RARE KOVRAK SPECIES OF SURKHANDARYA REGION

HAC
Google Scholar
Branch of knowledge
To share
Xalmuratov, M., Bo’riyeva, D., & Mamarajabov, M. (2023). RARE KOVRAK SPECIES OF SURKHANDARYA REGION. Modern Science and Research, 2(4), 207–210. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/19242
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

This article focuses on the rare types of rugs of Surkhandarya region. Reasonable opinions and comments within the scope of the topic are presented throughout the article.

Similar Articles


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 4 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

207

СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИНИНГ КАМЁБ КОВРАК ТУРЛАРИ

Халмуратов М.А

Денов тадбиркорлик ва педагогика институти.

Бўриева Дилноза

Денов тадбиркорлик ва педагогика институти магистранти.

Мамаражабов Мухаммаджон

Денов тадбиркорлик ва педагогика институти магистранти.

https://doi.org/10.5281/zenodo.7831895

Aннотация.

Мазкур мақолада Сурхондарё вилоятининг камёб коврак турлари ҳақида

тўхталиб ўтилган. Мақола давомида мавзу доирасидаги асосли фикр ва мулоҳазалар
келтирилган.

Калит сўзлар:

Сумбул коврак, Туганакли коврак, Федченко ковраги, сесквитерпеноид,

мураккаб эфирлар, сесквитерпенли лактон, Зирадошлар ва бошкалар.

РЕДКИЙ ВИД КОВРАКА СУРХАНДАРЬИНСКОЙ ОБЛАСТИ

Аннотация.

В данной статье речь пойдет о редких видах ковров Сурхандарьинской

области. Обоснованные мнения и комментарии в рамках темы представлены на
протяжении всей статьи.

Ключевые слова:

гиацинтовое покрывало, покрывало Туганаклы, покрывало

Федченко, сесквитерпеноиды, сложные эфиры, сесквитерпенлактон, зирадошка и другие.

RARE KOVRAK SPECIES OF SURKHANDARYA REGION

Abstract.

This article focuses on the rare types of rugs of Surkhandarya region. Reasonable

opinions and comments within the scope of the topic are presented throughout the article.

Key words:

Hyacinth blanket, Tuganakli blanket, Fedchenko blanket, sesquiterpenoid,

complex ethers, sesquiterpene lactone, Zyradoshka and others.

Сурхондарё вилояти ҳудудида 1500 дан ортиқ ўсимлик турлари мавжуд булиб, ундан

127 тури Ўзбекистон Республикаси “Қизил Китоби”га киритилгандир. Яъни Ўзбекистон
Республикаси “Қизил Китоби”га киритилган ўсимликларнинг 40% воҳамиз кенгликларида
тарқалган. Вилоятимиз ҳудудида Қ.З. Зокиров, П.Қ.Зокировларнинг экологик таснифида
асосланган барча: чўл, адир, тоғ ва яйлов минтақаларининг мавжудлиги, шунингдек,
шимолий районларимиздаги қуруқ субтропик иқлим шароитини ҳисобга олсак жуда катта
имкониятларга эга эканлигимиз ойдинлашади. Мана шу минтақаларнинг барчасида Коврак
туркуми вакиллари учрайди ва улардан 3 тури Ўзбекистон Республикаси “Қизил Китоби”га
киритилгандир.

Сумбул коврак.

Иккинчи даражали камёб усимлик булиб, Помир-Олой тизмасидаги

эндем тур саналади. Ҳаётий шакли - бўйи 60 см гача етадиган кўп йиллик ўт. Поялари 2-5
та, ингичка, юқори қисмидан шохланувчан. Барглари қаттиқ, илдиз бўғизида ўрнашган.
Япроғи уч карра патсимон қирқилган, учидаги бўлаклари наштарсимон ёки чўзиқ. Гуллари
сариқ рангли. Косача барглари тишчали. Меваси майда, узунлиги 7 мм, эни 4 мм. Июнь
ойида гуллаб, июлда меваси етилади.

Ҳисор тизмаларида тарқалган Тожикистонда ҳам учрайди. Тоғларнинг ўрта

қисмидаги тошли ёнбағирларда, бутазорларда ўсади. Ниҳоятда камёб, тўп-тўп бўлиб
учрайди. Уруғидан кўпаяди. Ўсимлик сони ва ареали маҳаллий аҳоли томонидан доривор


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 4 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

208

ҳамда упа-элик хом ашёси сифатида узлуксиз равишда йиғиб олинишидир. Ҳисор давлат
қўриқхонасида муҳофаза этилади.

Туганакли коврак.

Иккинчи даражали камёб усимлик булиб

.

Ўзбекистоннинг

жануби-ғарбидаги камёб тур. Ҳаётий шакли

-

Кўп йиллик монокарп ўсимликдир. Илдизи

қисқа, учи туганак билан тугайди. поясининг Бўйи 50-60 см, оч яшил рангда, бўғим
оралиқлари пуфаксимон шишган, ўрта қисмидан шохланган. Поянинг пастки қисмидаги
шохлари кетма-кет, юқоридагилари эса ҳалқа шаклида ўрнашган. Ёпирма барглари ромб
шаклида, қисқа бандли. Соябони ҳар хил: ўртасидагилари деярли бандсиз, 7-13 нурли,
диаметри 8 см атрофида, ён томондагилари 2-3 тадан бўлиб бирлашган. Соябончалари 10-
15 гулли. Тожбарги сариқ рангли, чўзиқ-овалсимон. Мевалари овалсимон, оқиш-сариқ
рангли. Май ойида гуллаб, июнда меваси етилади.

Ҳисор тизмасининг жануби ғарбий тармоқларида (Кўхитанг, Чўлбаир) тарқалган.

Тоғларнинг ўрта қисмидаги тошли ва тош-шағалли ерларда, арчазорларда тарқалган.
Кўпинча якка-якка ҳолда, баъзан тўп-тўп бўлиб ўсади. Уруғидан кўпаяди. Ўсимлик сони ва
ареалининг ўзгаришига сабаб уруғи етилмасдан чорва молларининг барча турлари
истеъмол қилишидир. Сурхон давлат қўриқхонасида муҳофаза қилинади.

Федченко ковраги.

Биринчи даражали камёб усимлик булиб

.

Ғарбий Помир-

Олойдаги камёб эндем тур. Ҳаётий шакли туксиз кўп йиллик поликарп ўт ўсимликдир.

Пояси якка ёки бир неча, ингичка, кам ҳолларда бинафшаранг, юқори қисмида

қалқонсимон шохланган. Шохлари кетма-кет, юқоридагилари қарама-қарши. Баргларининг
оч-кўк, юмшоқ, туксиз, 5 карра бғлинган (кесилган), учки бғлаги торайган, 10-20 мм
узунликда. Соябони 4-8 шуълали. Соябончасининг шуъласи 8-10 та. Косачаси калта
тишчали. Гултожи сариқ, овалсимон, 1,4 мм узунликда. Меваси узунчоқ-оавлсимон, туксиз,
6 мм узунликда, эни 3,5 мм. Майда гуллаб, меваси июнда етилади.

Ҳисор тизмасида Қизилдарёнинг юқори қисмида тарқалган. Арчазорларнинг

шимолий ёнбағирликларидаги соз тупроқли-шағалли жойларда ўсади. Якка якка холда,
10х10 м

2

майдонга 2-3 ўсимлик тўғри келади. Уруғи орқали кўпаяди.

Ферула туркуми Зирадошлар оиласичида энг кўп (185) турга эга бўлиб, Ўрта Осиё ва

Қозоғистонда уларнинг 110 га яқин тури учрайди. Бу туркум турлари эфир мойли, емхашак,
асалчилик, шифобахш, крахмал берувчи, арома тик, озуқабоп ва техника ўсимликлари
ҳисобланади.

Ферула туркумининг 100 га яқин коврак турлари сесквитерпеноидли моддалар

сақлаши аниқланган. Бундан (54,7 %) коврак тури терпеноидли кумаринлар, 40 (35,5 %)
тури мураккаб эфирлар, 15 (12,4 %) тур сесквитерпенли лактонлар сақлаши ўрганилган.

Коврак нинг елимсмоласи халқ табобатида томир тортиши, ўпка сили, ўлат, захм,

кўк-йўтал, тиш оғриғи, асаб ва бошқа касалликларни даволаш учун, ҳамда қувват берувчи,
балғам кўчирувчи ва гижжа ҳайдовчи дори сифатида қўлланилади. Ковракнинг жуда ёш
новдаларини янчиб, қатиққа қориб хавфли шишлар ва захмга даво қилинади. Елимсмола
тиндирмаси (настойкаси), эмульсия ва хабдори ҳолида астма, томир тортиш ва асаб
касалликларида ишлатилади.

Илмий медицинада коврак елимсмоласи – “асса фетида” номи билан кукун, эмульсия

ва тиндирма (настойка) ҳолида оғриқ қолдирувчи, балғам кўчирувчи, ел ҳайдовчи, қувват


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 4 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

209

берувчи ва тинчлантирувчи восита сифатида ишлатилади ва кўпгина давлатлар
фармокопеясига киритилган.

Шарқ мамлакатларида Эрон, Покистон, Афғонистон ва Ҳиндистон коврак шираси ва

илдизи озиқ-овқат санаотида зиравор сифатида, косметика саноатида атторлик воситалари
ишлаб чиқаришда ишлатилади. Буюк табиб Ибн Синонинг фикрига кўра, «Коврак
уруғининг қайнатмаси 3 маҳал 50 граммдан ичилса, она сути кўпаяди. Елими сувга қўшиб
ичилса, дарҳол овоз чиқади. Ширасига анжир қўшиб ейилса, сариқ касаллигини тузатади.
Елимига мурч, сирка қўшиб, ёмон сифатли яраларга сурилса, фойда қилади. Соч
тўкилишига ҳам ўта фойдалидир. Коврак бош мия, склероз, бронхит, астма, сариқ касал,
кўк йўтал, диабетга даво, қон кетишини тўхтатади. Иштаҳани очади. Илдизи томчилаб
сийдик ва буйрак оғриқларига даво. Уч маҳал қайнатмасидан 30 граммдан ичилса, фойда
қилади (муддати 15 кун). Илдиз қайнатмаси барча оғриқларни босади. Бўғилишни
кетказади, оғриқни тузатади.

Коврак илдизидан смола олиш май ойидан бошланиб кузгача давом эта ди, шунинг

учун ҳам смола олиш даврлари баҳор ва ёз фасллари даврларига бўлинади. Баҳорги босқич
бу тайёргарлик кўриш даври ҳисобланада. Бу босқичда елимсмола тайёрланадиган майдон
белгиланиб, ковракни умумий заҳираси аниқланади ва елимсмола олинадиган ўсимликлар
белгиланиб чиқилади. Коврак, эслатиб ўтганимиздек, монокарп ўсимлик бўлганлиги учун
барча тупида пояси бўлмайди.

Шунинг учун ҳам ўсимликнинг илдизини поя ва ер устки барглардан тозалаб, смола

олишга таёрлаш лозим. Бунинг учун, коврак илдизи атрофини 5 -10 см чуқурликда ва 20-25
см кенгликда ковлаб, илдизнинг тепа қисми очилади, ёмғир сувларидан ҳимоя қилиш учун
ариқча очиб қўйилади. Коврак илдизини устки қисми очилгандан сўнг, смола олиш учун
кесиб қўйилади ва илдиз усти қуёш нури ва ташқи таъсирлардан ҳимоя қилиш учун махсус
кесилган картон билан беркитиб қўйилади.

Шу тариқа елимсмолани илдиздан юқори кесилган томон кўтарилишга имкон

яратилади, 5-6 кун ўтгандан сўнг,биринчи ва учинчи кесимда сифатли “донак” шираси
йиғилади ва тўпланган елим йиғиштириб олинади, сўнг яна янги жойдан кесиб қўйилади,
мавсум давомида, ўсимлик илдизининг каттакичиклигига қараб 20-30 маротаба кесиш
мумкин.

Бизнинг республикамизда эса коврак елимни тайёрлаш расман 2006 йилдан

бошланди. Шунинг учун ҳам ковракдан смолаелим олиш учун биринчи навбатда ковракни
табиий биологик ва эксплуатацион захираларини аниқлаб, катта масштабдаги харитасини
тузиб улардан табиатга зарар етказмасдан фойдаланишни ташкил қилиш, табиий шароитда
қайта тикланишга имконият яратиш керак, табиий майдонларда навбатма-навбат тайёрлаш
ишларини амалга оширни ташкил қилиш лозим.

Келажакда мутахассислар томонидан ковракнинг сувли майдонларда биоэкологик

хусусиятларини ўрганиб, уларни маданий ҳолда кўпайтириш ва етиштириш муаммосини
ҳал қилиш фанимиз олдидаги асосий вазифалардан бири ҳисобланади.

Ковракнинг плантацияларини уларнинг табиий ўсиш шароитларида ташкил этиш

мақсадга мувофиқ, сугориладиган далаларда саноат плантацияларини ташкил этиш учун
амалий илмий тадқиқодлар олиб бориш давр талабидир.


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 4 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

210

REFERENCES

1.

Булгакова

Л. Л.

Оригинальный медонос ферула ассафетида // Пчеловодство :

журнал. — 1961. — № 2. — С. 21.

2.

Булгакова

Л. Л.

Цветения и мёдопродуктивность каврака // Пчеловодство :

журнал. — 1972. — № 2. — С. 14—15.

3.

Камелин Р. В., Хасанов Ф.О. Вертикальная поясность растителного покрово хр.
Кугитанг (Юго-западный Памироалай). Бот. журн.,1987, №1, с.49-58.

4.

Коровин

Е. П.

Род 1052. Ферула — Ferula // Флора СССР = Flora URSS : в 30 т. /

начато при рук. и под гл. ред. В. Л. Комарова. — М. ; Л. : Изд-во АН СССР, 1951.
— Т. 17 / ред. тома Б. К. Шишкин. — С. 62—142. — 390 с.

5.

Коровин Е

. П.

Иллюстрированная монография рода Ferula (Tourn.) L..

Институт ботаники и зоологии АН УзССР. — Ташкент: Изд-во АН УзССР, 1947.
— 91 с.

6.

Красная книга Республика Узбекистана. Под редакцией доктора биол. наук,
проф. Белолипов И. В. и др. - Ташкент: Фан, 1998.

7.

Коровин Е. П. Ferula L. - Ферула. ФлораУзбекистана. T. III. Ташкент, изд-во АН
УзССР.С. 399-439,426, 490.

8.

Мальцев И. И. Лекарственные растения бассейна реки Тупаланг.
Автореф.канд.дисс. Т., -1989. –24 с.

9.

Определитель растени Средней Азии. Т. 1-Х. Ташкент: Фан. 1968-1993.

10.

Холматов Х.Х., Аҳмедов Ў.А.Фармакогнозия.–Ташкент: Ибн Сино, 1995.–

11.

Халмуратов М. А. Бойсун Чўлбаир тоғларининг ўсимликлар қоплами. Автореф.
канд. дисс. Т., 2007. 20б.

References

Булгакова Л. Л. Оригинальный медонос ферула ассафетида // Пчеловодство : журнал. — 1961. — № 2. — С. 21.

Булгакова Л. Л. Цветения и мёдопродуктивность каврака // Пчеловодство : журнал. — 1972. — № 2. — С. 14—15.

Камелин Р. В., Хасанов Ф.О. Вертикальная поясность растителного покрово хр. Кугитанг (Юго-западный Памироалай). Бот. журн.,1987, №1, с.49-58.

Коровин Е. П. Род 1052. Ферула — Ferula // Флора СССР = Flora URSS : в 30 т. / начато при рук. и под гл. ред. В. Л. Комарова. — М. ; Л. : Изд-во АН СССР, 1951. — Т. 17 / ред. тома Б. К. Шишкин. — С. 62—142. — 390 с.

Коровин Е. П. Иллюстрированная монография рода Ferula (Tourn.) L.. — Институт ботаники и зоологии АН УзССР. — Ташкент: Изд-во АН УзССР, 1947. — 91 с.

Красная книга Республика Узбекистана. Под редакцией доктора биол. наук, проф. Белолипов И. В. и др. - Ташкент: Фан, 1998.

Коровин Е. П. Ferula L. - Ферула. ФлораУзбекистана. T. III. Ташкент, изд-во АН УзССР.С. 399-439,426, 490.

Мальцев И. И. Лекарственные растения бассейна реки Тупаланг. Автореф.канд.дисс. Т., -1989. –24 с.

Определитель растени Средней Азии. Т. 1-Х. Ташкент: Фан. 1968-1993.

Холматов Х.Х., Аҳмедов Ў.А.Фармакогнозия.–Ташкент: Ибн Сино, 1995.–

Халмуратов М. А. Бойсун Чўлбаир тоғларининг ўсимликлар қоплами. Автореф. канд. дисс. Т., 2007. 20б.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов