Бадиий талқин ёрдамида психологик таҳлил

CC BY f
493-495
13
4
Поделиться
Тугалов, И. (2022). Бадиий талқин ёрдамида психологик таҳлил . Современные инновационные исследования актуальные проблемы и развитие тенденции: решения и перспективы, 1(1), 493–495. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/zitdmrt/article/view/5215
Исматжон Тугалов, Ўзбекистон Миллий университети Жиззах филиали

Ўзбек тили ва адабиѐти кафедраси катта ўқитувчиси 

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Мақолада бадиий талқинда психологик таҳлил имкониятлари хусусида сўз юритилади. Инсон образини бадиий жонлантиришнинг энг муҳим омили – биринчи навбатда қаҳрамон ички дунѐсини, унинг ҳис ва фикрлари ҳаракатини, онгли ва импульсив тўлғанишларини бадиий кашф этишда қўлланиладиган поэтик воситалар тизимидан иборат насрнинг ўзига хос хусусиятлари психологик таҳлил орқали очиб берилади.

Похожие статьи


background image

493

ma‘lumotlar filtrlanmagan holda bo‗lib, bosqichma-bosqich o‗zlashtirishi zarur bo‗lgan
psixologik-reproduktiv bilimlarni erta anglashiga olib kelmoqda.

Yigitlarni oilaviy hayotga tayyorlashda axborot tahdidlaridan himoya qilishning quyidagi

imkoniyatlariga e‘tibor qaratish o‗rinlidir.

-

Zararli axborotlardan himoyalansh immunitetini hosil qilish.

-

Internet madaniyat, ijtimoiy tarmoqlardagi axloq haqida bilimlar berish.

-

irodani shakllantirish ya‘ni bolik davridan boshlab mehnat qilishga o‗rgatish vatanparvar,

sadoqatli axloqiy fazilatlarni o‗zida mujassamlashtirish.

-

jismoniy sog‗lom rivojlanishda sport mashg‗ulotlariga jalb qilish.

-

yigitlarga kasb tanlash yo‗lini ko‗rsatib berish.

-

Reproduktiv salomatlik haqidagi bilimlarini mustahkamlash.

-

Yigitlarda zararli media o‗yinlar (totaliztor, qimor o‗yinlari) ta‘siriga tushish holatini

tushuncha berish.

-

Kompyuterga tobelik, mobil o‗yinlar va ijtimoiy tarmoqlarning oilaviy hayotga salbiy

ta‘sirini tushuntirish.

Foydalanilgan adabiyotlar ro‗yxati:

1.

Mirziyoyev Sh. M ―Milliy tarqqiyot yo‗limizni qa‘tiyat bilan davom ettirib, yangi

bosqichga ko‗taramiz.‖ Toshkent-―O‗zbekiston-2017‖

2.

Грачев Г.В. Информационно-психологическая безопасность личности: состояние

и возможности психологической защиты. М.: Изд-во РАГС, 1998.С.127.

3.

I. Saifnazarov, F, Saifnazarova, ―Yoshlar va oila – Vatan tayanchi‖

―Ta‘lim nashriyoti‖ Toshkent-2018

4.

V.M.Karimova. Oila psixologiyasi: Darslik. Pedagogika oliygohlari talabalari uchun //

Muallif: - T.: ―Fan va texnologiya‖, 2008. - 170 b.

5.

Muhammadi Maxdum Shohmurodzoda, Fazluddin Iqroruddin, ―Nikoh va oila risolasi‖

«Movarounnahr» Toshkent- 2004

6.

N.U. Najmidinova. Oila tarbiyasida milliy va umuminsoniy axloqiy madaniyatning

o‗rni /– T.: «Adolat», 2016. 224 b.

7.

A. F. Akramova, B. Z. Bilolova, ―Oila ensiklopedyasi‖ Toshkent-2019

8.

Abdurazzoqov. N.K. ―O‗smirlarda axborot-psixologik xavfsizlikni ta‘minlashning

ijtimoiy-psixologik imkoniyatlari‖- Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and
social sciences- 2021.15-iyun. 433-bet.

9.

Sharofitdinov, A, Umidjon, y. (2022). Shaxsiy kamolotda art-terapevtik mashqlar.

Журнал Педагогики и психологии в современном образовании, 2(3).

10.

Shafieva E.I., Murotmusaev K.B., Yusupova Sh.Sh. Deviant behavior: psychological

factors of study. Frontline social sciences and history journal (ISSN – 2752-7018) Volume 02
Issue 03 pages: 32-38 SJIF impact factor (2021: 5. 376) (2022: 5. 561) 32p.

БАДИИЙ ТАЛҚИН ЁРДАМИДА ПСИХОЛОГИК ТАҲЛИЛ

Тугалов Исматжон Хатамович

ЎзМУ Жиззах филиали ―Ўзбек тили ва адабиѐти‖

кафедраси катта ўқитувчиси

Аннотация:

Мақолада бадиий талқинда психологик таҳлил имкониятлари

хусусида сўз юритилади. Инсон образини бадиий жонлантиришнинг энг муҳим омили –
биринчи навбатда қаҳрамон ички дунѐсини, унинг ҳис ва фикрлари ҳаракатини, онгли ва
импульсив тўлғанишларини бадиий кашф этишда қўлланиладиган поэтик воситалар
тизимидан иборат насрнинг ўзига хос хусусиятлари психологик таҳлил орқали очиб
берилади.


background image

494

Калит сўзлар:

психологик таҳлил, бадиий талқин, қаҳрамон ички дунѐси, бадиий

кашф этиш, поэтик воситалар, наср.


Сўз санъати ҳамма даврларда психологик санъатдир. Адабиѐт инсонни тўлақонли

образ сифатида тасвирлашни бошлаган даврлардан эътиборан, том маънода, бадиий
психологизмнинг пайдо бўлганлиги ҳақида сўз юритиш мумкин. Чунки айнан ўша
даврлардан бошлаб адабий қаҳрамон ҳатти-ҳаракатларининг асосини ташқи ҳолатлар
эмас, балки унинг ички эҳтиѐжи – руҳий ҳолати ташкил эта бошлаган эди.

Адабиѐт сўз санъати сифатида яралибдики, унинг бош мавзуси инсон ва яна инсон

бўлиб келар экан, ѐзувчи бадиий маҳорати – тахайюл ва тафаккури имкониятлари инсон
образини ҳар томонлама мукаммал яратишга қаратилади. Инсон образини
юксалтиришнинг энг муҳим омили – биринчи навбатда унинг ботиний оламини очиб
беришдир[1]. Негаки, ташқи олам таъсири ҳам инсон ботинида ўз аксини топади ва бўй
кўрсатади. Шу сабабдан ҳам сўз санъати тарихида ўз овозига эга бўлган ҳар қандай ѐзувчи
инсон руҳиятини бадиий талқин этишнинг турфа хил усул ва воситаларини қўллаган ѐки
кашф этган. Адабий қаҳрамонлар руҳиятини очиш, хоҳиш-интилишлари ва
тутумларининг сабабларини таҳлил этиш орқали китобхон кўнглига йўл топиш ѐзувчилар
бадиий маҳоратини билдириши шак-шубҳасиз. Инсон шахсияти жумбоғини ечишга
уриниш, ҳаѐт моҳиятини англашга, шахс руҳиятини тафтиш ва таҳлил қилишга интилиш –
адабиѐтнинг, хусусан, роман жанрининг бош вазифаларидандир[3].

Адабиѐтшунос

А.Б.Есин

психологик

таҳлилнинг

―жамловчи-белгиловчи‖

(суммарно-обозначающей) шакл билан тўлдиришни таклиф қилади (персонаж фикрлари
ва туйғулари ҳақида ички оламда кечаѐтган ўша жараѐнларни қисқача тавсифлаш,
белгилаш орқали китобхонга хабар бериш усули)[2].

Психологизм асар муаллифи томонидан қаҳрамон ички дунѐсини, унинг ҳис ва

фикрлари ҳаракатини, онгли ва импульсив тўлғанишларини бадиий кашф этишда
қўлланиладиган поэтик воситалар тизимидан иборат насрнинг ўзига хос хусусиятлари
экан, айни пайтда, психологик тавсифда шахснинг индивидуаллаштирилган қирралари
устунлик қилади.

Маълумки, ҳар бир ѐзувчи ижодида психологик тасвир принциплари индивидуал

характер касб этади ва у ўша адиб мансуб бўлган бадиий методнинг ўзига хосликлари
билан белгиланади. Ҳолбуки, ѐзувчиларга ўз персонажлари ички дунѐсини тасвирлашга
кўмаклашадиган айрим умумий йўсин ва усуллар мавжуд. Анъанага кўра, руҳий таҳлил
усуллари ҳақида гап кетганда, аввало, монолог, қаҳрамонларнинг ҳис-туйғу, кечинма ва
фикрларининг муаллиф томонидан баѐн қилиниши назарда тутилади.

Композицион-ҳикоя қилиш шакллари орасида нафақат персонаж томонидан

англанган фикр ва кайфиятлар, балки унинг қалбидаги англанмаган, ―ҳар ерда ҳозиру
нозир‖ муаллифгагина маълум бўлган ҳаракатларни ҳам етказа оладиган учинчи шахс
тилидан ҳикоя қилиш етакчилик қилади. Табиий-ки, бундай ҳикоя орқали инсон ички
олами кенгроқ очиб берилади.

Бадиий сўз устаси, реалист ѐзувчи Л.Толстой ўз ижодининг моҳияти ҳақида сўз

юритар экан, ―Асаримнинг қаҳрамони - мен бутун борлиғим билан севган ва ҳамиша
гўзал бўлиб келган ҳақиқатдир‖,- деб ѐзган эди[4]. Ўзига ҳамиша оҳанграбо каби жалб
этиб келган буюк даҳо ѐзувчи Толстой бадиий ижодининг асосини ҳам ҳақиқат ташкил
этади. Ёзувчи ижодидаги реал ҳаѐтни талқин этишдаги ҳаққонийлик инсон ички
оламини тўлақонли талқин этиш орқали очиб берилади.

Л.Толстой қаҳрамонларининг руҳий олами – бу тўлақонли ва атрофлича тасвир

этилган оламдир. Ёзувчининг ўзи бир неча бор инсон қалби, ҳис-туйғулари, унинг шахси
кўп қиррали эканлиги, бир-бирига мос тушмайдиган ва ҳатто бир-бирини инкор этадиган
ўзига хос жиҳатлардан иборат деб таъкидлаган.

Лев Толстой инсон қалбини, руҳий оламини тасвирлар экан, инсон жамият ҳаѐтидан

айро туша олмаслигини, қарама-қаршиликлар, зиддиятлар ҳамиша мавжудлигини, одам ва


background image

495

олам кураши том маънодаги кураш эканлигини, бу жараѐнда инсон ўзининг бор
имкониятлари – интеллектуал, ҳиссий, физиологик хусусиятларини ишга солишини очиб
беради. Бунга мисол қилиб ѐзувчининг ―Уч ўлим‖ ҳикоясини олишимиз мумкин. Ҳикояга
талқин учун жалб қилинган манба – уч ўлимдан иккитаси инсоннинг физиологик ўлими
бўлса, учинчи ўлим – навқирон қайин дарахтини кесиб аравакаш қабри устига ўрнатилган
хочдир. Ёзувчининг маҳорати шундаки, нафақат табиатнинг бир бўлаги инсон, балки
табиатнинг ўсимлик олами ҳам Аллоҳ мўъжизаси эканлиги, навқирон қайин ҳали ўсиб
забардаст дарахт бўлиши, шовуллаган япроқлари баҳор ва куз кўринишларида ҳаѐт мангу
эмаслигини, яшаш бахти ва завқи ҳам иноят эканлигини таъкидлагандек бўлади.

Лев Толстойга хос табиатни жонлантириш ва улуғлаш услубини жаҳон

адабиѐтининг етук адиблари ижодида ҳам кузатиш мумкин. Масалан, инглиз адиби
У.Уитменнинг юқори пафосда ѐзилган лирик прозаси, ўзбек адиблари Миртемир, Тоғай
Мурод ижодида табиатнинг жонли манзаралари талқин этилган.

Қалб кечинмаларининг психологик таҳлили юксак бадиий маҳорат билан берилган

асарлари сирасига ѐзувчининг ―Анна Каренина‖ романи ҳам киради.[5]

―Анна Каренина‖ романи Лев Толстой бадиий-эстетик концепциясининг бадиий

инъикоси сифатида юзага келган асардир. Асар ғоясида ѐзувчининг эстетик концепцияси
намоѐн бўлар экан, роман поэтикасида Толстой қарашлари Иван Каренин, Анна Каренина,
Владимир Вронский образлари орқали очиб берилади.

―Анна Каренина‖ романига хос психологик таҳлил ѐзувчининг фалсафий

қарашларидан келиб чиқиб олиб борилади. Шу сабабдан ҳам Толстой бадиий услуби
психологик таҳлилга асосланган бўлса-да, асарда фалсафийлик устувор бўлганлиги
сабабли роман тамойили реалистик фалсафий роман деб белгиланади.

Инсон руҳий ҳаѐтининг нозик қонунларини билиш Толстойга бадиий образлар

руҳий ҳолатини яратишда, характерларнинг ўзига хос томонларини очиб беришда жуда
қўл келади,- деб таъкидлайди рус танқидчиси Н.Г.Чернишевский. Реалистик тамойилда
яратилган образга хос инсон ҳаѐтини мураккаб, узлуксиз ва давомий жараѐн сифатида
шартлилик даражасида очиб берилиши ва шунга монанд жанрнинг яратилиши дунѐ
адабиѐти тарихида Лев Толстойга буюк психолог-адиб деган эътирофни олиб берди.

Бутун дунѐ Лев Толстойнинг буюк бадиий-эстетик даҳосини тан олди. ―Буюк сўз

устаси, буюк психолог‖,- деб баҳолаган эди ѐзувчини Г.Флобер. Толстой даҳосига хос
хусусиятлардан яна биттаси қаҳрамон туйғусини очиб бериш маҳоратидир.

―Психологик таҳлил ҳар хил ѐзувчилар томонидан турлича амалга оширилиши

мумкин: қайсидир бир шоирни қаҳрамон характерини яратиш қизиқтиради; яна бирини
эса характерга жамиятдаги ва маиший ҳаѐтдаги зиддиятли тўқнашувларнинг таъсири жалб
этади; учинчиси эса – туйғу ва ҳаракатнинг узвийлигини тасвирлайди; тўртинчиси – ҳис-
туйғуни таҳлил этади; граф Толстойни эса психологик жараѐннинг ўзи, унинг шакллари,
унинг қонунлари, аниқ термин билан атайдиган бўлсак қалб диалектикаси қизиқтиради‖,-
деб ѐзган эди Н.Г.Чернишевский.

Фойдаланилган адабиѐтлар рўйхати:

1.

Грифцов Б. Психология творчества. М.,1978;

2.

Есин А. Б. Принципы и приѐмы анализа литаратурного произведения. - М.:

Флинта, Наука, 2000;

3.

Матѐқубов С. Бадиий психологизм қирралари // Ўзбек тили ва адабиѐти. –

Тошкент, 2006. №4, Б.72-74;

4.

Толстой Л.Н. Анна Каренина. Роман. Собр.соч. в 3-х тт. Т.3. М.,1986;

5.

Чернишевский Н.Г. Собр.соч. М.,1987.

Библиографические ссылки

Грифцов Б. Психология творчества. М.,1978;

Есин А. Б. Принципы и приёмы анализа литаратурного произведения. - М.: Флинта, Наука, 2000;

Матёкубов С. Бадиий психологизм кирралари // Узбек тили ва адабиёти. -Тошкент, 2006. №4, Б.72-74;

Толстой Л.Н. Анна Каренина. Роман. Собр.соч. в 3-х тт. Т.З. М.,1986;

Чернишевский Н.Г. Собр.соч. М.,1987.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов