Решения по обеспечению сейсмостойкости и сейсмобезопасности многоэтажных жилых зданий

CC BY f
253-258
0
0
Поделиться
Норов, Н., Бобокулов, А., & Худайназарова, Ю. (2023). Решения по обеспечению сейсмостойкости и сейсмобезопасности многоэтажных жилых зданий. Сейсмическая безопасность зданий и сооружений, 1(1), 253–258. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/seismic-safety-buildings/article/view/27512
Нусиратжон Норов, Ташкентский архитектурно-строительный университет
доцент
Акмал Бобокулов, Ташкентский архитектурно-строительный университет
доцент
Юлдуз Худайназарова, Ташкентский архитектурно-строительный университет
старший преподаватель
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье представлена информация о мерах, которые необходимо принять при сейсмостойком проектировании многоэтажных жилых домов и решениях по обеспечению сейсмостойкости жилых зданий, спроектированных для условий Узбекистана.

Похожие статьи


background image

253

- qavatlararo orayopmalarni montaj qilishdagi xatoliklar;
- betonlash ishlarining sifatsiz bajarilishi (beton qorishmasini yetarli zichlanmasligi

natijasida g‘ovakliklar hosil bo‘lishi, armokarkaslarni ochilib qolishi);

- g‘isht devorlarni terishdagi kamchiliklar (g‘ishtlar orasidagi choklar belgilangan

me’yordan ortishi, loyihada belgilangan pardadevorlarni asosiy devorga biriktirish
elementlarini bajarilmasligi);

- qurilish ob’yektlarining vaqtinchalik yopiq to‘siqlar bilan o‘ralmasligi, ob’yektda

majburiy yuritilishi lozim bo‘lgan texnik ijro hujjatlarining (umumiy jurnal, materiallarning
kirim nazorati, maxsus ishlar, beton, payvand, texnika xavfsizligi jurnallari) yuritilmasligi
va boshqalar.

Yuqoridagi xato va kimchiliklarni oldini olinishida, qurilish ishlarini olib boruvchi

pudrat tashkilotlarini tanlash masalasi ham o‘ta muhim hisoblanadi. Bunda pudrat
tashkilotlarining moddiy-texnik bazasi, ular tomonidan avvalgi yillarda bajarilgan qurilish-
montaj ishlari hajmi va sifati, qurilish tashkilotida doimiy ravishda ishlovchi hodimlar va
mutaxassislarning mavjudligi, ularning bilim va malakaviy saviyalari kabi masalalarga
alohida etibor qaratilishi lozim.

Yuqoridagilarga asosan, mamlakatimiz aholisini zamonaviy, havfsiz, qulay hamda

mustahkam turar joy binolari bilan ta’minlash maqsadida, respublikamiz bo‘ylab
qurilayotgan turar-joy binolarining shaharsozlik normalari va qoidalariga amal qilinishi
holatlari chuqur o‘rganilib chiqilib tahlil etilishi hamda natijalari yuzasidan zaruriy choralar
ko‘rilishi bugungi kunning dolzarb vazifalaridan biridir.

FOYDALANILGAN MANBALAR

1. O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 28.05.2020 yildagi №343-

sonli “O‘zbekiston respublikasi qurilish vazirligi huzuridagi qurilish sohasida nazorat
inspeksiyasi faoliyatiga oid normativ-huquqiy hujjatlarni tasdiqlash to‘g‘risida”gi qarori.

2. https://mc.uz/news/

КЎП ҚАВАТЛИ ТУРАР-ЖОЙ БИНОЛАРИНИНГ ЗИЛЗИЛАБАРДОШЛИГИНИ

ВА СЕЙСМИК ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ ЕЧИМЛАРИ

доцент Норов Нусиратжон Нуралиевич

доцент Бобокулов Акмал Азаматович

катта ўқитувчи Худайназарова Юлдуз Жуманазаровна

Тошкент архитектура-қурилиш университети, (Ўзбекистон)

n.norov1971@mail.ru

Аннотация: Мақолада кўп қаватли турар-жой биноларини сейсмик мустаҳкам

қилиб лойиҳалашда амалга оширилши лозим бўлган чора-тадбирлар тўғрисида ва
Ўзбекистон

шароитида

лойиҳаланадиган

турар-жой

биноларининг

зилзилабардошлилигини ва сейсмик хавфсизлигини таъминлаш ечимлари келтирилган.

