Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
The importance of the ResearchGate platform in
promoting scientific activity results
Solikha ALLAYAROVA
1
Tashkent State Law University
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received February 2021
Received in revised form
28 March 2022
Accepted 20 April 2022
Available online
15 May 2022
Modern science is constantly developing with digital
technologies. The ResearchGate social network occupies a
special place among the many platforms for promoting,
evaluating and monitoring the results of scientific research. The
ResearchGate platform allows scientists and researchers to
upload, share, discuss, and collaborate on scientific papers.
Given the strong attention to the development of science in our
country, today, every researcher should be active in scientific
and social networks, and in this study we tried to highlight the
content of the ResearchGate platform.
2181-
1415/©
2022 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss4/S-pp5
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
ResearchGate,
Google Scholar,
Scopus,
Web of Science,
research results,
scientific platforms.
Илмий фаолият натижаларини оммалаштиришда
ResearchGate платформасининг аҳамияти
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
ResearchGate,
Google Scholar,
Scopus,
Web of Science,
илмий фаолият
натижалари,
илмий платформалар.
Замонавий илм
-
фан рақамли технологиялар билан
узвий ривожланмоқда. Илмий тадқиқот натижаларини
оммалаштирувчи, баҳоловчи ва мониторинг қилувчи
кўплаб платформалар қаторида ResearchGate ижтимоий
тармоғи алоҳида ўринга эга. ResearchGate платформаси
олим ва тадқиқотчиларга илмий ишларни юклаш, улашиш,
муҳокама қилиш ҳамда илмий ҳамкорликни йўлга қўйиш
имкониятини беради. Республикамизда илм
-
фан ривожига
кучли эътибор қаратилаётган бугунги кунда ҳар бир
тадқиқотчи олим илмий
-
ижтимоий тармоқларда фаол
бўлиши лозимлигини эътиборга олиб, ушбу мақолада
ResearchGate платформасининг мазмунини ёритишга
ҳарақат қилдик.
1
Associate Professor, Candidate of Philosophical Sciences, Tashkent State Law University.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2022) / ISSN 2181-1415
513
Значение платформы ResearchGate в продвижении
результатов научной деятельности
АННОТАЦИЯ
Ключевые
слова
:
ResearchGate,
Google Scholar,
Scopus,
Web of Science,
результаты научной
деятельности,
научные платформы.
Современная наука непосредственно развивается
вместе с цифровыми технологиями. Социальная сеть
ResearchGate занимает особое место среди многих
наукометрических платформах для распространения,
оценки и мониторинга результатов научных исследований.
Платформа
ResearchGate
позволяет
ученым
и
исследователям загружать научных достижений и
результатов, обмениваться опытом, обсуждать научные
проблемы. Учитывая сильное внимание к развитию науки
в нашей стране, сегодня каждый исследователь должен
быть активен в научных и социальных сетях. Исходя из
этого, в данном статье мы постарались осветить контент
платформы ResearchGate.
КИРИШ
Инсоният қўлга киритган барча тажрибалар ҳаётни фаровонлаштириш ва
муаммоларга ечим топишда илм
-
фандан самаралироқ восита йўқлигини
кўрсатмоқда. Сўнгги чорак асрдаги рақамлаштириш ҳозирги кунга келиб глобал
тус олди. Бу ҳолат илм
-
фанда хам акс этмоқда. Виртуал ва электрон кутубхоналар,
илмий маълумотлар базалари шулар жумласидандир. Ҳозирги кунга келиб, юзлаб
илмий платформалар тадқиқотчиларга хизмат кўрсатмоқда. Улардан бири
ResearchGate
илмий
-
ижтимоий
платформасидир.
ResearchGate
–
бу олимлар ва
тадқиқотчилар томонидан ёзилган илмий ишларнинг кенг ўқувчилар оммаси
билан бўлишиш, уларнинг фикр
-
мулоҳазаларини ўрганиш, савол
-
жавоблар
ўтказиш ҳамда илмий ҳамкорларни топиш учун ташкил этилган. Платформа
илмий
тадқиқот
натижаларининг
оммалашувига,
илмий
ҳамкорликнинг
ривож
-
ланишига
ҳисса
қўшади.
Шу
билан
бирга,
сайтда
илмий
тадқиқот
фаолиятини
кўрсатгичлар
кесимида
баҳолаш,
мониторинг
қилиш
имконияти
мавжуд.
МАҚОЛАНИНГ
МАҚСАДИ
Сўнгги
йилларда
илмий
натижаларни
оммалаштириш,
олимлар
ва
талабалар
академик
мобиллигини
ошириш
масаласи
республикамизда
илмий
сиёсатнинг
устувор
вазифалари
сифатида
қайд
этилмоқда.
Шу
боисдан
ушбу
мақолада
илмий
фаолият
натижадорлиги
кўрсатгичларини
оширишга
ҳизмат
қилувчи
ResearchGate
платформасининг
мазмунини
кенгроқ
ёритиш
билан
бирга,
олим
-
тадқиқотчилар
учун
фойдали
жиҳатларини
очиб
беришга
ҳаракат
қиламиз.
МЕТОДОЛОГИЯ
Мақолани тайёрлашда ResearchGate сайтининг
асосий
саҳифаларида
тақдим
этилган
маълумотлар
ҳамда
шу
йўналишда
нашр
қилинган
илмий
мақолалар,
ҳисобот
материалларидан
фойдаланилди.
ResearchGate платформасининг миллий
прототипини ишлаб чиқиш ва фойдаланишнинг SWOT таҳлили амалга оширилди.
Таҳлил натижалари олим ва тадқиқотчиларнинг илмий фаолият натижаларини
оммалаштириш учун миллий платформага эҳтиёж борлигини тасдиқлади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2022) / ISSN 2181-1415
514
АСОСИЙ ҚИСМ
Илмий фаолият натижаларининг электрон платформалар орқали омма
-
лашиши бугунги кун учун учун янгилик эмас. Йирик фанметрик базалар сифатида
Scopus, Web of Science каби платформалар эътироф этилса,
ResearchGate,
Academia.edu, Mendeley
кабилар олимларнинг илмий ҳамкорликни билвосита
муҳокамалар орқали ташкил этиш имконини берувчи илмий
-
ижтимоий
платформалардир. Бу қаторда минтақамиздаги энг йирик
илмий ишлар қидирув
тизими ҳисобланган Google Scholar ҳақида ҳам алоҳида тўхталиб ўтиш лозим.
Фойдаланувчилар Google Scholar каби Scopus, Web of Science платформалари
йирик ҳажмдаги илмий маълумотларни ўзида жамлаган қулай адаптив
интрефейсга эга қидирув тизимлари эканлигини яхши билишади. Аввало, Scopus
ҳақида
тўхталсак.
Scopus (scopus.com)
–
дунёдаги энг
йирик илмий адабиётларни
жамлаган маълумотлар базаларидан бири. У ўзида табиий, ижтимоий
-
гуманитар,
техника, тиббиёт ва санъат йўналишларига оид 41 500 дан ортиқ 7000 та халқаро
нашриётлар таркибига кирувчи даврий нашрларни жамлаган. Scopusни
мутахассислар илмий тадқиқот натижаларининг сифатини қатъий стандартлар
асосида сақлаган ҳолда мунтазам равишда маълумотларни бойитиб, уларни
фойдаланувчилар ва муаллифлар учун қулай тақдим эта оладиган платформа
сифатида
эътироф
этади.
Scopus
маълумотларининг
сифати
етакчи
университетлар ва илмий тадқиқот ташкилотлари томонидан кўп йиллар
давомида эътироф этиб келинмоқда. Шу боис ҳам халқаро рейтинг ташкилотлари
QS World University Rankings, Financial Times ва бошқалар илмий
-
тадқиқот ишлари
кўрсатгичларини айнан Scopus базасидан олади.
Google Scholar
(scholar.google.com)
–
барча йўналишлардаги очиқ илмий
нашрларни ўзида жамлаган бепул қидирув тизими. Фолиятини 2004 йил ноябрь
ойидан бошлаган бўлса
-
да, ҳозиргача сайт бета
-
версияда фаолият юритмоқда.
