Authors

  • Махсадхон Абдурахмонова

DOI:

https://doi.org/10.71337/inlibrary.uz.science-research.68062

Keywords:

нутқ интонация инкор сўроқ тасдиқ гумон шартлилик

Abstract

Ушбу мақолада тилшуносликда модаллик категорияси, модал сўзлар ва модал ибораларга доир назарий қарашлар ва таҳлиллар хақида сўз боради. Сўз тартиби модалликнинг ифодаси сифатида француз тилида грамматик нуқтаи назадан таҳлил қилиниши, француз ёзувчиларининг асарларида мавжуд бўлган ment суффиксли модал сўзлар ва уларнинг гапдаги таржимаси хақида баён қилинади. Модаллик категорияси мулоҳазанинг умумий мазмунини характерловчи муҳим белгилардан бири ҳисобланади, ва сўзловчининг ушбу мазмунга муносабатини билдиради, яъни унинг воқеликка муносабатини ифодалайди. Модал сўзлар ( лот.modalis-ўлчов, усул) сўзловчининг ўз фикрига турлича муносабатни англатадиган ва фикрнинг аниқлиги, ростлиги, гумонлиги ёки шартлилигини ифодалаш учун ҳизмат қиладиган сўзлардир.

background image

1074

ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Volume 2 Issue 2

МОДАЛ СЎЗЛАРНИНГ СЎЗ ТАРТИБИДА ҚЎЛЛАНИШИ ХУСУСИЯТЛАРИ.

Абдурахмонова Махсадхон Абдуганиевна

Ўқитувчи.

Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиёти университети

Тошкент, Ўзбекистон.

e-mail:

maksadbonu69@gmail.com

https://doi.org/10.5281/zenodo.14902093

Аннотация.

Ушбу мақолада тилшуносликда модаллик категорияси, модал сўзлар

ва модал ибораларга доир назарий қарашлар ва таҳлиллар хақида сўз боради.

Сўз

тартиби модалликнинг ифодаси сифатида француз тилида грамматик нуқтаи назадан

таҳлил қилиниши, француз ёзувчиларининг асарларида мавжуд бўлган

ment

суффиксли

модал сўзлар ва уларнинг гапдаги таржимаси хақида баён қилинади.

Модаллик категорияси мулоҳазанинг умумий мазмунини характерловчи муҳим

белгилардан бири ҳисобланади, ва сўзловчининг ушбу мазмунга муносабатини билдиради,

яъни унинг воқеликка муносабатини ифодалайди. Модал сўзлар ( лот.modalis-ўлчов, усул)

сўзловчининг ўз фикрига турлича муносабатни англатадиган ва фикрнинг аниқлиги,

ростлиги, гумонлиги ёки шартлилигини ифодалаш учун ҳизмат қиладиган сўзлардир.

Таянч сўзлар:

нутқ, интонация, инкор, сўроқ, тасдиқ, гумон, шартлилик

ОБЪЯСНЕНИЕ НАУЧНЫХ ТЕОРИЙ О КАТЕГОРИИ МОДАЛЬНОСТИ В

ЛИНГВИСТИКЕ, МОДАЛЬНЫХ СЛОВАХ И МОДАЛЬНЫХ ФРАЗАХ.

Аннотация.

В статье рассматриваются теоретические взгляды и анализ

категории модальности в лингвистике, модальные слова и модальные фразы.

В статье

анализируется грамматический аспект порядка слов как выражения модальности во

французском языке, рассматриваются модальные слова с суффиксом ment,

встречающиеся в произведениях французских писателей, и их перевод в речь.

Категория модальности является одним из важных признаков, характеризующих

общее содержание высказывания, и выражает отношение говорящего к этому

содержанию, то есть его отношение к действительности. Модальные слова (от лат.

modalis — мера, метод) — слова, указывающие на различное отношение говорящего к

собственному мнению и служащие для выражения определенности, истинности,

сомнения или условности мысли.

Ключевые слова:

речь, интонация, отрицание, вопрос, утверждение, подозрение,

условное наклонение


background image

1075

ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Volume 2 Issue 2

EXPLANATION OF THE SCIENTIFIC THEORY OF THE CATEGORY OF

MODALITY IN LINGUISTICS, MODAL WORDS AND MODAL PHRASES.

Abstract.

This article discusses the category of modality in linguistics, theoretical views

and analyses of modal words and modal phrases.

The analysis of word order as an expression of modality in French from the grammatical

point of view is presented, as well as modal words with the suffix ment present in the works of

French writers and their translation in speech.

The category of modality is one of the important features characterizing the general

content of the argument, and expresses the speaker's attitude to this content, that is, his attitude

to reality. Modal words (lat. modalis - measure, method) are words that express different

attitudes of the speaker to his own opinion and serve to express the certainty, truth, doubt or

conditionality of the thought.

Key words:

speech, intonation, denial, question, affirmation, suspicion, conditionality.

Модалликни синтактик ифодалашга қуйидагилар киради: сўз тартиби, алоҳида

синтактик конструкциялар ва интонация. Улардан сўз тартиби ва синтактик

конструкциялар, умумий қоида сифатида, хабар қилинаётганнинг алоҳида маъноларини

ифодалайдилар; интонация эса, Ш. Баллининг тўғри қайд қилишича, хабар

қилинаётганнинг алоҳида сўзларига ёки қисмларига тегишли эмас, балки унинг умумий

тузилишида қандайдир яхлитликнинг барқарорлигини намоён қилади.

1

Модалликни

ифодалашнинг ҳар бир турининг маъносини ва шаклларини алоҳида қараб чиқамиз.

1. Сўз тартиби модалликнинг ифодаси сифатида. Сўз тартиби модалликнинг

ифодаси сифатида француз тилида гап бўлакларининг катта барқарорлиги ва кетма-

кетлиги туфайли рус тилига қараганда анча чекланган қўлланилишга эга. Шундай бўлса-

да, айнан модаллик маъноси, биринчи навбатда, бу тилда уни мулоҳазанинг умумий

мазмунига бўйсундириб, одатдаги сўз тартибини бузади.

Француз тилидаги сўз тартиби ҳақида тадқиқотчиларнинг хилма-хил фикрлари

мавжуд, шу билан бирга улар ўртасида турли хилдаги келишмовчиликлар ҳам бор. Мисол

учун, кўпинча модал маънога эга бўлган -ment суффиксли равишлар тўғрисида, биз

кўрдик-ки, ҳамма тадқиқотчилар ҳам уларнинг гапдаги тартибини бир хилда

баҳоламайдилар. Айрим тадқиқотчилар, бу равишлар модаллик ифодаси бўлган ҳолларда

гапнинг бошида турадилар, деб ҳисоблайдилар.

2

Бошқалари эса, бу равишлар ёки гапдан

1

Ch. Bally. Linguistique générale et linguistique française, p. 37.

2

F. Brunot. La pensée et la langue, p. 514.


background image

1076

ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Volume 2 Issue 2

олдин келадилар ёки ундан кейин келадилар, деб ҳисоблайдилар.

3

Ниҳоят, учинчилари бу

равишлар гапнинг ҳам бошида, ҳам охирида ва ҳам ўртасида бўлишлари мумкин, бунинг

устига бу равишларнинг жойлашуви улар ҳамма гапга умуман тегишли бўлганида

мумкин, деб тан оладилар. Бундай қоидага мисол бўлиб қуйидаги гаплар хизмат

қилишлари мумкин: Naturellement il a refusé de venir, ‒ Il a refusé de venir, naturellement, ‒ Il

a, naturellement, refusé de venir.

4

Ҳозирги француз ёзувчиларининг асарларида кўриб чиқилаётган равишларнинг

тартибини кузатиш кўрсатадики, ушбу равишларнинг гапдаги ўринлари ўзларининг чуқур

сабабларига эгадирлар. Бу равишларнинг кўриб чиқилаётган француз ёзувчилари

асарларида heureusement, simplement, sûrement, seulement каби равишларнинг

қўлланилиши тўғрисидаги маълумотларни келтирамиз.

