Результаты хирургичекого лечения воронкообразной деформации грудной клетки у детей

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
Отрасль знаний
CC BY f
175-181
3
0
Поделиться
Акилов, Х., Мирзакаримов, Б., Джумабаев, Ж., & Юлчиев, К. (2023). Результаты хирургичекого лечения воронкообразной деформации грудной клетки у детей . Журнал биомедицины и практики, 1(3/2), 175–181. https://doi.org/10.26739/2181-9300-2021-3-108
Хабибулла Акилов, Центр развития профессиональной квалификации медицинских работников

Кафедра хирургия, детская хирургия

Бахромжон Мирзакаримов, Андижанский государственный медицинский институт

Кафедра детская хирургия

Жўракул Джумабаев, Андижанский государственный медицинский институт

Кафедра детская хирургия

Каримжон Юлчиев, Андижанский государственный медицинский институт

Кафедра детская хирургия

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

На сегодняшний день предложено множество способов оперативного лечения воронкообразной деформации грудной клетки, но все они обладают одним выраженным и существенным недостатком - очень большой травматичностью. Несмотря на то, что первая операция по поводу воронкообразной деформации грудной клетки выполнено более 100 лет назад, проблему лечения этого заболевания нельзя считать окончательно решенной. На это указывает тот факт, что для коррекции воронкобразной деформации грудной клетки у детей используется более ста способов и модификаций оперативного вмешательства.

Похожие статьи


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

175

PEDIATRIC SURGERY

Хабибулла Атауллаевич АКИЛОВ

Хирургия, болалар хирургияси кафедраси,

Тиббиёт ходимларининг касбий малакасини

ривожлантириш маркази, Тошкент, Ўзбекистон.

Бахромжон Халимжонович МИРЗАКАРИМОВ

Жўракул Усманович ДЖУМАБАЕВ

Каримжон Салимжонович ЮЛЧИЕВ

Болалар хирургияси кафедраси,

Андижон давлат тиббиёт институти, Ўзбекистон.

БОЛАЛАРДА КЎКРАК ҚАФАСИ ГИРДОБСИМОН ДЕФОРМАЦИЯСИНИ

ХИРУРГИК ДАВОЛАШ НАТИЖАЛАРИ


For citation: Kh.A. Akilov, B.H. Mirzakarimov, J.U. Djumabaev, K.S. Yulchiev RESULTS OF
SURGICAL TREATMENT OF FUNNEL CHEST IN CHILDREN Journal of Biomedicine and
Practice. 2021, vol. 6, issue 3, pp. 175-181



http://dx.doi.org/10.26739/2181-9300-2021-3-108


АННОТАЦИЯ

Болаларда кўкрак қафаси гирдобсимон деформацияларини хирургик даволашнинг

кўплаб усллари мавжуд, лекин барчасида хам умумий камчилик, жарохатчанликнинг
юқорилиги кузатилмоқда. Гирдобсимон деформацияда биринчи операция 100 йил аввал
бажарилган бўлсада касалликни хирургик даволаш муаммоси тўлалича ечилмаган.
Гирдобсимон деформацияни хирургик даволашнинг 100 дан ортиқ усуллари мавжудлиги буни
тасдиқлайди.

Калит сўзлар:

гирдобсимон деформация, болалар, торакопластика, реконструктив

Хабибулла Атауллаевич АКИЛОВ

Кафедра хирургия, детская хирургия,

Центр развития профессиональной квалификации

медицинских работников, Ташкент, Узбекистан.

Бахромжон Халимжонович МИРЗАКАРИМОВ

Жўракул Усманович ДЖУМАБАЕВ

Каримжон Салимжонович ЮЛЧИЕВ

Кафедра детская хирургия,

Андижанский государственный медицинский

институт, Узбекистан.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

176

РЕЗУЛЬТАТЫ ХИРУРГИЧЕКОГО ЛЕЧЕНИЯ ВОРОНКООБРАЗНОЙ

ДЕФОРМАЦИИ ГРУДНОЙ КЛЕТКИ У ДЕТЕЙ

АННОТАЦИЯ

На сегодняшний день предложено множество способов оперативного лечения

воронкообразной деформации грудной клетки, но все они обладают одним выраженным и
существенным недостатком - очень большой травматичностью. Несмотря на то, что первая
операция по поводу воронкообразной деформации грудной клетки выполнено более 100 лет
назад, проблему лечения этого заболевания нельзя считать окончательно решенной. На это
указывает тот факт, что для коррекции воронкобразной деформации грудной клетки у детей
используется более ста способов и модификаций оперативного вмешательства.

Ключевые

слова:

воронкобразная

деформация,

дети,

торакопластика,

реконструктивная

Khabibulla Ataullaevich AKILOV,

department of surgery, pediatric surgery,

Center for development of professional qualification

of medical workers, Tashkent, Uzbekistan.

Bakhromjon Halimjonovich MIRZAKARIMOV

Jurakul Usmanovich DJUMABAEV

Karimjon Salimjonovich YULCHIEV

Department of Pediatric Surgery,

Andijan State Medical Institute, Uzbekistan.

RESULTS OF SURGICAL TREATMENT OF FUNNEL CHEST IN CHILDREN

ANNOTATION

To date, many methods of surgical treatment of funnel chest deformity have been proposed,

but they all have one pronounced and significant drawback - very high trauma. Despite the fact that
the first operation for funnel chest deformity was performed more than 100 years ago, the problem of
treating this disease cannot be considered completely solved. This is indicated by the fact that more
than a hundred methods and modifications of surgical intervention are used to correct the funnel-
shaped deformity of the chest in children.

Key words

: funnel chest, children, thoracoplasty, reconstructive


Долзарблиги:

Кўкрак қафаси деформациялари ер юзи аҳолисининг 0,3% - 4% ни ташкил

қилади [1, 4, 5, 16, 20, 24, 35, 41, 58, 65, 70, 80, 92, 94]. Кўкрак қафаси деформацияларининг турли
хил кўринишлари мавжуд бўлиб, гирдобсимон деформациялар 90%, килсимон деформациялар 8%
ни, Поланд синдроми, Марфан синдромидаги деформациялар, тўшнинг туғма айрилганлиги ҳамда
қовурғаларнинг алоҳида деформациялари 2% ни ташкил қилади [1, 3, 4, 6, 8, 11, 12, 15].

Барча деформациялар, шунингдек кўкрак қафаси гирдобсимон деформацияларини (КҚГД)

даволашнинг энг самарали усули бу хирургик даволашдир [2, 3, 4, 5, 6, 7, 9, 10, 12, 13, 15]. Илмий
адабиётларда келтирилишича қониқарсиз натижаларнинг ривожланиши ва ҳар хил турдаги
асоратларнинг бўлиши деформацияни коррекциялаш усулидаги хатоликлар бириктирувчи тўқима
дисплазиясига эътибор берилмаганлиги ҳисобига келиб чиқади [2, 4, 7, 8, 9, 14, 15].

Тадқиқот мақсади:

КҚГДда хирургик даволаш натижаларини яхшилаш.

Тадқиқот материаллари ва усулари:

Клиникамизда охирги 10 йил давомида кўкрак қафаси

гирдобсимон деформацияси (КҚГД) ташхиси билан хирургик даволанган 210 нафар бемор
болалар даволаш натижалари ўрганиб чиқилди. Даволаш натижаларини таққослама ўрганиш
мақсадида беморлар асосий (торакопластиканинг реконструктив таклиф қилинган усули) ва
назорат (Равич-Гросс усули) гурухларига бўлиб ўрганилди. Асосий гурухни 133 (63,3%)
нафар, назорат гурухини 77 (36,4%) нафар бемор болалар ташкил этди. Барча беморлар
операция олди тайёргарлиги сифатида клиник лаборатор, рентген, ЭКГ, ЭхоКГ, спирография


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

177

текширувлари ва педиатр, кардиолог, ЛОР мутахассислар кўрувларидан ўтказилди.
Беморларни ёши бўйича 21 (10%) нафари 1-3 ёш, 82 (39,0%) нафари 3-7 ёш, 69 (32,8%) нафари
7-12 ёш, 38 (18,1%) нафари 12-18 ёшли бемор болалар ташкил этди. Беморларнинг 74 (35,2%)
нафарида II-даражали, 99 (47,1%) нафарида III-даражали ва 37 (17,6%) нафарида IV-даражали
деформация аниқланди. Тури бўйича 149 (69,5%) нафар беморда симметрик, 53 (25,5%)
нафарида ассиметрик ва 11 (5,2%) нафарида деформациянинг ясси тури қайд этилган.
Беморларда юрак ичи гемодинамикаси кўрсаткичлари бўйича қон айланишининг нормокинетик
тури аниқланмади. Беморларнинг 75,0%да гемодинамиканинг гиперкинетик тури, 25%да эса
гипокинетик тури аниқланди. ЭКГ текширувларида юрак мушакларидаги метоболик
ўзгаришлар 121 (70,8%) нафар, чап қоринча гипертрофияси 69 (40,3%) нафар, ўнг қоринча
гипертрофияси 26 (15,2%) нафар, Гисс тутами ўнг оёқча нотўлиқ қамали 49 (28,6%) нафар, Гисс
тутами ўнг оёқчаси тўлиқ қамали 24 (14,0%) нафар беморларда кузатилди. Юрак ритмининг
бузилишидан синусли брадикардия 18 (10,5%), синусли тахикардия 54 (31,6%) бемор болаларда
кузатилди.