Ҳозирги
кунда Google Scholar Европа ва Американинг нуфузли йирик нашриётлари
билан ҳамкорликни йўлга қўйган бўлиб, нашр қилинган мақолаларни рўйхатдан
ўтказиш ва тўлиқ ҳажмда тақдим этиш хусусиятига кўра Scopus ва
Web of Science
га ўхшайди. Мутахассислар томонидан платформанинг ишлаш функцияси
Scirus,
CiteSeerX ва GetCITED сайтларига
ўхшаш эканлиги қайд этилган. Google Scholar
нинг реклама шиори сифатида Исаак Ньютоннинг машҳур “девларнинг елкасида
туриб (
standing on the shoulders of giants
)
”
афоризми олинган. Маълумотларга
қараганда, у ўзи эришган илмий ютуқлар сабабини сўрашганда: “Мен девларнинг
елкасида турганим учун бошқалардан узоқроқни кўра олганман”, –
дея жавоб
берган экан.
Web of Science (clarivate.com/webofsciencegroup/solutions/web-of-science/)
–
энг
қадимги (архив маълумотлари 1980 йилдан бошлаб сақланиб келинмоқда)
халқаро библиометрик платформа ҳисобланади. Web of Science гуманитар, табиий
фанлар ва техник соҳаларда олимлар томонидан ёзилган ва етакчи халқаро
журналларда чоп этилган 50 миллиондан ортиқ илмий мақолаларни ўзида
жамлаган. У 33 мингга яқин халқаро журналларни, рус тилидаги икки ярим
мингдан ортиқ журналларни ўз ичига олади.
Шунингдек, Web of Scienceда
муаллифлар, иқтибослар даражаси ҳамда муассасалар ҳақида маълумотлар
мавжуд. Қидирув қулайлиги учун фойдаланувчилар маълумотларни муаллиф,
илмий ташкилот, мамлакат, нашр, мавзу тоифалари бўйича фильтрлашлари
мумкин (ҳудди Scopus даги каби). Мазкур платформадаги маълумотлар ҳар ҳафта
янгиланиб борилади.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2022) / ISSN 2181-1415
515
Келтириб ўтилган платформаларнинг ўхшаш функциялари кўп, улар
орасида энг умумий ва муҳимлари сифатида қуйидагиларни келтириш мумкин:
–
қулай
қидирув имкониятининг мавжудлиги;
–
ишончли нашрлардаги илмий ишларнинг глобал миқёсда оммалашуви;
–
илмий тадқиқот натижаларини мониторингини амалга
ошириш мумкин
-
лиги (Хирше ва бошқа индекслар асосида);
–
илм
-
фан ва ишлаб чиқариш интеграциясини таъминлашга хизмат қилиши;
–
олимлар, ташкилотлар, давлатлараро миқёсда илмий ҳамкорликни йўлга
қўйиш имкониятининг мавжудлиги ва ҳоказо.
Юқоридаги платформалардан ResearchGate, юқорида айтиб ўтганимиздек,
ижтимоий
тармоқ
эканлиги
билан
фарқланади.
Яъни
ResearchGate
(https://www.researchgate.com)
–
бу олимлар ва тадқиқотчилар томонидан ёзилган
мақолаларни кенг ўқувчилар оммаси билан бўлишиш, уларнинг фикр
-
мулоҳазаларини ўрганиш, савол
-
жавоблар ўтказиш ҳамда ҳамкорларни топиш
учун ташкил этилган фойдали ижтимоий тармоқ. Унга 2008 йилда асос солинган.
2014 йилда
Nature
тадқиқот маркази томонидан ўтказилган илмий изланишлар
ҳамда
Times Higher Education
журналида чоп этилган мақолада берилган
маълумотлар шуни кўрсатадики,
ResearchGate
фаол фойдаланувчилар бўйича энг
катта академик ижтимоий тармоқ ҳисобланади.
Сайтда жойланган мақолаларни ўқиш учун рўйхатдан ўтиш талаб қилмаса
-
да, унга аъзо бўлишни хоҳловчилар шахсий аккаунт очган ҳолда рўйхатдан ўтиш
учун муайян илмий муассаса ёки ташкилот доменидаги электрон почта манзилига
эга бўлиши ва тадқиқотчи сифатида чоп этилган илмий иши мавжудлиги
тасдиқланиши керак.
Рўйхатдан ўтиш босқичларини қуйидаги ҳавола орқали батафсил кўриш мумкин
–
https://xn--80aegcaa6cbngm5a6c1ci.xn--p1ai/prodvizhenie-rezultatov-researchgate/.
Сайт аъзоларининг ҳар бирида фойдаланувчи профили мавжуд ва улар
тадқиқот натижаларини, жумладан, мақолалар, маълумотлар, лойиҳалар, саволлар
ва жавоблар, тақризлар, тадқиқот таклифлари, усуллари, тақдимотлар ва дастурий
таъминот манба кодини юклаш имкониятига эга.
Шунингдек, сайтдан фойдаланувчилар бошқа муаллифларнинг фаолиятини
кузатиши ва улар билан маълум бир мавзу хусусида муҳокама қилишлари мумкин.
Фойдаланувчилар, ўз навбатида, бошқа фойдаланувчилар билан ўзаро алоқаларни
йўлга қўйиш билан бирга, ҳам блоклашлари мумкин.
ResearchGate
ижтимоий тармоғининг бошқа илмий маълумотлар базалари
-
дан фарқли жиҳатлари кўп. Улардан бири сайтга нафақат нашр қилинган илмий
ишлар, балки қоралама тадқиқот натижалари, патент, муаллифлик гувномалари,
тақдимотлар, плакат ва бошқа хужжатларни ҳам юклаш мумкин. Сайтга юкланган
қоралама ишланмаларнинг ҳам ижобий, ҳам салбий жиҳатлари бор. Ижобий жиҳат
шунда кўринадики, юкланган илмий ғояларнинг кенг жамоатчилик эътиборига
ҳавола
этилганлиги учун муҳокамалар орқали такомиллашиб бориши мумкин.
Салбий жиҳати сайтда илмий қиймати юқори бўлмаган маълумотларнинг кўпайиб
кетиши билан изоҳланади.
Тадқиқотчилар томонидан ўрганилган маълумотлар шуни кўрсатадики,
фойдаланувчиларнинг шахсий аккаунтга истаган маълумотларни юклаш имко
-
нияти муаллифлик ҳуқуқларининг бузилишига сабаб бўлган
–
бу ҳолат асл
муаллифларнинг сайтга илмий ишларнинг нашриёт версиясини юклаганидан
кейин намоён бўлган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2022) / ISSN 2181-1415
516
Сайтдан фойдаланувчилар шахсий профилларидан ўз тадқиқотларига
қизиқувчиларни
кўриши ва шу билан бирга, у кузатаётган профиллар рўйхати ҳам
бериб борилади.
Сайтда фойдаланувчилар томонидан кўриб чиқилган мақолаларга қисқача
шарҳлар ёзиш учун блог юритиш функцияси ҳам мавжуд. Бу хусусият илмий
мавзуларда муҳокамалар ташкил қилиш, илмий ҳамкорликни ривожлантириш
учун яхши имконият. Шу билан бирга,
ResearchGate
аъзоларга ўзаро бир хил
қизиқишларга эга бўлган фойдаланувчилар билан боғланишни таклиф қилиш
мақсадида фойдаланувчи профилида келтирилган маълумотлар бошқа
фойдаланувчилар ойнасида бериб боради.
Фойдаланувчи муайян мавзу борасида
саволни сайтга жойлаштирганда,
фойдаланувчи профилида айни шу мавзу бўйича тегишли тажрибага эга бўлган
сайт аъзоларига ҳам айни ўша савол юборилади. Шунингдек, сайтдан фойда
-
ланувчилар ўзаро маълумотларни алмашиши, умумий ҳужжатларни таҳрирлаши
ёки шахсий мавзуларни муҳокама қилиши учун шахсий чат хоналаридa хабар ёзиш
имкониятлари мавжуд (
https://www.researchgate.net/ messages).
Шу билан биргаликда, сайтда
ResearchGate
дан рўйхатдан ўтган ташкилот
-
лардаги бўш иш ўринларига эълонлар бериб борилади. Бу ҳар
бир тадқиқотчига ўз
илмий карьерасини ривожлантириш имконини бериш билан бир қаторда, илм
-
фан
ривожининг шаффоф тарзда йўлга қўйилганлининг ҳам белгисидир
(https://www.researchgate.net/jobs?page=1®ions).