Калит сўзлар: сейсмик заифлик , сейсмик мустаҳкамлик, зилзилабардошлик,

сейсмик

фаол

ҳудуд,

конструктив

схема,

деформация,

зилзиланинг

шиддатлилиги, зилзиланинг такрорланиш даражаси.

Аннотация: В статье представлена информация о мерах, которые необходимо

принять при сейсмостойком проектировании многоэтажных жилых домов и решениях
по обеспечению сейсмостойкости жилых зданий, спроектированных для условий
Узбекистана.

Ключевые слова: сейсмическая уязвимость, сейсмическая прочность,

сейсмостойкость, сейсмически активная территория, конструктивная схема,
деформации, интенсивность землетрясений, частота повторяемости землетрясений.


background image

254

Маълумки ер силкиниши табиий офатлар орасида энг кўп қурбонларга ва

мамлакатларнинг иқтисодиётига зарар етказилишига сабаб бўлувчи омил ҳисобланади.
Сўнгги 10 йил мобайнида дунёда содир бўлган фалокатли зилзилалар натижасида 914
минг киши қурбон бўлган, жабрланганлар сони 2,5 миллиондан ортиқ кишини, умумий
иқтисодий зарар эса 360 млрд. долларни ташкил этади[2].

Ўзбекистонда 1966 йилда содир бўлган Тошкентдаги ер силкиниши энг кучли

зилзилалардан бири сифатида тарихда қолган. Бироқ пойтахт тарихида кучли зилзилалар
кўп бўлган. Тарихдан 1924 йилнинг 7 июн, 1946 йилнинг 3 ноябр кунларида ҳам
Тошкентда 7 ва 8 балли зилзилалар бўлгани айтилади. Шунингдек, 1902 йил 16 декабрда
Андижон шаҳрида 8-9 балл, 1976 йил 8 апрелда Бухоронинг Газли шаҳрида 8-9 балли
зилзилалар содир бўлган.

Сейсмология институти академиги Қаҳҳорбой Абдуллабековнинг фикрига кўра,

1966 йилги Тошкент зилзиласидан олдин ерости сувлари, қудуқлардаги сувлар ҳаракатга
келган. Баъзи жойларда сувлар кўтарилиб кетса, айрим жойларда тушиб кетган. Тошкент
зилзиласидан кейин маълум бўлдики, зилзиладан олдин маъданли сувлар таркибидаги
тузлар, газлар, 10 дан ортиқ ҳар хил микроэлементлар таркиби ўзгариб кетар экан. Бу
ўша пайтгача дунё олимларига номаълум бўлган. Бу нарса илк бор Ўзбекистон
Сейсмология институти олимлари томонидан аниқланган.

Зилзиладан олдин ер сиқилиши натижасида тоғ жинслари деформацияга учрайди

ва шундан электромагнит тўлқинлар ажрала бошлайди. Яна, силкинишлардан олдин
ерда ёриқлар пайдо бўла бошлайди. Шунингдек, биологик даракчилар ҳам бор.
Ҳайвонлар югуриб чиқиб кетади, илонлар, ит ва мушуклар ташқарига чиқади. Лекин
бутун дунё бўйича ҳали об-ҳаводек зилзила бўлиш кунини юз фоиз олдиндан айтиб
берадиган махсус хизмат йўқ[3].

Сўнгги йилларда мамлакатимизда сейсмология, иншоотларнинг сейсмик

мустаҳкамлигини ва сейсмик хавфсизликни таъминлаш соҳаларини ривожлантириш
ҳамда соҳа ташкилотларининг фаолияти самарадорлигини тубдан ошириш бўйича кенг
кўламли комплекс чора-тадбирлар амалга оширилди. Бугунги кунда бу соҳалардаги
ислоҳотларни изчил давом эттириш, аҳолининг сейсмик хавфсизлигини таъминлашнинг
янги усулларини жорий қилиш муҳим аҳамият касб этмоқда[5].

Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан “Ўзбекистон Республикаси

аҳолиси ва ҳудудининг сейсмик хавфсизлигини таъминлаш тўғрисида”ги Ўзбекистон
Республикаси Қонуни имзоланган. Мазкур ҳужжат билан мамлакатимиз аҳолиси ва
ҳудудининг

сейсмик

хавфсизлигини

таъминлашнинг

қонуний

асоси

такомиллаштирилган, масъул давлат органларининг бу борадаги ваколатлари
белгиланган. Хусусан, ҳукумат томонидан ҳудудларда сейсмопрогностик мониторинг ва
сув омборларида доимий сейсмологик ва сейсмометрик кузатувларни олиб бориш,
фавқулодда вазиятларда тезкор-қутқарув ишларини ташкиллаштириш, давлат тизими
куч ва воситаларининг зилзилаларга шайлигини таъминлаш, зилзила хавфи ҳақида аҳоли
ва давлат органларини тезкор хабардор қилиш ишлари амалга оширилиши
белгиланган[1].

Қурувчи мутахассислар биноларни лойиҳалаш ва қуриш жараёнларидан олдин

сейсмик заифлик, сейсмик мустаҳкамлик ва сейсмик фаол ҳудуд терминларини
мукаммал билишлари талаб қилинади.

сейсмик заифлик — бинолар ва иншоотларнинг конструкцияларида зилзила

натижасида юзага келиши мумкин бўлган шикастланишлар ҳамда емирилишларнинг
кўрсаткичлари;

сейсмик мустаҳкамлик (зилзилабардошлик) — аҳоли ҳаёти ҳамда мол-

мулкининг хавфсизлигини таъминлайдиган бинолар ва иншоотларнинг зилзила
таъсирига бўлган мустаҳкамлик кўрсаткичлари;

сейсмик фаол ҳудуд — сейсмик жиҳатдан ҳудудлаштириш харитасида

белгиланган, кучли зилзилалар юз бериши эҳтимоли доимо юқори бўлган ҳудуд.


background image

255

Шунингдек, қурилиш жараёнида сейсмик хавфсизлик талабларининг

бажарилиши бўйича доимий назоратни олиб бориш, бино ва иншоотларнинг сейсмик
мустаҳкамлиги бўйича текширувларни ташкиллаштириш, янги қурилган фойдаланишга
топширилаётган бино ва иншоотларни электрон техник паспортларни шакллантириш
ҳамда электрон техник паспортлар асосида бино иншоотни сейсмик заифлиги бўйича
турларга ажратиш ишларида қатнашиш, сейсмик хавфсизликни техник жиҳатдан
тартибга солиш соҳасидаги норматив ҳужжатларни доимий такомиллаштириб бориш
ишларига жалб қилиниши лозим.

Республикамизда сейсмик хавфсизликни таъминлаш объектлари аҳамиятига кўра

4 та тоифага бўлинади:

I тоифа – хавфлилик омили паст объектлар (вақтинча павильонлар, киоскалар,

омборлар, ангарлар, сақлаш музхоналари);

II тоифа – хавфлилик омили ўрта объектлар (якка тартибдаги уй-жойлар (3

қаватгача), оромгоҳлар, умумий овқатланиш ва маиший хизмат пунктлари,
коммуникация тоннеллари, матбаа саноати объектлари, чиқиндини қайта ишлаш,
маиший техника, озиқ-овқат маҳсулотлари корхоналари);

III тоифа – хавфлилик омили юқори объектлар (кўприклар, тоннеллар, йўл

ўтказгичлар, ўрта ва кўп қаватли (3 ва ундан юқори) уйлар ҳамда меҳмонхоналар, таълим
муассасалари, сув ажратиш тармоқлари, қурилиш саноати, пахтани қайта ишлаш
корхоналари, кинотеатрлар, тарихий обидалар);

IV тоифа – хавфлилик омили ўта юқори объектлар (сув омборлари тўғонлари,

гидроэлектр станциялар, мудофаа объектлари, радиактив моддаларни сақлаш, тозалаш
ва кўмиш объектлари, иссиқлик электр станциялари, буғ қозонхоналари, кон-руда,
нефть, газ ва кўмир саноати объектлари, 12 қаватдан юқори бўлган бинолар) [10].

