Международно-правовые аспекты права граждан на квалифицированную медицинскую помощь и их место в системе прав и свобод человека

inLibrary
Google Scholar
doi
 
Выпуск:
Отрасль знаний
  • Ташкентский государственный юридический университет при Президенте Республики Узбекистан, академия государственного управления
CC BY f
12-22
39
20
Поделиться
Сафарова, Х. (2021). Международно-правовые аспекты права граждан на квалифицированную медицинскую помощь и их место в системе прав и свобод человека. Актуальные проблемы гуманитарных наук, 1(1), 12–22. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/problems_of_humanities/article/view/3616
Хулкар Сафарова, Ташкентский государственный юридический университет при Президенте Республики Узбекистан, академия государственного управления

самостоятельный искатель, преподаватель кафедры конституционного права

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Цель данной статьи - проанализировать существующие универсальные международно-правовые документы по вопросам здоровья человека, их имплементацию в национальное законодательство, дать правовую оценку их роли в нормальном функционировании системы здравоохранения сегодня. Подчеркивается роль права на здоровье в системе прав человека, а также современные взгляды на понимание права на здоровье. Сделаны выводы и рекомендации на основе анализа вопросов, связанные с обеспечением права на здоровье.


background image

12

19.

Всеобщая

декларация

прав

человека.

Материалы

открытой

международной дистанционной платформы глобального образования по
гендерному

равенству.

Электронный

ресурс.

Режим

доступа:

http://monda.eu/be/modules.

20.

Конвенция о ликвидации всех форм дискриминации в отношении

женщин (КЛДОЖ). Материалы открытой международной дистанционной
платформы глобального образования по гендерному равенству. Электронный
ресурс. Режим доступа: http://monda.eu/be/modules.

21.

Декларации об искоренении насилия в отношении женщин. Материалы

открытой международной дистанционной платформы глобального образования
по

гендерному

равенству.

Электронный

ресурс.

Режим

доступа:

http://monda.eu/be/modules

22.

Закон Республики Узбекистан «О защите женщин от притеснения и

насилия». (www.lex.uz). – Режим доступа: http://www.lex.uz/acts/111177. – Дата
доступа: 11.03.2020 г., № 03/27/667/7278.

23.

Ачилова Л. ВЛИЯНИЕ COVID-19 НА ГОСТИНИЧНЫЕ УСЛУГИ:

НАЦИОНАЛЬНЫЙ И ЗАРУБЕЖНЫЙ ОПЫТ. Review of law sciences (2020) 96-
101 [Электронный ресурс] https://cyberleninka.ru/article/n/vliyanie-covid-19-na-
gostinichnye-uslugi-natsionalnyy-i-zarubezhnyy-opyt


ФУҚАРОЛАРНИНГ МАЛАКАЛИ ТИББИЙ ХИЗМАТДАН

ФОЙДАЛАНИШ ҲУҚУҚИНИ ХАЛҚАРО ҲУҚУҚИЙ

ЖИҲАТЛАРИ ВА ИНСОН ҲУҚУҚЛАРИ ВА ЭРКИНЛИКЛАРИ

ТИЗИМИДАГИ ЎРНИ

Хулкар Сафарова,

Тошкент давлат юридик университети

“Конституциявий ҳуқуқ” кафедраси ўқитувчиси,

Ўзбекистон Республикаси Президенти ҳузуридаги

Давлат бошқаруви академияси

мустақил изланувчиси.

Аннотация:

Мазкур мақола орқали инсонни соғлиғини сақлаш бўйича мавжуд

универсал халқаро-ҳуқуқий ҳужжатлар, уларнинг бугунги кунда соғлиқни
сақлаш тизимини нормал фаолият кўрсатишда тутган ўрнига ҳуқуқий баҳо
берган ҳолда, уларни миллий қонунчиликка имплементация қилиш
масалаларини таҳлил қилиш мақсад қилиб қўйилган.

Инсон ҳуқуқлари тизимида соғлиғини сақлаш ҳуқуқининг тутган ўрни

ёритиб берилган, шунингдек ушбу таҳлиллар асосида соғлиққа бўлган ҳуқуқни
замонавий тушуниш бўйича қарашлар баён этилган. Шахснинг соғлиққа бўлган
ҳуқуқини таъминлаш борасидаги муммолар таҳлили асосида хулоса ва тавсиялар
илгари сурилган.

Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки


background image

13

Калит сўзлар:

тиббий хизмат, соғлиқни сақлаш, тиббий ёрдам олиш

ҳуқуқи, соғлиқни сақлаш ташкилоти, бемор, соғлиқни сақлаш тизими, соғлиққа
бўлган ҳуқуқ.

Abstract:

The purpose of this article is to analyze the existing universal international legal

documents on human health, their implementation in national legislation, giving a legal
assessment of their role in the normal functioning of the health system today. The role
of the right to health in the human rights system is emphasized, as well as modern
views on the understanding of the right to health. Conclusions and recommendations
are made based on an analysis of issues related to ensuring the right to health.

Key words:

medical care, health care, right to health care, medical organization,

patient, health care system, right to health.

Аннотация:

Цель данной статьи – проанализировать существующие универсальные

международно-правовые документы по вопросам здоровья человека, их
имплементацию в национальное законодательство, дать правовую оценку их
роли в нормальном функционировании системы здравоохранения сегодня.

Подчеркивается роль права на здоровье в системе прав человека, а также

современные взгляды на понимание права на здоровье. Сделаны выводы и
рекомендации на основе анализа вопросов, связанные с обеспечением права на
здоровье.