ResearchGate
сайтининг ҳозирда 20 миллионга яқин
фойдаланувчиси бор,
унинг энг катта фойдаланувчи базалари Европа ва Шимолий Америка ҳудудидан
эканлиги келтириб ўтилган.
ResearchGate
ўзининг кенг қамровли тармоғида
муҳандислик, информатика, қишлоқ хўжалиги фанлари, тиббиёт, психология ва
бошқа соҳалар иштирокчилари бор. Фойдаланувчилар ичида тиббиёт ва биология
соҳалари билан шуғулланадиганлар кўпчиликни ташкил этади.
ResearchGate
да муаллифлик даражасидаги кўрсаткич
“
RG Score
”
кўринишида нашр этилади ва айтиб ўтиш керакки, бу балл иқтибос таъсири билан
ўлчанмайди.
RG
баллари муаллиф даражасидаги мавжуд кўрсаткичлар билан
боғлиқ
(https://www.researchgate.net/application.researchInterest).
Бироқ сайт
2022 йил июль ойидан RG Scoreни бекор қилиниши сабаблари ҳақида ҳабар
эълон
қилган (
https://www.researchgate.net/researchgate-updates/removing-the-rg-score).
Яна бир муҳим жиҳатни айтиб ўтиш лозим
–
ResearchGate
сайтига
маълумотлар қўшиш, илмий натижаларни киритиш кабилардан тўлов олинмайди.
Сайт тарихи.
ResearchGate
2008 йилда компаниянинг бош директори бўлиб
келаётган вирусолог доктор Ижад Мадиш томонидан шифокор доктор Сёрен
Хофмаер ва дастурчи олим Ҳорст Фиккенсчер билан биргаликда асос солинган.
Сайтнинг ташкилий ишлари Массачюсетс штатининг Бостон шаҳрида бошланган
ва кўп ўтмай Берлинга (Германия) кўчиб ўтди.
2010
йилда компанияни молиялаштиришнинг биринчи босқичи
Benchmark
инвестицион капитал фирмаси томонидан амалга оширилди.
Benchmark
ҳамкори
Метт Колер бошқарув кенгаши аъзосига айланади ва ишларни Берлинга кўчириб
ўтказиш бўйича қабул қилинган қарорида иштирок этди.
The New York Times
газетасининг ёзишича, аввалига веб
-
сайт бир нечта функциялар билан бошланган,
сўнгра олимларнинг фикр
-
мулоҳазалари асосида қўшимча вазифалар ишлаб
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2022) / ISSN 2181-1415
517
чиқилган. 2009 йилдан 2011 йилгача сайт фойдаланувчилари сони 25 000 дан
1 миллиондан ошди. Ҳозирги вақтда сайтда 8 миллиондан ошиқ фойдаланувчи
сайтдан рўйхатдан ўтган.
Сайт мунтазам такомиллаштириб борилади. Питер Тиелнинг асосчилар
жамғармаси (Peter Thiel’
s Founders Fund
) бошчилигидаги сайтни моддий жиҳатдан
молиялаштиришнинг иккинчи босқичи 2012 йил февраль ойида эълон қилинди.
Сайтни такомиллаштириш бўйича компанияда 2011
йилдаги 12 нафар ходимдан
2014
йилда 120 нафарга кўпайди. Ҳозирда унинг 300 нафарга яқин ходими,
жумладан, 100 нафар савдо ишчиси ишлайди.
ResearchGate
тармоғининг рақобатчилари қаторига
Academia.edu
,
Scholar
ва
Mendeley
кабиларни киритиш мумкин.
ResearchGate
сайтида
фойдаланувчи ҳисобига муайян муассаса номини қўшиш ва тадқиқотчиларнинг
нашр этилган илмий ишининг сайтга жойланиши каби қатъий талабларнинг
мавжудлиги ҳамда
Academia.edu
даги аккаунтларнинг юқори фоизи фаол эмаслиги
фойдаланишдаги номутаносибликни яққол ифодалайди.
ResearchGate
ижтимоий тармоғининг кенг омма томонидан қабул
қилиниши.
ResearchGate
платформаси ривожланаётган мамлакатларда иннова
-
цияларни тарғиб қилишда ўша давлатлар олимларини саноати ривожланган
давлатлардаги мутахассислар билан илмий ҳамкорликни йўлга қўйишда муҳим
аҳамиятга эга бўлгани тадқиқотчилар томонидан айтиб ўтилган. Веб
-
сайтнинг
оммалашувида фойдаланишнинг қулайлигини ҳам таъкидлаб ўтиш лозим. Бундан
ташқари,
ResearchGate
олимлар ўртасида муҳим ўзгаришларга олиб келган бир
қанча долзарб мамлакатлараро ҳамкорликда асосий рол ўйнайди.
Умуман олганда
, ResearchGate
ни академик тизим сифатида қабул қилиниши
ижобий тарзда ривожланмоқда, чунки ўрганилган адабиётлар ва манбалар
платформанинг кенг фойдаланувчиларга эга эканлигини кўрсатмоқда.
Хулоса.
Сўзимиз аввалида айтганимиздек, ResearchGate,
Academia.edu ҳамда
Mendeley кабилар ижтимоий тармоқлари орасида ResearchGate барча хизмат
-
ларининг бепуллиги, барча тадқиқотчилар учун очиқлиги ҳамда илмий ишларни
юклаш ва оммалаштириш имкониятининг юқорилиги билан устунликка эга. Шу
боис биз ушбу сайтга прототип сифатида миллий сайт ишлаб чиқиш лойиҳасини
таклиф қиламиз. Изланишларимиз натижасида аксарият ривожланган давлат
-
ларда олимлар фаолиятининг натижадорлигини умумлаштирувчи ҳамда илмий
натижаларни мониторинг қилиш имконини
берувчи миллий сайтлар юрити
-
лишини аниқладик. Шунга кўра, ғоямизни SWOT таҳлили асосида гипотетик
жиҳатдан кўриб чиқсак.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2022) / ISSN 2181-1415
518
1-
жадвал.
Илмий фаолият натижаларини оммалаштирувчи миллий ижтимоий
тармоқнинг яратилишига нисбатан
SWOT (ККИҲ) таҳлили.
Кучли жиҳатлар (Strengths
)
Кучсиз жиҳатлар
(Weaknesses)
1.
Халқаро тажрибанинг мавжудлиги.
2.
Моддий
-
техник таъминот ва мутахас
-
сисларнинг етарлилиги.
3.
Ташкилий
-
ҳуқуқий
чекловларнинг
йўқлиги.
4.
Илмий натижаларни оммалаштириш
-
нинг миллий тизимини яратишга бўлган
эҳтиёжнинг кучлилиги.
1.
Халқаро илмий ҳамкорликни йўлга
қўйишда рағбатнинг етарли эмаслиги.
2.
Илмий тадқиқот натижаларининг
халқаро миқёсда етарлича рақобатдош
эмаслиги.
3.
Рақамли манбалар билан ишлашда
олим ва тадқиқотчиларнинг малакалари
юқори эмаслиги.
4.
Молиялаштириш манбасининг йўқлиги.
Имкониятлар
(Opportunities)
Ҳавф
-
хатарлар
(Threats)
1.
Олим ва тадқиқотчиларнинг илмий
фаолияти самарадорлиги ошади.
2.
Миллий илмий фаолият манзараси
(динамикаси)ни кузатиш мумкин бўлади.
3.
Олимлар орасида илмий ҳамкорлик
кучаяди.
4.
Фан ва ишлаб чиқариш интеграцияси
-
нинг янги виртуал майдони яратилади (бу
тадқиқот
натижаларини
тижоратлаш
-
тириш имкониятини оширади)
5.
Фан, таълим, илмий тадқиқот ташки
-
лотлари орасида соғлом рақобат юзага
келади.
6.
Илмий
фаолиятнинг
рағбатлан
-
тирилиши ёшларнинг илмий тадқиқот
билан шуғулланишига мотивация беради.
7.
Миллий тармоқ тажрибаси Rese
archGate
да ўзбек олимларининг рейтинги ошишига
бевосита таъсир кўрстади.
8.
Истиқболда сайтнинг халқаро илмий
базалар билан ҳамкорлик қилиши тармоқ
-
да (интернетда) ўзбек тилидаги илмий
нашрлар контентининг бойишига ҳисса
қўшади.
1.
Ёши катта ва янгиликларга ҳайрихох
бўлмаган олимларнинг илмий кўрсатгич
-
лари холис баҳоланмай қолиши мумкин.
2.
Сайтдан фойдаланиш малакасини
ўзлаштириш, маълумотлар юклаш, илмий
ишларни оммалаштириш олим ва тадқи
-
қотчилардан
алоҳида вақт талаб қилади
ва иш ҳажмининг ошишига олиб келади.
Гипотетик таҳлилларимизни ҳар бир мутахассис ва ўқувчи яна давом
эттириши мумкин. Лекин умумий хулосалар Ўзбекистон олимлари учун
ResearchGate платформасига ўхшаш миллий рақамли майдонни ташкил қилиш
илм
-
фан ривожига ижобий ҳисса қўшиши мумкинлигини тасдиқлайди.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2022) / ISSN 2181-1415
519
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:
1.
Batooli, Z., Ravandi, S. N., & Bidgoli, M. S. (2016). Evaluation of scientific outputs
of Kashan University of Medical Sciences in Scopus citation database based on Scopus,
ResearchGate, and Mendeley scientometric measures. Electronic physician, 8(2), 2048.
2.
Innovations in Scholarly Communication. 2016. Universiteit Utrecht, accessed
2016-12-02
3.
Jamali, H.R. Copyright compliance and infringement in ResearchGate full-text
journal articles. Scientometrics 112, 241
–
254 (2017). https://doi.org/10.1007/s11192-
017-2291-4
4.
Nicholas D., Clark D., Herman E. ResearchGate: reputation uncovered //Learned
Publishing.
–
2016.
–
Т
. 29.
–
№.
3.
–
С. 173
-182.
5.
Shrivastava, R., & Mahajan, P. (2015). Relationship amongst ResearchGate
altmetric indicators and Scopus bibliometric indicators: The case of Panjab University
Chandigarh (India). New Library World.
6.
Thelwall, M., & Kousha, K. (2017). ResearchGate articles: Age, discipline,
audience size, and impact. Journal of the Association for information Science and
technology, 68(2), 468-479.
7.
Джураев, Р. Х., Цой, М. Н., Данияров, Б. Х., & Гайер, Т. В. (2011).
Интерактивный комплекс в образовательном процессе.
8.
Аллаярова, С. (2021). ЎҚУВ МАШҒУЛОТЛАРИДА “SWOT” ТАҲЛИЛИ
УСУЛИДАН ФОЙДАЛАНИШ ИМКОНИЯТЛАРИ. ЎзМУ хабарлари.
9.
Клочков В. П., Додуева С. Ж., Богодухова Е. Е. Оценивание научных
исследований на базе цифровой платформы [Scopus] //Человек и его ценности в
современном мире. –
2020.
–
С. 25
-34.
10.
Николаенко Г.А. Перспективы использования цифровых следов
исследователей для анализа их коммуникативных стратегий (на примере
социальной
сети ResearchGate // SOCIOLOGY OF SCIENCE AND TECHNOLOGY. 2019.
Volume 10. No. 2. -
С. 93
-109.
–
DOI: 10.24411/2079-0910-2019-12005
11.
Ўзбекистон Республикаси Олий таълим тизимини 2030 йилгача
ривожлантириш
Концепциясини
тасдиқлаш
тўғрисидаги
Ўзбекистон
Республикаси Президентининг Фармони, 08.10.2019 йилдаги ПФ
-5847-
сон.
08.10.2019. https://lex.uz/docs/4545884
12.
Что
лучше
Scopus
или
Web of Science? (internauka.org)
13.
https://ru.wikipedia.org/wiki/ResearchGate
14.
https://scholar.google.co.uk/intl/en/scholar/help.html
15.
https://star-wiki.ru/wiki/ResearchGate
16.
https://www.researchgate.net/
17.
https://www.researchgate.net/press
18.
https://www.topuniversities.com/