Турар-жой биноларини сейсмик ҳудудларда лойиҳалаш ва қуришнинг ўзига хос

хусусиятларидан энг муҳими бу пойдеворни конструктив ечимини тўғри қабул қилиш
ҳисобланади. Айнан у бинонинг юкланмасини ерга узатади. Мутахассиснинг вазифаси
ҳам асосни, ҳам пойдеворни тўғри лойиҳалашдир. Баланд қаватли бинолар турли
сабабларга кўра кучли зилзилаларга бардош бермаслиги мумкин. Бинонинг асл
тузилиши тўғри қурилмаган бўлиши мумкин, шу сабабли бино зилзила кучига бардош
бера олмайди. Ҳатто ҚМҚ (қурилиш меъёрлари ва қоидалари) га риоя қилган ҳолда ҳам,
кўп қаватли бинони қурилда хато қилиниши мумкин. 1950 йилдан бошлаб Ўзбекистонда
бинолар ҚМҚ бўйича қурила бошланди, Унгача ҳеч қандай меъёрлар бўлмаган, лекин
айни пайтда кўпчилик бинолар ҳали ҳам мустаҳкам турибди. ҚМҚ қоидаларига риоя
қилинган тақдирда ҳам, айрим янги қурилган турар-жой бинолари кучли зилзилага
бардош бермаслиги эҳтимоли бор.

Таҳлиллар шуни кўрсатадики, биринчи қаватида дўкон ёки офислар

лойиҳаланган кўп қаватли турар-жой биноларида кўп ҳолларда пастки қаватларида
лойиҳаланиши керак бўлган қаттиқлик мавжуд эмас. Кўп қаватли турар-жой биноларида
биринчи ва иккинчи қаватлар мустаҳкам юк кўтарувчи деворлардан қурилиши керак,
чунки силкиниш вақтида асосий юкланма айнан пастки қаватларга тушади.
Ўзбекистоннинг барча ҳудудлари сейсмик фаол зоналар ҳисобланади. Буларни қурилиш
вақтида эътиборга олиниши керак, аммо бинонинг сейсмик хавфсизлиги ва сейсмик
чидамлилигига бевосита таъсир қилувчи бошқа кўплаб омиллар ҳам мавжуд. Мисол
учун, агар қурилиш режаси барча жиҳатларни ҳисобга олган ҳолда ишлаб чиқилган
бўлса, аммо қурилиш вақтида заиф материал ишлатилган бўлса, у ҳолда бино зарар
кўради. Агар бино қурилиш меъёрлари ва қоидаларида белгиланган талаблар асосида
қурилган бўлса-да, лекин материаллар сифатли бўлмаса, у бино зилзилага бардош бера
олмайди. Кўп қаватли турар-жой биноларида пойдеворнинг ўзида сейсмик
мустаҳкамлик таъминлангани кўплаб хорижий мамлакатларда кенг тарқалган, бироқ
Ўзбекистонда бу эндигина оммалашмоқда. Шу билан бирга, кўп қаватли турар-жой
биноларининг сейсмик чидамлилигини таъминламаслик нафақат осмонўпар бинолар,


background image

256

балки 12 қаватгача бўлган бинолар учун ҳам дунёнинг аксарият мамлакатларида ҳал
этилмаган муаммо ҳисобланади[9].

Зилзилавий ҳудудларда кўп қаватли турар-жой биноларини лойиҳалашда

қуйидагиларни эътиборга олиш лозим:

а) зилзиланинг шиддатлилиги (балларда);
б) зилзиланинг такрорланиш даражасини.
Зилзиланинг шиддатини ва такрорланиш даражасини зилзилавий ҳудуд

жойлашган аҳоли яшаш пунктларининг харитаси бўйича, ҚМҚ 2.01.03-19 да кўрсатилган
ҳолда қабул қилиш керак.