Ключевые слова:

медицинское обслуживание, здравоохранение, право на

медицинское обслуживание, организация здравоохранения, пациент, система
здравоохранения, право на здоровье


Бугунги кунда халқаро ҳамжамият томонидан барча минтақаларда

фуқароларнинг соғлиғини сақлаш ва уларни малакали тиббий хизматдан
фойдаланиш ҳуқуқини кафолатлашнинг ишончли ва самарали тизимини яратиш
жараёни долзарб аҳамият касб этмоқда. COVID–19 пандемияси шароитида
фуқароларнинг соғлиғини сақлаш, коронавирус пандемиясига қарши вакцина
яратиш, даъволашнинг самарали ва мақбул усулларини яратиш бўйича клиник
протоколларни яратиш бўйича Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти ҳамда дунё
ҳамжамияти томонидан кўрилаётган чоралар инсон саломатлиги бошқа
қадриятлар ва моддий неъматлар учун асосий восита эканлигини яна бир бор
тасдиқлади.

Масалан яна бир муҳим жиҳати пандемия туфайли нафақат

мамлакатимизни балки дунё давлатларининг соғлиқни сақлаш тизими ва
қонунчилигининг ушбу синовлар қаршисида қанчалик қийин вазиятга
тушганлигини кузатиш орқали, ушбу соҳани янги қараш ҳамда нуқтаи назар
орқали таҳлил қилган ҳолда халқаро тажриба асосида ислоҳ қилиш заруратини
вужудга келтирмоқда.

Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки


background image

14

Бу шароитда эса ҳуқуқшунослик олдида янги чақириқлар юзага келмоқда,

зеро глобаллашув жараёнига ўтиб бўлган дунёда давлатлар томонидан

чегараларнинг ёпилиши, ҳар бир давлат аввало ўз фуқароларнинг соғлиғини

сақлашга нисбатан уринишлари, пандемияга қарши курашни бирламчи ва энг

устувор вазифага айланиши, соғлиқни сақлашнинг бошқа йўналишлари ва

соҳаларига нисбатан эътиборни сусайтирилишига олиб келмоқдаки, бу вазият

фуқароларнинг соғлиғини сақлашнинг барча соҳалар ва йўналишларда бир

таъминлашга нисбатан ҳуқуқий муҳофаза ва таъсир чораларини белгилашни

тақозо этади.

Шу боис бугунги кунда тиббий хизматни ҳар томонлама ва сифатли амалга

ошириш, ҳудудларда шифохоналар ва бошқа тиббий муассасаларнинг ёпилиши,

шартнома асосида режалаштирилган тиббий муолажаларнинг кечиктирилиши ва

бекор қилиниши каби ҳуқуқий ечимини топиши зарур бўлган муаммолар юзага

келмоқда. Шу маънода мамлакатимизда ҳам пандемия муносабати билан жорий

этилган карантин тадбирлари шароитида фуқаролар соғлиғини сақлашни

ҳуқуқий тартибга солиш изчиллиги ва мақбуллигини янада такомиллаштириш

заруриятини юзага келтирмоқда.

Таъкидлаш жоизки, мамлакатимиз инсоннинг асосий ҳуқуқ ва

эркинликларини таъминлашда давлат доирасидаги ҳаракатлар билан

чекламасдан, ўзининг миллий қонунчилигини бу борадаги универсал халқаро-

ҳуқуқий ҳужжатларга уйғунлаштириб бормоқда.

Мазкур мақола орқали инсонни соғлиғини сақлаш бўйича мавжуд

универсал халқаро-ҳуқуқий ҳужжатлар, уларнинг бугунги кунда соғлиқни

сақлаш тизимини нормал фаолият кўрсатишда тутган ўрнига ҳуқуқий баҳо

берган ҳолда, уларни миллий қонунчиликка имплементация қилиш

масалаларини таҳлил қилиш мақсад қилиб қўйилган.

Юртимизда аҳоли саломатлигини сақлаш ва яхшилаш имконини берадиган

сифатли соғлиқни сақлаш тизимини ташкил этиш, соғлом авлод тарбияси учун

шарт-шароит яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналиши ҳисобланади.

Мамлакатимизда кўрилаётган чора-тадбирлар натижасида аҳолига тиббий

хизмат кўрсатишнинг самарадорлиги, сифати ва қулайлигини ошириш

таъминланди, БМТ Минг йиллик ривожланиш мақсадларининг асосий

параметрларига эришилди.

Мустақиллик йилларида соғлиқни сақлаш соҳасида мамлакатимиз эришган

ютуқларга халқаро ҳамжамият томонидан ижобий баҳо берилди. Масалан,

аҳолининг умр кўриши 4,6 ёшга – 1995 йилдаги 69,1 ёшдан 2017 йилда 73,7 ёшга

ошди.

Оналар ўлими кўрсаткичи 3,1 бараварга камайиб, 100 минг нафар тирик

туғилган чақалоққа нисбатан 21 та ҳолатни ташкил этди, чақалоқлар ўлими эса

3,1 бараварга камайиб, 1000 нафар тирик туғилган чақалоққа нисбатан 11,5 та

ҳолатни ташкил этди. Болаларда энг кўп учрайдиган касалликларга қарши эмлаш

ва профилактика тадбирлари билан қамраб олиш даражаси 96 – 98 фоизда қатъий

сақланиб турибди [1].

Шу билан бирга, соғлиқни сақлашни ташкил этишда фуқаролар соғлиғини

сақлаш тизимини янада такомиллаштиришга оид вазифаларни самарали ҳал

қилишга тўсқинлик қилаётган айрим муаммоли масалалар ва салбий ҳолатлар

сақланиб қолмоқда.

Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки


background image

15

Хусусан, тармоқни комплекс ҳуқуқий тартибга солишнинг мавжуд

эмаслиги, ўлим ва ногиронликни келтириб чиқариш эҳтимоли катта бўлган

касалликларнинг олдини олиш ва улардан аҳолини ижтимоий ҳимоя қилиш

соҳасидаги қонуности ва идоравий ҳужжатларнинг ҳаддан ортиқ кўплиги

соғлиқни сақлаш тизими барқарорлигини таъминлаш имконини бермаяпти.

Трансплантология, кўмакчи репродуктив технологиялар, телетиббиёт каби талаб

юқори бўлган йўналишларнинг тартибга солинмаганлиги миллий соғлиқни

сақлаш тизими тиббиёт илм-фани ва амалиётининг замонавий ютуқларидан

ортда қолиб кетишига сабаб бўлмоқда.

Соғлиқни сақлашнинг жадал ривожланаётган хусусий секторини давлат

тиббиёт ташкилотлари билан ҳамкорликка фаол жалб қилишга ғов бўлаётган

тўсиқлар қўшимча молия ресурсларидан соғлиқни сақлаш учун самарали

фойдаланиш имконини бермаяпти.

Тиббиёт ходимларини ижтимоий-моддий ҳимоя қилиш даражаси пастлиги,

улар ижтимоий-ҳуқуқий ҳолатининг ўз зиммасига юкланаётган жавобгарлик

даражасига мос келмаслиги малакали кадрларнинг тизимдан чиқиб кетиши ва

коррупция ҳолатлари юзага келиши учун шароит яратмоқда.

Соғлиқни сақлаш тизимига ахборот-коммуникация технологияларининг

етарлича жорий этилмаганлиги, тиббиёт ҳужжатларининг жуда катта ҳажми

қоғоз шаклида юритилиши қабул қилинаётган қарорлар ижросини тезкор

кузатиб бориш ва самарали ижросини таъминлаш имконини бермаяпти,

шунингдек, ортиқча бюрократизм ва катта харажатларга сабаб бўлмоқда.

Яна бир муҳим масала бу соғлиқни сақлаш соҳасидаги миллий

қонунчиликни уни унификациялаш ҳамда тиббий хизмат сифатини ошириш ва

беморлар ҳуқуқларини ҳимоя қилиш, шунингдек, тиббиёт ходимларининг

масъулияти ва ҳимояланганлигини кучайтиришга қаратилган тўғридан-тўғри

таъсир қилувчи қонунларни йўқлиги, соҳа фаолиятини тартибга солиш 500 дан

ортиқ қонун ости ҳужжатлар билан амалга оширилаётганлиги ушбу соҳада

қонунчилик базасини тарқоқлигидан далолат беради.

Юқорида санаб ўтилган камчиликлар соғлиқни сақлашнинг сифатига

бўлган аҳолининг тобора ортиб бораётган талабларини қондириш, жойларда

тўпланиб қолган муаммоларга тезкорлик билан муносабат билдириш ва тиббий

хизмат кўрсатиш соҳасида ижобий ўзгаришларга эришиш имконини бермаяпти.

Айниқса ушбу камчиликлар COVID–19 пандемияси даврида яққол кўзга

ташланганлиги ушбу тизимни ислоҳ қилиш, фуқароларнинг малакали тиббий

хизматдан фойдаланиш бўйича конституциявий ҳуқуқларини тўлиқ таъминлаш

заруратини юзага келтиради.

Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти бошчилигида ҳақиқатан ҳам шахснинг

ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлашда, хусусан, ҳар бир инсон учун энг муҳим

ўрин тутадиган ва жамиятда энг олий қадрият сифатида эътироф этиладиган ҳаёт

ва соғлиқни сақлашни ҳуқуқий таъминлаш фавқулодда муҳим аҳамиятга эгадир.

ЖССТга 1948 йилда асос солинган бўлиб, у Бирлашган Миллатлар

Ташкилотининг соғлиқни сақлаш соҳасида ихтисослашган таркибий бир

агентлиги ҳисобланади. Ташкилот Швейцариянинг Женева шаҳрида жойлашган

бош идораси ҳамда 6та минтақавий ва 150та мамлакатдаги ваколатхоналаридан

иборат. ЖССТнинг Ўзбекистондаги ваколатхонаси ташкилотнинг Европа

минтақасидаги ваколатхонасига қарашлидир.

Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки


background image

16

Ўзбекистон 1992 йилнинг 25 май кунида ЖССТга қўшилди. 1993 йилдан

бошлаб ЖССТ Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг таркибий қисми сифатида
Ўзбекистонни соғлиқни сақлаш соҳасидаги халқаро ва миллий мақсадларига
эришишида, тегишли муаммоларни ечишда, хусусан 2000 йилгача мўлжалланган
“Барча инсон саломатлигини таъминлаш” дастурини доирасидаги мақсадлар
ҳамда БМТнинг Мингйиллик тараққиёт мақсадлари ва “Саломатлик 2020”
дастурларининг мақсадларига эришишида яқиндан қўллаб-қувватлаб келмоқда.

ЖССТнинг Ўзбекистон Республикаси билан ҳамкорлиги ҳозирги кунда

Ўзбекистон томонидан 2012 йилда имзоланган Европанинг “Саломатлик 2020”
дастури ва ушбу дастур доирасида 2014–2015 йилгача бўлган даврга
мўлжалланиб Ўзбекистон Республикасининг Соғлиқни сақлаш вазирлиги билан
имзоланган Икки томонлама ҳамкорлик тўғрисидаги келишув асосида амалга
оширилмоқда.

Европанинг “Саломатлик 2020” дастурининг асосий мақсади соғлиқни

сақлаш тизимини такомиллаштириб, барча инсонлар тегишли тиббий
хизматлардан фойдаланиш имконига эга бўлишини таъминлашдан иборат.

Бугунги кунда Ўзбекистон инсон хуқуқларига доир 70 дан ортиқ халқаро

ҳуқуқий ҳужжатларга қўшилганлиги ҳам шундан далолат беради.

Ушбу Ўзбекистон Республикаси соғлиқни сақлаш ҳуқуқини фундаментал

қоидаларини белгилаб берувчи Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларацияси (1991),
Фуқаролик ва сиёсий ҳуқуқлар тўғрисидаги халқаро пакт (1995), Фуқаролик ва
сиёсий ҳуқуқлар тўғрисидаги халқаро пактнинг Факултатив протоколи (1995),
Фуқаролик ва сиёсий ҳуқуқлар тўғрисидаги халқаро пактнинг Иккинчи
Факультатив протоколи (2008), Инсон ҳуқуқлари бўйича халқаро билл ва бошқа
бир қатор инсон ҳуқуқлари тўғрисидаги шартномаларни ўз ичига қамраб олувчи
Иқтисодий, ижтимоий ва маданий ҳуқуқлар тўғрисидаги халқаро пакт
(1995)ларни ратификация қилган. Шунингдек, давлатимиз томонидан Жаҳон
тиббиёт ассоциацияси томонидан ишлаб чиқилган 2000 йилдаги Хелсинки
декларацияси ва бошқа халқаро тамойилларга доимий равишда тиббиёт соҳасида
қўлланилиб келинмоқда.

