На сегодняшний день одной из важнейших проблем стоматологических заболеваний у детей, связанных с неправильной диагностикой и неправильной оценкой состояния зубов при наблюдаемых у детей поражениях тканей зуба, является неправильная и поздняя диагностика эрозии твердых тканей зуба.
Dental caries is a multifactorial infectious disease that can develop at any age - in early childhood, in adolescence and in adults, throughout life, leading to enamel demineralization with the formation of a carious cavity. According to the WHO, caries remains a significant problem in most of the developed world, affecting 60 to 90% of children and the vast majority of adults. The main method of detecting caries is a thorough visual examination using a dental probe and mirror. Additional methods include vital staining, radiography, electroodontodiagnostics (EOD), etc.In children in permanent teeth, carious defects are often formed against the background of focal demineralization of teeth. The traditional treatment of caries involves the complete removal of enamel with signs of demineralization. This approach to treatment led to a significant loss of hard tissues and weakening of the supporting structures of the teeth.
Ushbu tadqiqot natijalari bo'yicha aftaning klinik belgilari adabiyotlar bilan mos keladi. Adabiyotlarda afta va oshqozon-ichak kasalliklari o'rtasida bog’liqlik bo’lgan va ushbu tadqiqotda ham bu aloqa aniqlandi. Aftalar paydo bo’lishi og'iz bo'shlig'i shilliq qavatidagi travmatik hodisalar yoki stress hodisalari bilan bog’liqligi ham aniqlandi, ammo boshqa omillarga qaraganda kam nisbatda topildi. Genetik tomondan sezilarli ko’rsatkich asosan ona tomonida ekanligi aniqlandi. Shuningdek ushbu tadqiqot kasallikning yashash sifatiga salbiy ta’sir etish to’g’risidagi adabiyotdagi ma'lumotlarni mustahkamlash va mahalliy terapiyaga e’tibor qaratish kerakligi haqida xulosa qilindi
Мазкур мақолада Миср Араб Республикасида юз берган ва ҳозирда “Араб баҳори” номи билан тилга олинадиган инқилобий давр ҳақида сўз боради. Бу давр муаммоларини ёритишда мақола ёзиш жараёнида Л.Л. Фитуни, Б.Г.Сейранян, А.О. Филоник, А.Д. Богатуровларнинг илмий тадқиқотларидан фойдаланилди. Маълумки, «Араб баҳори» Мисрда, шунингдек, Шимолий Африка мамлакатларида миллий хавфсизликни таъминлашда ёшлар сиёсати билан боғлиқ масалалари билан аҳамиятлидир. Сўз бораётган даврда Мисрнинг юқори сиёсий раҳбарияти бўлиб ўтган воқеалардан сабоқ олди ва ёшлар билан боғлиқ муаммоларни ички сиёсатда асосий масалалардан бири эканлигини англаб, ижтимоий ҳаётга татбиқ этди. Намойишчилар Миср Араб Республикаси Президентининг истеъфосидан ташқари, фавқулодда ҳолатни бекор қилишни, ишсизликка қарши курашни, энг кам иш ҳаққининг кўпайиши, уй-жой танқисилиги муаммоларини ҳал қилишни, озиқ-овқат нархларини кўтарилишини, сўз эркинлиги ва турмуш даражасини яхшилашни, шунингдек, умумий жиҳатдан тўлиқ демократияни талаб қилдилар. Шу билан бирга Миср аҳолиси бу хатти-ҳаракати билан шубҳасиз, адолатли ва эркин сайловда сайланган мамлакатнинг биринчи Президенти ҳаётни яхши томонга ўзгартиради деб кутган. Бироқ Мурсининг такаббурлиги ва исломий бўлмаганлар билан иттифоқ тузишни истамаслиги халқ норозилигига сабаб бўлган. Миср мудофаа вазири, генерал Aбдулфаттоҳ ас-Сиси, бошланиб бораётган можаро "давлатнинг қулашига олиб келиши мумкин", деб очиқчасига огоҳлантирган. Мурсийнинг сиёсий ҳаракатлари шу қадар ноаниқ эдики, ҳатто бошқа исломчиларни ҳам ундан юз ўгиришга мажбур қилди. Масалан, салафийлар 2013 йил 3 июлдаги ҳарбий тўнтаришни қувонч билан кутиб олишди. Мурсий ҳокимиятдан четлатилди ва "Мусулмон Биродарлар" террорчилик ташкилоти сифатида тан олинди, унинг аъзолиги жиноий жавобгарликка тортилди. Минглаб исломчилар ва бошқа сиёсий фаоллар ҳибсга олинди ва улардан юзлаблари ўлим жазосига ҳукм қилинди. Мақолада ушбу жиҳатлар фактик материаллар асосида исботли таҳлил этилади.