Авторы

  • Феруза Джуманиязова
    Институт востоковедения имени Ф.А. Абу Райхана Беруни

Биография автора

  • Феруза Джуманиязова, Институт востоковедения имени Ф.А. Абу Райхана Беруни

    к.и.н.

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.oriental-studies.16201

Ключевые слова:

Забулистан Рутбили элтабар Первый и Второй Рутбил Цао ар-Руххаж Арахосия

Аннотация

В данной статье рассмотрен вопрос о династии тюркских Рутбилей Забулистана, которые существовали с конца VII века до последной четверти IX века, являясь одной из ветвей Кабульских Тегиншахов. Отражены сведения из источников на разных языках о возникновении и развитии данной династии.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

46

хонадур

1

.

Демак

,

Фарғона

ва

Андижон

Буюк

Ипак

йўли

устида

жойлашган

бўлиб

,

Ўрта

Осиё

шаҳарлари

орасида

алоҳида

эътиборга

молик

бўлган

.

Бобурнома

да

фасллар

ҳам

эътибордан

четда

қолмаган

,

қиш

кунлари

тоғ

ва

довонларни

қор

босиши

ҳақида

бир

неча

марта

айтиб

ўтилган

.

Бир

мисол

. “

Хитой

карвони

келадурганда

,

Андижоннинг

шарқий

тарафидаги

тоғларнинг

тубида

минг

ўйлик

карвонни

андоғ

қор

бости

..”

2

.

Хулоса

қилиб

айтадиган

бўлсак

,

Заҳириддин

Муҳаммад

Бобурнинг

Бобур

-

нома

асари

Фарғона

водийсининг

тарихий

географияси

,

жой

номлари

,

иқлими

,

табиати

,

деҳқончилиги

,

боғлари

,

тоғлари

,

қазилма

бойликлари

бўйича

муҳим

маълумотлар

бера

оладиган

нодир

ва

қимматли

манба

сифатида

катта

аҳамиятга

эгадир

.

ДЖУМАНИЯЗОВА

ФЕРУЗА

PhD,

ЎзР

ФА

Абу

Райҳон

Беруний

номидаги

Шарқшунослик

институти

Илк

ўрта

асрларда

Зобулистондаги

туркий

сулола

хусусида

Аннотация

.

Ушбу

мақолада

VII

асрнинг

охириги

чорагидан

то

IX

асрнинг

сўнгги

чорагига

қадар

ҳукм

сурган

Кобул

Тегиншоҳларининг

бир

тармоғи

сифатида

Зобулистонда

фаолият

кўрсатган

туркий

Рутбиллар

сулоласи

ҳақида

сўз

боради

.

Таянч

сўз

ва

иборалар

:

Зобулистон

,

Рутбиллар

,

элтабар

,

Биринчи

ва

Иккинчи

Рутбил

,

Цао

,

ар

-

Руххаж

,

Арахосия

.

Аннотация

.

В

данной

статье

рассмотрен

вопрос

о

династии

тюркских

Рут

-

билей

Забулистана

,

которые

существовали

с

конца

VII

века

до

последной

четвер

-

ти

IX

века

,

являясь

одной

из

ветвей

Кабульских

Тегиншахов

.

Отражены

сведения

из

источников

на

разных

языках

о

возникновении

и

развитии

данной

династии

.

Опорные

слова

и

выражения

:

Забулистан

,

Рутбили

,

элтабар

,

Первый

и

Вто

-

рой

Рутбил

,

Цао

,

ар

-

Руххаж

,

Арахосия

.

Abstract.

This article deals with dynasty of the Turkic Rutbils of Zabulistan, which

existed from the ends of the 7th century to the last quarter of the 9th century as one of the

branches of the Kabul Teginshakhs. There is reflected information from sources in

different languages about the emergence and development of this dynasty.

Keywords and expressions:

Zabulistan, Rutbils, Eltabar, the First and the Second

Rutbil, Cao, ar-Ruhhazh, Arakhosia.

Зобулистон

ҳозирги

Афғонистонда

жойлашган

тарихий

вилоят

саналади

.

Зобулистон

антик

даврда

грек

манбаларида

Арахосия

деб

аталган

ҳудуднинг

бир

бўлаги

эди

3

.

Зобулистон

номи

Фирдавсийнинг

Шоҳнома

асарида

қўш

-

ни

Кобулистон

номи

билан

кўпинча

ёнма

-

ён

зикр

этилади

4

.

1

Заҳириддин

Муҳаммад

Бобур

.

Бобуронома

. –

Б

. 117.

2

Ўша

манба

. –

Б

. 10.

3

http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:UserLogin&returnto=Zabulistan.

4

Фирдоуси

.

Шахнаме

.

Т

.6.

От

начала

царствования

Йездгерда

,

сына

Бахрама

Гура

.

Том

VI.

Перевод

Ц

.

Б

.

Бану

-

Лахути

и

В

.

Г

.

Берзнева

. –

М

.:

Наука

, 1989. –

С

. 14–15.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

47

Илк

ўрта

асрлардаги

Зобулистон

тарихи

ҳақида

маълумот

берувчи

илк

манба

Сюан

Цзаннинг

Да

Тан

Сиюй

цзи

саёҳатномаси

ҳисобланади

.

Унда

ушбу

тарихий

вилоят

ҳақида

қуйидагича

маълумотлар

келтирилган

:

Цао

-

цзюй

-

то

мамлакатининг

айланаси

етти

минг

ли

.

Пойтахти

Хэ

-

си

-

на

деб

аталади

,

унинг

айланаси

30

ли

.

Бошқа

бир

пойтахти

Хэ

-

са

-

ло

1

,

айланаси

30

ли

.

Бу

иккала

пойтахт

ҳам

бирдек

стратегик

мудофаа

қобилиятига

эга

2

.

Хитой

манбаларида

ушбу

мамлакат

Цао

,

Цао

-

цзюй

-

то

,

Се

-

юй

,

Хэ

-

да

-

ло

-

жи

,

санкрит

манбаларида

Жагуда

3

,

араб

манбаларида

Зобулистон

ва

ар

-

Руххаж

,

юнон

манбаларида

Арахосия

номлари

билан

тилга

олинган

.

Маълумки

,

Сюан

Цзан

Зобулистон

ҳудудига

Ҳиндистондан

Хитойга

қай

-

тиш

сафари

асносида

кириб

ўтган

.

Бу

воқеа

тахминан

640/645

йилларга

тўғ

-

ри

келади

.

Унинг

ташрифи

чоғида

Зобулистонда

ҳали

турклар

ва

туркий

су

-

лола

бошқаруви

ёйилмаган

эди

,

шунинг

учун

ҳудудда

улар

ҳақида

маълумот

учрамайди

.

Бироқ

,

роҳиб

ушбу

мамлакатдан

чиқиб

,

тўғри

Фу

-

ли

-

ши

-

са

-

тан

-

на

(

Кобул

)

мамлакатига

кирган

ва

у

ернинг

ҳукмдори

турклардан

эканлиги

-

ни

ёзган

.

Шунга

кўра

, 640

йилларда

турклар

бошқаруви

энди

Кобулда

ўрна

-

тилган

ва

ҳали

Зобулистонда

улар

билинмас

эди

,

деб

хулоса

қилиш

мумкин

.

Жумладан

, “

Цин

Тан

шу

да

ёзилишича

: “

Се

-

юй

Тохаристондан

жануби

-

ғарбда

жойлашган

.

Аслида

Цаоцзюйдо

ёки

Цаоцзюй

деб

аталади

...

Шарқда

Кашмиргача

ва

шимоли

-

шарқда

Фаньян

(

Бомиён

)

гача

400

лидан

.

Жанубда

Поломен

(

Ҳиндистон

)

4

,

ғарбда

Форс

,

шимолда

Хушицзян

5

билан

чегарадош

.

Ҳукмдор

Хэсина

шаҳрида

яшайди

6

деган

маълумот

учрайди

.

Хэсина

шаҳри

Ғазна

ёки

Ғазна

атрофидаги

қадимги

Забал

шаҳри

билан

тенглаштирилади

7

.

Манбаларда

Зобулистонда

турклар

бошқаруви

хусусидаги

маълумотлар

Кобул

Тегиншоҳларига

қараганда

бирмунча

кўпроқ

ва

аниқроқ

.