Heureusement кўриб чиқилаётган асарларда етарли даражада кўп учрайди. Аксарият

кўпчилик ҳолларда биз уни гапнинг бошида, камроқ ўртасида ва охирида учратамиз.

Ҳақиқатан, кўриб чиқилаётган асарлардаги тахминан

heureusement

ли 10 та гапнинг

саккизтасида

heureusement

гапнинг бошида туради, битта гапда – ўртасида ва битта гапда

охирида учратамиз.

Heureusement гапнинг бошида:

‒ Ça devient Heureusement, il y a plusieurs sorties (Bonte, Le chemin, p. 30).

‒ Colomb a tout d’un coup tendu l’oreille; heureusement, Clerget était bien à son poste et

a réussi, par le signal convenu à faire arrêter l’ouvrage immédiatement (Cogniot, L’évasion, p.

23).

‒ Heureusement la fusillade reprend (Aut. Progr, p. 187).

‒ Heureusement, les femmes sont là (Laff., Ceux qui vivent, p. 83).

‒ Heureusement, une fois dégagées l’entrée et la grande fenêtre et la terre jaune

repoussée d’un mètre en un mur oblique où la lumière se laissait glisser avec les éboulis, le beton

avait bu l’humidité , et il faisait beaucoup plus clair (Stil, le premier, p. 31).

‒ Fort heureusement, nous ne restons que 45 minutes sous la pluie (Ўша жойда, 315).

Ажратишда heureusement ни гапнинг бошида ҳам учратамиз:

‒ Des cas comme ça, heureusement, c’est rare dans le peuple (Téry , La porte, p. 44).

Heureusement гапнинг ўртасида:

‒ Personne heureusement ne lui avait reproché d’être en chômage…Morg., Mauv. gr., p.

94).

Heureusement гапнинг охирида:

3

M. L. Müller- Hauser. La mise en relief d’une idée en français moderne, p. 140.

4

Wartbug W. et Zumthor P. ‒ Précis de syntaxe du français contemporain, p. 717.


background image

1077

ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Volume 2 Issue 2

‒ Anne-Marie commençait à aimer son métier et à gagner sa vie, heureusement

(Tr., Les fantômes, p. 106).

Бу гап Э. Триоленинг “Les fantômes armés” асарида мавжуд, бу ерда одатда

heureusement гапнинг бошида туради. Ўйлаш мумкинки, равишнинг ўрни бу ерда гапнинг

мазмуни билан белгиланади: равиш гўё ёзувчининг Анна-Мариянинг ҳаёти ҳақидаги

олдинги хабарларининг хулосасини намоён қилади. Чунки у гўё муаллифнинг Анна-

Мариянинг тақдирига маълум муносабатини кўрсатувчи хотимаси ҳисобланади.

Нeureusement дан фарқли равишда simplement равиши кўриб чиқилаётган

асарларда гапнинг ўртасида ва ниҳоятда камдан-кам охирида қўлланилади. Шу билан

бирга у кўп ҳолларда кесимга, бу кесим феъл кесимми ёки от кесимми, бундан қатъий

назар, тегишли бўлади. Гапнинг бошқа бўлаклари олдида simplemеnt нинг қўлланилиш

ҳоллари ҳаддан ташқари кам бўлади. Феъл кесим билан simplement нинг қўлланилишига

митсоллар келтирамиз:

Le gardien qui se tenait dans la passage vitré… regardait venir Robert et Carapasse…

sans gueuler. Il ouvrit simplement la porte du préau où devait entrer Robert (Tr., Les fantômes,

p. 306).

Мана шу қўлланилишда simplement равиши tout simplement кучайтириш билан ҳам

бўлади:

‒… Il y avait des gens qui lui avaient tout simplement tourné le dos (Ar., Les cloches, p.

111).

‒ Le lieutenant Desgoutte-Valèze ne la voit tout simplement pas (Ўша жойда, 111-бет).

Келтирилган мисолларда кўриб турибмизки, simplement нинг феъл кесим билан

қўлланилиши одатдаги тартибга эга, яъни у содда замонда феълдан кейин, мураккаб

замонда эса ёрдамчи феълдан кейин жойлашади. От кесимда эса бу равиш боғловчи феъл

ва от кесим ўртасида туради:

‒ Ils sont tout simplement le produit d’un régime : le fascisme (Laff., Ceux qui vivent, p.

253).

‒ Ce n’était pas facile de se loger, s’était même simplement impossible (Tr., Les

fantômes, p. 16).

Илгари айтиб ўтилганидек, simplement ни биз гапнинг бошқа бўлаклари билан

камдан-кам учратамиз. Кўриб чиқилаётган асарларда биз уни унга бевосита битишадиган

аниқловчи олдида учратамиз:

‒ Un cafard simplement intolérable… (Tr., Les fantômes, p. 107).

‒ L’ami de Jacquot, que celui avait présenté à Anne-Marie sous le nom de Roland,

simplement, avait une voix d’intellectuel… (Tr., Les fantômes, p. 146).


background image

1078

ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Volume 2 Issue 2

Шундай қилиб,

heureusement

ва

simplement

нинг модал сўзлар сифатида

қўлланилишидаги фарқ шундан иборатки, уларнинг биттаси умуман бутун гапга, бошқаси

‒ биринчи навбатда, унинг алоҳида бўлакларига тегишли бўлади, демак биринчиси бутун

мулоҳазага нисбатан маълум нозик фарқ беради, иккинчиси эса бу нозик фарқни ёки

ҳаракатни (ҳолатни) ёки сифатни таъкидлаб, фақат гапнинг алоҳида бўлагига тўплайди.

Юқорида таҳлил қилинган

-ment

суффиксли равишлардан ўзининг гапдаги ўрни

билан кўриб чиқилаётган асарларда sûrement ажралиб туради. Бу равишни жойига

нисбатан 2 хил ҳолатда – гапнинг ўртасида ва охирида учратамиз. Кўриб чиқилаётган

асарларда sûrement тахминан бир хил миқдордаги ҳолларда, ҳам гапнинг ўртасида, ҳам

гапнинг охирида қўлланилади. Гапнинг ўртасида у, биринчи галда, кесим билан бирга ва

жуда камдан-кам аниқловчи билан бирга ишлатилади, яъни биз худди simplement равиши

каби қўлланилишга эга бўламиз.

5

Кейингисидаги каби, sûrement нинг кесим билан

қўлланилиши ҳам феъл кесим билан, ҳам от кесим билан бир хил бўлиши мумкин, ундан

ташқари, кесимга нисбатан оддий жойни сақлаб қолиш билан, яъни ёки бевосита феълдан

олдин, ёки кесимнинг таркибий қисмлари ўртасида бўлиши мумкин.

Sûrement кесим билан:

‒ … quand il reviendra… il viendra sûrement vous voir … (Tr., Les fantômes, p. 155).

‒ C’est sûrement lui (Ўша жойда, 269-бет).

Sûrement аниқловчи билан:

‒ Le conducteur de la petite voiture est le lieutenant un Tel; un jeune homme sûrement

élégant, avec une voix de salon (Tr., Le premier accroc, p. 359).

Гапнинг охирида қўлланилган sûrement одатда хулоса маъносини қўлга киритади:

‒ C’est une sonnerie de téléphone, sûrement (Tr. , Les fantômes, p. 60).

‒ Il ne voudra pas avoir l’air plus ignorant que toi, il acceptera sûrement

(Cogniot, L’évasion, p. 25).

Ушбу гапларда sûrement мулоҳазанинг ҳаммасига тегишли бўлади; у гапнинг

ўртасида бўлган пайтларида, биринчи галда, ўзи битишаётган бўлакка тегишли бўлади.

Келтирилган равишларнинг ҳозирги Франциянинг прогрессив ёзувчилари

асарларида қўлланилиши тан олишга ҳамма асос берадики, В. Вартбург ўзининг -ment

суффиксга эга бўлган модал маъноли равишлар бутун гапга тегишли бўлган пайтларида

гапнинг бошида, ўртасида ва охирида туриши ҳақидаги ўз фикрини етарли даражада

5

Қайд қилиш керакки, баъзи бир тадқиқотчилар айрим ҳолларда равишларнинг ҳақиқий тартибининг

аҳамиятини таъкидлайдилар; ҳа, масалан, Блинкенберг ўзининг “L’ordre des mots en français modеrne” (Ⅱ
қисм, 155-156-бетлар) ишида -ment суффиксли равишнинг сифатнинг аниқловчи вазифасидаги ўрни одатда
сифатдан олдин, деб кўрсатади; бироқ айрим ҳолларда у сифатдан кейин туриши мумкин, бу билан энг катта
ифодалиликни қўлга киритади (… la place exceptionnelle rendait à celui-ci toute son expressivité primitive).


background image

1079

ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Volume 2 Issue 2

асослай олмаган. Келтирилган мисоллар кўрсатади-ки, гапнинг ҳаммасига, биринчи

навбатда, гапнинг бошида ва охирида турган ўша модал маъноли равишлар кирадилар.

REFERENCES

1.

Виноградов В.В. О категории модальности и модальных словах в русском языке -

Избранные труды. Исследования по русской грамматике. - М.: Наука. 1975. - С. 54 -

87.

2.

Ёқубов Ж.А. Модаллик категориясининг мантиқ ва тилда ифодаланишининг

семантик хусусиятлари. - Т.: Фан, 2005. - 224 б.

3.

Нурмонов А. Маҳмудов Н. ва бошқ. Ўзбек тилининг мазмуний синтаксиси. - Т.:

Фан, 1992. – Б. 80-89.

4.

Панфилов В. 3. Категория модальности и ее роль в конституировании структуры

предложения и суждения ВЯ. - М., 1977. № 4.

5.

Распопов И.П. Заметки о синтаксической модальности и модальной квалификации

предложения. – В. кн.: Синтаксис и интонация. Вўп.2. Уфа, 1973.

6.

Н.Қ.Турниёзов Нутқ ва унинг эгоцентрик характери хусусида баъзи мулоҳазалар

Тил ва нутқ систем-сатҳ талқинида. Самарқанд ДЧТИ, 2005. - Б. 21-22 .

7.

Morgane Mauvais-Grammier. “Les tribulations d’une âme en quête de rédemption”,

P,1892 p.59.120

8.

Tristan Bernardning “Les Fantômes”,P,1919 p156

9.

Pierre Bonte “Le chemin”, P

,

1952.p320.

10.

Morgane Mauvais-Grammier. “Les tribulations d’une âme en quête de rédemption”,

P,1892 p.94.120.

11.

Tristan Bernardning “Les Fantômes”,P,1919 p106.

References

Виноградов В.В. О категории модальности и модальных словах в русском языке - Избранные труды. Исследования по русской грамматике. - М.: Наука. 1975. - С. 54 - 87.

Ёқубов Ж.А. Модаллик категориясининг мантиқ ва тилда ифодаланишининг семантик хусусиятлари. - Т.: Фан, 2005. - 224 б.

Нурмонов А. Маҳмудов Н. ва бошқ. Ўзбек тилининг мазмуний синтаксиси. - Т.: Фан, 1992. – Б. 80-89.

Панфилов В. 3. Категория модальности и ее роль в конституировании структуры предложения и суждения ВЯ. - М., 1977. № 4.

Распопов И.П. Заметки о синтаксической модальности и модальной квалификации предложения. – В. кн.: Синтаксис и интонация. Вўп.2. Уфа, 1973.

Н.Қ.Турниёзов Нутқ ва унинг эгоцентрик характери хусусида баъзи мулоҳазалар Тил ва нутқ систем-сатҳ талқинида. Самарқанд ДЧТИ, 2005. - Б. 21-22 .

Morgane Mauvais-Grammier. “Les tribulations d’une âme en quête de rédemption”, P,1892 p.59.120

Tristan Bernardning “Les Fantômes”,P,1919 p156

Pierre Bonte “Le chemin”, P, 1952.p320.

Morgane Mauvais-Grammier. “Les tribulations d’une âme en quête de rédemption”, P,1892 p.94.120.

Tristan Bernardning “Les Fantômes”,P,1919 p106.