САДРИДДИН АЙНИЙ ВА ПУБЛИЦИСТИКА
Фаррух Темиров
т.ф.ф.д (PhD) дотцент, БухДУ.
Маърифатпарвар адиб, академик олим, публицист ва жамоат арбоби,
Ўзбекистннинг “Буюк хизматлари учун” соҳиби, Садриддин Айний (1878 – 1954)
ўз замонида публицистика сохасида ҳам самарали қалам тебратиб, ўша даврнинг
нозик, мухим масала ва муаммоларини моҳирона тарзда баён этган.
Тараққийпарвар адиб Садриддин Айний XX аср бошларида Туркистонда
нашр этилган “Таржимон” (Боғчасарой, 1883-1917), “Вақт” (Оренбург, 1907-
1917), “Бухоройи шариф” (Янги Бухоро, 1912-1913), “Самарқанд” (Самарқанд,
1913 йил 16 апрель – 1913 йил 17 сентябрь), “Садои Туркистон” (Тошкент, 1914-
1915), “Садои Фарғона” (Фарғона, 1914-1915), “Ҳуррият” (Самарқанд, 1917-
1918), “Учқун” (Тошкент, 1920), “Қутулиш” (Тошкент, 1919), “Меҳнаткашлар
товуши” (Тошкент, 1919 – 1921), “Бухоро ахбори” (Эски Бухоро, 1920-1923),
“Туркистон” (Тошкент, 1922), “Зарафшон” (Тошкент, 1922 – 1923) каби
газеталар, “Ойина” (Самарқанд, 1913-1915), “Ал-Ислоҳ” (Тошкент, 19141918),
“Таёқ”, (Самарқанд), “Машраб” (Тошкент, 1924 – 1925), “Мулла Насриддин”
(Тифлис, 1909-1911), “Вақт” (Оренбург, 1916 – 1918), “Болалар йўлдоши”,
(Самарқанд, 1919), “Болалар дунёси”, “Шуълаи инқилоб” (Самарқанд; 1919 –
1921), “Tонг” (Бухоро, 1923) “Маориф ва ўқитувчи” (Тошкент; 1923 – 1929) каби
газета ва журналларда ўзининг тарихий, илмий ва адабий йўналишдаги бир қанча
мақолалари билан қатнашиб турган. У Туркистоннинг ижтимоий-иқтисодий,
маданий тарихи масалаларида мақолалар ёзиш орқали ўз шахсий фикр-
мулоҳазаларини баён этган. Журналларда мавзу тадқиқотига оид муҳим
материаллар мавжуд. Унда, адиб Садриддин Айнийнинг публицистик,
матбуотчилик ва мураббийлик фаолиятига оид маълумотлар берилган.
Хорижий матбуот тарғиботи кучайиб, Бухорода маҳаллий матбуотга асос
солиш ҳаракатига киришилди. Ёш бухороликларнинг “Тарбияи атфол”
(“Болалар тарбияси”) махфий жамиятининг фаол аъзолари томонидан амир
ҳукумати розилиги билан Янги Бухоро (Когон)да “Бухоройи шариф” газетаси
форс-тожик тилида чоп этила бошланди. 1912 йилнинг 11 мартидан 1913 йил 12
январгача 153 сони чиққан “Бухоройи шариф” газетаси фаолиятида С.Айний
фаол иштирок этди. Унда адибнинг ижтимоий-маърифий йўналишдаги бир
қатор мақолалари босилди. Ушбу мақолалар турли мавзуларда бўлиб С.Айний
Бухоро ҳаётига оид масалаларни публицистик талқин этган. Шунингдек ушбу
газетада ўша даврнинг таниқли маърифатпарварларидан бўлган Фитрат, Мирзо
Сирожиддин Ҳаким, Саҳбо, домла Икромча, Самад Мансур, Ҳамидхожа Меҳрий
ва Мирза Жалол Юсуфзодалар ҳам ўзларининг публицистик йўналишдаги
мақолалари билан қатнашиб туришган.
Маърифатпарвар Ҳожи Муин Айнийнинг Самарқандда миллий
матбуотчиликни ривожлантириш йўлида қилган хизматларини алоҳида қайд
этиб ўтган: “Меҳнаткашлар товуши” газетасининг таржима ва таҳрир ишларинда
бир муддат Саидризо Ализода, Муҳаммаджон Юсуфий, Қори Муҳаммадраҳим
Тожи, Садриддин Айний афандилар хидмат этдилар. Буларнинг ичида биринчи
даражада узун муддат ишлаган киши шубҳасиз Айний афанди эди. “Болалар
йўлдоши” (журнал) мажмуасининг муҳаррири Хабир, масъул мудири
Абдурашид Абдужаббор ўғли эдилар. Бунинг таҳрир ҳайъатида Айний афанди
ҳам бор эди. “Шуълаи инқилоб” журнал-мажмуасининг доимий ёзғувчилари
фақат Саидризо Ализода билан Айний афанди эдилар”.
“Шуълаи инқилоб” ҳафталик мажмуа (журнал) 1919 йил 10 апрелдан
бошлаб, 1921 йилнинг декабрь ойига қадар давом этди. Ушбу мажмуанинг
масъул муҳаррири Саидризо Ализода бўлиб, Самарқанд вилоят иштирокиюн
Қўмитаси нашр эттирар эди. Жами 91 сони бўлиб, ҳар бири 8 саҳифадан иборат”.
Бу ҳақда Айнийнинг ўзи шундай ёзади: “Шуълаи инқилоб” (“Инқилоб шуъласи”)
журналида 23 – сонидан (1919 йил, 7 декабрь) менинг мақолаларим бошланади.
Олдин “Син Мим” (отамнинг номи “Саидмурод” эди, “Саидмуродзода”
унвонидан икки ҳарфи олинган эди) ва гоҳида
“Қоф-Син” имзосида, гоҳида “Син-хо”, “Син”, “хо”, “Син-қоф”, “Сод-
Айн” ва “СодАйнй” имзосида ҳам то журналнинг тўхтаганигача – 91 сонигача
(1921 йил, 8 декабрь) тўлиқ икки йил давом этди. “Қоф-Алиф” имзосида ҳам
менинг баъзи мақолаларим чоп бўлган эди. Айний...”. С.Айнийнинг қизи,
адабиётшунос олима Холида Айнийнинг ёзишича, 1919 йил 13 июлдан бошлаб
икки йилу беш ой ичида “Шуълаи инқилоб” журналида Айнийнинг 67 та
мақоласи эълон қилинган.
“1919 йилда Самарқандда тоторлар мактабининг мудир ва муаллими
ўртоқ Хабир Абдуллаевнинг ташаббуси билан маориф идораси томонидан
“Болалар йўлдоши” исмида болаларға махсус бир журнал (тошбосмада)
чиқарилиб, 3-нчи сонида тўқталди. Бу мажмуанинг муҳаррири Хабир, масъул
мудири Абдурашид Абдужаббор ўғли эдилар. Бунинг таҳрир ҳайъатида Айний
афанди ҳам бор эди. Самарқандда биринчи маротаба болаларға таъсис этилиб,
чиқарилғон мажмуа шу эди”.
С.Айний нафақат Бухоройи шарифда, қолаверса, Туркистон минтақасида
чоп этилган бошқа матбуот органларида ҳам мақолалари билан иштирок этди.
Туркистон жадидчилик ҳаракатининг ғоявий раҳнамоси ва отаси сифатида ном
қозонган Маҳмудхўжа Беҳбудий (1875-1919 й.) асос солган “Ойна” журналининг
илк сони 1913 йил 20 августда Самарқандда чоп этилди. Унда Абдурауф Фитрат,
Сиддиқий Ажзий, Ҳожи Муин Шукрулло, Акобир Шомансур, Муҳаммад Саъид,
Саидризо Ализода, Саидаҳмад Васлий Самарқандий, Тавалло, Садриддин
Айний, Ҳаким Бухорий, Ниёзий Ражабзодалар қатнашган. “Ойина” журнали
Туркистон матбуоти тарихига юрт озодлиги ва ободлиги учун курашган нашр
сифатида кирди” – деб ёзади матбуот тарихи билимдони олима Н.Абдуазизова.
“Ойина” журнали 1913 йил 2 августидан, 1915 йилнинг октябрига қадар
чиқиб, 68 та сони дунё юзини кўрди. Бу мажмуа турки (ўзбек) ва форсий (тожик)
тилида Маҳмудхўжа Беҳбудий Самарқандий масъуллигида Самарқандда нашр
бўларди”. Беҳбудийнинг ташаббуси ва раҳбарлигида чиққан “Ойна” журналида
С.Айний турли мавзудаги мақола ва шеърлари билан қатнашиб турди. Жумладан
ушбу журналда Садриддин Айнийнинг “Нидо ба жавонон” (“Ёшларга
мурожаат”), “Ҳар бир миллат ўз тили ила фахр этар” “Мозий ва ҳол”, “Ҳасрат”,
“На ўлди ё раб”, “Марсия ба Мирзо Сирожиддин Ҳакими Бухорой” каби айрим
шеър ва мақолалари чоп этилган.
Ҳожи Муин ўзининг “Муфти Маҳмудхўжа Беҳбудий ҳазратларининг
қандай шаҳид бўлғанлиғи ва анинг томонидан ёзилған васиятнома” номли
мақоласида ёзишича, Беҳбудий ўлими олдидан васиятнома ёзиб қолдирган.
Ушбу васиятнома орқали Беҳбудий шогирдлари ва издошларига қуйидаги
сўзларни васият қилиб қолдирган: “Ўртоқларим Сиддиқий, Айний, Фитрат,
Акобир Маҳдум, ўғлонларим Вадуд Маҳмуд, Абдулқодир Шакурий !
Сизларга васият қиламан. Маориф йўлди ишлайтурғон малимларнинг
бошини силангизлар! Маъорифға ёрдам этингиз! Ўртадан нифоқни кўтарингиз!
Туркистон болаларини илмсиз қўймангиз! Ҳар иш қилсангиз жамият ила
қилингиз! Ҳаммага озодлик йўлини кўрсатингизлар! Биздек маориф
қурбонларини йўқлангизлар” Бухоро тупроғиға тезлик ила йўл бошлангизлар”
Озодликни тезлик ила юзага чиқарингизлар! Бизнинг қонимизни золим
беклардан талаб қилингизлар! Маорифни Бухоро тупроғида жорий
қилингизлар!”.
С.Айний Бухоро Халқ Совет Республикаси (БХСР)нинг доимий матбуот
органи бўлган “Бухоро ахбори” газетасида эълон қилган тарихий-бадиий
мақолалари ҳам муҳим аҳамиятга эгадир. Бухоро Халқ Совет Республикаси
(БХСР) ҳукуматининг ўзбек тилидаги ягона, доимий матбуот органи бўлган
“Бухоро ахбори” (кейинчалик “Озод Бухоро”) газетасида С.Айнийнинг 1923
йилда “Кўрсунлар ва Эшитсунлар”, “Шўролар ҳукумати муомаласи”, “Бухоро
жадидлари ва инқилобчиларига мурожаат” номидаги мақолаларини эълон
қилган.
С.Айнийнинг “Кўрсунлар ва эшитсунлар” номли мақоласи билан танишар
эканмиз, ушбу мақолани ёзилишига Боку (Озарбайжон) газеталаридан бирида
Бухоро ҳақида ёзилган салбий бир хабар сабабчи бўлган. Мақолада 1922-1923
йилларда БХСР ҳукуматининг Бухоро тарихий обидаларини таъмирлаш
соҳасидаги саъй-ҳаракатлари баён қилинади. Муаллифнинг маълумотича,
ҳукумат қарори билан Минораи Калоннинг 1920 йил сенятбрдаги большевиклар
тўнтаришидан кейин шикастланган жойларини тузатиш учун усталар ва
мардикорлар икки йил таъмирлаш ишларини олиб боришган. Ярим вайрона
ҳолатида келган бошқа тарихий обидаларни қайта тиклаш учун махсус режа
тузилиб, кўп миқдорда қурилиш ашёлари: ғишт, оҳак, ганч ва ёғоч келтирилган.
Жумладан, 1923 йилда: “Ваража микроби (кўзга кўринмай турган зарарли қурт)
уяси бўлғон Девонбеги ҳовузи атрофидаги ифлос дўконлар кўтарилиб, тошдан
янги иморат тиклана бошланғон, илгаридан яхши ҳаво ва шамоли тушиб турғон
жойлар очилиб, саломатлик учун мувофиқ равишда иморат қилинғон” - деб
ёзади, С.Айний.
Foydalanilgan adabiyotlar:
1.
Темиров, Ф., & Халикова, Н. (2021). Бухоро амирлигида ташқи сиёсат ва дипломатиянинг
ривожланиши тарихидан.
Scientific progress
,
2
(1), 1276-1282.
2.
Темиров, Ф., & Умаров, Б. (2021). Бухоро амирликда оила, никоҳ ва мерос ҳуқуқининг
амалда қўлланиши.
Scientific progress
,
2
(1), 1201-1207.
3.
Temirov,
F.
(2023).
SADRIDDIN
AYNIY
IJODIDA
TURKISTON
TARIXI
MASALALARI.
Farg'ona davlat universiteti
, (1), 70-70.
4.
Temirov, F. Of the journalistie work of Sadriddin Ayni Concerning Issues of Bukhara
history.
Irish Interdisciplinary of Science & Research (IIJSR) Vol
,
6
, 12-17.
5.
Темиров, Ф. У. (2023). Жизнь И Научно-Творческая Деятельность Садриддина Айни В
Трудах Его Современников.
Central Asian Journal of Social Sciences and History
,
4
(2), 128-134.
6.
Темиров, Ф. У. (2022). Мустақил ўзбекистонда инсон ҳуқуқлари ва қадрини улуғлаш–энг
олий немат.
Academic research in educational sciences
, (1), 184-188.
7.
Umarov B.B. & Temirov, F. (2023). Sources of information on the socio-economic life of the
Somanian dynasty.
International Journal of Intellectual Cultural Heritage
,
3
(3), 35-41.
8.
Темиров, Ф., & Исломов, Д. (2021). САДРИДДИН АЙНИЙ–ЗАМОНДОШИ ФИТРАТ
ҲАҚИДА.
Scientific progress
,
2
(1), 1349-1354.
9.
RAJABOV, O. (2022). " TARIKHI MULLOZODA" IS AN IMPORTANT SOURCE ON THE
HISTORY OF THE SACRED PLACES AND SHRINES OF BUKHARA.
International Journal of
Intellectual Cultural Heritage
,
2
(2), 89-93.
10.
Rajabov, O. (2021). “Тарихи Муллозода” асари–Бухоро муқаддас қадамжолари ва
зиёратгоҳлари тарихи бўйича муҳим манба.
Центр научных публикаций (buxdu. uz)
,
8
(8).
11.
Rajabov, O. (2021). Chor Bakr tarixiy me’moriy majmuasi xususida.
Центр научных
публикаций (buxdu. uz)
,
8
(8).
12.
Rajabov, O. I. (2022). History of fortress of Makhmud Torobi.
International Journal of
Intellectual Cultural Heritage
,
2
(6), 50-54.
13.
Temirov, F., & Umarov, B. (2021). Practical application of family, marriage and inheritance
rights in bukhara emirates.
Scientific progress
,
2
(1), 1201-1207.
14.
Rajabov, O. I. (2021). Buxorodagi ayrim muqaddas qadamjo-qal’alar xususida.
Scientific
progress
,
1
(6), 1162-1168.
15.
Iskandarovich, R. O. (2022). Historical Architectural Complex of the Chor (Pers. Four) Bakr
Ensemble.
Telematique
, 6886-6890.
16.
Rajabov, O. I. (2022). History of fortress of Makhmud Torobi.
International Journal of
Intellectual Cultural Heritage
,
2
(6), 50-54.
17.
Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро шаҳри 11 дарвозасининг тарихи ва тақдири (ўлкашунос
ТФ Гелах тадқиқотларида). Тюркоязычные страны. Республиканский научно-методический и
познавательный журнал.
Алмати
,
2
, 6-8.
18.
Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро ўлкашунослиги тарихини ўрганишда СН Юренев
ёзишмаларининг ўрни.
Тошкент: Ўзбекистон Миллий университети хабарлари
, (1), 5-9.
19.
BAXTISHOD, U., & ULUG‘BEK, Q. Y. (2022). MS ANDREEV-THE GREAT EASTERN
SCIENTIST.
International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences
,
2
(3), 120-123.
20.
Болтаев, А. Х. (2019). Исследование С. Юренева в мечети Калян.
Вестник археологии,
антропологии и этнографии
, (1 (44)), 45-53.
21.
Болтаев, А. Ҳ. (2018). Бухоро ўлкашунослиги тарихини ўрганишда СН Юренев
ёзишмаларининг ўрни.
Тошкент: Ўзбекистон Миллий университети хабарлари
, (1), 5-9.
22.
Болтаев, А. Х. (2019). Бухарские коллекционеры. In
Россия-Узбекистан.
Международные образовательные и социально-культурные технологии: векторы
развития
(pp. 142-143).
23.
Болтаев, А. (2020). Бухородаги биринчи музей.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ
(buxdu. uz)
,
1
(1).
24.
Naimov, I., & Toshpo‘latova, S. (2023). MARRIAGE CEREMONY OF TAJIKS IN THE
WORK OF MIKHAIL STEPANOVICH ANDREYEV “TADJIKI DOLINI KHUF”.
International
Journal of Intellectual Cultural Heritage
,
3
(1), 12-16.
25.
Umarov, B. (2021). OLIY TA’LIMDA TALABALAR O ‘QUV-BILUV FAOLIYATINING
PSIXODIDAKTIK ASOSLARI.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)
,
8
(8).
26.
Umarov, B. B. (2021). FAMILY AND MARRIAGE RELATIONS IN NA KISLYAKOV'S
RESEARCH.
Journal of Central Asian Social Studies
,
2
(02), 127-135.
27.
Naimov, I. N. (2021). A coverage of the activities of the Mangitic Emirs in the works of
Ahmad Donish.
International Journal on Integrated Education
,
4
(5), 36-45.
28.
Naimov, I. (2023). AHMAD DONISH ILMIY MEROSIDA ISLOM HUQUQI
MASALALARI.
Scientific journal of the Fergana State University
, (1), 71-71.
29.
Ismat, N. (2021). “MEYORU-Т-TADOYYUN” AS RELIGIOUS AND MORAL
SOURCE.
The Light of Islam
,
2021
(2), 46-54.
30.
Klichev, O. (2020). Scholarships of Emirs of Bukhara.
Oriente moderno
,
100
(1), 57-74.
31.
Кличев, О. А. (2020). Особенности приема посольств Российской Империи в Бухарском
Эмирате во второй половине XIX в.
Россия и мусульманский мир
, (1 (315)), 99-113.
32.
Klichev, O. A. (2016). Discourse to the history of political аgency in the emirate of
Bukhara.
Europaische Fachhochschule
, (8), 14-15.
33.
Umarov, B. (2020). БУЮК ОЛИМ НА КИСЛЯКОВНИНГ ПЕДАГОГЛИК
ФАОЛИЯТИГА НАЗАР.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)
,
1
(1).
34.
Abdurasulovich, K. O. (2023). ACTIVITY OF EDITORS OF" BUKHORONOMA"
NEWSPAPER.
Open Access Repository
,
4
(3), 1385-1388.
35.
Кличев, О. (2020). БУХОРО АМИРЛИГИ ВА РОССИЯ ИМПЕРИЯСИ ЎРТАСИДАГИ
ДИПЛОМАТИК МУНОСАБАТЛАРДА СОВҒА АЛМАШИНУВ ТАРТИБЛАРИ.
Farg'ona
davlat universiteti
, (4), 71-74.
36.
Beshimov, M. (2022). Abdulvahid Munzim-enlightened poet, state and public
figure.
International Journal of Philosophical Studies and Social Sciences
,
2
(6), 52-56.
37.
BESHIMOV, M. (2022). Amir Said Alimkhan and Young Bukhara residents.
International
Journal of Intellectual Cultural Heritage
,
2
(2), 78-83.
38.
Beshimov, M. (2023). ISSUES OF AGGRESSION OF THE RUSSIAN EMPIRE IN THE
WORKS OF MIRZO SOMI.
Modern Science and Research
,
2
(7), 316-321.
39.
Beshimov, M. (2021). Mang'itlar davrida Buxoroda madaniy hayot.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ
ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)
,
7
(7).
40.
UMAROV, B. (2022). ARCHITECTURE OF BUKHARA IN THE ASHTARKHANID
PERIOD.
International Journal of Intellectual Cultural Heritage
,
2
(2), 94-100.
41.
Beshimov, M. (2023). THE HISTORY OF BUKHARA OF THE DOCUMENTS OF THE
QUSHBEGI ARCHIVE IMPORTANCE IN LEARNING.
Modern Science and Research
,
2
(7), 305-
309.
42.
SHAROPOV, D. (2022). ПРАВИТЕЛЬ МАНГЫТОВ ЭМИР ХАЙДАР.
International
Journal of Intellectual Cultural Heritage
,
2
(2), 101-104.
43.
Ravshanovich, S. D. (2022). CURRENTLY, THE PLACE OF AFGHANISTAN IN THE
COMMUNICATION OF CENTRAL AND SOUTH ASIA.
International Journal of Intellectual
Cultural Heritage
,
2
(6), 55-59.
44.
Sharopov, D. (2021). ABDURAZZOQ SAMARQANDIYNING “MATLAI SA'DAYN VA
MAJMAI BAHRAYN” ASARINING O'RGANILISH TARIXI.
Scientific progress
,
2
(1), 358-361.
45.
Nosirov, S. (2022). Sadriddin Ayniy asarlari buxoro inqilobini tarixini o ‘rganuvchi manba
sifatida.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)
,
26
(26).
46.
Sherzod, N. (2023). HISTORIAN SCIENTIST POLAT SOLIYEV IS A RESEARCHER OF
THE HISTORY OF BUKHARA.
International Journal of Philosophical Studies and Social
Sciences
,
3
(3), 32-38.
47.
Bakhtishod, U. (2024). CONSTRUCTIVE ACTIVITIES TO THE SAMANID
RULERS.
Western European Journal of Historical Events and Social Science
,
2
(5), 169-172.
48.
Sherzod O‘ktam o‘g, N., & Komilovich, B. M. (2023). Illumination of socio-economic issues
in Turkestan in the works of Professor Polat Soliyev.
Telematique
,
22
(01), 1278-1282.
49.
Nosirov, S. (2023). TARIXCHI OLIM PO ‘LAT SOLIEV IJODIDA TURKISTON TARIXI
MASALALARINING YORITILISHI.
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz)
,
29
(29).
50.
Umarov, B. (2023). ARAB MANBALARIDA BUXORO SHAHRI TAVSIFI (“KITOB AL-
MASOLIK VAL MAMALIK” MISOLIDA).
ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu.
uz)
,
38
(38).
51.
Umarov B. NA KISLYAKOV TADQIQOTLARIDA BUXORO AMIRLIGIDAGI FEODAL
VA QISHLOQ XO‘JALIGI MUNOSABATLARINING YORITILIShI //ЦЕНТР НАУЧНЫХ
ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz). – 2021. – Т. 6. – №. 6.
