132
Одно из главных преимуществ модели - сокращение времени и расходов со
стороны заказчика, а также возможность исправлять и улучшать процессы строительства
на всех этапах его формирования [4].
Технология информационного моделирования делает заказчика полноправным
участником строительства. Он может визуализировать то, каким будет объект и вносить
коррективы по ходу работы. Для эффективной работы модели необходимо создать
единую информационную среду, которая сможет обеспечить моментальный доступ к
данным всех участников проекта. Так как, к цифровой BIM модели привязываются
массив данных.
Заключение можно отметить, что современные программы применяемых в BIM
способны воспроизводить виртуальную реальность, позволяющую воссоздать
строительный объект и оценить ход строительства
.
ИСПОЛЬЗОВАННЫЕ ЛИТЕРАТУРЫ
1. Теличенко В. И. и др. Технология строительных процессов. Учеб. для строит.
Вузов. М.: Высш. шк., 2005. - 392 с
2. Изотов В.С. и др. Основы технологии строительных процессов. Учеб. пособие.
– Казань: Изд-во КГАСУ, 2013. – 103 с.
3.Байбурин, А. Х., Кочарин Н. В. Применение цифровых технологий в
строительстве. Учеб. пособие. Издательство ЗАО «Библиотека А. Миллера». Челябинск,
2020. - 167 с.
4.https://rg.ru/2023/04/07/cifrovye-modeli-zdanij-umenshaiut-oshibki-i-ekonomiat-
КЎП ҚАВАТЛИ КАРКАСЛИ БИНОЛАРНИНГ АСОСИЙ ЮК КЎТАРУВЧИ
КОНСТРУКЦИЯЛАРИНИ ЎЗАРО БИРИКИШИ ВА УЛАРНИНГ
ЗИЛЗИЛАБАРДОШЛИГИНИ ОШИРИШ ЙЎЛЛАРИ
доцент Норов Нусиратжон Нуралиевич
докторант Мингяшаров Абдураҳим Хўроз ўғли
Тошкент архитектура-қурилиш университети, (Ўзбекистон)
талабаси Турсунов Диёрбек Азамиддин ўғли
Турин политехника университети
Аннотация. Ушбу мақолада темир-бетон синчли бинода устунларнинг
тўсинларлар билан бирикиш бурчаклари шаклларининг бино деформация-кучланганлик
ҳолатига таъсири ўрганилган ва бинонинг техник холатини бахолаб уни холатини
яхшилаш орқали бинонинг хизмат даврини узайтириш хамда зилзилабардошлигини
ошириш кўриб чиқилади.
Калит сўзлар: Темир-бетон, устун, тўсин, бикрлик, бино модели, биноларнинг
зилзилабардошлиги, зилзила ҳудуди, cинчли бинолар, комьпютер дастурлари, ёғоч.
Аннотация данной статье изучено влияние формы углов пересечения колонны с
ригелями на напряженно-деформированное состояние железобетонного каркасного
здания и методика определения технического состояния зданий, и способы усиления с
целью продления срока службы и сейсмической безопасности зданий и сооружений.
Ключевые слова: железобетон, колонна, балка, девственность, модель здания,
сейсмостойкость зданий, зона землетрясения здания, компьютерные программы,
дерево.
Annotation In this article was researched influence of the forms of corners where
crossing the columns with beams on the stressedly-deformed condition of the ferroconcrete
building and the technique of determining the technical state of buildings and ways to
strengthen in order to prolong the life and seismic safety of buildings and structures.
133
Keywords: Reinforced concrete, column, beam, virginity, building model, earthquake
resistance of buildings, earthquake zone
、
buildings, computer programs, wood.
Марказий шахарларда қурилган аксарият бинолар, кўп қаватли бинолар бўлиб,
улар синчли, ғиштли ва йирик-панелли биноларни ташкил қилади. Бинолар конструктив
тизимига
кўра
синчли
бинолар
бошқа
тизимдаги
биноларга
қараганда
зилзилабардошлиги паст бинолар ҳисобланади. Уларнинг зилзилабардошлигини
ошириш бўйича бир неча ишлар амалга оширилган бўлиб, улар қурилиш меъёрлари ва
қоидаларида ўз ечимларини топган. [1]
Синчли бинолар материалига кўра темир-бетон, пўлат ҳамда ёғоч материаллардан
қурилиши мумкин. Аксарият синчли бинолар темир-бетон конструкцияларидан ташкил
топган бўлиб, улар йиғма ёки қуйма тарзда бунёд қилинган. Кўп йиллик тажрибадан
маълумки, синчли биноларда ташқи таъсирлар натижасида бузилишлар асосан устун ва
тўсинларнинг бирикиш тугунларида рўй беради. Шундай экан, синчли биноларнинг
зилзилабардошлигини ошириш, яъни конструкциялардаги ташқи кучлар таъсирида
уринма ва нормал кучланишлар қийматларини камайтириш муҳим ва долзарб масала
ҳисобланади.
Синчли биноларнинг асосий юк кўтарувчи конструкциялари, устун ва тўсинлар
бирикиш бурчаклари шакли тўғри бурчак шаклида бўлиб, уни ўзгартириш орқали бино
конструкциялардаги деформацияланиш-кучланиш ҳолатини ўрганиш муҳим ва
қизиқарли масала ҳисобланади. Бу шаклни тўғри бурчак, ёйсимон ва трапециясимон
шаклларда олиш мумкин.[2].
Маълумки, ёйсимон шаклда муҳим нуқталар ва бурчаклар бўлмаганлиги сабабли
унда кучланишлар концентрацияси пайдо бўлмайди. Тўғри бурчак ва трапециясимон
шаклларда эса, кучланишлар концетрацияси муҳим нуқталарда яъни чизиқлар кесишиш
нуқтасида, бурчакларда пайдо бўлади. Шаклларнинг бу хусусияти бино
деформацияланиш-кучланиш ҳолатига таъсир қилиши бир ҳол бўлганлиги учун, синчли
биноларда устун ва тўсинларнинг бирикиш бурчаклари шаклларини тўғри бурчак,
ёйсимон ва трапециясимон шаклларда олган ҳолда бинони зилзила кучи таъсирига
ҳисоблаб, унинг деформация-кучланганлик ҳолатини ўрганиш муҳим ва долзарб масала
ҳисобланади.
Тарихий обидаларда ҳам, асос призмасининг тўғри тўртбурчак шаклидан барабан
конструкциясининг айлана шаклидаги асосига ўтиш учун девор баландлиги бўйлаб бир
неча арка конструкциялари қурилган ҳамда кўпбурчак шакл пайдо қилинган. Аркалар
сонини кўпайтириш билан, кўпбурчак шаклидан айлана шаклига, яъни барабан
конструкциясининг асосига ўтилган. Обиданинг бу қисми гумбаз ва барабан
конструкцияларида пайдо бўлган зўриқишларни гумбазнинг айлана шаклидан аркалар
орқали тўғритўртбурчак шаклдаги асос призмасига узатилган. Обидаларда бу қисми
мохирона тарзда қурилган бўлиб, кўп йиллик зилзилалар таъсирида бузилмасдан, ташқи
таъсирларни асосга узатиш вазифасини бажариб келаётганлиги кўп йиллик тажрибадан
маълум. [3]
Синчли бинода устун ва тўсинлар бирикиш тугунлари шаклларининг бино
зилзилабардошлигига таъсирини ўрганиш мақсадида бурчак шакллари тўғри бурчак,
ёйсимон ва трапециясимон тарзда олинган бўлиб, уларнинг изометриялари 2,3 ва 4-
расмларда ўз аксини топган.
Мисол тариқасида, лойиҳага асосан темир-бетон синчли беш қаватли бино
олинган бўлиб, унинг режадаги ўлчами 18×12 м ни, устунлар кўндаланг кесим ўлчами
0.4×0.4 м ни ва тўсинлар ўлчами эса 0.4×0.6 м ни ташкил қилади (1-расм).
134
Расм.1.
Темир-бетон синчли беш қаватли бино режаси
Мамлакатимиз ер майдони зилзилавий ҳудудда жойлашганлиги сабабли
биноларни лойиҳалашда уларни зилзила кучи таъсирига ҳисоблаш муҳим аҳамият касб
этади. Шунинг учун танланган бинонинг уч ўлчамли модели 9 балл зилзила таъсирига
махсус Solid Edge ва Solid Works дастурлари ёрдамида ҳисобланган бўлиб, олинган
сонли натижалар ўзаро таққосланган.
Solid Works ва Lira Soft дастурлари, чекли элементлар усулига асосланган бўлиб,
уларда олинган сонли натижалар бир хил бўлиши амалиётдан маълум. Solid Works
дастурининг Lira Soft дастурига нисбатан қулайлиги ҳисобланадиган модел
яратилишида унга исталган шаклни олиш имконияти мавжудлигидадир.
Бино модели зилзила кучи таъсирига компьютер дастури орқали ҳисобланишида
конструкциялардаги нормал ва уринма кучланишлар изополялари қуйидаги формулалар
асосида ҳисобланган. [4]
Y
J
M
Z
J
M
F
N
z
z
y
y
+
−
=
(1)
)
(
2
2
2
2
1
1
,
,
,
,
z
y
z
y
êð
z
y
z
y
ß
ß
F
M
F
Q
+
=
(2)
бу ерда:
N- бўйлама куч;
F- стержен кўндаланг кесим юзаси;
M
y,
M
z
– ўқлар бўйича эгувчи моментлар;
J
y
,
J
z
- стержен кўндаланг кесим юзасидан ўқларга нисбатан олинган инерция моментлар;
Z, Y- стержен кўндаланг кесим юзасида сиқиладиган зона узунликлари;
Расм.2.
Устун ва
тўсинларнинг бирикиш
бурчаги тўғри бурчак
шаклда
Расм.3.
Устун ва
тўсинларнинг бирикиш
бурчаги ёйсимон шаклда
Расм.4.
Устун ва
тўсинларнинг бирикиш
бурчаги трапециясимон
шаклда
135
Q- кесиб ўтувчи куч;
M
кр
- эгувчи момент;
Я
y1,
z
1
, Я
y2,
z
2
- стержен кўндаланг кесимидаги ядро масофалари.
Олинган бино модели зилзила кучи таъсирига бўйлама ва кўндаланг йўналишларда
ҳисобланган бўлиб, ҳисоб натижалари 1 ва 2 - жадвалларда ўз аксини топган.
Жадвалларда ҳисоб натижаларига асосан бинонинг ўқлар бўйича нормал, уринма
кучланишлари ва кўчишлари қийматлари келтирилган. Бунга кўра бино
кўндаланг
йўналишда тебранганида шу йўналиш бўйича уринма кучланиш қиймати устун ва
тўсинлар бирикиш бурчаги тўғри бурчак шаклидаги бино конструкцияларидаги
қийматларга нисбатан ёйсимон шаклда 1% га, трапециясимон шаклда эса 31% га, нормал
кучланиш қиймати ёйсимон шаклда 9% га, трапециясимон шаклда эса 48% га, кўчиш
қиймати ёйсимон шаклда 15% га, трапециясимон шаклда эса 23% га камайганини
кўришимиз мумкин.
Бино бўйлама йўналишда тебранганида шу йўналиш бўйича уринма кучланиш
қиймати устун ва тўсинлар бирикиш бурчаги тўғри бурчак шаклидаги бино
конструкцияларидаги қийматларга нисбатан ёйсимон шаклда 2.6% га ошганини,
трапециясимон шаклда эса 42% га камайганини, нормал кучланиш қиймати ёйсимон
шаклда 9% га, трапециясимон шаклда эса 36% га, кўчиш қиймати ёйсимон шаклда 14%
га, трапециясимон шаклда эса 24% га камайганини кўришимиз мумкин. Бинонинг бошқа
йўналишлар бўйича уринма, нормал кучланишлари ҳамда кўчишлари қийматлари ҳам
устун ва тўсинлар бирикиш бурчаклари шакллари трапециясимон шаклда бўлганида,
қолган шаклларга нисбатан қийматлари сезиларли даражада камайганини кўришимиз
мумкин.
Маълумки зилзила таъсирида биноларда асосий бузилишлар уринма
кучланишларнинг ҳисобига пайдо бўлишини ҳисобга олсак, устун ва тўсинлар бирикиш
бурчаклари шаклларининг бино деформацияланиш-кучланиш ҳолатига таъсирини,
ҳисоб натижаларига асосан, бинонинг кўндаланг йўналишда тебранишида, шу йўналиш
бўйича қуйида келтирилган уринма кучланишлар изополялари орқали кўриш мумкин (5,
6 ва 7 - расм).
Бино Y ўқи
бўйича
тебранганида
Энг катта кўчиш
y
0
(см)
Энг катта нормал
кучланиш
σ (кгс/см
2
)
Энг катта уринма
кучланиш
τ (кгс/см
2
)
Х ўқи
бўйич
а
Y ўқи
бўйич
а
Z ўқи
бўйич
а
Х ўқи
бўйича
Y ўқи
бўйича
Z ўқи
бўйича
ХY
текисли
ги
бўйича
XZ
текисли
ги
бўйича
YZ
текисл
иги
бўйича
Бирикиш
бурчаги тўғри
бурчак
шаклида
0.03
5
0.19
49.5
162
387
16.8
24.8
64.5
Бирикиш
бурчаги
ёйсимон
шаклида
0.022
4.3
0.15
40.3
149
378
13.1
26.3
66.2
Бирикиш
бурчаги
трапециясимон
шаклида
0.018
3.8
0.14
30
108
303
12.8
33.8
37.9
136
5-расм.
Устун-тўсин бирикиш бурчаги тўғри бурчак шаклида
бўлганида бинодаги уринма кучланишлар изополияси
6-расм.
Устун-тўсин бирикиш бурчаги ёйсимон шаклида
бўлганида бинодаги уринма кучланишлар изополияси
7-расм.
Устун-тўсин бирикиш бурчаги трапециясимон шаклида
бўлганида бинодаги уринма кучланишлар изополияси
Қилинган ҳисоб натижаларига асосан синчли биноларда устунларнинг тўсинлар
билан бирикиш бурчаклари шаклларининг бино зилзилабардошлигига таъсири бўйича
қуйидагиларни хулоса қилиш мумкин:
1.
Шаклларда
кучланиш
концентрацияси
хусусиятининг
бино
деформацияланиш-кучланиш ҳолатига сезиларли даражада таъсирини кўриш мумкин.
2.
Трапециясимон шаклнинг, тўғри бурчак ва ёйсимон шаклларга нисбатан
синчли бино зилзилабардошлигига ижобий таъсири сезиларли даражада катта бўлади.
137
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ
1. ҚМҚ 2.01.03-19 Зилзилавий ҳудудларда қурилиш. -Тошкент, 2019 й.
2. Поляков С.В. Последствия сильных землетрясений. -М.: Стройиздат, 1978.-311
б.
3. Булатов М.С. Геометрическая гармонизация в архитектуре Средней Азии IX-
XV вв.
-М.: Наука, 1976.-380 б.
4. Набиев А.Н., Хасанов С.М. Материаллар қаршилиги. –Тошкент. 2005.-120 б.
5. Nuralievich N. N. et al. DESIGN OF RESIDENTIAL BUILDINGS TAKING INTO
ACCOUNT THE CONSEQUENCES OF CLIMATE CHANGE IN UZBEKISTAN //Spectrum
Journal of Innovation, Reforms and Development. – 2022. – Т. 3. – С. 204-208.
6. Norov N. et al. Use Of Solar Heating Systems AS An Element Of A Passive House
//Academicia Globe. – 2021. – Т. 2. – №. 09. – С. 38-43.
7. Mingyasharov A., Khakimov G, Islamova N."Main aspects of energy con-servation
in civil engineering."
Open Access Repository
9.4 (2023): 116-123.
8. Nuraliyevich N. N., Djumanazarovna K. Y. Development of volume-planning and
constructive solution of houses with solar heat supply //European science review. – 2018. – №.
5-6. – С. 313-315.
9. N.N. Norov “Development of space-planning and constructive solutions for an
energy-efficient residential building with solar heating”. VESTNIK TashGTU magazine, 2016,
No. 4
10. Норов Н. Н., Абдуллаев У. Р. ЭНЕРГОЭФФЕКТИВНЫХ ТЕХНОЛОГИЙ С
СОЛНЕЧНЫМИ СИСТЕМАМИ ТЕПЛОСНАБЖЕНИЯ В СЕЛЬСКОМ КОМПЛЕКСЕ
//Ta’lim fidoyilari. – 2023. – Т. 3. – №. 2. – С. 48-50.
11. N.Islamova, A.Mingyasharov, “Improving the energy efficiency of a passive PCM
system using controlled natural ventilation ” Bulletin of Science and Education 7.1 (2022) 41-
43.
12. ШНҚ 2.01.01-22. Климатические и физико-геологические данные для
проектирования.
13. Yusupov U., Mingyasharov A. “Energy efficiency of industrial premises of
industrial buildings” 7.1 (2021) 33-35.
14. А. Мингяшаров “Influence of "Green roof" on energy efficiency of buildings”
Наука, техника и образование 7.1 (2020) 95-97.
15. Khakimov, Ghazar, et al. "The world practice of the construction of modern
buildings with an energetic and low energy need and the prospects for its use in the conditions
of Uzbekistan."Interpretation and research 1.19 (2023).
16. U. Djurayev, A Mingyasharova “Determination of the technical condition of
buildings and structures on the basis of verification calculations “ journal Problems of
Architecture and Construction (2019): 37-393.
УДК: 378 510 589
ОЗНАКОМЛЕНИЯ СТУДЕНТОВ С МЕТОДАМИ МАТЕМАТИЧЕСКОГО
МОДЕЛИРОВАНИЯ, ДЛЯ РАЗВИТИЯ УМЕНИЯ ОРГАНИЗАЦИИ
ПРОИЗВОДСТВОМ
Юсупов Хамза Ибодович, канд. техн. наук, профессор, Матгозиев Хусан Мелибоевич,
канд. техн. Наук, Ахмадиёров Улугбек Солижонович, канд. техн. наук, доцент,
Ташкентский архитектурно – строительный университет, Узбекистан
usa190380@mail.ru, usa190380@gmail.com
Аннотация: В статье излагается методики обучения методам моделирования,
позволяющим некоторыми процессами управлять, т.е. допускать использование