309
в верхних долях обоих легких. Свежей(новой)
патологии в легких не обнаружено. Сердце без
патологии.
Консультация
гематолога:
железодефицитная анемия средней степени
Биопсия кожи с очага: Гиперкератоз,
акантоз не равномерный, базальный слой
перегружен пигментом. В дерме присутствуют
гранулемы,
характеризующиеся
центральным
дегенерированного
коллагена,
окруженным
палисадообразными лимфоцитами и гистиоцитами.
В дерме периваскулярная лимфогистоцитарная
инфильтрация,
очаги
дезорганизации
и
разволокнение коллагеновых волокон.
С целью диагностики и определения
тактики лечения больная проконсультировано в
кафедре
дерматологии
ТашПМИ.
После
тщательного изучения анамнеза заболевания,
течения, клиники и дифференциации с другими
Литература
1.
Дифференциальная диагностика кожных заболеваний. Руководство для врачей под редакций Б.А.
Беренбейна, А.А. Студницины, медицина, 1989.
2.
Т. Фицпатрик, Р. Джонсон, К. Вульф, М.Полано, Д. Сюрмонд. Дерматология Атлас-справочник М,
1999:235-236.
3.
Dopytalska K, Gabzdyl N, Szczerba M, Szymanska E, Walecka I. Is biologic therapy the future of granuloma
annulare treatment? DermatolTher. 2022 Jan;35(1):e15188.
4.
Gittler J, Mir A, Meehan SA, Pomeranz MK. Photodistributed granuloma annulare. Dermatol Online J. 2015.
5.
Patrun S, LjubojevicHadzavdic S. Unusual Case of Granuloma Annulare Associated with Diabetes Mellitus.
ActaDermatovenerol Croat. 2020 Jul;28(1):45-46.
6.
Harper’s Textbook of Pediatric Dermatology. Chapter 93.
7.
Russo D, Accarino R, Varricchio S, Franca RA, Potestio L, Patruno C, Napolitano M, Mascolo M. Granuloma
annulare after SARS-CoV-2 vaccination: A case report and a literature review. Pathol Res Pract. 2023
Feb;242:154300.
Ходжаева С.М., Бабабекова Н.Б.
УЧУҚСИМОН ДЮРИНГ ДЕРМАТИТИНИ БОЛАЛАРДА ЎЗИГА ХОС КЕЧИШИ
Тошкент педиатрия тиббиёт институти
Касаллик асосан 30-40 ёшли одамларда
кўпроқ кузатилади, болаларда нисбатан камроқ
учрайди. Касалликни учраш ҳолати аёлларга
нисбатан эркакларда 2 баробар кўпроқдир [2].
Касаллик эндокрин ўзгаришлар, асаб
тизимидаги
ўзгаришлар
билан
кечадиган
беморларда
кўпроқ
кузатилади,лейкоз,
лимфогранулематоз, бластома касалликлари бўлган
беморларда касаллик кузатилиши аниқланган [3,8].
Тошмалар тананинг барча сохаларида ва айниқса
гавда, қўл ва оёқ, думба сохаларида эритематоз,
доғли папулёз, везикуло- буллёз ва уртикар
тошмалар пайдо бўлиши билан кузатилади.
Тошмалар везикуло-пустулёз тошмаларга тез
ўтиши кузатилади. Баъзи холатларда пуфакли
тошмалар
тошиши
билан
характерланади.
Тошмалар асосан симметрик равишда жойлашган
бўлиб,
гурухлашган,яъни
ғуж-ғуж
бўлиб
жойлашади. Беморлар томонидан кучли қичишиш,
ачишиш ва баъзи холатларда оғриқлар кузатилади.
Шиллиқ
қаватлар
деярли
зарарланмайди.
Никольский синамаси манфий, лекин баъзан катта
пуфакли клиник шаклида мусбат кузатилиши
мумкин.
Беморлар қон тахлилида эозинофиллар
миқдорини ошганлиги аниқланади. Шу билан
биргаликда пуфакчалар ва пуфаклар таркибидаги
суюқлигида
кўп
миқдорда
эозинофиллар
аниқланади [3,9].