Шу ўринда, Ўзбекистон Республикасида инсон ҳуқуқ ва эркинликларини,

шу жумладан, ахборотга бўлган ҳуқуқларини ривожланишини белгилаб берувчи
асосий ҳужжат сифатида БМТ томонидан 1948 йил 10 декабрда қабул қилинган
“Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон Декларацияси”ни кўрсатиб ўтиш жоиз[2, Б.448].

Ушбу Декларация инсон ҳуқуқлари бўйича халқаро стандартларни белгилаб

берувчи умумжаҳон миқёсидаги асосий ҳужжат ҳисобланади. Зотан, у юридик
жиҳатдан умуммажбурий характерга эга бўлмасада, унинг асосий ғоялари
демократик мамлакатлар конституцияларида ўз ифодасини топган. Шу жиҳатдан
олганда, “Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон Декларацияси”да акс эттирилган қоидалар
тиббий хизматга бўлган ҳуқуқларини мустаҳкамловчи миллий қонунчилигимизни
ишлаб чиқишда ва шакллантиришда муҳим асос бўлиб хизмат қилмоқда. Мазкур
ҳужжатда тиббий хизмат масалалари ҳам ўз ифодасини топган. Масалан,
декларациянинг 25-моддасида ҳар бир инсон ўзи ҳамда оиласининг саломатлиги ва
фаровонлигини таъминлаш учун зарур бўлган тиббий хизматдан фойдаланиш
ҳуқуқига эга эканлиги белгилаб қўйилган[3, Б.14].

Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки


background image

17

Таъкидлаш жоизки, мамлакатимизда инсонларнинг тиббий хизматга бўлган

ҳуқуқларини таъминлаш ва бу борадаги ижтимоий муносабатларни тартибга
солишга йўналтирилган қонунчилик юқорида қайд этиб ўтилган халқаро ҳуқуқ
нормаларига

уйғунлашган

ҳолда

такомиллаштирилиб

борилмоқда.

Республикамизда инсон, унинг ҳаёти, эркинлиги, шаъни, қадр-қиммати,
манфаатлари олий қадрият эканлиги ҳамда ижтимоий-иқтисодий, сиёсий
соҳалардаги ҳуқуқ ва эркинликлари, жумладан ахборотга бўлган ҳуқуқлари
халқаро ҳуқуқ принципларига асосланиши Конституция даражасида
мустаҳкамлаб қўйилди.

Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 40-моддасида ҳар бир

инсон малакали тиббий хизматдан фойдаланиш ҳуқуқига эга эканлиги
кўрсатилган[4, Б.448]. Мазкур ҳуқуқий нормани ҳаётга татбиқ этиш мақсадида
ваколатли давлат органлари томонидан бир қанча қонун ҳужжатлари қабул
қилинган. Жумладан, 1996 йилнинг 29 августида Ўзбекистон Республикасининг
“Фуқаролар соғлиғини сақлаш тўғрисида”ги қонун қабул қилинди. Ушбу қонун
билан фуқароларнинг соғлиғини сақлашга оид ҳуқуқлари янада кафолатланди.
Масалан, қонуннинг 13-моддасида Ўзбекистон Республикаси фуқаролари соғлиқни
сақлаш борасида дахлсиз ҳуқуққа эга эканлиги, ёши, жинси, ирқи, миллати, тили,
динга муносабати, ижтимоий келиб чиқиши, эътиқоди, шахсий ва ижтимоий
мавқеидан қатъи назар, фуқароларнинг соғлиғини сақлаш таъминланиши белгилаб
қўйилди.

Ушбу соҳадаги халқаро ҳуқуқий ҳужжатларга баҳо берар экан,

О. А Цыганова “Инсонларнинг соғлиққа бўлган ҳуқуқини таъминлаш дунё
амалиётида соғлиқни сақлаш тизимида олиб борилган, энг узоқ тарихга эга
бўлган, миллат саломатлигини яхшилашга қаратилган бутун ҳамжамият
амалиётидир[5], деган фикрига мазкур соҳа тарихини ўрганиш орқали тўлиқ
қўшилиш мумкин.

Ҳозирги босқич халқаро муносабатлар ривожида инсон ҳуқуқларини ҳимоя

қилиш соҳасида халқаро ташкилотлар томонидан давлатлар зиммасига
юклатилаётган асосий вазифалардан бири сифатида “энг юқори даражадаги
соғлиқ даражаси” деган ҳуқуқий кафолат асосида соғлиқни сақлаш тизимининг
такомиллаштирилиш мажбурияти юклатилаётганлигини қайд этиш зарур[ 6].

Халқаро ташкилотлар томонидан белгилаб берилаётган минимал

нормативлар ва уларнинг миллий қонунчиликка татбиқ қилиш масаласида ўз
нуқтаи-назарини билдирар экан, Е.И. Ращупкина “соғлиқни сақлаш соҳасидаги
халқаро ҳуқуқий стандартларни ваколатли халқаро орган томонидан қабул
қилинган, соғлиқни сақлаш соҳасидаги инсон ҳуқуқлари ва эркинликларини
белгиловчи, ушбу ҳуқуқнинг кафолати, халқаро ҳамкорлик шакллари ва
имтиёзларини ўзида акс эттирувчи энг илғор халқаро ҳуқуқий қоидалар
йиғиндиси” деб баҳо беради.

Шахснинг соғлиққа бўлган ҳуқуқининг халқаро-ҳуқуқий асослари,

авваламбор, БМТ Низоми[8], ЖССТнинг Низоми[9], БМТ ва Европа
Кенгашининг инсон ҳуқуқлари бўйича бир қатор ҳужжатлари билан белгилаб
берилган. Ушбу ҳужжатларни соғлиқни сақлаш ҳуқуқини таъминлаб берувчи
фундаментал ҳужжатлар сифатида баҳолаш мумкин.

Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки


background image

18

Жаҳон тиббиёт ассоциацияси (ЖТА) ва халқаро тиббиёт фанлари халқаро

ташкилотлари кенгаши (ХТФХТК) каби халқаро институтлар томонидан
шахснинг соғлиқни сақлаш ҳуқуқини кафолатини таъминлашга оид махсус
халқаро ҳуқуқий ҳужжатларни аҳамиятини алоҳида кўрсатиб ўтиш зарур.

Ушбу ҳужжатлар қаторига 1947 йилдаги Нюрнберг кодекси[ 10, Б.159-253],

1949 йилдаги Тиббий этика Кодекси (Женева) [ 11], Жаҳон тиббиёт
академиясининг 1962 йилдаги “Биотиббий тажрибалар ва тадқиқотлар бўйича”
Хелсинки декларацияси[ 12, Б.79], 1987 йилдаги “Европа тиббий этикаси
асослари” (Париж) [13], “Бемор ҳуқуқлари тўғрисида”ги Лиссабон декларацияси
(1981) [ 14], 2005 йил 19 октябрда ЮНЕСКО Бош конференциясининг 18-ялпи
мажлисида III Комиссия ҳисоботи бўйича резолюция билан қабул қилинган
БМТ декларацияси[15] ва бошқаларни кўрсатиш мумкин.

Соғлиқни сақлаш соҳасига халқаро стандартларни жорий қилишда алоҳида

фундаментал характерга эга бўлган ҳужжат сифатида 1949 йилнинг октябрь
ойида Швейцариянинг Женева шаҳрида Бутунжаҳон тиббиёт ассоциацияси Бош
Ассамблеяси томонидан қабул қилинган Халқаро тиббиёт этикаси кодексини
кўрсатиш зарур. Кодекснинг асосий вазифаси тиббий муносабатларнинг
иштирокчиси бўлган шифокорларнинг умумий мажбуриятлари, бемор билан
олиб бориладиган ҳаракатлари ҳамда ҳамкасблари билан иш юзасидан
юритадиган фаолиятини тартибга солишдан иборат.

Унга асосан: “Шифокор ҳар доим энг юқори профессионал стандартларга

риоя қилиши керак. Касбий қарорлар қабул қилаётганда, шифокор шахсий
фойдасини эмас, балки бемор манфаатларини ҳисобга олиши даркор.

Шифокор бемор ва ҳамкасблари билан доимо ростгўйликни сақлаши лозим.

У ўз беморларига ёлғон маълумот берган ҳамкасбларини яширишга ҳақли эмас.
Беморнинг соғлиғи ва ҳаётини сақлаб қолиш учун шифокор ўзининг барча
профессионал имкониятларидан фойдаланиши керак. Агар зарур текширув ёки
даволаниш шифокорнинг имкониятидан ташқари бўлса, у бунга ваколатли
бўлган ҳамкасбларига мурожаат қилиши керак.

Беморнинг ўлими шифокорни тиббий сирни сақлаш мажбуриятидан озод

қилмайди. Шошилинч ёрдам кўрсатиш шифокорнинг инсоний бурчидир”[ 16, Б.19-32].

1950 йил 4 ноябрь куни Рим шаҳрида Европа Кенгаши аъзолари томонидан

“Инсон ҳуқуқлари ва асосий эркинликлари тўғрисида”ги Конвенция қабул
қилинган бўлиб, Европа Кенгашининг мақсади унинг аъзолари ўртасидаги
бирликни таъминлаш, ушбу мақсадга эришиш воситаларидан бири инсон
ҳуқуқлари ва асосий эркинликларини ҳимоя қилиш сифатида кўрсатилган.
Ҳужжат асосий инсон ҳуқуқларини белгилаб бериш билан биргаликда, унга
қўшимча бир нечта Протоколларни ҳам ўз ичига қамраб олади. Ушбу халқаро
норманинг ўзига хос жиҳати агарда Конвенцияда белгиланган ҳуқуқлар тегишли
субъектлар томонидан бузилган тақдирда Инсон ҳуқуқлари бўйича Европа
Судига мурожаат қилиш тартиби кўрсатиб ўтилган[17].

Соғлиқни сақлаш соҳасидаги яна бир муҳим ҳужжатлар сирасига 1981 йил

сентябрь–октябрь ойларида Лиссабон (Португалия)да Бутунжаҳон тиббиёт
ассамблеясининг 34-сонли йиғилиши бўлиб ўтиб, унинг якунига кўра “Бемор
ҳуқуқлари тўғрисида”ги Лиссабон декларацияси қабул қилинди[ 18, Б.110-113].

Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки


background image

19

Унга мувофиқ, шифокор беморнинг манфаатларига қараб, у фаолият юритаётган
мамлакатнинг ҳуқуқий, ахлоқий ва амалий меъёрларини ҳисобга олган ҳолда,
виждонан ҳаракат қилиши керак.

Беморларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилиш ва таъминлаш концепциясини

шакллантиришдаги энг муҳим қадам ЖССТ ташаббуси билан амалга оширилди.
Ушбу ҳужжатлар 1994 йилда Амстердамда қабул қилинган “Бемор ҳуқуқларини
ҳимоя қилиш соҳасида олиб бориладиган сиёсат тўғрисида”ги Декларация ва
Люблянада Европада “Соғлиқни сақлаш тизимини ислоҳ қилиш тўғрисида”ги
ЖССТ хартияси (1996) саналади[18, Б.113-121].

Амстердам декларацияси соғлиқни сақлаш сиёсатининг ҳар қандай

мамлакат ёки географик минтақанинг барча аҳолиси учун тенг шароитда
бўлишини таъминлайдиган стратегик принципларни ўзида акс эттирганлиги
билан тавсифланади. Бунга эришиш мақсадида декларацияни имзолаган
давлатлардан молиявий, географик, маданий, ижтимоий, психологик ва бошқа
тўсиқларни бартараф этишни талаб этди. Декларацияда биринчи марта
беморнинг ижтимоий ва индивидуал ҳуқуқлари бир-биридан ажратилди,
кейинчалик улар шартли равишда “ижобий” (бирор нарсага бўлган ҳуқуқ) ва
“салбий” (бирон нарсадан келиб чиқадиган ҳуқуқ) дея номланди. Соғлиқни
сақлаш соҳасидаги ижтимоий ҳуқуқлар (соғлиққа бўлган, тиббий ёрдамга бўлган
ҳуқуқ) аҳолига давлат томонидан тиббий ёрдам кўрсатиш мажбуриятлари билан
боғлиқ. Беморнинг шахсий ҳуқуқлари шахснинг даҳлсизлигини, шахсий ҳаётга,
махфийликни ва диний эътиқодга аралашмаслик ҳуқуқини англатади.

Европада инсон саломатлигини ҳимоя қилиш ва тиббий муассасаларда

хизмат кўрсатишнинг юқори даражасини таъминлаш учун 2002 йил бошида
“Беморлар ҳуқуқлари бўйича Европа хартияси” қабул қилинди. У ҳар бир
беморнинг 14 асосий ҳуқуқларини белгилайди, шу боис уларни ҳар бир давлат
тан олиши ва ҳурмат қилиши керак деб ҳисоблайди. Ҳуқуқлар беморлар ва
тиббий хизматдан фойдаланувчи шахслар билан узвий боғлиқ эканлиги кўрсатиб
ўтилган[19].

Жумладан, беморлар даволанишига сарфланадиган вақтни ҳурмат қилиш

ҳуқуқи ушбу ҳужжатнинг ўзига хос бўлган нормаларидан биридир. Бунга асосан,
ҳар бир инсон керакли даволанишни кечиктирмасдан, белгиланган соғайиши
учун лозим бўлган адолатли муддат давомида тиббий муолажалар олиш
ҳуқуқига эга.

Шифокорлар тиббий хизматларнинг муайян стандартларини ҳисобга олган

ҳолда ва баъзан муайян шошилинч клиник вазиятни инобатга олиб беморнинг
кутиш вақтини белгилаши керак. Агарда тиббий хизматлар белгиланган
муддатларда тақдим этилмаса, беморга худди шундай сифатдаги муқобил
хизматларни олиш имконияти кафолатланиши ва бемор билан боғлиқ
харажатлар қопланиши керак. Бу албатта, Европа давлатларида тиббий хизмат
сифатини ошишига хизмат қилган ҳужжат сифатида тарихда қолганлигини қайд
этишимиз зарур.

Соғлиқни сақлаш соҳасидаги шахс ҳуқуқларини таъминлашда муҳим

аҳамият касб этган ҳужжат сифатида 2005 йилда ЮНЕСКО Бош
конференциясининг 18-ялпи мажлисида қабул қилинган “Биоэтика ва инсон

Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки


background image

20

ҳуқуқлари

бўйича

Умумжаҳон

декларацияси”ни

кўрсатиш

мумкин.

Декларацияда тиббиёт, ижтимоий ҳаёт ҳақидаги фанлар ва инсон билан боғлиқ
технологиялар, уларнинг ижтимоий, ҳуқуқий ва экологик жиҳатларини ҳисобга
олган ҳолдаги ахлоқий муаммолар кўриб чиқилган. Ҳужжат ўзида ҳозирги ва
келажак авлодларнинг манфаатларини ҳимоя қилишни асосий вазифа сифатида
акс эттирган ҳамда ўзида беморлар соғлиғи учун фойдали ва зарарли ҳаракатлар
доираси (4-модда), бемор шахснинг якка ва индивидуал жавобгарлиги (5-модда),
тиббий муолажага розилик бериш (6-модда), тиббий ёрдам олишда шахсларнинг
тенглик, адолатлилик, тенг ҳуқуқлилик принципи асосида олиб борилиши
тартиби (10-модда), маданий хилма хиллик ва ҳурфикрлилик каби принциплари
амал қилиш қоидаси (12-модда)лари кўрсатиб ўтилган[ 20, б.103-113].

Шахснинг соғлиқни сақлаш ҳуқуқининг халқаро тан олиниши ва давлатлар

зиммасига маълум мажбуриятларни юклатилиши ҳар бир одам соғлом бўлиши
кафолатламаган тақдирда ҳам, ушбу соҳада ягона инсон ҳуқуқларини
таъминлашга қаратилган стандартларни жорий қилишга хизмат қилди.

Айниқса, глобаллашув ва халқаро интеграция жараёнларининг кенгайиши,

соғлиқни сақлаш масалаларини бир давлат чегараси билан чекланмаслигини, бу
халқаро даражадаги масала эканлиги COVID–19 пандемияси вақтида яққол кўзга
ташланди.

Халқаро ҳуқуқий ҳужжатлар таҳлили ва миллий соғлиқни сақлаш тизимини

ислоҳ қилиш бўйича қуйидаги таклифларни илгарии суриш мумкин:

Биринчи

, фуқаролар соғлиғини сақлашга оид асосий тушунчалар сифатида

малакали тиббий ёрдам олиш ҳуқуқи ва малакали тиббий хизмат кўрсатиш
тушунчаларини ишлаб чиқиш зарур. Бизнингча,

малакали тиббий ёрдам олиш

ҳуқуқи

– фуқароларга давлат ва хусусий соғлиқни сақлаш тизими муассасалари

томонидан кўрсатиладиган дастлабки ва шошилинч тиббий муолажа бўлиб, у
бепул тарзда амалга оширилади ва беморнинг соғлиғини сақлашга қаратилган
энг зарурий ҳамда биринчи тиббий ҳаракатларни қамраб олади

;

Малакали

тиббий хизмат кўрсатиш

– фуқаронинг соғлиғини сақлашга қаратилган

комплекс тиббий фаолият бўлиб, у бепул ёки ҳақ эвазига, бемор ҳамда тиббий
муассаса ўртасида тузиладиган шартнома асосида амалга оширилади;

Иккинчи,

соғлиқни сақлаш соҳасидаги миллий қонун ҳужжатларини

бирхиллаштириш ва тўғридан-тўғри таъсир кўрсатадиган қонунлар қабул қилиш
орқали норматив-ҳуқуқий базани такомиллаштириш зарурати ҳар қачонгидан
долзарбдир. Соғлиқни сақлаш соҳасидаги амалдаги қонун ҳужжатларини бир-
бирига мувофиқлигини таъминлаш ва қўллаш учун қулайликлар яратиш
мақсадида ягона ҳужжат “Ўзбекистон Республикасининг Соғлиқни сақлаш
кодекси” ва “Тиббиёт ходимларининг касб этикаси кодекси”ни қабул қилиш
қилиш

Учинчи

, COVID–19 пандемияси вақтида врачлар томонидан ЖССТ ва

Соғлиқни сақлаш вазирлиги томонидан тасдиқланган протоколларда мавжуд
бўлмаган турли муолажаларни уй шароитларида беморларга қўлланиши, ушбу
муолажада берилган дори воситаларини замонавий клиник қўлланмалар ва
протоколлар, диагностика ва даволаш сифатига оид стандартларига мос
эмаслиги кўплаб енгил турдаги касалларни аҳволини оғирлашувига сабаб бўлди.

Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки


background image

21

Буларни барчаси, ягона клиник протоколларни яратиш ва Ўзбекистонда фаолият
кўрсатаётган врачларни улар бўйича босқичма-босқич ўқитиш тизимини ишлаб
чиқиш зарур;

Тўртинчи

, қуқароларни соғлиқни сақлаш ҳуқуқини кафолатлашнинг энг

муҳим воситаси бу очиқ ва ҳамма учун қулай бўлган ахборотлар билан
таъминлаш саналади. Пандемия вақтида касал бўлган ва етарлича биринчи
тиббий ёрдам ола олмаган беморларни врачларни қаердан топишни билмай
сарсон бўлганлигини кўп кузатиш мумкин. Ўзбекистонда бугунги кунда нечга
врач ва провизорлар бор, уларнинг ўқиш йўналиши ва бугунги кундаги фаолият
мутахасиссликлари қандайлиги ҳақида фақат тор доирадаги шахслар маълумотга
эга.

Шу боис, республика шифокорлари ва провизорларини рўйхатга олиш

тизимини жорий этиш, шунингдек, умумий фойдаланиш учун очиқ бўлган ягона
электрон маълумотлар базасини шакллантириш ва юритиш тизимини жорий
қилиш зарур.

Бешинчи

, бугунги кунда мамлакатимизда электрон соғлиқни сақлаш

соҳасида ягона стандартлар мавжуд эмас, тиббий хизматнинг интеграциясини ва
самарали бошқарилишини таъминлайдиган замонавий дастурий маҳсулотлар
жорий этилмаган, мавжуд ахборот тизимлари ва технологиялари тарқоқ тусга эга
ва тор йўналишларга мўлжалланганлигини қайд этиш зарур.

“Электрон соғлиқни сақлаш” тизими дастлабки даврларда аҳоли учун

қулайлик яратиш мақсадида мобиль иловалар орқали ташкил қилиш зарур. Ушбу
мобиль иловада шифокорларни соҳавий йўналишлари бўйича рўйхати, иш
манзиллари, уларнинг малакаси, иш стажи, қабул вақти ҳақида ахборот олиш,
шунингдек, “электрон навбат”, шу жумладан масофадан навбатни банд қилиб
қўйиш имкониятини ташкил этишга, кўрсатиладиган хизматлар сифатини, шу
жумладан тиббиёт ходимлари фаолиятини баҳолаш; онлайн-консультациялар
бериш масалаларини жорий қилиниши зарур.

Фойдаланилган адабиётлар:

1.

Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси, 07.12.2018 й.,

06/18/5590/2285-сон.

2.

Международные Конвенции по защите прав человека и борьбе с

преступностью: (Сб. междунар. документов)/Сост. Ю.С.Пулатов. –Т.: Шарк,
1995. – 448 с.

3.

Международные Конвенции по защите прав человека и борьбе с

преступностью: (Сб. междунар. документов)/Сост. Ю.С.Пулатов. –Т.: Шарк,
1995. – С. 14.

4.

Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси. – Т.: Ўзбекистон, 2019. – 76 б.

5.

Цыганова О.А., Светличная Т.Г., Трофимов В.В. Анализ международного

законодательства, регламентирующего защиту прав пациентов// Экология человека.
– 2013. – №. 1.

6.

World Health Organization et al. WHO meeting on ethical, legal, human rights

and social accountability implications of self-care interventions for sexual and

Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки


background image

22

reproductive health, 12–14 March 2018, Brocher Foundation, Hermance, Switzerland:
summary report. – World Health Organization, 2018. – №. WHO/FWC/18.30.

7.

Ращупкина Е.И. Право на охрану здоровья и медицинскую помощь

(конституционно-правовой аспект): дис. – Южно-Уральский государственный
университет, 2012. – С. 30.

8.

Устав ООН (полный текст) // Организации Объединенных Наций

URL: https://www.un.org/ru/about-us/un-charter/full-text.

9.

ВОЗ по-прежнему твердо придерживается принципов, изложенных в

преамбуле Устава // Всемирная организация здравоохранения URL:
https://www.who.int/ru/about/governance/constitution.

10.

Czech H., Druml C., Weindling P. Medical Ethics in the 70 Years after the

Nuremberg Code, 1947 to the Present //Wiener klinische Wochenschrift. – 2018. –
Т. 130. – №. 3. – С. 159-253.; Merz J. F. The Nuremberg code and informed consent
for research //Jama. – 2018. – Т. 319. – №. 1. – С. 85-86.

11.

American Medical Association, New York Academy of Medicine. Code of

medical ethics. – H. Ludwig & Company, 1848. Davis N. History of Medicine: With
the Code of Medical Ethics. – Applewood Books, 2010.

12.

Schmidt U., Frewer A., Sprumont D. (ed.). Ethical Research: The Declaration

of Helsinki, and the Past, Present, and Future of Human Experimentation. – Oxford
University Press, 2020. // URL: https://www.who.int/bulletin/archives/79(4)373.pdf.

13.

Церковский, А. Л. Медицинская этика : курс лекций / А. Л. Церковский,

В. П. Дуброва; Министерство здравоохранения Республики Беларусь,
УО “Витебский государственный ордена Дружбы народов медицинский
университет». - Витебск : ВГМУ, 2007. - 260 с.

14.

Лиссабонская декларация о правах пациента // URL: http://www.e-

stomatology.ru/star/info/2010/lissabon_declaration.htm

15.

Всеобщая декларация о биоэтике и правах человека Принята

резолюцией Генеральной конференции ЮНЕСКО по докладу Комиссии III на
18-м пленарном заседании 19 октября 2005 года // Организации Объединенных
Наций URL: https://www.un.org/ru/documents/decl_conv/declarations/bioethics_
and_hr.shtml

16.

Jha I.K., Halder A., Choudhury P. R. Medical Ethics and Law: Is the Chapter

Neglected by Medical Students //Journal of Punjab Academy of Forensic Medicine &
Toxicology. – 2017. – Т. 17. – №. 2. – С. 29-32.

17.

Европейская

конвенция

по

правам

человека

//

URL:

https://www.echr.coe.int/ Documents/Convention_RUS.pdf

18.

Финкина А. П. Отдельные аспекты права пациента на выбор

медицинского учреждения и врача //Эволюция государства и права: история и
современность. – 2017. – С. 110-113.

19.

Литовкина М. И. Безопасность пациентов в международных правовых

документах //Вопросы современной юриспруденции. – 2013. – №. 20. – С. 113-121.

20.

Network A. C. European charter of patients’ rights (2002). – 2018.


Секция №1. Юридик фанлар / Legal sciences / Юридические науки

Библиографические ссылки

Конун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси. 07.12.2018 й.. 06/18/5590/2285-сон.

Международные Конвенции по защите прав человека и борьбе с преступностью: (Со. междунар, документов) Сост. Ю.С.Пулатов. -Т.: Шарк. 1995.-448 с.

Международные Конвенции по защите прав человека и борьбе с преступностью: (Со. междунар, документов) Сост. Ю.С.Пулатов. -Т.: Шарк. 1995. -С. 14.

Узбекистан Республикасининг Конституцияси. - Т.: Узбекистан, 2019. - 76 б.

Цыганова О. А.. Светличная Т.Г.. Трофимов В.В. Анализ международного законодательства, регламентирующего защиту’ прав пациентов Экология человека. -2013.-№. 1.

World Health Organization et al. WHO meeting on ethical, legal, human rights and social accountability implications of self-care interventions for sexual and reproductive health. 12-14 March 2018. Brocher Foundation. Hermance. Switzerland: summary report. - World Health Organization. 2018. - №. WHO/FWC/18.30.

Ращупкина Е.И. Право на охрану здоровья и медицинскую помощь (конституционно-правовой аспект): дне. - Южно-Уральский государственный университет. 2012. - С. 30.

Устав ООН (полный текст) // Организации Объединенных Наций URL: https:^'W’^’.un.org/ru',about-us-zuii-cliarter/full-text.

ВОЗ по-прежнему твердо придерживается принципов, изложенных в преамбуле Устава И Всемирная организация здравоохранения URL: https://www.who.int'ni about governance constitution.

Czech H.. Druml C., Weindling P. Medical Ethics in the 70 Years after the Nuremberg Code. 1947 to the Present //Wiener klinische Wochenschrift. - 2018. -T. 130. - №. 3. - C. 159-253.; Merz J. F. The Nuremberg code and informed consent for research //Jama. - 2018. - T. 319. - №. 1. - C. 85-86.

American Medical Association. New York Academy of Medicine. Code of medical ethics. - H. Ludwig & Company. 1848. Davis N. History of Medicine: With the Code of Medical Ethics. - Applewood Books. 2010.

Schmidt U.. Frewer A.. Sprumont D. (ed ). Ethical Research: The Declaration of Helsinki, and the Past. Present, and Future of Human Experimentation. - Oxford University Press. 2020. //URL: https://www.who.int/buUetin/archives/79(4)373.pdf.

Церковский. А. Л. Медицинская этика : курс лекций / А. Л. Церковский. В. П. Дуброва; Министерство здравоохранения Республики Беларусь. У О “Витебский государственный ордена Дружбы народов медицинский университет». - Витебск : ВГМУ. 2007. - 260 с.

Лиссабонская декларация о правах пациента // URL: http://www.e-$tomatology.rwrstar/info/2010. lissabon_declaration.htm

Всеобщая декларация о биоэтике и правах человека Принята резолюцией Генеральной конференции ЮНЕСКО по доклад}' Комиссии Ш на 18-м пленарном заседании 19 октября 2005 года // Организации Объединенных Наций URL: https://www.un.org/ru/documents/decl_conv/declarations/bioethics_ and_hr.shtml

Jha I.K., Halder A. Choudhury' P. R. Medical Ethics and Law: Is the Chapter Neglected by Medical Students /.Journal of Punjab Academy of Forensic Medicine & Toxicology'. - 2017. - T. 17. - №. 2. - C. 29-32.

Европейская конвенция по правам человека // URL: https://www.echr.coe.mt/Documents.Convention_RUS.pdf

Финкина А. П. Отдельные аспекты права пациента на выбор медицинского учреждения и врача /Эволюция государства и права: история и современность.-2017.-С. 110-113.

Литовкина М. И. Безопасность пациентов в международных правовых документах / Вопросы современной юриспруденции. - 2013. - №. 20. - С. 113-121.

Network А. С. European charter of patients' rights (2002). - 2018.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов