Oktabr, 2025-Yil
391
ГЕОДЕЗИК ИШЛАРДА ЗАМОНАВИЙ ПЛАНЛИ ВА БАЛАНДЛИК
ТАРМОҚЛАРИНИ ЯРАТИШ УСУЛЛАРИ
Исломов Уткир Пирметович
“Тошкент ирригация ва қишлоқ хўжалигини механизациялаш муҳандислари институти”
миллий тадқиқот университети доценти,
Ўзбекистон, Тошкент
Турдиева Моҳичеҳра Дилмурод қизи
“Тошкент ирригация ва қишлоқ хўжалигини механизациялаш муҳандислари институти”
миллий тадқиқот университети талабаси,
Ўзбекистон, Тошкент
Хабибуллаева Ирода Сайдулла қизи
“Тошкент ирригация ва қишлоқ хўжалигини механизациялаш муҳандислари институти”
миллий тадқиқот университети талабаси,
Ўзбекистон, Тошкент.
https://doi.org/10.5281/zenodo.17483508
Аннотация.
Мақолада планли ва баландлик инженерлик - геодезик тармоқлари ва
уларни барпо этиш, ўлчаш усусллари ва съёмка ишлари ёритилган. Тармоқнинг вазифаси
давлатнинг бутун худудини карталаштиришни, илмий ва амалий мақсадлардаги ишларини
таъминлашдан иборат.
Аннотация.
В статье описаны инженерно-геодезические сети, и их
проектировании, строительство и съемочные работы. Инженерно-геодезические сети
является основой в картографировании всей территории государства, обеспечении
инженерно-геодезические сети применяется в работы в научных и практических целях.
Annotation.
The article describes engineering and geodetic networks, and their design,
construction and survey work. Engineering and geodetic networks are the basis in mapping the
entire territory of the state, providing engineering and geodetic networks is used in work for
scientific and practical purposes.
Барча турдаги инженерлик-геодезик ишларини олиб бориш учун геодезик асос
бўлган инженерлик-геодезик тармоқлари яратилади, уларнинг жойда доимийлиги
таъминланади ва узоқ муддатга сақланади.
Инженерлик геодезик ишларни бажаришда
геодезик асос сифатида триангуляция ва полигонаметрия усуллари қўлланади. Инженерлик
- геодезик тармоқлари планли ва баландлик тармоқларига бўлинади ва қўйидаги мақсадлар
учун ривожлантирилади.
Топографик съёмкаларни бажариш учун керакли даражагача геодезик тармоқларни
зичлаштириш.
Турли инженерлик геодезик ишларни қидирув, иншоотларни лойиҳалаш ва уларни
жойга кўчириш, ердан фойдаланувчилар чегараларини аниқлаш ва хакоза геодезик ишлар
бажариш учун геодезик асос яратиш.
Планли инженерлик - геодезик тармоқларни барпо этиш учун полигоно-метрия ва
триангуляция усуллари қўлланади. Полигонометрия усули бўйича планли геодезик
асосларни барпо этишга теодолит йўллари
дейилади.
Oktabr, 2025-Yil
392
1-расм: Полигонометрия йўли схемаси
Триангуляция усулида геодезик асосларни барпо этишга аналитик тармоқ дейилади.
Теодолит йўллари ва аналитик тармоқлар топографик съёмкаларни бажаришида
кўллашдан ташқари жуда кўп геодезик асос сифатида инженерлик геодезик ишларни олиб
боришида фойдаланилади.
2-расм: Триангуляция усулини яратиш схемаси
Жойда ўтказилган триангуляция ва полигонаметрия усуллари йўлларни аниқлиги
қўйидагича баҳоланади:
Планли геодезик тармоғларни аниқлиги дирекцион бурчаклар ва томонлар
узунлигини ўрта квадратик хатоси билан баҳоланади, яъни
n
m
m
n
(1)
бу ерда
n
m
- теодолит йўли охирги томон дирекцион бурчакнинг ўрта квадратик
хатоси; m
β
- бурчак ўлчаш хатоси; n - томонлар сони.
Полигонометрик йўли узунлигини ўрта квадратик хатоси кўйидагича аниқланади:
агар йўл узунлигини - L, томонлар узунлигини d ва улар сонини k билан белгилансак,
унда
L = d k (2)
шунда
k
m
m
d
L
(3)
бу ерда
L
m
- йўл узунлигини ўлчаш ўрта квадратик хатоcи;
d
m
- йўлнинг алоҳида томонларини ўлчаш ўрта квадратик хатоcи.
Аналитик тармоқлар -
триангуляция қатори аниқлигини баҳолаш
.
Oktabr, 2025-Yil
393
Триангуляция қаторида барча учбурчаклар ўлчанади ва ўлчанган бурчак-лар
йиғиндиcини назарий йиғиндисидан фарқи боғланмаслик хато бўлиб, ўл-чаш аниқлигини
баҳолашда қўлланади.
Агар W-учбурчак боғланмаслик хато, М - учбурчакнинг бурчаклар йиғин-дисини
ўрта квадратик хатоси ва n - учбурчакларни сони бўлганда, унда
n
W
M
2
(4)
Учбурчаклардаги бир бурчакнинг ўлчаш ўрта квадратик хатоси қўйидаги
формула орқали баҳоланади
3
M
m
ёки
n
W
m
3
2
(5) Ферреро формуласи.
Съёмка тармоқлардаги нуқталар жойда вақтинча бел-гилар ёғоч қозиқлар, столбалар,
металл кесма қувурлар орқали махкамланади.
Юқорида қайд этилган усуллардан қайси бирини қўллаш, жойнинг шароитига
боғлиқ бўлиб, қурилиши кам бўлган очиқ жойларда аналитик тармоқларни ўтказиш
маъқул. Нисбатан ёпиқ, текис ва қурилиши кўп жойларда теодолит йўлларни ўтказиши
афзалроқ.
Теодолит йўллар олдига қўйилган мақсадга кўра ўтказилади. Масалан: йўл, канал,
ва бошқа чизиқли иншоотларини қидирув ишларида теодолит йўллари, бўлажак
иншоотларни ўқлари бўйича ўтказилади. Дарёлардаги қидирув ишларида, тўғонларни
қуришда теодолит йўллар дарёларни соҳили бўйича ўтказилади. Ўлчашларни назорат
қилиш учун теодолит йўллари ёпиқ ва тугунли нуқталар-дан иборат полигонлар
кўринишида юқори синфдаги тармоқлар пунктлари орасида ўтказилиши лозим.
Ўтказилган теодолит йўллари иложи борича тўғри чизиқлардан иборат бўлиб томонлар
узунлиги эса тенг бўлиши керак.
Геоедзик пунктлар орасидаги ўтказилган теодолит йўллари узунлиги йўриқномага
биноан: 1:500 масштабида 0,8 км; 1:1000 -1,2 км; 1:2000 - 2,0 км; 1:5000 - 4 км дан
ошмаслиги керак. Аналитик тармоқлар алоҳида учбурчаклар, марказий система,
туртбурчаклар, учбурчаклар занжиp кўринишида юқори синфдаги таянч тармоқлари
пунктлари орасида барпо этилади. Агар занжирни охирида базис томонлар ўлчанган
бўлса, у ҳолда учбурчаклар занжири кўринишидаги аналитик тармоқлар юқори синфдаги
тармоқ пунктларига боғланмасдан мустақил ўтказилиши мумкин. Аналитик
тармоқларни лойиҳалашда қўйидаги шартни инобатга олиш керак:
учбурчакларни бурчаклари 30
о
дан кичик ва 120
о
дан катта бўлмаслиги керак.
Аналитик тармоқларни ҳар бир пунктидан бурчакларини ўлчашда камида 3-4
йўналишлар бўйича саноқлар олиши зарур. Шунинг учун бурчакларни ўлчашда доиравий
қабуллар усулини қўллаш тавсия қилинади.
Баландлик инженерлик - геодезик тармоқлар инженерлик-геодезик ишларни
бажариш учун баландлик тармоқлари геометрик ва тригонометрик нивелирлаш орқали
Oktabr, 2025-Yil
394
барпо этилади. Баландлик съемка асослари асосан техник нивелирлаш йўлларни ўтказиш
орқали барпо этилади.
Техник нивелирлаш алоҳида геометрик нивелирлаш йўллари ёки йўллар тизими
кўринишида бажариш мумкин. Техник нивелир йўллари жойида дои-мий ва вақтинча
реперлар орқали маҳкамланади. Доимий реперлар 10-25 км да кўйилади. Вақтинча
реперлар сифатида арраланган дарахтларни тагига мих урган ҳолатда ёки кўприклар ва
иншоотларни пойдеворидан фойдаланиш мумкин. Техник нивелирлаш ёки геометрик
нивелирлашнинг "ўртадан" усулидан бажарилади ва нивелирдан рейкагача бўлган оралиғи
120 м дан ошмаслиги тавсия этилади. Нуқталар баландлиги кетма-кет яқинлашиш усули
бўйича аниқланади.
Хулоса ўрнида дастлаб инженерлик-геодезик тармоқлар ва уларни барпо этишда
хисоблашлар дала ўлчаш журналларидаги барча ҳисоблашларни текшириш, геодезик
ишларни бажаришдаги аниқликни баҳолаш ва ишчи чизмаларни тузишдан бошланади.
Берилган топшириқларга ҳамда турли шароитлардан келиб чиқиб планли
инженерлик-геодезик тармоқларни яратишда съёмка ишлари йўриқнома асосида
бажарилиши таҳлил қилинган. Умуман олганда, съёмка геодезик асосини қуриш усули
объект ҳудудининг шароити ва берилган топшириқдан келиб чиқиб белгиланади.
Фойдаланилган адабийётлар рўйҳати.
1.
Ҳ.Мубораков., З.Д. Охунов., А.С.Рўзиев., Х.Ж.Хайитов., Ғ.З.Якубов Геодезия дарслик
Янги аср авлоди 2021 йил.
2.
Э.Нурматов Геодезия Т.Ўқитувчи, 2003 йил
3.
Ў.П.Исломов.,А.Н.Иномов.,Ж.О.Лапасов., Замонавий: JPS приёмниклар 2016 йил
4.
Babajanov A. et al. Organizational and economic mechanisms of regulating land relations in
agriculture //BIO Web of Conferences. – EDP Sciences, 2023. – Т. 65. – С. 03005.
5.
Ер участкаларини рўйхатга олишда геодезик ишлар.
http://dx.doi.org/10.26739/2181-
6.
Abdullaev T. et al. Higher Geodesy//Textbook. – 2017.
7.
Бабажанов а. Р. И др. Повышение экологической безопасности сельскохозяйственных
земель на основе развития лесного хозяйства республики узбекистан //ббк 41/42 о14. –
2023. – с. 19.
8.
Allanazarov O., Khikmatullaev S., Islomov U. Maintaining the state cadaster of the
territories on the base of remote sensing materials //E3S Web of Conferences. – EDP
Sciences, 2023. – Т. 371. – С. 01014.
9.
Babajanov A. et al. Advantages of formation non-agricultural land allocation projects based
on GIS technologies //E3S Web of Conferences. – EDP Sciences, 2021. – Т. 227. – С.
05001.
10.
Исломов У. П. и др. Мониторинг сельскохозяйственных земель Республики
Узбекистан и их мелиоративное состояние //ВОПРОСЫ СОВРЕМЕННОЙ НАУКИ. –
2022. – С. 27-41.