Бунинг

икки

хил

сабаби

бор

:

биринчидан

,

арабларнинг

Зобулистон

,

ар

-

Руххаж

,

Буст

,

За

-

миндаворга

ҳарбий

юришлари

натижасида

араб

-

форс

манбалари

(

Табарий

,

Балазурий

асарлари

ҳамда

Тарихи

Сейистон

асари

ва

бошқалар

)

да

ушбу

ҳудуднинг

тарихига

оид

кўплаб

маълумотлар

акс

этган

.

Иккинчидан

,

822

йилда

Кобул

Тегиншоҳлари

давлати

Лағатўрманнинг

вазири

Каллар

томонидан

тугатилгач

8

,

унинг

Зобулистондаги

тармоғи

яна

ярим

асрга

яқин

1

Тадқиқотчилар

уни

Ҳилманд

дарёсининг

қуйи

оқимида

жойлашган

Гузаристон

экан

-

лигини

билдирадилар

.

Малявкин

А

.

Г

.

Танские

хроники

о

государствах

Центральной

Азии

.

Тексты

и

исследования

. –

Новосибирск

:

Наука

.

Сиб

.

отд

-

ние

, 1989. – C. 239.

2

Александрова

Н

.

В

.

Путь

и

текст

:

китайские

паломники

в

Индии

. –

М

.:

Вост

.

лит

, 2008. –

С

. 235.

3

Ж

a

гуда

эфталийлар

даврида

ҳозирги

Шимолий

Афғонистоннинг

Кобул

ва

Кандаҳор

орасидаги

ҳудуднинг

номидир

.

У

Кобулдан

150

км

жанубида

жойлашган

.

4

Малявкин

А

.

Г

.

Танские

хроники

о

государства

… – C. 254.

5

Ғузғон

ёки

Ғузғанон

вилоятидир

.

Малявкин

А

.

Г

.

Танские

хроники

о

государства

… – C. 255.

6

Малявкин

А

.

Г

.

Танские

хроники

о

государства

… – C. 76.

7

Александрова

Н

.

В

.

Путь

и

текст

… –

С

. 300.

8

Rehman A. New lights on the Khingal, Turks and the Hindu Sahis // Afghanistan ancien

carrefour entre l’est et l’ouest. 2005. – P. 417.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

48

ўз

ҳукмронлигини

давом

эттирган

.

Араб

манбаларидаги

маълумотларга

кўра

,

680

йилда

Кобул

водийсида

тахт

учун

курашлар

авж

олган

пайтда

,

бир

шаҳ

-

зоданинг

Кобулдан

жануброқда

жойлашган

Зобулистонга

қочгани

ва

араблар

-

нинг

ёрдамидан

фойдаланиб

,

акасидан

мустақил

бўлган

ҳокимиятга

эга

бўлгани

айтилади

1

.

Бироқ

америкалик

тадқиқотчи

А

.

Уинк

фикрича

,

Туркшо

-

ҳийлар

сифатида

маълум

бўлган

Кобулшоҳларга

қариндош

бўлган

Рутбиллар

бироз

олдинроқ

643–870

йилларда

ҳукмронлик

қилган

2

.

Хуллас

,

юқоридаги

воқеа

Кобул

Тегиншоҳларидан

бўлган

шаҳзоданинг

Зобулистонда

мустақил

ҳокимият

ташкил

этишига

олиб

келган

.

Демак

,

Зобулистонда

VII

асрнинг

сўнгги

чорагида

туркий

сулола

бошқаруви

ўрнатилган

.

Бундан

кўринадики

,

Зобулистоннинг

туркий

ҳукмдорлари

Кобул

Тегиншоҳларининг

аждоди

бўлган

.

Манбалардаги

маълумотлар

Зобулистон

Рутбилларининг

Кобул

Тегин

-

шоҳлари

орқали

Тохаристон

ябғуларига

бориб

тақалганини

кўрсатади

, “

Це

-

фу

-

юан

-

гуй

да

Тохаристон

Ябғусига

тобе

212

воҳа

давлатчалари

орасида

Се

-

юй

3

(

Зобулистон

)

нинг

номи

учрайди

ва

унинг

ҳукмдори

икки

юз

минг

суворий

ҳамда

аскарларга

саркардалик

қилиши

ҳақида

айтиб

ўтилган

4

.

Зобулистоннинг

туркий

бошқарувчилари

араб

-

форс

манбаларида

рутбил

,

зунбил

,

занбил

,

хитой

йилномаларида

силифа

,

бақтрий

тилли

ҳужжатларида

υιλιτοβηρο

,

ҳиндий

манбаларда

hitivira

каби

унвонлар

билан

аталган

бўлиб

,

уларнинг

барчаси

туркий

элтабар

(

iltäbär

)

унвонининг

турли

тиллардаги

эк

-

виваленти

ҳисобланади

5

.

Шунингдек

,

баъзи

тадқиқотчилар

араб

манбалари

-

даги

рутбил

нинг

бошқа

бир

шакли

занбил

/

зунбил

ни

Zib

ī

l

ябғу

(

yabghu

)

унвони

билан

ҳам

боғлашади

6

,

бироқ

бу

фикр

тан

олинмаган

.

Яна

шу

билан

бирга

занбил

/

зунбил

/

зибил

ни

эфталийларга

мансуб

унвон

za

β

olo

билан

ало

-

қадор

бўлгани

ҳам

тадқиқотларда

таъкидланган

7

.

Олимлар

шу

даврда

ҳудуд

-

да

туркийларнинг

сиёсий

устунлигини

инобатга

олиб

,

араб

манбаларидаги

1

Inaba M. The Identity of the Turkish Rulers to the South of Hindukush from the 7th to the 9th

Centuries A.D. // Zinbun.

 

Annals of the Institute for Research in Humanities, Kioto University. –

Kioto, 2005. – No. 38. – P. 2; Rehman A. The Last Two Dinasties of the

Śā

his (An analysis of

their history, archaeology, coinage and paleography). – Islamabad: Quaid-i-Azam University

Islamabad, 1979. –

Р

. 294.

2

Wink A. Al-Hind. The making of the indo-islamic world. Vol. I. Early medieval India and the

expansion of islam. 7

th

–11

th

centuries. – Leiden, New York, København, Köln: Brill, 1991. – P.112.

3

Се

-

юй

Зобулистоннинг

хитой

манбаларида

VIII

асрга

тегишли

номи

.

4

Chavannes E. Çin y

ı

ll

ı

klar

ı

na göre Bat

ı

Türkleri / Çevri M. Koç. –

İ

stanbul: Selenge, 2007. – S.

259.

5

Sims-Williams N. Ancient Afghanistan and Its Invaders: Linguistic Evidence from the Bactrian

Documents and Inscriptions // Indo-Iranian Language and Peoples. – Oxford, 2002 – P. 235;

Inaba

М

.

Т

he Identity of the Turkish Ruler… – P. 2. Humbach H. Bactrische Sprachdenkmäler I. –

Wiesbaden, 1966. – P.60;

Кубатин

А

.

В

.

Система

титулов

Тюркского

каганата

:

генезис

и

преемственность

. –

Т

.:

Янги

нашр

, 2016. –

С

. 117–119.

6

Dani A.H, Litvinskiy B.A and Zamir Safi M.H. Eastern Kusans, Kidarites in Gandhara and Kashmir,

and Later Hephthalites//History of Civilizations of Central Asia III. – Paris, 1996. –

Р

. 171.

7

Harmatta J., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara under Western Turk rule // History of

Civilizations of Central Asia. Vol. 3. – Paris 1996. – P. 375.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

49

рутбил

(

rtbyl

)

ёки

занбил

(

znbyl)

унвонини

элтабар

(

е

ltäbär)

унвонининг

бузилган

шакли

,

деб

ҳисоблашган

1

.

Хусусан

,

Табарий

ҳижрий

79–95/

милодий

698–704

йиллардаги

воқеаларни

тасвирлар

экан

,

Рутбил

мин

ал

-

Турк

ёки

Рутбил

шаҳиб

ал

-

Туркнинг

арабларга

қарши

гоҳ

муваффақият

,

гоҳ

мағлубият

қозонгани

ҳақида

ёзгани

ҳам

уларни

туркийлардан

бўлганини

кўрсатади

2

.

Янги

Тан

сулоласи

тарихи

да

келтирилган

маълумотга

кўра

,

Се

-

юй

(

Зобу

-

листон

)

ҳукмдорига

силифа

(

xielifa

)

унвони

берилган

эди

.

Бу

унвон

М

. Mo

ри

фикрича

,

хитойчадаги

силифа

υιλιτοβηρο

ва

hitivira

ҳамда

элтабар

унвони

билан

айнан

бўлиб

,

бу

унвонни

Хэдаложи

элтабари

деб

қараш

керак

3

.

Зобулистон

номи

хусусида

Янги

Тан

сулоласи

тарихи

да

келтирилган

бир

маълумот

борки

,

у

алоҳида

тадқиқотни

талаб

қилади

.

Унинг

мазмуни

қуйидагича

: “

Сян

-

цин

салтанати

даврида

(656–660) [

Зобулистон

]

номи

Хэдаложи

сифатида

ўзгартирилди

4

.

Икки

асрдан

бери

юқорида

келтирил

-

ган

матндаги

Хэдаложи

атамаси

юзасидан

тадқиқотларда

турли

қарашлар

мавжуд

бўлишига

қарамай

,

аниқ

бир

тўхтамга

келинмаган

.

Масалан

, XIX

асрнинг

бошларида

француз

хитойшуноси

Э

.

Шаванн

бу

атама

хусусида

тўхталиб

, “

Хэдаложи

мусулмон

манбаларида

келтирилган

ар

-

Руххаж

/

юнонча

Арахосиянинг

хитойча

талаффузи

,

деган

фикрни

билдирган

5

.

Маълумки

,

ушбу

вилоят

Ҳинд

дарёсидан

шарқда

,

ҳозирги

Покистоннинг

ўрта

қисмида

жой

-

лашган

,

шунингдек

Белужистоннинг

шимолий

қисмини

эгаллаган

6

. IX–X

асрларга

оид

бўлган

араб

географларининг

асарларида

Афғонистоннинг

жану

-

бида

жойлашган

ҳозирги

Қандаҳор

атрофидаги

ҳудудга

нисбатан

ар

-

Руххаж

номи

қўлланилган

7

.

Бироқ

,

кейинги

тадқиқотларда

ар

-

Руххаж

ва

Хэдаложи

ўзаро

алоқадор

эканлиги

ўз

исботини

топмади

.

Тадқиқотчи

Л

.

Петеч

эса

биринчилардан

бўлиб

, “

Хэдаложи

сўзи

халаж

этносининг

хитойча

шакли

эка

-

нини

айтган

.

Шунингдек

,

япон

тадқиқотчиси

Ю

.

Ёшида

тадқиқотларида

ҳам

ушбу

атаманинг

Низак

шоҳ

тангалари

легендасидаги

харалажа

” (kharal

āč

a)

сўзи

билан

бевосита

боғлиқлиги

алоҳида

таъкидланиб

, “

харалажа

халажлар

номининг

ҳиндлашган

шаклидир

,

деган

фикрни

ўртага

ташланган

8

.

Бу

хулоса

кейинчалик

бошқа

япониялик

тадқиқотчи

М

.

Инаба

томонидан

кичик

тадқи

-

1

Bombaci A. On the ancient Turkic title Eltäbär // Proceedings of the IXth Meeting of the

Permanent International Altaistic Conference, Ravello 26–30 september, 1966. – Napoli, 1970. –

P. 59; Rehman A. The Last Two Dinasties… – P. 180, 294; Esin E. Tabar

ī

’s report on the warfare

with the türgiš and the testimony of eighth century Central Asian art//Central Asiatic Journal. Vol.

XVII. – Wiesbaden: Otto Harrassowitz, 1973. – P. 131.

2

Esin E. Butan-I Halaç (M.VIII.-X yüzyillarda Halaç kültürünün sanat eserlerinde akisleri) //

Türkiyat Mecmuas

ı

. Cild XVII. –

İ

stanbul: Edebiyat fakültesi bas

ı

mevi, 1972. – S. 53.

3

Inaba

М

.

Т

he Identity of the Turkish Ruler… – P. 7.

4

Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre Türkistan. Bas

ı

lmam

ı

ş

doktora tezi. Hacettepe

Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü. – Ankara, 2003. – S. 177.

5

Chavannes E. Documents sur les Tou-kiue (Turks) occidentaux //

Сборник

трудов

Орхонской

экспедиции

.

Вып

. 6. –

СПб

., 1903. – P. 132. not. 1.

6

Бартольд

В

.

В

.

Историко

-

географический

обзор

Ирана

… –

С

. 261

7

Inaba

М

.

Т

he Identity of the Turkish Ruler… – P. 4.

8

Ўша

манба

. – P. 3.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

50

қотда

янада

ривожлантирилган

1

.

М

.

Инаба

Тан

даври

манбаларидаги

Хэда

-

ложи

атамаси

остида

халажларни

тушуниш

кераклигини

таъкидлаб

,

то

VII

асрдан

IX

асргача

Ҳиндикушнинг

жанубидаги

бутун

туркий

ҳукмдорлар

ва

туркий

қабилаларнинг

халажлар

бўлганини

таъкидлаган

.

Шунингдек

,

юқоридаги

атама

хусусида

Я

.

Харматта

ва

Б

.

А

.

Литвинскийлар

Э

.

Шаванндаги

Хэдаложи

атамаси

ар

-

Руххаж

эканини

танқид

қилиб

,

бу

ном

расман

656

йилдан

660

йилларда

Тан

саройи

билан

боғлиқ

маълумотларда

учрашини

билдирганлар

.

Иккинчидан

,

араб

манбаларида

ар

-

Руххаж

X

асрдан

олдинги

манбаларда

учрамаслигини

алоҳида

таъкидлашган

.

Шундан

келиб

чиқиб

,

улар

Хэдаложи

номини

қандайдир

туркийларнинг

ҳукмрон

сулоласи

номи

– *Qar

γ

ïlacï

деб

тиклайди

2

.

Бироқ

Я

.

Харматта

ва

Б

.

А

.

Литвинский

томонидан

тилга

олинган

туркларнинг

ҳукмрон

оиласи

номи

бўлган

*Qar

γ

ïlacï

бизгача

етиб

келган

ҳеч

қайси

манбада

учрамайди

.

Тадқиқотчилар

*Qar

γ

ïlacï

атамасини

қаердан

олгани

ҳақидаги

иқтибос

ҳам

келтирмаган

.

Юқоридаги

-

лардан

келиб

чиқиб

,

хитой

манбасида

келтирилган

VII

асрнинг

сўнгги

чорагига

оид

маълумотдаги

Хэдаложи

атамасини

халажлар

сифатида

тушуниш

мум

-

кин

.

Чунки

,

халажлар

Афғонистон

ҳудудига

жуда

эрта

келиб

жойлашган

тур

-

кий

қавмларнинг

энг

дастлабкиси

бўлган

.

Шунингдек

,

бир

араб

манбасида

Рутбил

унвонли

Ғазна

ҳукмдори

билан

Кобулшоҳ

ўзаро

мактублашгани

ва

у

мактуб

халаж

тили

да

ёзилганлиги

айтилган

3

.

Ушбу

мактубдан

будда

динига

мансуб

ҳайкалларни

ерга

кўмиш

орқали

уларни

араблардан

муҳофаза

қилгани

англашилади

.

Бундан

кўринадики

,

Рутбиллар

ва

Кобулшоҳларнинг

мазкур

даврда

будда

динига

эътиқоди

баланд

бўлган

.

Кўриб

турганимиздек

,

илк

ўрта

асрларда

Зобулистондаги

тарихий

вази

-

ятни

ўрганиш

манбалардаги

маълумотлар

етарли

эмаслиги

ва

мавжуд

-

ларининг

ҳам

ноаниқлиги

натижасида

мураккаблик

туғдиради

.

Бу

ҳолат

нумизматик

манбалар

маълумотларида

ҳам

учрайди

.

Масалан

,

Р

.

Гёбл

томо

-

нидан

ўрганилган

Ҳиндикуш

тоғининг

жанубий

минтақаларидан

топилган

Низак

шоҳ

(

nu

č

ky MLK’

)

тангалари

(

Илова

16)

да

Зобулистон

тарихи

билан

боғлиқ

қимматли

маълумотлар

мавжуд

.

Аслида

,

Я

.

Харматта

ва

Б

.

Литвинский

фикрича

,

ушбу

тангалар

Хуросон

Тегиншоҳ

томонидан

зарб

қилинган

4

.

Ушбу

тангаларда

бақтрийча

ва

паҳлавийчадан

ташқари

қисман

брахма

(

ҳинд

)

ёзувидаги

қуйидаги

легенда

акс

этган

:

Ś

r

ī

hitivira kharal

ā

va p

ā

rame

ś

vara

ś

r

ī

vahi tigina devak

ā

ritam

5

.

Тангалардаги

Хитивира

буюклиги

,

харалажа

,

энг

катта

хўжайин

,

Тегин

Шоҳ

буюклиги

,

Ҳазрати

Олийлари

учун

(

бу

танга

)

зарб

этилди

иборала

-

1

Inaba

М

.

Т

he Identity of the Turkish Ruler… – P. 1–19.

2

Harmatta J., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara... – P. 378–379.

3

Tezcan M. Ku

ş

anlar, Akhunlar ve Eftalitler. Tarihte Türk-Hint

İ

li

ş

kileri Sempozyumu Bildirileri.

– Ankara, 2006. – S. 181–182.

4

Harmatta J., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara... – P. 378.

5

Göbl R. Dokumente zur Geschihte der

İ

ranischen Hunnen in Baktrien und

İ

ndien. Band I. –

Wiesbaden, 1967. – S. 142–145.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

51

рида

айрим

сўзлар

ойдинлик

талаб

қилади

.

Мазкур

иборадаги

иккинчи

сўз

hitivira

тадқиқотчи

Х

.

Хумбахга

кўра

,

туркий

унвон

бўлган

элтабар

(

iltäbär

)

нинг

ўрта

ҳиндча

шаклидир

1

.

Агар

Н

.

Симс

Виллиамснинг

фикрига

асосланиб

,

бақтрий

ҳужжатларида

учрайдиган

υιλιτοβηρο

(hilitber)

нинг

iltäbär

билан

тенглаштирилиши

2

ни

оладиган

бўлсак

,

юқоридаги

Х

.

Хумбах

-

нинг

фикри

тўғри

бўлиб

чиқади

.

Учинчи

сўз

kharal

ā

va

эса

халаж

этник

но

-

мининг

ҳиндлашган

варианти

бўлса

керак

.

Гарчи

Я

.

Харматта

ва

Б

.

А

.

Лит

-

винский

ушбу

сўзни

*Qar

γ

ïlacï

билан

боғласада

,

юқорида

таъкидлага

-

нимиздек

,

манбаларда

бу

сўз

учрамагани

учун

илмий

асосга

эга

эмас

.

680

йилдан

бошлаб

710

йилгача

бўлган

Зобулистондаги

турклар

тарихи

ҳақида

манбаларда

маълумот

йўқ

. 710

йилдан

бошлаб

хитой

манбаларида

яна

улар

ҳақида

гапирила

бошлайди

. 710

йиллар

атрофида

Гибин

Зобул

билан

мустаҳкам

алоқада

бўлиб

,

у

ўз

ҳудудини

араблардан

ҳимоя

қилиш

учун

ҳарбий

ёрдам

олиб

турар

эди

3

. 710

йилдан

сўнг

эса

Зобулистон

ҳукм

-

дори

Гибиндан

мустақил

ҳокимиятни

қўлга

киритган

.

Бу

манбада

ҳам

қуйи

-

дагича

акс

этган

: “

Зобулистон

кинг

-

юн

(710–711)

даврида

саройга

тобе

эканлигини

билдириш

ва

тортиқ

ҳадя

қилиш

мақсадида

саройга

бир

элчи

жўнатди

.

Сўнгра

Гибинни

итоат

остига

олди

4

. “

Це

-

фу

-

гуан

-

гуй

нинг

971-

бобида

айтилишича

,

Зобулистондан

кайюан

эрасининг

(720

йил

)

тўққизинчи

ойида

Хитой

саройига

элчилар

жўнатилган

.

Ушбу

манбанинг

бошқа

бир

бўлими

964-

бобда

Тан

сулоласи

императори

Сеюй

ҳукмдори

Ке

-

та

-

луо

-

жи

Си

-

ли

-

фа

5

(

Элтабар

)

Шицюй

-

эрга

Сеюй

ҳукмдори

,

Гибин

(

Каписа

)

ҳукмдори

Ке

-

луо

-

та

-

жи

Тегинга

Каписа

ҳукмдори

унвонини

бериш

учун

элчи

жўнат

-

ган

6

.

Яъни

бу

ерда

Ке

-

та

-

луо

-

жи

ва

Ке

-

луо

-

та

-

жининг

фарқли

кишилар

бўлганини

кўриш

мумкин

,

хитойшунос

Э

.

Шаванн

710–711

йилларда

Се

-

юй

(

Зобулистон

)

нинг

Каписа

мамлакатига

тобе

эканлигига

таяниб

,

юқоридаги

иккита

шахснинг

ҳам

Каписа

ҳукмдори

билан

тенглаштириш

мантиқлироқ

эканини

таъкидлаган

7

.

Хой

Чаога

кўра

, 726

йиллар

атрофида

Гибин

ва

Зобу

-

листоннинг

ҳукмдори

ҳамда

қўшинларининг

барчаси

турклардан

иборат

бўлгани

ҳақидаги

маълумотдан

келиб

чиқиб

,

Ке

-

та

-

луо

-

жи

си

-

ли

-

фа

(

элта

-

бар

)

Шицюй

-

эрнинг

туркий

ҳукмдор

бўлгани

ҳақида

тўхтамга

келиш

мум

-

кин

.

Демак

,

Зобул

ҳукмдорининг

элтабар

”,

Каписа

ҳукмдорининг

Тегин

унвонига

эга

эканлигига

қараб

,

Зобул

бу

даврда

Каписанинг

қарамоғида

бўлган

дейиш

мумкин

.

Зобулистон

ҳукмдори

Гибин

ҳукмдорининг

жияни

1

Humbah H. Baktrische Sprachdenkmäler. – Wiesbaden: Otto Harrassowitz, 1966. – P. 60.

2

Sims-Williams N. From the Kushan-shahs to the Arabs. New Bactrian documents dated in the era

of the Tochi inscriptions // Coins, Art and Chronology Essays on the pre-islamic History of the

Indo-Iranian Borderlands. – Wien: 1999. – P. 235.

3

Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi… – P. 55, 71

4

Chavannes E. Çin y

ı

ll

ı

klar

ı

na göre... – S. 216.

5

Ушбу

сўз

Қарадачи

Элтабар

деб

талқин

қилинган

. Kuwayama Sh. Historical Notes on

Kapisi… – P. 56.

6

Chavannes E. Çin y

ı

ll

ı

klar

ı

na göre... – S. 177; Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi… – P. 54.

7

Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre… – S. 177.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

52

бўлиб

,

Гибин

ҳукмдори

билан

Зобулистон

ҳукмдорининг

отаси

ака

-

укалар

эди

.

Манбалардаги

узуқ

-

юлуқ

маълумотларга

таяниб

шундай

фикр

юритиш

мумкинки

,

Гибин

ҳукмдори

ўзининг

жиянини

710

йилдан

кейингина

Зобу

-

листон

ҳукмдори

қилиб

тайинлаган

,

улар

ўртасидаги

келишмовчилик

724–

726

йилдан

сўнг

содир

бўлган

. “T

унг

-

диан

га

кўра

,

кайюан

эрасининг

(724

й

.)

ўн

иккинчи

йили

ўнинчи

ойида

Зобулистондан

Хитой

саройига

миссия

борганида

унинг

ҳукмдори

тегин

унвонли

шахс

бўлган

1

.

Демак

,

бу

юқори

-

да

номи

келтирилган

Гибин

(

Каписа

)

ҳукмдори

Ке

-

луо

-

та

-

жи

Тегин

бўлса

керак

. “

Тунг

-

диан

даги

ушбу

маълумотдан

шу

нарса

англашиладики

,

Зобу

-

листон

ҳукмдори

724

йилдан

бошлаб

Гибиндан

мустақил

ҳокимиятни

қўлга

киритган

ва

бу

унинг

Тегин

унвонига

эга

бўлганида

кўринади

.

Шунингдек

,

юқоридаги

фикрни

кореялик

роҳиб

Хой

Чаонинг

саёҳатномасида

ҳам

кўриш

мумкин

: “

Мен

Каписадан

ғарбга

узоқ

етти

кунлик

йўл

юрганимдан

кейин

одамлар

Ше

-

ху

-

ло

-

са

-

тан

-

на

деб

атайдиган

Зобулистон

мамлакатига

етиб

келдим

.

Маҳаллий

аҳоли

хулардан

;

ҳукмдор

ва

қўшин

эса

турклардан

.

Ҳукм

-

дор

Каписа

ҳукмдорининг

жиянидир

:

у

ўзининг

қабиласи

ва

отлиқ

қўшини

билан

мустақил

.