Зилзилавий ҳудудларда кўп қаватли турар-жой биноларини лойиҳалашда

қуйидагиларга амал қилиш лозим:

- сейсмик зўриқишнинг энг кичик қийматларини таминлайдиган материаллар,

конструкциялар, схемалар қўллаш;

- конструкцияларнинг мустаҳкамлиги ва оғирлиги тенг тақсимланган ҳолда

симметрик конструктив схемаларни қабул қилиш;

- режада тўғри бурчакли параллел жойлашган оралиқларнинг баландликларини

бир хил лойиҳалаш тавсия этилади;

- йиғма элементли бинолар туташган жойларини кучланишлар чегарасидан

ташқарироқда жойлаштириш, конструкцияларнинг яхлитлилигини ва бир жинслилигини
йиғма йирик элементларни қўллаган ҳолда таминлаш керак;

- кўп қаватли турар-жой биноларида чизиқли элементлардан тузилган йиғма

каркасларда тўсинларни устунлар билан бирлаштириш, уларнинг ўзаро уланган
жойларида мустаҳкамликни таминлаш керак.

Биноларнинг зилзилага чидамлилигини таминлаш бўйича тадбирларни

қуйидаги 1-жадвалга асосан ҳисобланган зилзилага қараб аниқланади.

1-жадвал

Бинонинг тавсифи

Қурилиш майдонининг

зилзилавийлик ҳисоби,

баллар

7

8

9

1

Турар-жой ва жамоат бинолари

7

8

9

2

Қурилиш вазирлигининг розилиги билан идора
ёки вазирлик тасдиқлайдиган ўта масъулиятли
бинолар рўйхати

8

9

9

х

3

Шикастланиши ўта оғир оқибатларга олиб
келадиган бинолар (катта ва ўртача вокзаллар,
ёпиқ стадионлар ва бошқалар)

7

хх

8

х

9

хх

4

Зилзила оқибатларини тугатиш вақтида ишлаши
зарур бўлган бинолар (электр ва сув таминоти
тизими, ўт ўчириш депоси, ўт ўчириш тизими ва
бошқалар)

7

хх

8

хх

9

хх

5

Инсон ўлимига сабаб бўлмайдиган қимматбаҳо
жиҳозларга шикаст етказмайдиган ҳамда муваққат
биноларнинг бузилиши

Зилзила таъсирини

ҳисобга олмаганда

х

-

бино қўшимча 1,5 коэффицентга кўпайтирилган, ҳисобланган

зилзилавийлигига мувофиқ юкни кўтаришга мўлжалланган.

хх

-

бино қўшимча 1,2 коэффицентга кўпайтирилган, ҳисобланган

зилзилавийлигига мувофиқ юкни кўтаришга мўлжалланган.

Замонавий механика фанининг ривожланиши ва ундан келиб чиқадиган

қурилиш фанлари бино ва иншоотларнинг қурилиш меъёрлари ва қоидалари асосида
сейсмик таъсирларга мустаҳкамлигини ҳисоблаш имконини беради.


background image

257

Зилзилабардош қурилиш назарияси ва амалиётида ҳисоблашлар ҳамда назарий

ғояларни катта масштабдаги тажриба синовлар ёрдамида текширишлардан ўтказиш
лозим. Бу бино ва иншоотларнинг зилзилабардошлигини ҳамда аҳоли хавфсизлигини
таъминлаш мақсадида халқаро умумқабул қилинган усул ҳисобланади.

Бино ва иншоотларнинг конструкцияларига сейсмик таъсирлар грунтнинг

тебраниши орқали ўтади ва бу жараён иншоотларнинг грунт билан ўзаро таъсири ҳамда
бошқа бир қатор ўзига хосликлари билан характерланади. Шу сабабли бино ва
иншоотларнинг конструкцияларини барпо этишда, уларнинг зилзилабардошлигини
таъминлаш чоралари кўрилиши муҳим ҳисобланади[7].

1-расм.

Ғишт деворларни арматуралаш


Зилзиланинг интенсивлиги зилзила ўчоғидан чиққан энергия миқдорига,

муҳитнинг тузилишига ва грунт шароитига, муҳитнинг эластиклик хоссасига,
иншоотнинг динамик хоссалари (хусусий тебраниш даври, зичлиги, ва бошқалар)га
боғлиқдир[8].

