391
arzon bo’lib, nafaqat ichki ehtiyojni, balki qo’shni mamlakatlarga ham ekspert qilish
imkonini beradi.
Foydalanilgan adabiyotlar roʻyxati:
1.
Flodh, H.
Human Growth Hormone Produced with Recombinant DNA
Technology: Development and Production. Acta Paediatrica,
1986. 75(s325),
1–9.
2.
Goeddel DV, Heyneker HL. Hozumi T. Direct expression in Escherichia coli
of a DNA sequence coding for human growth hormone. Nature 1979; 281: 544-8.
3.
Schlegel, S., Löfblom, J., Lee, C., Hjelm, A., Klepsch, M., Strous, M., de
Gier, J.-W. (2012).
Optimizing Membrane Protein Overexpression in the Escherichia
coli strain Lemo21(DE3). Journal of Molecular Biology, 423(4), 648–659.
4.
Chamberlin M, McGrath J, Waskell L. New RNA polymerase
from
Escherichia coli
infected with bacteriophage T7. Nature. 1970;228: 227–31.
5.
Studier FW, Moffatt BA. Use of bacteriophage T7 RNA polymerase to direct
selective high-level expression of cloned genes. J Mol Biol. 1986;189: 113–30.
6.
Sobirova M., Murodova S. Effects of biopraparites on cynara scolymus L.,
micro and macroelements, and quantity of flavonoids // In E3S Web of Conferences//.
2021. Vol. 258.
7.
Sobirova M., Murаdova S., Khojanazarova M., Kiryigitov Kh. Extraction of
“Elicitor” and determination of volatile organic substances contained in the elicitor//
E3S Web of Conferences 389, 01044 (2023)
8.
Sobirova M.M., Murodova S.S. The Influence of Biofertilizers on the
Growth and Development of a Medicinal Plant Artichoke (
Cynara scolymus
L.)//
International journal for innovative research in multidisciplinary field issn: 2019. -10,
– Impact Factor: 6.497.- pp. 46-49
9.
Собирова М., Муродова С. Технология получения элиситора,
эффективно влияющего на биологические свойства
Cynara Scolymus
L-М.:
Научное обозрение. биологические науки, 2022. №1. c. 68-72.
ГЕПАТИТДА КАЛАМУШ ЖИГАРИГА АНТИОКСИДАНТ
ФЕРМЕНТЛАР ФАОЛЛИГИГА ПОЛИФЕНОЛЛАР ТАЪСИРИ
Маллаева Мавжудахон Махрамовна,
Мустафакулов Муҳаммаджон Абдувалиевич
Ўзбекистон Миллий унверситети Жиззах филиали
Мавзунинг мақсади:
Тетрахлорметан (CCl
4
) билан чақирилган токсик
гепатитда каламуш жигар митохондрияси антиоксидант ферментлар – СОД,
каталаза, глутатионпероксидаза фаоллигига ва Fe
2+
/цитратга боғлиқ липидларни
перекисли оксидланишига полифеноллар экстрактининг таъсири.
Mетод ва материаллар:
Тажрибаларимиз учун токсик гепатит модели
танланди ҳамда тадқиқот давомида Хельсинки декларациясига амал қилган
ҳолда олиб борилди (Бутун Жаҳон Тиббиёт Ассоциацияси, Эдинбург, 2000 й
392
Ҳозирги вақтда ҳайвонларда токсик гепатитнинг кўплаб моделлари мавжуд. Ана
шундай классик усуллардан бири CCл4 дан келиб чиққан токсик гепатит
моделидир. Тажрибалар оғирлиги 180-200 г бўлган 40 та оқ наслли эркак
каламушларда ўтказилди.2 1 мл/кг (зайтун ёғи) миқдорда қорин бўшлиғи тери
ости соҳасига юборилди.
Ҳайвонлар 4 гуруҳга бўлинган:
I гуруҳ (интакт), (n=10); II гуруҳ (назорат), CCl
4
(1 мл/кг) (n=10); III гуруҳ
(тажриба), CCl
4
+
Суммах (32 мг/кг) (n=10); IV гуруҳ CCl
4
+
Глабра (40 мг/кг)
(n=10); Токсик гепатитли каламушлар жигар митохондрияси дифференциал
центрифугалаш усули бўйича ажратилди [Schneider, 1951].
ЛПО маҳсулотларини ажратиб олиш тиобарбитурат кислотаси (ТБК)
иштирокида олиб борилди. [5-7]. Каталаза (КФ 1.11.1.6.) ферменти фаоллигини
аниқлаш учун жигар митохондрияси олинди. Каталаза ферментининг
фаоллигини аниқлаш учун 2 мл 0,03% ли H
2
O
2
, 4% ли (NH
4
)
6
Mo
7
O
24
∙4H2O.
Реакция натижаси 410 нм максимал ютиш спектрида текширилади [6]. НАДФ.Н
нинг 1 гр оқсил 1 дақиқа микромолда ифодаланади. Оқсил миқдори Lowry
усулида аниқланди [8]. Супероксиддисмутаза (КФ 1.15.1.1) (СОД) нинг
фаолиятини аниқлашда Н.Р. Misra и J. Fridovich (1972) методи асос бўлди.