У

бошқа

мамлакатларга

тобе

эмас

ва

ҳатто

ўзининг

амакисига

ҳам

...

Уларнинг

буюк

сардори

Ша

-

туо

-

хан

деб

аталган

бўлиб

,

ҳар

йили

ҳисобсиз

олтин

ва

кумуш

йиғиб

олади

2

.

А

.

Н

.

Бернштам

ва

Э

.

Эсин

ушбу

Ша

-

туо

-

хан

деган

ҳукмдорнинг

исмини

Ша

тархон

3

деб

талқин

қилган

4

.

Ҳарҳолда

,

у

қадимги

туркий

унвонлар

иерархиясида

элтабардан

юқори

поғонада

турган

бўлса

керак

.

Шунингдек

,

Хой

Чао

кундалигида

келтирилган

Зобулнинг

маҳаллий

аҳоли

хулардан

;

ҳукмдор

ва

қўшин

эса

турклардан

деган

маълумоти

изоҳ

талаб

қилади

.

Чунки

,

Зобулистонда

фао

-

лият

кўрсатган

туркий

сулола

билан

биргаликда

туркий

этнослар

яшагани

ҳақида

маълумотлар

мавжуд

.

Масалан

, “

Янги

Тан

сулоласи

тарихи

да

мамлакатда

турклар

,

каписаликлар

ва

тохарлар

қоришиқ

ҳолда

яшайди

-

лар

.

Каписа

мамлакати

ҳукмдори

уларнинг

қўшинидан

арабларга

қарши

фойдаланади

шаклида

маълумот

келтирилган

5

.

Жумладан

,

Ҳажжожнинг

Сейистонда

яшовчи

ғузз

ва

халажларга

қарши

энг

охирида

кураш

олиб

боргани

араб

манбаларида

айтилган

6

.

Шуниси

диққатга

сазоворки

,

Кобул

-

1

Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi… – P. 56.

2

The Hye Ch’o Diary: Memoir of the Pilgrimate to the Five Regions of India. Translation, text

and editing by: Han-sung, Yün-Hua, Shotaro Iida, Laurence W. Preston. Asian Humanities Press

Po Chin Chai Ltd.

Р

.

51; Fuchs W. Huei-Chao’s Pilgerreise durch Nordwest-Indien und Zentral-

Asien um 726. Sitzungsberichte der Preußischen Akademie der Wissenschaften. Phil.-hist. klasse.

– Berlin: Verlag der Akademie der der Wissenschaften, 1938. – S. 448.

3

Балки

бу

маҳаллий

эроний

ва

туркий

унвон

бирлашмасидан

ҳосил

бўлган

Шоҳ

тархон

бўлиши

мумкин

.

4

Бернштам

А

.

Н

.

Тюрки

и

Средняя

Азия

в

описании

Хой

Чао

(726) //

Вестник

древней

истории

. –

М

., 1952. –

1. –

С

. 191; Esin E. Butan-I Halaç... – S. 55.

5

Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre… – S. 177.

6

Frye R.N, Sayili A.M. The Turks in Khurasan and Transoxania at the time of the Arab conquest

// Journal of the American Oriental Society. Vol. 63. – No. 3. American Oriental Society, 1943. –

Р

.194-207 http://www.jstor.org/stable/593872.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

53

шоҳ

Хуросон

ноиби

Абдуллоҳ

ибн

Тоҳирга

йиллик

тўлов

сифатида

икки

минг

ўғузларни

жўнатган

.

Рутбил

Сейистондаги

турклар

йўлбошчиси

араблар

бошига

кўплаб

мусибатлар

келтириб

,

унинг

авлодлари

саффорий

Яъқуб

ибн

Лайсга

қарши

кураш

олиб

борган

1

.

Мақдисий

Ғазна

ва

Буст

шаҳарларининг

турклар

қўлида

бўлганлигини

ёзади

2

.

Масъудийнинг

Му

-

руж

ал

-

заҳоб

асарида

эса

Ҳажжож

(661–714)

Муҳаммад

ибн

Ашъосни

Сейистон

,

Буст

ва

ар

-

Руххажга

волий

қилиб

тайин

этти

.

Муҳаммад

ибн

Ашъос

у

ердаги

турк

қавмлари

билан

уруш

олиб

борди

.

Улар

ғузз

ва

халаж

деган

турк

қабилаларидир

.

Уларнинг

тепасида

Рутбил

исмли

бир

киши

бор

эди

.

Мамлакатлари

Ғарч

,

Буст

,

Сейистон

атрофи

ва

Кирмонда

Қовш

,

Балуж

ва

Жот

атрофларидир

3

. “

Т

’a

рих

-

и

Сейистон

” (“

Сейистон

тарихи

”)-

да

ҳам

Абд

ал

-

Азизга

қарши

Зунбилнинг

Буст

ва

Кобулда

турклардан

қўшин

тўплаб

,

унга

қарши

курашгани

айтилган

4

.

Ушбу

турклар

халажлар

ва

ўғузлар

бўлиши

мумкин

.

Яъқубнинг

Зунбилга

қарши

курашда

Сейистонга

келганида

йўлда

кўплаб

турклар

ва

халажларни

ўлдирган

5

.

Шундан

келиб

чиқиб

, VIII

бошларида

Зобулистон

аҳолисининг

бир

қисмини

турклар

таш

-

кил

этган

,

бу

ҳудудларга

энг

эрта

келиб

жойлашган

туркий

қавм

халажлар

бўлган

,

деган

хулосага

келиш

мумкин

.

Энди

араб

манбаларида

келтирилган

Зобулистоннинг

туркий

ҳукмдор

-

лари

Рутбиллар

ҳақида

тўхталсак

.

Табарийга

кўра

,

Кобулшоҳ

ва

унинг

укаси

Рутбил

ўртасида

сиёсий

зиддият

келиб

чиққач

,

Кобулшоҳ

Рутбилдан

жанубга

Амул

томонларга

Зобулистон

жанубига

қочади

6

.

Ушбу

воқеа

Хали

-

фа

Муовия

даврида

(661–680)

содир

бўлган

.

Балазурий

ҳам

шу

йилларда

Рутбил

Зобулистон

,

ар

-

Руххаж

ва

Буст

устидан

ҳукм

сурганлигини

айтади

.

Шунингдек

,

бу

воқеа

юз

бергунига

қадар

Табарийнинг

661–680

йилларда

Кобулшоҳ

ва

Зобул

ҳукмдорининг

ака

-

укалик

муносабатлари

мустаҳкам

бўлгани

ҳақидаги

маълумот

берган

.

Бироқ

VII

асрнинг

сўнгги

чорагидан

бу

муносабатлар

бузилган

ва

726

йилда

ушбу

ҳудудга

ташриф

буюрган

Хой

Чаонинг

Зобул

ҳукмдори

ҳақида

ҳукмдор

Каписа

ҳукмдорининг

жиянидир

:

у

ўзининг

қабиласи

ва

отлиқ

қўшини

билан

мустақил

.

У

бошқа

мамла

-

катларга

тобе

эмас

ва

ҳатто

ўзининг

амакисига

ҳам

...

шаклида

келтирган

маълумоти

буни

тасдиқлайди

.

Бироқ

бир

муддат

,

яъни

VII

асрнинг

сўнги

чорагидан

то

VIII

аср

охиригача

бўлган

даврда

муносабатлар

илиқлаш

-

ганини

тахминан

710

йиллар

атрофида

Гибин

Зобул

билан

мустаҳкам

1

Frye R.N, Sayili A.M. The Turks in Khurasan and Transoxania…–

Р

.194-207.

2

Ş

e

ş

en R.

İ

slam Co

ğ

rafyac

ı

lar

ı

na göre Türkler ve Türk ülkeleri. – Ankara 1985. – S. 20.

3

Ş

e

ş

en R.

İ

slam Co

ğ

rafyac

ı

lar

ı

na göre... – S. 56; Esin E. Butan-I Halaç... – S. 52; Marquart J.

Eranshahr nach der Geographic des Ps. Moses Xorenaci. – Berlin: Weidmannsche Buchhandlung,
1901. – S. 251.

4

Т

’a

рих

-

и

Систан

(“

История

Систана

”).

Перевод

,

введение

и

комментарий

Л

.

П

.

Смирновой

.

Памятники

письменности

Востока

.

Т

.XLII. –

Москва

:

Наука

, 1974. –

С

.125.

5

Т

’a

рих

-

и

Систан

(“

История

Систана

”)... –

С

. 215.