Бино ва иншоотларнинг зилзилабардошлигини таъминлашдаги ислоҳотларнинг

асосий йўналишлари қуйидагилардан иборат:

зилзилабардошликни таъминлашда аҳоли хабардорлигини ошириш бўйича

зарур чораларни белгилаш;

биноларнинг зилзилабардошлигини экспресс аниқлаш усулларини жорий

қилиш;

сейсмик фаол зоналарда жойлашган бино ва иншоотлар майдонининг

зилзилалар оқибатида юз берган деформацияси, силжиши, чўкиши каби омилларни
аниқлашга мўлжалланган радиолокацион космик мониторинг тизимини жорий этиш;

замонавий компьютер дастурий таъминотларини маҳаллий меъёрий ҳужжатлар

базасига интеграция қилган ҳолда бино ва иншоотларнинг зилзилабардошлигини
таъминлаш бўйича вазифаларни амалга ошириш.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ

1.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 30-майдаги “Ўзбекистон

Республикасининг

сейсмик

хавфсизлигини

таъминлаш

тизимини

янада

такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ-144-сонли Фармони.

2.

ҚМҚ 2.01.03-19 “Зилзилавий ҳудудларда қурилиш”. Тошкент-2019й.

3.

Норов,

Нусиратжон,

and

Юлдуз

Худайназарова.

"ПОВЫШЕНИЕ

ЭНЕРГОЭФФЕКТИВНОСТИ ЗДАНИЙ С ИСПОЛЬЗОВАНИЕМ СОВРЕМЕННЫХ
КОНСТРУКЦИОННЫХ

ТЕПЛОИЗОЛЯЦИОННЫХ

СТРОИТЕЛЬНЫХ

МАТЕРИАЛОВ В УСЛОВИЯХ УЗБЕКИСТАНА."

International Bulletin of Applied

Science and Technology

3.9 (2023): 217-222.

4.

Norov, Nusiratjon Nuraliyevich, and Yulduz Xudoynazarova. "TURAR-JOY

BINOLARIDA ENERGIYA ISTE’MOLI HOLATI VA ENERGIYA TEJAMKORLIKNI
TA’MINLASH MASALALARI."

GOLDEN BRAIN

1.1 (2023): 157-159.

5.

Nuralievich, Norov Nusratjon, et al. "DESIGN OF RESIDENTIAL BUILDINGS

TAKING INTO ACCOUNT THE CONSEQUENCES OF CLIMATE CHANGE IN


background image

258

UZBEKISTAN."

Spectrum Journal of Innovation, Reforms and Development

3 (2022): 204-

208.

6.

Norov, Nusratillo, et al. "Use Of Solar Heating Systems AS An Element Of A Passive

House."

Academicia Globe

2.09 (2021): 38-43.

7.

Nuraliyevich, Norov Nusratjon, and Khudaynazarova Yulduz Djumanazarovna.

"Development of volume-planning and constructive solution of houses with solar heat
supply."

European science review

5-6 (2018): 313-315.

8.

Зохидов, М. М., and Н. Н. Норов. "Энергоэкономичное здание." Жилищное

строительство 5 (2003): 29-29.

9.

Маракаев, Р. Ю., and Н. Н. Норов. "Узбекистон шароитида энергия самарали

биноларни лойих, алаш/Укув кулланма." Ўқув-услубий қўлланма. Т., ТАҚИ (2009).

10.

Норов, Н. Н., and У. Р. Абдуллаев. "ЭНЕРГОЭФФЕКТИВНЫХ

ТЕХНОЛОГИЙ С СОЛНЕЧНЫМИ СИСТЕМАМИ ТЕПЛОСНАБЖЕНИЯ В
СЕЛЬСКОМ КОМПЛЕКСЕ." Ta’lim fidoyilari 3.2 (2023): 48-50.

ВОПРОСЫ АДАПТАЦИИ К ИЗМЕНЕНИЮ КЛИМАТА И СМЯГЧЕНИЯ ЕГО

ПОСЛЕДСТВИЙ В ЖИЛИЩНО-СТРОИТЕЛЬНОМ СЕКТОРЕ РЕСПУБЛИКИ

УЗБЕКИСТАН

доц. Норов Нусиратжон Нуралиевич, ст.пред. Худайназарова Юлдуз

Джуманазаровна, исследователь Султонов Максуд Абдушукур ўғли

Ташкентский архитектурно-строительный университет, (Узбекистан)

n.norov1971@mail.ru

Аннотация: В данной статье рассказывается о мероприятиях, в жилищно-

строительном секторе Республики Узбекистан вопросы адаптации к изменению
климата и смягчения его последствий, а также вопросы охраны окружающей среды и
энергоэффективности.

Ключевые слова: адаптации к изменению климата, возобновляемых источников

энергии, энергоэффективности зданий, энергетический аудит, теплоснабжения,
теплоизоляционные материалы, «зеленых» зданий, энергосервис, ресурсоснабжающих
компаний, сенсорные датчики, солнечных систем.

В жилищно-строительном секторе Республики Узбекистан вопросы адаптации к

изменению климата и смягчения его последствий важно рассматривать в увязке с
вопросами охраны окружающей среды и энергоэффективности[1].

За последние 40 лет накоплен богатый зарубежный опыт реализации политики

повышения энергоэффективности в зданиях. В отдельных странах ЕС реализуется
одновременно до 38 мер политики в жилищном секторе, основными из которых
являются:

нормирование параметров энергоэффективности зданий с помощью СНиП;

нормирование параметров энергоэффективности бытового оборудования с помощью
стандартизации;

сертификация

и

маркировка

зданий

и

оборудования

по

уровням

энергоэффективности;

госзакупки только зданий и оборудования высоких классов энергетической

эффективности;

использование механизма энергосервисных контрактов;
повышение энергоэффективности за счет средств ресурсоснабжающих компаний

за счет реализации программ интегрированного энергетического планирования,
управления спросом, схемы белых сертификатов и стандартов энергоэффективности;

финансирование с последующим погашением из счетов за энергоснабжение;

Библиографические ссылки

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 30-майдаги “Ўзбекистон Республикасининг сейсмик хавфсизлигини таъминлаш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ-144 сонли Фармони.

ҚМҚ 2.01.03-19 “Зилзилавий ҳудудларда қурилиш”. Тошкент-2019й.

Норов, Нусиратжон, and Юлдуз Худайназарова. "ПОВЫШЕНИЕ ЭНЕРГОЭФФЕКТИВНОСТИ ЗДАНИЙ С ИСПОЛЬЗОВАНИЕМ СОВРЕМЕННЫХ КОНСТРУКЦИОННЫХ ТЕПЛОИЗОЛЯЦИОННЫХ СТРОИТЕЛЬНЫХ МАТЕРИАЛОВ В УСЛОВИЯХ УЗБЕКИСТАНА." International Bulletin of Applied Science and Technology 3.9 (2023): 217-222.

Norov, Nusiratjon Nuraliyevich, and Yulduz Xudoynazarova. "TURAR-JOY BINOLARIDA ENERGIYA ISTE’MOLI HOLATI VA ENERGIYA TEJAMKORLIKNI TA’MINLASH MASALALARI." GOLDEN BRAIN 1.1 (2023): 157-159.

Nuralievich, Norov Nusratjon, et al. "DESIGN OF RESIDENTIAL BUILDINGS TAKING INTO ACCOUNT THE CONSEQUENCES OF CLIMATE CHANGE IN UZBEKISTAN." Spectrum Journal of Innovation, Reforms and Development 3 (2022): 204-208.

Norov, Nusratillo, et al. "Use Of Solar Heating Systems AS An Element Of A Passive House." Academicia Globe 2.09 (2021): 38-43.

Nuraliyevich, Norov Nusratjon, and Khudaynazarova Yulduz Djumanazarovna. "Development of volume-planning and constructive solution of houses with solar heat supply." European science review 5-6 (2018): 313-315.

Зохидов, М. М., and Н. Н. Норов. "Энергоэкономичное здание." Жилищное строительство 5 (2003): 29-29.

Маракаев, Р. Ю., and Н. Н. Норов. "Узбекистон шароитида энергия самарали биноларни лойих, алаш/Укув кулланма." Ўқув-услубий қўлланма. Т., ТАҚИ (2009).

Норов, Н. Н., and У. Р. Абдуллаев. "ЭНЕРГОЭФФЕКТИВНЫХ ТЕХНОЛОГИЙ С СОЛНЕЧНЫМИ СИСТЕМАМИ ТЕПЛОСНАБЖЕНИЯ В СЕЛЬСКОМ КОМПЛЕКСЕ." Ta’lim fidoyilari 3.2 (2023): 48-50.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов