаклида
келтирган
маълумоти
буни
тасдиқлайди
.
Бироқ
бир
муддат
,
яъни
VII
асрнинг
сўнги
чорагидан
то
VIII
аср
охиригача
бўлган
даврда
муносабатлар
илиқлаш
-
ганини
тахминан
710
йиллар
атрофида
Гибин
Зобул
билан
мустаҳкам
1
Frye R.N, Sayili A.M. The Turks in Khurasan and Transoxania…–
Р
.194-207.
2
Ş
e
ş
en R.
İ
slam Co
ğ
rafyac
ı
lar
ı
na göre Türkler ve Türk ülkeleri. – Ankara 1985. – S. 20.
3
Ş
e
ş
en R.
İ
slam Co
ğ
rafyac
ı
lar
ı
na göre... – S. 56; Esin E. Butan-I Halaç... – S. 52; Marquart J.
Eranshahr nach der Geographic des Ps. Moses Xorenaci. – Berlin: Weidmannsche Buchhandlung,
1901. – S. 251.
4
Т
’a
рих
-
и
Систан
(“
История
Систана
”).
Перевод
,
введение
и
комментарий
Л
.
П
.
Смирновой
.
Памятники
письменности
Востока
.
Т
.XLII. –
Москва
:
Наука
, 1974. –
С
.125.
5
Т
’a
рих
-
и
Систан
(“
История
Систана
”)... –
С
. 215.
6
Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi… – P. 55, 71; Inaba M. The Identity of the Turkish... – P. 2.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
54
алоқада
бўлиб
,
у
ўз
ҳудудини
араблардан
ҳимоя
қилиш
учун
ҳарбий
ёрдам
олиб
турганида
кўриш
мумкин
1
.
Балазурий
ҳам
Табарий
келтирганидек
,
ўша
даврда
юз
берган
воқеалар
-
нинг
бироз
бошқачароқ
циклини
келтириб
ўтади
: 665
йилда
Ибн
Самура
томонидан
Кобулнинг
эгалланиши
;
Кобулшоҳнинг
бир
йил
ўтиб
,
яъни
666
йилда
араблардан
Кобулни
қайтиб
олиши
;
Зобулистон
,
ар
-
Руххаж
устидан
Рутбил
ҳукмронлиги
ўрнатилиши
каби
.
Табарий
Кобулшоҳнинг
Кобулдан
қочганини
ёзса
,
Балазурийда
Кобулшоҳнинг
Кобулни
араблардан
қайтариб
олганини
кўриш
мумкин
.
Шу
ерда
биз
номутаносибликка
дуч
келамиз
: 661–
680
йилларда
Кобулшоҳ
араблардан
Кобулни
қайтариб
олаяпти
,
Кобулдан
қочяпти
.
Я
.
Маркварт
ва
А
.
Рехман
ҳам
Табарийнинг
Кобулшоҳнинг
ролини
тўғри
тасвирлаб
берганига
шубҳа
билан
қарайдилар
2
.
Масалан
,
А
.
Рехман
“
Табарий
у
ерда
батафсил
маълумот
берган
,
бироқ
Кобул
ва
Зобулистон
ўртасидаги
ички
алоқаларни
жуда
қориштириб
юборган
”
3
дейди
.
Аслида
қачонлардир
Муовия
ҳукмронлиги
даврида
Рутбил
акаси
Кобулшоҳдан
қо
-
чади
ва
Амул
4
да
ёрдам
сўраб
Салим
ибн
Зиёдга
бориб
қўшилади
.
Шу
ерда
хронологияга
эътибор
берадиган
бўлсак
,
Хуросонда
Салим
ибн
Зиёднинг
ҳокимиятга
келишидан
олдин
Муовия
вафот
этган
эди
.
Шунингдек
,
Амул
деган
жой
ҳам
Сейистон
ҳудудига
тўғри
келмайди
5
.
Демак
,
Табарий
воқеа
-
ларни
бироз
ўзгартириб
юборган
,
Кобулшоҳ
укаси
Рутбилдан
эмас
,
балки
Рутбил
акаси
Кобулшоҳдан
қочган
.
Шунингдек
, “
Т
’a
рих
-
и
Сейистон
”
да
келти
-
рилган
“
Қирқ
еттинчи
йили
(658)
Роби
ал
-
Ҳароший
Буст
,
ар
-
Руххаж
ва
унинг
вилоятларига
юриш
уюштирди
.
У
ерда
аллақачон
мавжуд
бўлган
Зунбил
билан
курашди
”
6
деб
келтирилган
маълумотга
кўра
, 680
йиллардан
олдин
ҳам
Рутбил
-
нинг
мазкур
ҳудудларда
ҳукм
сурганини
кўриш
мумкин
.
Хуллас
,
араб
манбаларидаги
маълумотлардан
қуйидаги
хулосаларни
чи
-
қариш
мумкин
:
тахминан
680
ва
683
йиллар
орасида
Рутбил
акаси
Кобул
-
шоҳдан
қочади
,
Салим
ибн
Зиёддан
ёрдам
сўрайди
ва
683
йилдан
кейин
Рутбил
Кандаҳор
ҳудудларида
мустақил
ҳокимият
ўрнатади
;
Рутбил
661–
680
йиллар
ўртасида
қочиб
, 680
йилдан
кейин
араблардан
мустақил
ҳолда
ҳаракат
қилади
.
Я
.
Харматта
ва
Б
.
Литвинский
биринчи
Рутбилнинг
670
йилларнинг
бошларида
Зобулистон
ва
ар
-
Руххаж
устидан
ҳукмронлик
ўр
-
1
Chavannes E. Çin y
ı
ll
ı
klar
ı
na göre... – S. 216; Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre…–
S. 177; Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi… – P. 55, 71
2
Marquart J. Eranshahr nach der... – P. 38; Rehman A. The Last Two Dinasties... –
Р
. 66.
3
Rehman A. The Last Two Dinasties of the
Śā
his... –
Р
. 66.
4
Э
.
Эсин
Амулнинг
Табаристонда
жойлашганини
ёзади
. Esin E. Butan-I Halaç... – S. 52.
5
Ўрта
асрларда
Амул
номли
жой
Мозандарон
ва
Хуросонда
учрайди
,
бироқ
Зобулистонда
бу
номдаги
жой
манбаларда
эслатилмайди
.
Амул
вилояти
Туркманистоннинг
ҳозирги
Чоржўй
вилоятига
тўғри
келади
.
Камалиддинов
Ш
.
С
.
Историческая
география
... –
С
. 73;
Бартольд
В
.
В
.
Туркестан
в
эпоху
монгольского
нашествия
//
Сочинения
в
9
томах
.
Т
. 1. –
Москва
:
Издательство
восточной
литературы
, 1963. –
С
. 126.
6
Т
’a
рих
-
и
Систан
(
История
Систана
)... –
С
.114; Rehman A. The Last Two Dinasties... – P. 64.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
55
натганини
таъкидлайдилар
1
.
Тадқиқотчи
Э
.
Эсин
Рутбилнинг
ёзда
Зобулис
-
тон
(
Ғазна
)
да
,
қишда
эса
ар
-
Руххажда
яшаганини
ёзади
2
. “
Т
’a
рих
-
и
Сейис
-
тон
”
асарида
ҳижрий
65/
милодий
684
йилда
тепасида
Рутбил
бўлган
“
лаш
-
кари
турк
”
нинг
Сейистонда
муҳораба
қилгани
айтилади
3
.
Балазурий
берган
маълумотга
кўра
,
Зобулистон
ҳукмдори
Рутбил
Абу
ал
-
Афра
(
Сейистон
волийси
)
томонидан
686/687
йилларда
ўлдирилади
,
Яқубийга
кўра
Абдуллоҳ
ибн
Умайя
уни
ўлдиради
.
Балазурийнинг
айтишича
, 693\694
йилларда
Рут
-
бил
Абдуллоҳ
ибн
Умайяга
қарши
курашган
.
Ҳукмдор
Рутбил
етти
ёки
саккиз
йилдан
сўнг
ўлдирилган
эди
.
Демак
,
бу
ерда
иккита
бир
-
биридан
фарқли
Рутбил
исмли
ҳукмдорларни
кўришимиз
мумкин
.
Биринчи
Рутбил
686/687
ва
693/694
йиллар
орасида
ҳукмронлик
қилган
бўлса
,
мазкур
сана
-
дан
кейинги
йилларда
иккинчи
Рутбил
ҳукм
сурган
.
Юқоридагиларга
асос
-
ланиб
шундай
хулоса
чиқариш
мумкин
, VII
асрнинг
сўнгги
чорагида
Кобул
-
шоҳ
4
ва
биринчи
Рутбил
ака
-
укалар
бўлган
,
Кобулшоҳ
иккинчи
Рутбилнинг
амакиси
эди
.
Яъни
726
йилдаги
Хой
Чао
маълумот
берган
Кобулшоҳ
Зобул
ҳукмдорининг
амакиси
бўлган
5
.
Ушбу
Кобулшоҳ
720–738
йилларда
ҳукм
сурган
ва
тангаларда
Shri Tagino Shaho
номи
билан
машҳур
бўлган
Хуросон
Тегиншоҳ
бўлганига
шубҳа
йўқ
.
Я
.
Харматта
ва
Б
.
А
.
Литвинскийлар
ҳам
Хой
Чаонинг
кундалигидаги
маълумотлардан
келиб
чиқиб
,
Берунийнинг
“
Ҳиндистон
”
асарида
келтирилган
Кобулнинг
илк
туркий
ҳукмдори
–
Барҳа
-
тегиннинг
иккита
ўғли
бўлгани
:
бири
Каписа
-
Гандхара
ҳудудида
фаолият
кўрсатган
Хуросон
Тегиншоҳ
бўлса
,
иккинчиси
Зобулда
ҳукмронлик
қилган
Рутбил
эканини
таъкидлайдилар
6
.
Илк
Кобулшоҳ
бўлган
Барҳатегин
Каписа
-
Гандхара
ва
Зобулистонни
қўшиб
бошқарган
7
.
Хуросон
Тегиншоҳ
ва
Бирин
-
чи
Рутбилнинг
отаси
илк
Кобулшоҳ
Барҳатегин
бўлганини
Ш
.
Куваяма
ҳам
тасдиқлайди
8
.
Каписа
-
Гандхара
ҳукмдори
Хуросон
Тегиншоҳ
ўртасида
680
йиллар
атрофида
Зобулистон
Рутбили
ўртасида
нега
ғавғо
келиб
чиққани
номаълум
.
Иккинчи
Рутбилнинг
отаси
Биринчи
Рутбил
Хуросон
Тегиншоҳ
-
дан
катта
бўлган
,
чунки
Хой
Чао
кундалигида
унга
нисбатан
a-shu
иерогли
-
фи
ишлатилган
.
Барҳатегиндан
кейин
тахтга
Хуросон
Тегиншоҳ
кўтарилгач
,
акаси
Биринчи
Рутбил
қочади
ва
арабларга
ўзини
топширади
,
кейинчалик
эса
мустақил
ҳаракат
қилган
кўринади
.
М
.
Алрамнинг
фикрича
,
Бархате
-
1
HarmattaJ., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara... – P. 375.
2
Esin E. Butan-I Halaç... – S. 52.
3
Ўша
манба
. – S. 53.
4
Ушбу
Кобулшоҳни
тадқиқотчилар
Берунийнинг
“
Ҳиндистон
”
асарида
келтирилган
Кобулнинг
илк
туркий
ҳукмдори
–
Барҳатегин
билан
айнанлаштирадилар
. Rehman A. The
Last Two Dinasties of the
Śā
his... –
Р
. 37–47; Dani A.H, Litvinskiy B.A and Zamir Safi M.H.
Eastern Kusans, Kidarites in Gandhara... –
Р
. 170–171.
5
Dani A.H, Litvinskiy B.A and Zamir Safi M.H. Eastern Kusans, Kidarites in Gandhara… –
Р
. 170.
6
Harmatta J., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara... – P. 376.
7
Алрам
М
.
Новые
находки
монет
... –
С
. 185.
8
Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi and Kabul... – P. 65.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
56
гиннинг
ўғли
Хуросон
Тегиншоҳ
680
йилларда
отасининг
тахтига
ўтирган
1
.
Афтидан
,
отасидан
укасининг
тахтга
чиқиши
натижасида
Хуросон
Тегиншоҳ
ва
Биринчи
Рутбил
ўртасида
низони
келтириб
чиқарган
кўринади
.
Биринчи
Рутбилнинг
ўғли
иккинчи
Рутбил
отаси
вафотидан
сўнг
яъни
тахминан
690
йилларда
тахт
тепасига
келган
эди
. 720
йилда
Тан
императори
Қарадаши
элтабар
Зобул
ҳукмдорини
жўнатгани
ҳақида
маълумот
бор
.
Эҳтимол
,
Қара
-
даши
элтабар
иккинчи
Рутбил
билан
идентик
(
айнан
)
бўлиши
мумкин
.
“
Це
-
фу
-
юан
-
гуй
”
да
келтирилган
маълумотларга
кўра
,
кайюан
эрасининг
26
йили
10
ойида
Император
Хуанзонг
Шиюй
(
Зобул
)
нинг
ўғлини
Зобул
-
нинг
янги
ҳукмдори
сифатида
отасининг
вафотидан
сўнг
тасдиқлайди
.
Бу
кўрсатмада
Зобулистоннинг
янги
ҳукмдор
Ру
-
мо
-
фу
-
да
(Rumofuda)
деб
аталган
ва
тадқиқотчилар
уни
*djawul-fradar>djawul-frataraka
деб
тиклашади
ва
Ю
.
Ёшидага
кўра
бу
ибора
“
Зобул
ноиби
”
деган
маънони
англатади
2
.
Демак
,
биз
иккита
исмли
Зобул
ҳукмдорини
кўришимиз
мумкин
: 720
йилда
тилга
олинган
император
кўрсатмасидаги
Шицюй
-
эр
(
тахминан
иккинчи
Рутбил
)
ва
738
йилда
маълумот
берилган
Шиюй
(Shiyu).
Иккала
ном
ҳам
оригинал
Зобул
(<*dhayul/dhawul)
нинг
турлича
тикланадиган
шаклларидир
.
Шундай
экан
,
Шицюй
-
эр
ва
Шиюй
битта
шахс
бўлиб
,
иккинчи
Рутбил
билан
идентикдир
.
Ушбу
ҳукмдор
тахминан
738
йилдан
олдин
ўз
тахтини
ворисига
бўшатиб
берган
эди
.
Я
.
Харматта
ва
Б
.
Литвинский
Шицюй
-
эр
ва
Шиюй
исмини
Zibil
деб
тиклаб
,
уни
Хуросон
Тегиншоҳ
билан
бир
даврда
,
яъни
720
ва
738
йиллар
орасида
ҳукм
сурганини
таъкидлайдилар
3
.
Ушбу
ҳукмдор
-
нинг
исми
у
бостирган
тангалар
орқали
yypwl
– “Jibul”
шаклида
тикланади
4
.
Унинг
тангасидаги
брахма
ёзувида
қуйидаги
қисқача
афсона
мавжуд
:
аверсида
(1)
yypwl hwtyp'
(11)
GDH
(9)
’pzwt
танганинг
гардиши
атрофида
PWN ŠM Y yzt’
(3)
yypwl hwtyp'(6)whm’n’n mlt’(9)MLK’,
реверсида
ś
ri
v
ā
khudevah (1)pncdh z’wlst’n yzd’n
(
Ҳукмдор
Зибил
,
шуҳратинг
юксалсин
.
Худонинг
номида
Зибул
Олий
ҳазратлари
,
кучли
йигит
,
жаноби
олийлари
,
Зобулистонда
худонинг
буйруғига
асосан
,
ҳукмронлигининг
15
йилида
зарб
этилган
)
5
.
Ҳукмдор
Зибил
ҳукмронлигининг
2, 9, 10
ва
15
йилларидаги
танга
зарблари
шу
пайтгача
маълум
.
У
ҳукмронлигининг
15
йили
(735
йилга
тегишли
)
дан
сўнг
кўп
ўтмай
вафот
этганлиги
жуда
эҳтимолли
,
чунки
унинг
ўғли
Ру
-
мо
-
фу
-
да
738
йилда
унинг
ўрнига
тахтга
ўтирган
6
.
Унинг
исмининг
хитойча
ҳарфма
-
ҳарф
ўқилиши
бутунлай
бошқа
шаклда
эканлиги
шубҳасиз
эканига
қарамасдан
,
Зобулистоннинг
янги
ҳукмдори
яна
Jibul
унвони
ёки
номи
билан
намоён
бўлади
.
Жумофутанинг
шимоли
-
ғарбий
Танча
ўқилиш
1
Алрам
М
.
Новые
находки
монет
... –
С
. 185.
2
Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi and Kabul... – P. 65.
3
Harmatta J., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara... – P. 379.
4
Babayar G. Köktürk Ka
ğ
anl
ı
ğ
ı
sikkeleri... –
Р
. 48
5
Babayarov G, Kubatin A. Coins of the Turkic Tegin-shah dynasty of Kabul and Gandhara //
Altaistics and Turcology.
№
4. – Astana, 2013. – C. 109–120.
6
Chavannes E. Çin y
ı
ll
ı
klar
ı
na göre... – S. 215.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
57
шакли
Ji-mbui pfv
ул
-d’â
л
эди
,
яъни
*
’ibul P
ī
rdar (
Ёш
Ĵ
ibul)
нинг
бошқа
прототипини
аниқ
акс
эттиради
.
Демак
,
Жумотуфа
учинчи
Рутбилдир
.
Рутбилларнинг
арабларга
қарши
кураши
узоқ
вақт
давом
этган
.
Рутбил
ва
унинг
ўғуз
ҳамда
халаж
аскарлари
(
ҳатто
Кобулшоҳлар
ҳам
)
эронлик
бир
мусулмон
бўлган
Яъқуб
ибн
ал
-
Лайс
ал
-
Саффорий
ва
унинг
укаси
Амрнинг
ҳужумларига
бардош
бера
олмади
.
Ал
-
Махдий
(775–785
й
.)
ва
Хорун
ар
-
Рашид
(786–809)
даврида
номлари
эслатилган
икки
алоҳида
Рутбил
ёки
Занбил
милодий
IX
асрда
“
Турк
эли
”
саналган
Сейистонда
“
Турк
малиги
”
бўлган
Рутбилларнинг
ҳукмронлиги
давом
этаётган
эди
.
Ҳижрий
275/
милодий
870
йиллар
атрофида
юз
берган
бир
жангда
Яъқуб
ибн
ал
-
Лайс
ар
-
Руххаж
ва
Зобулистонда
халажларнинг
тепасида
турган
Занбилни
ўлдиради
ва
айнан
шу
унвонга
эга
бўлган
уч
“
Турк
малиги
”
ни
ҳам
мағлуб
қилади
1
.
Бу
даврда
Кобулда
ҳам
ҳоким
бўлган
Замбил
(
Рутбил
)
нинг
Халаж
шаҳрида
ва
бошқа
жойларда
топилган
олмослар
билан
безатилган
санамлари
,
ўн
икки
одам
кўтара
оладиган
олтин
тахти
ва
“
Ғазна
тоғлари
”
нинг
тепасидаги
кўкка
тегадиган
гўзал
қалъалари
араб
адабиётида
афсоналарга
айланган
эди
2
.
Бу
хазиналар
ва
қалъаларга
Х
асрда
Фируз
б
.
К
.
б
.
к
.
исмли
ва
Амир
Абу
Али
ибн
Ануқ
(
ёки
К
.
б
.
к
.)
исмли
Рутбил
ва
Кобулшоҳ
наслидан
бўлган
беклар
эга
бўлишган
,
фақат
Яъқуб
ибн
ал
-
Лайс
ва
Алптегин
ҳамда
анча
кейинроқ
Сабуктегин
уларни
мағлуб
этиб
,
Ғазнани
эгаллаган
эдилар
3
.
“
Т
’a
рих
-
и
Сейистон
”
да
келтирилишича
,
Яъқуб
ҳижрий
249
йилнинг
рамазонида
/
милодий
864
йилда
Рутбил
/
Зунбил
4
устидан
ғалаба
қозониб
,
уни
ўлдирган
,
Зунбилнинг
қўшинлари
чекинган
5
.
Яъқуб
ҳижрий
255/
милодий
869
йилда
“
халаж
ва
турклар
”
дан
иборат
қўшинга
эга
бўлган
Рутбил
/
Зунбил
-
нинг
ўғлига
қарши
курашлар
олиб
боради
6
.
Фақат
икки
йилдан
сўнггина
уни
мағлубиятга
учратишга
муваффақ
бўлади
7
.
Афтидан
Зунбилнинг
ўғли
юқо
-
рида
номлари
келтирилган
Фируз
б
.
К
.
б
.
к
.
исмли
ва
Амир
Абу
Али
ибн
Ануқ
(
ёки
К
.
б
.
к
.)
лардан
бири
бўлса
керак
.
Яъқубнинг
туркий
Рутбиллардан
бўлган
Фируз
б
.
К
.
б
.
к
.
исмли
бекка
қарши
курашда
ёрдамчиси
Хутталнинг
турклардан
бўлган
беги
Аббос
ибн
Абу
Довуд
ибн
Монучур
(
ёки
Бонучўр
)
эди
.
Хуттал
беги
ўша
пайтда
Балх
ноиби
эди
ва
ўзига
Балхда
Навшод
номи
берилган
бир
сарой
барпо
этган
эди
.
Яъқуб
870
йилда
Абу
Довудга
қарши
курашиб
,
унинг
Балхдаги
саройини
ҳам
забт
этди
.
Шундай
қилиб
,
Зобулис
-
тонда
туркий
Рутбиллар
давлати
Яъқуб
томонидан
яксон
қилинади
ва
улар
-
нинг
ўрнида
Саффорийлар
давлати
ташкил
топади
.
1
Esin E. Butan-I Halaç... – P. 57; Marquart J. Eranshahr nach der... – S. 248–249.
2
Marquart J. Eranshahr nach der... – S. 292–293.
3
Esin E. Butan-I Halaç... – P. 57; Marquart J. Eranshahr nach der... – S. 292, 299, 300.
4
“
Т
’a
рих
-
и
Сейистон
”
нинг
русча
таржимасида
Зобулистон
ҳукмдорлари
Зунбил
шаклида
келтирилган
.
5
Т
’a
рих
-
и
Систан
(“
История
Систана
”)... –
С
. 42.
6
Т
’a
рих
-
и
Систан
(“
История
Систана
”)... – C. 215;
В
osworth C.E. The appearance and
establishment of islam in Afghanistan. – P. 245.
7
В
osworth C.E. The appearance and establishment of islam in Afghanistan. – P. 245.
SHARQSHUNOSLIK /
ВОСТОКОВЕДЕНИЕ
/ ORIENTAL STUDIES 2018,
№
4
58
Мухтасар
қилиб
айтганда
, VII 80-
йилларидан
кейинги
Кобул
Тегиншоҳ
-
ларининг
бир
тармоғи
сифатида
Зобулистонда
фаолият
кўрсатган
Рутбиллар
уларнинг
кейинги
давомчилари
сифатида
то
IX
асрнинг
сўнгги
чорагига
қа
-
дар
ҳукм
сурган
.
Рутбилларнинг
бутун
фаолияти
минтақада
арабларга
қар
-
ши
кураш
билан
ўтган
,
десак
хато
бўлмайди
.
Ўз
аждодлари
Тегиншоҳлар
таназзулидан
сўнг
яна
ярим
аср
Рутбиллар
Зобулистон
бошқарувида
етакчи
-
ликни
ушлаб
турган
.
ТОХТИЕВ
ШУХРАТ
Старший
преподаватель
,
УзМИА
Роль
исмаилизма
и
его
сект
в
истории
шиизма
Аннотация
.
Статья
посвящена
истории
одного
из
основных
течений
шиизма
–
исмаилизму
и
его
течений
.
В
статье
рассмотрены
некоторые
исторические
дан
-
ные
о
возникновении
исмаилизма
как
одного
из
течений
шиизма
,
особенности
его
догматики
и
роли
его
сект
в
истории
мусульманских
стран
.
Опорные
слова
и
выражения
:
исмаилизм
,
Джафар
ас
-
Садык
,
Исмаил
ибн
Джафар
,
Муса
ал
-
Казим
,
батиниты
,
даи
,
махди
,
низариты
,
мусталиты
.
Аннотация
.
Мақола
шиаликдаги
исмоилийлик
оқими
ва
унинг
фирқаларининг
тарихдаги
ўрнига
бағишланган
.
Мақолада
исмоилийлик
оқимининг
вужудга
келиши
,
ақидаси
ва
фирқаларининг
мусулмон
мамлакатлари
тарихидаги
ўрни
ҳақида
айрим
тарихий
маълумотлар
келтирилган
.
Таянч
сўз
ва
иборалар
:
исмоилийлик
,
Жаъфар
ас
-
Содиқ
,
Исмоил
ибн
Жаъфар
,
Мусо
ал
-
Козим
,
ботинийлар
,
дои
,
маҳди
,
низорийлар
,
мусталийлар
.
Abstract.
The article is devoted to the role of the history of Ismailism and its movements.
The article discusses some historical data on the emergence of Ismaili as one of the trends of
Shiism, especially its dogma and the role its sects in the history of Muslim countries.
Keywords and expressions:
Ismailism, Djafar as-Sadik, Ismail bin Djafar, Musa al-
Kazim, batinits, dai, mahdi, nizarits, mustalits.
Исмаилизм
–
как
одно
из
направлений
ислама
,
не
может
остаться
не
затронутым
исследователями
,
занимающимися
историей
ислама
и
востоко
-
ведами
.
Знание
данной
темы
поможет
более
успешному
пониманию
того
,
что
происходит
в
духовной
и
политической
жизни
некоторых
мусуль
-
манских
стран
,
и
в
особенности
,
соседних
стран
–
Таджикистана
и
Афганис
-
тана
,
где
проживает
значительная
по
численности
община
исмаилитов
.
Кроме
того
,
данное
направление
представляет
интерес
само
по
себе
своей
самобытностью
и
неординарностью
.
Как
известно
,
в
середине
VIII
века
халифат
Омеядов
находился
в
тяже
-
лом
кризисе
.
Это
вызвало
ряд
восстаний
в
различных
провинциях
халифата
,
из
которых
наиболее
значительным
было
восстание
хуррамитов
(
хуррам
-