6

Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi… – P. 55, 71; Inaba M. The Identity of the Turkish... – P. 2.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

54

алоқада

бўлиб

,

у

ўз

ҳудудини

араблардан

ҳимоя

қилиш

учун

ҳарбий

ёрдам

олиб

турганида

кўриш

мумкин

1

.

Балазурий

ҳам

Табарий

келтирганидек

,

ўша

даврда

юз

берган

воқеалар

-

нинг

бироз

бошқачароқ

циклини

келтириб

ўтади

: 665

йилда

Ибн

Самура

томонидан

Кобулнинг

эгалланиши

;

Кобулшоҳнинг

бир

йил

ўтиб

,

яъни

666

йилда

араблардан

Кобулни

қайтиб

олиши

;

Зобулистон

,

ар

-

Руххаж

устидан

Рутбил

ҳукмронлиги

ўрнатилиши

каби

.

Табарий

Кобулшоҳнинг

Кобулдан

қочганини

ёзса

,

Балазурийда

Кобулшоҳнинг

Кобулни

араблардан

қайтариб

олганини

кўриш

мумкин

.

Шу

ерда

биз

номутаносибликка

дуч

келамиз

: 661–

680

йилларда

Кобулшоҳ

араблардан

Кобулни

қайтариб

олаяпти

,

Кобулдан

қочяпти

.

Я

.

Маркварт

ва

А

.

Рехман

ҳам

Табарийнинг

Кобулшоҳнинг

ролини

тўғри

тасвирлаб

берганига

шубҳа

билан

қарайдилар

2

.

Масалан

,

А

.

Рехман

Табарий

у

ерда

батафсил

маълумот

берган

,

бироқ

Кобул

ва

Зобулистон

ўртасидаги

ички

алоқаларни

жуда

қориштириб

юборган

3

дейди

.

Аслида

қачонлардир

Муовия

ҳукмронлиги

даврида

Рутбил

акаси

Кобулшоҳдан

қо

-

чади

ва

Амул

4

да

ёрдам

сўраб

Салим

ибн

Зиёдга

бориб

қўшилади

.

Шу

ерда

хронологияга

эътибор

берадиган

бўлсак

,

Хуросонда

Салим

ибн

Зиёднинг

ҳокимиятга

келишидан

олдин

Муовия

вафот

этган

эди

.

Шунингдек

,

Амул

деган

жой

ҳам

Сейистон

ҳудудига

тўғри

келмайди

5

.

Демак

,

Табарий

воқеа

-

ларни

бироз

ўзгартириб

юборган

,

Кобулшоҳ

укаси

Рутбилдан

эмас

,

балки

Рутбил

акаси

Кобулшоҳдан

қочган

.

Шунингдек

, “

Т

’a

рих

-

и

Сейистон

да

келти

-

рилган

Қирқ

еттинчи

йили

(658)

Роби

ал

-

Ҳароший

Буст

,

ар

-

Руххаж

ва

унинг

вилоятларига

юриш

уюштирди

.

У

ерда

аллақачон

мавжуд

бўлган

Зунбил

билан

курашди

6

деб

келтирилган

маълумотга

кўра

, 680

йиллардан

олдин

ҳам

Рутбил

-

нинг

мазкур

ҳудудларда

ҳукм

сурганини

кўриш

мумкин

.

Хуллас

,

араб

манбаларидаги

маълумотлардан

қуйидаги

хулосаларни

чи

-

қариш

мумкин

:

тахминан

680

ва

683

йиллар

орасида

Рутбил

акаси

Кобул

-

шоҳдан

қочади

,

Салим

ибн

Зиёддан

ёрдам

сўрайди

ва

683

йилдан

кейин

Рутбил

Кандаҳор

ҳудудларида

мустақил

ҳокимият

ўрнатади

;

Рутбил

661–

680

йиллар

ўртасида

қочиб

, 680

йилдан

кейин

араблардан

мустақил

ҳолда

ҳаракат

қилади

.

Я

.

Харматта

ва

Б

.

Литвинский

биринчи

Рутбилнинг

670

йилларнинг

бошларида

Зобулистон

ва

ар

-

Руххаж

устидан

ҳукмронлик

ўр

-

1

Chavannes E. Çin y

ı

ll

ı

klar

ı

na göre... – S. 216; Ekrem E. Hsüan-Tsang Seyahetnamesi’ne göre…–

S. 177; Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi… – P. 55, 71

2

Marquart J. Eranshahr nach der... – P. 38; Rehman A. The Last Two Dinasties... –

Р

. 66.

3

Rehman A. The Last Two Dinasties of the

Śā

his... –

Р

. 66.

4

Э

.

Эсин

Амулнинг

Табаристонда

жойлашганини

ёзади

. Esin E. Butan-I Halaç... – S. 52.

5

Ўрта

асрларда

Амул

номли

жой

Мозандарон

ва

Хуросонда

учрайди

,

бироқ

Зобулистонда

бу

номдаги

жой

манбаларда

эслатилмайди

.

Амул

вилояти

Туркманистоннинг

ҳозирги

Чоржўй

вилоятига

тўғри

келади

.

Камалиддинов

Ш

.

С

.

Историческая

география

... –

С

. 73;

Бартольд

В

.

В

.

Туркестан

в

эпоху

монгольского

нашествия

//

Сочинения

в

9

томах

.

Т

. 1. –

Москва

:

Издательство

восточной

литературы

, 1963. –

С

. 126.

6

Т

’a

рих

-

и

Систан

(

История

Систана

)... –

С

.114; Rehman A. The Last Two Dinasties... – P. 64.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

55

натганини

таъкидлайдилар

1

.

Тадқиқотчи

Э

.

Эсин

Рутбилнинг

ёзда

Зобулис

-

тон

(

Ғазна

)

да

,

қишда

эса

ар

-

Руххажда

яшаганини

ёзади

2

. “

Т

’a

рих

-

и

Сейис

-

тон

асарида

ҳижрий

65/

милодий

684

йилда

тепасида

Рутбил

бўлган

лаш

-

кари

турк

нинг

Сейистонда

муҳораба

қилгани

айтилади

3

.

Балазурий

берган

маълумотга

кўра

,

Зобулистон

ҳукмдори

Рутбил

Абу

ал

-

Афра

(

Сейистон

волийси

)

томонидан

686/687

йилларда

ўлдирилади

,

Яқубийга

кўра

Абдуллоҳ

ибн

Умайя

уни

ўлдиради

.

Балазурийнинг

айтишича

, 693\694

йилларда

Рут

-

бил

Абдуллоҳ

ибн

Умайяга

қарши

курашган

.

Ҳукмдор

Рутбил

етти

ёки

саккиз

йилдан

сўнг

ўлдирилган

эди

.

Демак

,

бу

ерда

иккита

бир

-

биридан

фарқли

Рутбил

исмли

ҳукмдорларни

кўришимиз

мумкин

.

Биринчи

Рутбил

686/687

ва

693/694

йиллар

орасида

ҳукмронлик

қилган

бўлса

,

мазкур

сана

-

дан

кейинги

йилларда

иккинчи

Рутбил

ҳукм

сурган

.

Юқоридагиларга

асос

-

ланиб

шундай

хулоса

чиқариш

мумкин

, VII

асрнинг

сўнгги

чорагида

Кобул

-

шоҳ

4

ва

биринчи

Рутбил

ака

-

укалар

бўлган

,

Кобулшоҳ

иккинчи

Рутбилнинг

амакиси

эди

.

Яъни

726

йилдаги

Хой

Чао

маълумот

берган

Кобулшоҳ

Зобул

ҳукмдорининг

амакиси

бўлган

5

.

Ушбу

Кобулшоҳ

720–738

йилларда

ҳукм

сурган

ва

тангаларда

Shri Tagino Shaho

номи

билан

машҳур

бўлган

Хуросон

Тегиншоҳ

бўлганига

шубҳа

йўқ

.

Я

.

Харматта

ва

Б

.

А

.

Литвинскийлар

ҳам

Хой

Чаонинг

кундалигидаги

маълумотлардан

келиб

чиқиб

,

Берунийнинг

Ҳиндистон

асарида

келтирилган

Кобулнинг

илк

туркий

ҳукмдори

Барҳа

-

тегиннинг

иккита

ўғли

бўлгани

:

бири

Каписа

-

Гандхара

ҳудудида

фаолият

кўрсатган

Хуросон

Тегиншоҳ

бўлса

,

иккинчиси

Зобулда

ҳукмронлик

қилган

Рутбил

эканини

таъкидлайдилар

6

.

Илк

Кобулшоҳ

бўлган

Барҳатегин

Каписа

-

Гандхара

ва

Зобулистонни

қўшиб

бошқарган

7

.

Хуросон

Тегиншоҳ

ва

Бирин

-

чи

Рутбилнинг

отаси

илк

Кобулшоҳ

Барҳатегин

бўлганини

Ш

.

Куваяма

ҳам

тасдиқлайди

8

.

Каписа

-

Гандхара

ҳукмдори

Хуросон

Тегиншоҳ

ўртасида

680

йиллар

атрофида

Зобулистон

Рутбили

ўртасида

нега

ғавғо

келиб

чиққани

номаълум

.

Иккинчи

Рутбилнинг

отаси

Биринчи

Рутбил

Хуросон

Тегиншоҳ

-

дан

катта

бўлган

,

чунки

Хой

Чао

кундалигида

унга

нисбатан

a-shu

иерогли

-

фи

ишлатилган

.

Барҳатегиндан

кейин

тахтга

Хуросон

Тегиншоҳ

кўтарилгач

,

акаси

Биринчи

Рутбил

қочади

ва

арабларга

ўзини

топширади

,

кейинчалик

эса

мустақил

ҳаракат

қилган

кўринади

.

М

.

Алрамнинг

фикрича

,

Бархате

-

1

HarmattaJ., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara... – P. 375.

2

Esin E. Butan-I Halaç... – S. 52.

3

Ўша

манба

. – S. 53.

4

Ушбу

Кобулшоҳни

тадқиқотчилар

Берунийнинг

Ҳиндистон

асарида

келтирилган

Кобулнинг

илк

туркий

ҳукмдори

Барҳатегин

билан

айнанлаштирадилар

. Rehman A. The

Last Two Dinasties of the

Śā

his... –

Р

. 37–47; Dani A.H, Litvinskiy B.A and Zamir Safi M.H.

Eastern Kusans, Kidarites in Gandhara... –

Р

. 170–171.

5

Dani A.H, Litvinskiy B.A and Zamir Safi M.H. Eastern Kusans, Kidarites in Gandhara… –

Р

. 170.

6

Harmatta J., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara... – P. 376.

7

Алрам

М

.

Новые

находки

монет

... –

С

. 185.

8

Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi and Kabul... – P. 65.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

56

гиннинг

ўғли

Хуросон

Тегиншоҳ

680

йилларда

отасининг

тахтига

ўтирган

1

.

Афтидан

,

отасидан

укасининг

тахтга

чиқиши

натижасида

Хуросон

Тегиншоҳ

ва

Биринчи

Рутбил

ўртасида

низони

келтириб

чиқарган

кўринади

.

Биринчи

Рутбилнинг

ўғли

иккинчи

Рутбил

отаси

вафотидан

сўнг

яъни

тахминан

690

йилларда

тахт

тепасига

келган

эди

. 720

йилда

Тан

императори

Қарадаши

элтабар

Зобул

ҳукмдорини

жўнатгани

ҳақида

маълумот

бор

.

Эҳтимол

,

Қара

-

даши

элтабар

иккинчи

Рутбил

билан

идентик

(

айнан

)

бўлиши

мумкин

.

Це

-

фу

-

юан

-

гуй

да

келтирилган

маълумотларга

кўра

,

кайюан

эрасининг

26

йили

10

ойида

Император

Хуанзонг

Шиюй

(

Зобул

)

нинг

ўғлини

Зобул

-

нинг

янги

ҳукмдори

сифатида

отасининг

вафотидан

сўнг

тасдиқлайди

.

Бу

кўрсатмада

Зобулистоннинг

янги

ҳукмдор

Ру

-

мо

-

фу

-

да

(Rumofuda)

деб

аталган

ва

тадқиқотчилар

уни

*djawul-fradar>djawul-frataraka

деб

тиклашади

ва

Ю

.

Ёшидага

кўра

бу

ибора

Зобул

ноиби

деган

маънони

англатади

2

.

Демак

,

биз

иккита

исмли

Зобул

ҳукмдорини

кўришимиз

мумкин

: 720

йилда

тилга

олинган

император

кўрсатмасидаги

Шицюй

-

эр

(

тахминан

иккинчи

Рутбил

)

ва

738

йилда

маълумот

берилган

Шиюй

(Shiyu).

Иккала

ном

ҳам

оригинал

Зобул

(<*dhayul/dhawul)

нинг

турлича

тикланадиган

шаклларидир

.

Шундай

экан

,

Шицюй

-

эр

ва

Шиюй

битта

шахс

бўлиб

,

иккинчи

Рутбил

билан

идентикдир

.

Ушбу

ҳукмдор

тахминан

738

йилдан

олдин

ўз

тахтини

ворисига

бўшатиб

берган

эди

.

Я

.

Харматта

ва

Б

.

Литвинский

Шицюй

-

эр

ва

Шиюй

исмини

Zibil

деб

тиклаб

,

уни

Хуросон

Тегиншоҳ

билан

бир

даврда

,

яъни

720

ва

738

йиллар

орасида

ҳукм

сурганини

таъкидлайдилар

3

.

Ушбу

ҳукмдор

-

нинг

исми

у

бостирган

тангалар

орқали

yypwl

– “Jibul”

шаклида

тикланади

4

.

Унинг

тангасидаги

брахма

ёзувида

қуйидаги

қисқача

афсона

мавжуд

:

аверсида

(1)

yypwl hwtyp'

(11)

GDH

(9)

’pzwt

танганинг

гардиши

атрофида

PWN ŠM Y yzt’

(3)

yypwl hwtyp'(6)whm’n’n mlt’(9)MLK’,

реверсида

ś

ri

v

ā

khudevah (1)pncdh z’wlst’n yzd’n

(

Ҳукмдор

Зибил

,

шуҳратинг

юксалсин

.

Худонинг

номида

Зибул

Олий

ҳазратлари

,

кучли

йигит

,

жаноби

олийлари

,

Зобулистонда

худонинг

буйруғига

асосан

,

ҳукмронлигининг

15

йилида

зарб

этилган

)

5

.

Ҳукмдор

Зибил

ҳукмронлигининг

2, 9, 10

ва

15

йилларидаги

танга

зарблари

шу

пайтгача

маълум

.

У

ҳукмронлигининг

15

йили

(735

йилга

тегишли

)

дан

сўнг

кўп

ўтмай

вафот

этганлиги

жуда

эҳтимолли

,

чунки

унинг

ўғли

Ру

-

мо

-

фу

-

да

738

йилда

унинг

ўрнига

тахтга

ўтирган

6

.

Унинг

исмининг

хитойча

ҳарфма

-

ҳарф

ўқилиши

бутунлай

бошқа

шаклда

эканлиги

шубҳасиз

эканига

қарамасдан

,

Зобулистоннинг

янги

ҳукмдори

яна

Jibul

унвони

ёки

номи

билан

намоён

бўлади

.

Жумофутанинг

шимоли

-

ғарбий

Танча

ўқилиш

1

Алрам

М

.

Новые

находки

монет

... –

С

. 185.

2

Kuwayama Sh. Historical Notes on Kapisi and Kabul... – P. 65.

3

Harmatta J., Litvinsky B.A. Toharistan and Gandhara... – P. 379.

4

Babayar G. Köktürk Ka

ğ

anl

ı

ğ

ı

sikkeleri... –

Р

. 48

5

Babayarov G, Kubatin A. Coins of the Turkic Tegin-shah dynasty of Kabul and Gandhara //

Altaistics and Turcology.

4. – Astana, 2013. – C. 109–120.

6

Chavannes E. Çin y

ı

ll

ı

klar

ı

na göre... – S. 215.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

57

шакли

Ji-mbui pfv

ул

-d’â

л

эди

,

яъни

*

’ibul P

ī

rdar (

Ёш

Ĵ

ibul)

нинг

бошқа

прототипини

аниқ

акс

эттиради

.

Демак

,

Жумотуфа

учинчи

Рутбилдир

.

Рутбилларнинг

арабларга

қарши

кураши

узоқ

вақт

давом

этган

.

Рутбил

ва

унинг

ўғуз

ҳамда

халаж

аскарлари

(

ҳатто

Кобулшоҳлар

ҳам

)

эронлик

бир

мусулмон

бўлган

Яъқуб

ибн

ал

-

Лайс

ал

-

Саффорий

ва

унинг

укаси

Амрнинг

ҳужумларига

бардош

бера

олмади

.

Ал

-

Махдий

(775–785

й

.)

ва

Хорун

ар

-

Рашид

(786–809)

даврида

номлари

эслатилган

икки

алоҳида

Рутбил

ёки

Занбил

милодий

IX

асрда

Турк

эли

саналган

Сейистонда

Турк

малиги

бўлган

Рутбилларнинг

ҳукмронлиги

давом

этаётган

эди

.

Ҳижрий

275/

милодий

870

йиллар

атрофида

юз

берган

бир

жангда

Яъқуб

ибн

ал

-

Лайс

ар

-

Руххаж

ва

Зобулистонда

халажларнинг

тепасида

турган

Занбилни

ўлдиради

ва

айнан

шу

унвонга

эга

бўлган

уч

Турк

малиги

ни

ҳам

мағлуб

қилади

1

.

Бу

даврда

Кобулда

ҳам

ҳоким

бўлган

Замбил

(

Рутбил

)

нинг

Халаж

шаҳрида

ва

бошқа

жойларда

топилган

олмослар

билан

безатилган

санамлари

,

ўн

икки

одам

кўтара

оладиган

олтин

тахти

ва

Ғазна

тоғлари

нинг

тепасидаги

кўкка

тегадиган

гўзал

қалъалари

араб

адабиётида

афсоналарга

айланган

эди

2

.

Бу

хазиналар

ва

қалъаларга

Х

асрда

Фируз

б

.

К

.

б

.

к

.

исмли

ва

Амир

Абу

Али

ибн

Ануқ

(

ёки

К

.

б

.

к

.)

исмли

Рутбил

ва

Кобулшоҳ

наслидан

бўлган

беклар

эга

бўлишган

,

фақат

Яъқуб

ибн

ал

-

Лайс

ва

Алптегин

ҳамда

анча

кейинроқ

Сабуктегин

уларни

мағлуб

этиб

,

Ғазнани

эгаллаган

эдилар

3

.

Т

’a

рих

-

и

Сейистон

да

келтирилишича

,

Яъқуб

ҳижрий

249

йилнинг

рамазонида

/

милодий

864

йилда

Рутбил

/

Зунбил

4

устидан

ғалаба

қозониб

,

уни

ўлдирган

,

Зунбилнинг

қўшинлари

чекинган

5

.

Яъқуб

ҳижрий

255/

милодий

869

йилда

халаж

ва

турклар

дан

иборат

қўшинга

эга

бўлган

Рутбил

/

Зунбил

-

нинг

ўғлига

қарши

курашлар

олиб

боради

6

.

Фақат

икки

йилдан

сўнггина

уни

мағлубиятга

учратишга

муваффақ

бўлади

7

.

Афтидан

Зунбилнинг

ўғли

юқо

-

рида

номлари

келтирилган

Фируз

б

.

К

.

б

.

к

.

исмли

ва

Амир

Абу

Али

ибн

Ануқ

(

ёки

К

.

б

.

к

.)

лардан

бири

бўлса

керак

.

Яъқубнинг

туркий

Рутбиллардан

бўлган

Фируз

б

.

К

.

б

.

к

.

исмли

бекка

қарши

курашда

ёрдамчиси

Хутталнинг

турклардан

бўлган

беги

Аббос

ибн

Абу

Довуд

ибн

Монучур

(

ёки

Бонучўр

)

эди

.

Хуттал

беги

ўша

пайтда

Балх

ноиби

эди

ва

ўзига

Балхда

Навшод

номи

берилган

бир

сарой

барпо

этган

эди

.

Яъқуб

870

йилда

Абу

Довудга

қарши

курашиб

,

унинг

Балхдаги

саройини

ҳам

забт

этди

.

Шундай

қилиб

,

Зобулис

-

тонда

туркий

Рутбиллар

давлати

Яъқуб

томонидан

яксон

қилинади

ва

улар

-

нинг

ўрнида

Саффорийлар

давлати

ташкил

топади

.

1

Esin E. Butan-I Halaç... – P. 57; Marquart J. Eranshahr nach der... – S. 248–249.

2

Marquart J. Eranshahr nach der... – S. 292–293.

3

Esin E. Butan-I Halaç... – P. 57; Marquart J. Eranshahr nach der... – S. 292, 299, 300.

4

Т

’a

рих

-

и

Сейистон

нинг

русча

таржимасида

Зобулистон

ҳукмдорлари

Зунбил

шаклида

келтирилган

.

5

Т

’a

рих

-

и

Систан

(“

История

Систана

”)... –

С

. 42.

6

Т

’a

рих

-

и

Систан

(“

История

Систана

”)... – C. 215;

В

osworth C.E. The appearance and

establishment of islam in Afghanistan. – P. 245.

7

В

osworth C.E. The appearance and establishment of islam in Afghanistan. – P. 245.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВОСТОКОВЕДЕНИЕ

/ ORIENTAL STUDIES 2018,

4

58

Мухтасар

қилиб

айтганда

, VII 80-

йилларидан

кейинги

Кобул

Тегиншоҳ

-

ларининг

бир

тармоғи

сифатида

Зобулистонда

фаолият

кўрсатган

Рутбиллар

уларнинг

кейинги

давомчилари

сифатида

то

IX

асрнинг

сўнгги

чорагига

қа

-

дар

ҳукм

сурган

.

Рутбилларнинг

бутун

фаолияти

минтақада

арабларга

қар

-

ши

кураш

билан

ўтган

,

десак

хато

бўлмайди

.

Ўз

аждодлари

Тегиншоҳлар

таназзулидан

сўнг

яна

ярим

аср

Рутбиллар

Зобулистон

бошқарувида

етакчи

-

ликни

ушлаб

турган

.

ТОХТИЕВ

ШУХРАТ

Старший

преподаватель

,

УзМИА

Роль

исмаилизма

и

его

сект

в

истории

шиизма

Аннотация

.

Статья

посвящена

истории

одного

из

основных

течений

шиизма

исмаилизму

и

его

течений

.

В

статье

рассмотрены

некоторые

исторические

дан

-

ные

о

возникновении

исмаилизма

как

одного

из

течений

шиизма

,

особенности

его

догматики

и

роли

его

сект

в

истории

мусульманских

стран

.

Опорные

слова

и

выражения

:

исмаилизм

,

Джафар

ас

-

Садык

,

Исмаил

ибн

Джафар

,

Муса

ал

-

Казим

,

батиниты

,

даи

,

махди

,

низариты

,

мусталиты

.

Аннотация

.

Мақола

шиаликдаги

исмоилийлик

оқими

ва

унинг

фирқаларининг

тарихдаги

ўрнига

бағишланган

.

Мақолада

исмоилийлик

оқимининг

вужудга

келиши

,

ақидаси

ва

фирқаларининг

мусулмон

мамлакатлари

тарихидаги

ўрни

ҳақида

айрим

тарихий

маълумотлар

келтирилган

.

Таянч

сўз

ва

иборалар

:

исмоилийлик

,

Жаъфар

ас

-

Содиқ

,

Исмоил

ибн

Жаъфар

,

Мусо

ал

-

Козим

,

ботинийлар

,

дои

,

маҳди

,

низорийлар

,

мусталийлар

.

Abstract.

The article is devoted to the role of the history of Ismailism and its movements.

The article discusses some historical data on the emergence of Ismaili as one of the trends of
Shiism, especially its dogma and the role its sects in the history of Muslim countries.

Keywords and expressions:

Ismailism, Djafar as-Sadik, Ismail bin Djafar, Musa al-

Kazim, batinits, dai, mahdi, nizarits, mustalits.

Исмаилизм

как

одно

из

направлений

ислама

,

не

может

остаться

не

затронутым

исследователями

,

занимающимися

историей

ислама

и

востоко

-

ведами

.

Знание

данной

темы

поможет

более

успешному

пониманию

того

,

что

происходит

в

духовной

и

политической

жизни

некоторых

мусуль

-

манских

стран

,

и

в

особенности

,

соседних

стран

Таджикистана

и

Афганис

-

тана

,

где

проживает

значительная

по

численности

община

исмаилитов

.

Кроме

того

,

данное

направление

представляет

интерес

само

по

себе

своей

самобытностью

и

неординарностью

.

Как

известно

,

в

середине

VIII

века

халифат

Омеядов

находился

в

тяже

-

лом

кризисе

.

Это

вызвало

ряд

восстаний

в

различных

провинциях

халифата

,

из

которых

наиболее

значительным

было

восстание

хуррамитов

(

хуррам

-