аналогичными заболеваниями и на основании
результата повторного патоморфологического
исследованиябольной
был
установлен
окончательный диагноз: Кольцевидная гранулема
(Атипичная форма:
перфориющий,
изязывляющий).
Сопуствующий-
железодефицитная анемия 2-ой степени.
Проведенное лечение: 1. Дематон Б-нео 2мл
в/м, через день №10,2. Аевит по 1 кап 2 р сутки, 1
мес. 3. Пентоксифиллин по 0,2 г 3 раза в день, 20
дней. 4. Гинотардеферонпо 1 таб 2 раза в день 1,5
месяца. Местное лечение: а). мометазонфуроат мазь
1 рвечером.б). обработка жидким азотом.
За прошедший 2 месяца отмечалось
улучшения
кожно-патологического
процесса:
инфильтраты
рассасываются,
оставляя
пигментацию, новых элементы непоявились.
П
ос
вя
щ
ае
тс
я
к
1
00
-л
ет
и
ю
с
о
дн
я
р
ож
де
н
и
я
п
ро
ф
ес
со
ра
К
ар
и
м
а
С
ул
ей
м
ан
ов
и
ч
а
С
ул
ей
м
ан
ов
а
ПЕДИАТРИЯ
0
Учуқсимон Дюринг дерматити билан
оғриган беморларда йод ва галогенларга бўлган
сезувчанлик ошиб кетади. Калий йоднинг 50 %
малхами ёки 5% ли эритмаси ёрдамида ўтказилган
синама мусбат натижани беради ва ташхис қўйишда
катта ахамиятга эга [10,11].
Ёш
болаларда
учуқсимон
Дюринг
дерматити ўзига хос равишда кечишига эга бўлиб,
асосан касалликни катта пуфакли клиник шакли
кузатилади. Пуфаклар гурухлашишга мойил
бўлмайди, полиморфизм камдан кам холатларда
кузатилади, пигментация холатини кузатилиши
камдан кам холатларда намоён бўлади [3,5].
Дюринг учуксимон дерматити билан
касалланган беморларнинг деярли барчасида
ингичка ичакни биопсия қилиш ёрдамида целиакия
касаллиги аниқланади [2,4].
Дюринг учуқсимон дерматити касаллигини
кўп шаклли эксудатив эритема касаллиги, пуфакли
пемфигоид, пўрсилдоқ пуфакли яра, субкорнеал
пустулёздерматоз касалликлари билан таққослов
ташхисоти олиб бориш зарур [1,2,3].
ТошПМИ клиникасининг дерматология
бўлимига 6.09.2023 й Т.Г. исмли 2017 йил
туғилган., бемор ётқазилган. Беморни келган
вақтдаги шикоятлари:юз, бадан, қўл ва оёқ
сохаларига тошмалар тошиши ва кучли равишда
қичишиши. Бемор онасининг сузига кўра касаллик
илк белгилари 2023 йил май ойларида, яъни 4 ой
аввал пайдо бўлган. Касаллик белгилари вақти-
вақти билан кучайиб турган. Касалликни кучайиши
беморнинг онаси боланинг шамоллаши билан
боғлаяпти.Тошмалар биринчи бор бел сохаларида,
сўнгра юз, қўл, оёқ,думба сохаларида пайдо
бўлган.Тошма элементлари аввал пуфакчалар,
йирингчалардан иборат бўлган. Турар жой тери
таносил касалликлари диспансерига мурожат
килинган, ўтказилган даво чоралари наф бермаган
(фуразолидон таблеткаси, антигистамин дори
воситаси, махаллий фукорцин ва олтингугурт
малхами сурилган) шу сабабли ТошПМИ
дерматология бўлимига мурожат қилинган.
Кўрув вақтида беморнинг умумий ахволи
ўрта оғирликда, эс-хуши жойида. Теридаги
патологик жараён тарқоқ, ўткир яллиғланган,
симметрик равишда юз, бадан,елка, қорин, қўл ва
оёқ сохаларида жойлашган. Асосий тошма
элементлари: эритема, тугунчалар, пуфакчалар,
қаварчиқлардан иборат бўлиб, жинсий аъзо
сохаларида эса тошмалар пуфакча ва пуфакларни
ташкил қилган. Пуфакчалар 0,3-0,5 см катталигида
бўлиб,таркибидаги суюқлик серроз ва лойқали
серроз -йирингли суюқликдан иборат. Пуфаклар
атрофида яллиғланган гардиш, баъзи сохалари
эрозияланган ва қора қўтир хосил қилган.
Субъектив бемор томонидан қичишиш кузатилиши
айтилмоқда. Лаборатор текширувларда:қоннинг
умумий тахлилида - лейкоцитоз,қонни умумий
тахлили ўзгаришсиз, пуфак таркибидаги суюқликда
эозинофиллар аниқланмади,фақат стрептококклар
топилган. Пуфак таркибидаги суюқлик экилган ва
стрептококклар аниқланган. Беморга буллёз
импетиго ташхиси қўйилган ва қуйидаги даво
чоралари
ўтказилган,
антибиотикотерапия,
антигистамин даво,десенсибилизация, махаллий
кастеляне суюқлиги билан ишлов берилган ва
левамиколь малхами сурилган. Ўтказилган даво
натижасида йирингли тошмалар сўрилган, лекин
янги гурухлашган пуфакчалар пайдо бўла
бошлаган.
Тошмалар
бир-бирига
қўшилиб
пуфакларни хосил қилган. Беморда қичишиш
белгилари кучайган. Беморга қайта лаборатор
тахлиллар ўтказилган ва коннинг умумий
П
ос
вя
щ
ае
тс
я
к
1
00
-л
ет
и
ю
с
о
дн
я
р
ож
де
н
и
я
п
ро
ф
ес
со
р
а
К
ар
и
м
а
С
ул
ей
м
ан
ов
и
ч
а
С
ул
ей
м
ан
ов
а
311
тахлилида эозинофиллар миқдори ошганлиги ва
пуфаклар таркибида кўп миқдорда эозинофиллар
аниқланганлиги
кузатилган.
Бемор
кучли
қичишишга шикоят қилган.Беморга Дюриннинг
учуқсимон дерматити ташхиси қўйилди ва даво
чоралари ўтказилди. Дапсон таблеткаси 1 тадан
кунига 2 махал ичиш 5 кун давомида, 2 кунлик дам
билан қайтариш. Антигистамин дори воситалари,
десенсибилизаторлар ва пархез (йодли ва донли
озиқ-овкат махсулотларни чеклаш) тавсия этилди.
Даво натижасида янги тошмалар пайдо бўлиши
тўхтади, эрозиялар тез вақт ичида эпителизация
қила бошлади.Бемор қониқарли ахволда уйга жавоб
берилди.
Адабиётлар
1.
Маннанов А.М., Хаитов К.Н. Кожные и венерические болезни детей. Ташкент. 2023:153-163.
2.
Горланов И.А. Детская дерматовенерология. Учебник. М: ГЭОТАР-Медиа, 2017:512.
3.
Скрипкин Ю.К., Мордовцев В.Н. Кожные и венерические болезни. 1999. М:, в 2-х томах.
4.
Новиков Ю.А., Заславский Д.В., Правдина О.В., Зыкова Е.А., Липатникова А.С., Большакова Е.С. и др.
Герпетиформный дерматит Дюринга в детской дерматологии: вопросы диагностики и лечения. Педиатр.
2020;11(6):79-86. Бутов Ю.С., Скрипкин Ю.К., Иванов О.Л. (ред.). Клиническая дерматовенерология:
национальное руководство. М.: ГЭОТАР-Медиа; 2013. 896 с. Режим доступа:
5.
Butov Yu.S., Skripkin Yu.K., Ivanov O.L. (eds.). Clinical dermatovenerology: national guidelines. Moscow:
GEOTAR-Media; 2013. 896 p.
6.
Antiga E., Maglie R., Quintarelli L., Verdelli A., Bonciani D., Bonciolini V., Caproni M. Dermatitis Herpetiformis:
Novel Perspectives. Front Immunol. 2019;10:1290.
7.