Усулнинг моҳияти, нитротетрозол кўки ва феназинметасульфат ишқорий
муҳитнинг қайтарилишинига асосланган [9]. Олинган натижалар Sigma Stat
дастуридан фойдаланилган ҳолда статистик ишлов берилди. Олиб борилган
тадқиқот
натижалари
оптик
ўлчовлари
Cary
60
AgilentTexnology
спектрофотометрида ўтказилди.
Олинган натижалар ва уларнинг таҳлили.
Ушбу тажрибада токсик
гепатит шароитида жигар митохондриясида СОД фаоллигини ўзгариши ва
уларга Суммах ва Глабра полифеноллар экстарктининг таъсири ўрганилди.
Олинган натижаларга кўра, соғлом назорат сифатида олинган I гуруҳ ҳайвонлар
жигар митохондриясида СОД ферменти 4.83±0.20 ед./мг оқсилни (100%) ташкил
этиши аниқланди. Ҳафтасига 2 марта CCl
4
юборилган II гуруҳ каламушлар жигар
митохондриясида СОД фермент фаоллиги 2.86±0.10 ед./мг оқсилни ташкил этиб,
назорат гуруҳи кўрсаткичларига нисбатан 40.8±3.4% га камайганлиги
аниқланди. Бу эса токсик гепатит таъсирида жигар митохондриясида эркин
радикаллар миқдори ортганлигидан далолат беради [8-11]. Токсик гепатит
чақирилган III гуруҳ ҳайвонларни 32 мг/кг дозада Суммах полифенол экстракти
билан 10 кун давомида фармакотерапия қилинди. Шундан сўнг III гуруҳ
каламушларни жигар митохондриясида СОД фаоллиги аниқланди. Суммах
полифенол экстракти билан коррекция қилинган III гуруҳ каламушлар жигар
митохондриясида СОД миқдори 3.95±0.18 ед./мг оқсилни ташкил этиб, II гуруҳ
(токсик гепатит) кўрсаткичларига нисбатан 23.5±4.5% га фаоллашди. IV гуруҳ
каламушларни эса Глабра полифенол экстракти билан 20 мг/кг дозада 10 кун
давомида
фармакотерапия
қилинди.
IV
гуруҳ
каламушлар
жигар
митохондриясида СОД фаоллиги 4.18±0.11 ед./мг оқсилни ташкил этиб, II
гуруҳга нисбатан 27.8±2.6% қайта тикланганлиги аниқланди [1-4].
Токсик гепатитда липидларнинг пероксидланиш маҳсулотларининг
ортиши, тўқималарнинг табиий антиоксиданти СОД ферментининг ҳосил
393
бўлиши ва фаоллигининг камайиши билан намоён бўлади. Табиий полифенол
экстрактлар Суммах ва Глабра токсик гепатитда жигар митохондриясида ҳосил
бўлаётган ва токсик ҳусусиятга эга бўлган эркин радикалларни ҳосил бўлишини
камайтирганлигидан далолат беради.
CCl
4
билан чақирилган токсик гепатитда жигар митохондрияси СОД
ферменти фаоллигига Суммах ва Глабра полифеноллар экстарктининг таъсири
(ед./мг оқсил).
№ Текширилаётган
гуруҳлар
n
ед./мг оқсил
1
Назорат
5
4.83±0.20
100%
2
Токсик гепатит
5
2.86±0.10
59,2%
3
Токсик гепатит+№1
5
3.95±0.18** 82,7%
4
Токсик гепатит+№2
5
4.18±0.11*
87,0%
Изоҳ: –
статистик таҳлил токсик гепатит ва токсик гепатит +препарат
гуруҳлари ўртасида фарқ ўзгарувчанлиги
*р<0.05;** р<0.01
CCl
4
юборилган ҳайвонларда оксидланишли стресс натижасида жигар
тўқималари жумладан митохондрия мембраналарида ЛПО интенсевлиги кескин
ортади [13]. Токсик гепатитда ЛПО маҳсулотларини ортиши жигар
митохондриясида водород пероксидини (Н
2
0
2
) кескин ортишига сабаб бўлади.
Бундай шароитда яна бир муҳим антиоксидант фермент каталаза митохондрияда
фаоллашиб Н
2
0
2
ни кислород ва сувга парчаланишида иштирок этади. Шу нуқтаи
назардан токсик гепатитда каталаза фаоллигини полифенол экстрактлари
ёрдамида ўзгаришини аниқлаш учун навбатдаги тажриба олиб борилди. Олинган
натижаларга кўра, I назорат гуруҳи ҳайвонлар жигар митохондриясида каталаза
фаоллиги 62.33±1.20 мкКат/мл оқсилни ташкил этди. CCl
4
юборилган II гуруҳ
каламушларни жигар митохондриясида каталаза ферменти фаоллиги 37.90±1.32
мкКат/мл оқсилни ташкил этиб, назорат гуруҳи кўрсаткичларига нисбатан
39.2±3.5% га камайганлиги аниқланди. Тажрибанинг III гуруҳ ҳайвонлари жигар
митохондрияси каталаза фаоллиги Суммах таъсирида 54.46±1.67 мкКат/мл
оқсил кўрсаткични ифодалади. Бу эса II гуруҳга нисбатан каталаза фаоллигини
26,6±3.0% қайта тиклади.
CCl
4
билан чақирилган токсик гепатитда жигар митохондрияси каталаза
ферменти фаоллигига Суммах ва Глабра полифеноллар экстарктининг таъсири
(мкКат/г оқсил).
№ Текширилаётган
гуруҳлар
n
мкКат/мл
оқсил
1
Назорат
5
62.33±1.20
100
2
Токсик гепатит
5
37.90±1.32
60,8
3
Токсик гепатит+№1
5
54.46±1.67** 87,4
4
Токсик гепатит+№2
5
58.74±1.10*
94,2
Изоҳ: –
статистик таҳлил токсик гепатит ва токсик гепатит +препарат
гуруҳлари ўртасида фарқ ўзгарувчанлиги
*р<0.05;** р<0.01
394
Шунингдек, IV гуруҳ ҳайвонлари жигар митохондрияси каталаза
фаоллиги Глабра таъсирида 58.74±1.10 мкКат/мл оқсилни ташкил этиб
патологик гуруҳга нисбатан 33.4±1.8% га ортганлиги аниқланди (2-расм). Демак,
каталаза ферменти токсик гепатитда жигар митохондриясида ҳосил бўлаётган
водород периксни парчалаш орқали ҳужайранинг антиоксидант ҳимоя тизимини
барқарор бўлишини таъминлайди. Бундан ташқари каталаза патологик шароитда
Фентон реакцияси натижасида гидроксил радикаллари ҳосил бўлишининг
олдини олиши мумкин [12].
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:
1.
Власова С.Н.. Шабунина Е.И.. Переслегина И.А. Активность
глутатионзависимых эритроцитов при хронических заболеваниях. // Москва.
Медицина.
1990. С. 19-21.
2.
Mukhаmmаdjоn M. et аl. The effect оf ngf оn indicаtоrs оf the аntiоxidаnt
system in rаt brаin tissue //Universum: химия и биология. – 2021. – №. 9 (87). – С.
82-86.
3.
Sааtоv T. et аl. Аntiоxidаnt аnd hypоglycemic effects оf gоssitаn //Endоcrine
Аbstrаcts. – Biоscientificа, 2019. – Т. 63.
4.
Sааtоv T. et аl. Study оn hypоglycemic effect оf pоlyphenоlic cоmpоunds
isоlаted frоm the Euphоrbiа L. plаnts grоwing in uzbekistаn //Endоcrine Аbstrаcts. –
Biоscientificа, 2020. – Т. 70.
5.
Sааtоv T. et аl. Cоrrectiоn оf оxidаtive stress in experimentаl diаbetes
mellitus by meаns оf nаturаl аntiоxidаnts //Endоcrine Аbstrаcts. – Biоscientificа, 2021.
– Т. 73.
6.
Irgаshevа S. et аl. Study оn cоmpоsitiоns оf lipids in tissues оf rаts with
аlimentаry оbesity //Endоcrine Аbstrаcts. – Biоscientificа, 2019. – Т. 63.
7.
Mаmаdаlievа N. I., Mustаfаkulоv M. А., Sааtоv T. S. The effect оf nerve
grоwth fаctоr оn indicаtоrs оf the аntiоxidаnt system in rаt brаin tissue //eurаsiаn uniоn
оf scientists. series: medicаl, biоlоgicаl аnd chemicаl sciences Учредители: ООО"
Логика+". – 2021. – №. 11. – С. 36-40
8.
Sааtоv T. et аl. Study оn аntiоxidаnt аnd hypоglycemic effects оf nаturаl
pоlyphenоls in the experimentаl diаbetes mоdel //Endоcrine Аbstrаcts. –
Biоscientificа, 2018. – Т. 56.
9.
Mustаfаkulоv M. et аl. Determinаtiоn оf аntiоxidаnt prоperties оf l-cysteine
in the liver оf аllоxаn diаbetes mоdel rаts //Internаtiоnаl Jоurnаl оf Cоntempоrаry
Scientific аnd Technicаl Reseаrch. – 2023. – №. Speciаl Issue. – С. 47-54.
10.
Мамадалиева Н. И., Мустафакулов М. А., Саатов Т. С. Влияние фактора
нервного роста на показатели антиоксидантной системы в тканях мозга крысы
//Envirоnmentаl Science. – 2021. – Т. 723. – С. 022021.
11.
Mustаfаkulоv M. А. et аl. Аptаmers аnd their use in biоlоgy аnd medicine
аptаmers аnd their аpplicаtiоns in nаnоtechnоlоgies, virоlоgy аnd biоlоgy //Аcаdemic
reseаrch in educаtiоnаl sciences. – 2022. – Т. 3. – №. 4. – С. 509-515.