Bolotin D., Petronic-Rosic V. Dermatitis herpetiformis. Part I. Epidemiology, pathogenesis, and clinical
presentation. J Am Acad Dermatol. 2011;64(6): 1017-1024.
8.
Ohata C., Ishii N., Niizeki H., Shimomura Y., Furumura M., Inoko H. et al. Unique characteristics in Japanese
dermatitis herpetiformis. Br J Dermatol. 2016;174(1):180-183.
9.
Ткаченко С.Б., Теплюк Н.П., Алленова А.С., Лепехова А.А. К вопросу о классификации буллезных
дерматозов. Российский журнал кожных и венерических болезней. 2015;18(2): 11-14.
10.
Tkachenko S.B., Teplyuk N.P., Allenova A.S., Lepekhova A.A. On the classification of bullous dermatoses.
Russian Journal of Skin and Venereal Diseases. 2015;18(2): 11-14.
11.
West J., Fleming K.M., Tata LJ., Card T.R., Crooks CJ. Incidence and prevalence of celiac disease and dermatitis
herpetiformis in the UK over two decades: population-based study. Am J Gastroenterol. 2014;109(5):757-768
12.
Свечникова Е.В., Маршани З.Б., Пюрвеева К.В. Клинический полиморфизм герпетиформного дерматита
и атопического дерматита как заболеваний, ассоциированных с целиакией. Медицинский вестник
Северного Кавказа. 2020;15(1):61-64.
13.
Оf dermatitis herpetiformis and atopic dermatitis, as diseases associated with celiakia. Medical News of North
Caucasus. 2020;15(1):61-64.
14.
Karpati S., Sardy M., Nemeth K., Mayer B., Smyth N., Paulsson M., Traupe H. Transglutaminases in autoimmune
and inherited skin diseases: The phenomena of epitope spreading and functional compensation. ExpDermatol.
2018;27(8):807-814.
15.
Reunala T., Salmi T.T., Hervonen K., Kaukinen K., Collin P. Dermatitis Herpetiformis: A Common Extraintestinal
Manifestation of Coeliac Disease. Nutrients. 2018;10(5):602.
16.
Позднякова О.Н., Немчанинова О.Б., Соколовская А.В., Ерёмина Т.А., Осипенко М.Ф., Лыкова С.Г. и др.
Внекишечные (дерматологические) проявления синдрома мальабсорбции и целиакии. Экспериментальная
и клиническая гастроэнтерология. 2020;(10): 107-111.
17.
Ashurova, D. T., and D. I. Ahmedova. "Hormonal adaptation features and neonatal period of newborn children
depending on the div weight at birth." World Healthcare Providers Multidisciplinary medical journal
USE (2012): 41-44.
18.
Акрамова, Х. А., and Д. И. Ахмедова. "Характерные особенности плацентарного фактора роста при
задержке внутриутробного развития плода." Педиатрия 3-4 (2014): 29-31.
Лекин касаллик бир неча бор қайталаниб
турган,айниқса дапсон дори воситасини тўхтатиш
билан боғлаяпти. Бемор болага дапсон дори
воситасини ушлаб турувчи дозада ичиб туриш
тавсия этилди.
Шундай қилиб, бу холат амалиёт билан
шуғулланаётган дерматовенеролог шифокорлар
учун алохида ахамиятли бўлиб, касалликларни
диагностика қилишда қийинлик туғдиради. Бу
касалликни даволашда эса сульфон препаратларини
қўллаш касалликни даволашда ижобий наф беради.
П
ос
вя
щ
ае
тс
я
к
1
00
-л
ет
и
ю
с
о
дн
я
р
ож
де
н
и
я
п
ро
ф
ес
со
р
а
К
ар
и
м
а
С
ул
ей
м
ан
ов
и
ч
а
С
ул
ей
м
ан
ов
а
312
19.
Ahmedova, D. I., and Rahimjanov Sh A. Growth. "development of children. Methodical recommendation."
(2006): 3-82.
20.
Хакимова, Г. Г., А. А. Трякин, and Г. А. Хакимов. "Применение ниволумаба при раке толстой кишки с
синдромом Линча. Клиническое наблюдение." Злокачественные опухоли 10.1 (2020): 41-48.