Тадқиқот натижалари:

Асосий

гурухдаги

беморларда

хирургик

даволаш

клиникамизда ишлаб чиқилган усуллар билан даволанган. 1-3 ёшли 21 нафар беморларда
торакопластиканинг камжарохатча усули (DGU 2016 0057) ва 3 ёшдан юқори беморларда
реконструктив торакопластика (DGU 2021 0522) усуллари билан хирургик даволаш
ўтказилган.

Хирургик даволаш натижалари 3 та даврга, операция вақти, операциядан кейинги эрта

ва узоқ даврларга бўлиб қиёсий ўрганилди. Беморларнинг операция вақтидаги асоратлари
бўйича қиёсий тахлили 1- жадвалда келтирилган.

1-

жадвалдан операция вақтида учраган

асоратлар

ўртача

кўрсаткичлари

солиштирилганда

асосий

гурухдаги

беморларда

камайганлиги (66,2% нисбатан 15,7%), ёки статистик жихатдан фарқи мавжуд (р<0,05).

Жадвал 1

КҚГДси ташхиси билан хирургик даволанган беморларнинг операция вақтидаги

асоратлари бўйича қиёсий тахлили

Асорат тури

Назорат гурухи

n=77

Асосий гурух

n=133

абс

%

абс

%

1

Қон кетиш

18

23,4±4,37

12

9,0±2,8

2

Плевра жарохатланиши

22

28,6±4,7

5

3,7±1,8

3

Пневмоторакс

11

14,2±3,56

4

3,0±1,7

Жами

51

66,2±6,6*

21

15, 7±7,9*

* - р<0,05 назорат гурухига нисбатан статистик жихатдан фарқи мавжуд

Операциядан кейинги қон кетишлар 23,4% дан 9,0%га камайганлиги статистик юқори

ишончли (р<0,001). Операция вақтидаги қон кетишларнинг камайишига биз қовурғалар
резекциясини тоғай усти пардасини ажратмаган холда тўлалигича кесиш орқали эришдик.
Асосий гурухдаги беморларда плевра жарохатланишини камайиши (р<0,01) натижасида
пневматоракснинг 14,2%дан 4%га яъни 3,5 маротабага камайишига эришилди (р<0,01).
Клиник кузатувлардан маълумки КҚГДда париетал плевра тўш суягига ёпишган холатда
бўлади ва бутунлигича ажратиш техник қийин хисобланади. Асосий гурухда беморларда
қовурғалар тўлиқ резекцияси, ханжарсимон ўсиқ ва тўш-диафрагмал боғламни олиб ташлаш
хамда қориннинг тўғри мушакларини тўш ва қовурға равоғидан ажратиб олиш тўш-қовурға
мажмуасини эркин харакатланиши ва париетал плеврани визул ажратиш имконини берди.
Ушбу усулдаги операцияларда плевранинг зарарланиши асосан КҚГДнинг IV-даражаси билан
беморларда кузатилиб, париетал плевра тўш суяги ички томонига юқори даражада
ёпишганлиги сабаб бўлди.

Операциядан кейинги яқин даврни беморни шинада бўлиш даври охиригача, 3 ой қилиб

белгиладик. Эрта даврда кузатилган асоратларни хирургик даволаш усуллари бўйича


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

178

солиштирма тахлили 2-жадвалда келтириб ўтилган. КҚГДларида тўш-қовурға мажмуасини
тўғриланган холда ушлаб туришга асосланган хар қандай хирургик усул беморда турли хил
ноқулайликлар ва операциядан кейинги давр оғриқ хиссининг узоқ вақт сақланиб қолишига
олиб келади.

Бизнинг кузатувларимизда хам (2 -жадвал) КҚГД ташхиси билан ТҚМни ташқи ушлаб

туришга асосланган Равич-Гросс усулида оғриқ хиссини сақланиб қолиши таклиф қилинган
реконструктив операция усулига нисбатан 2,5 баробар ортиқ давом этганлиги (12,2±0,64
нисбатан 5,3±0,13) аниқланди.

2-жадвал

Хирургик даволаш усуллари эрта давр асоратларини бахолаш меъзонлари бўйича

қиёслаш

Бахолаш меъзонлари

Назорат гурухи n=77

Асосий гурух

n=133

1

Наркотик анальгетиклар ёрдамида оғриқсилантириш

4,4±0,56 кун

1,4±0,1 кун

2

Нонаркотик анальгетиклар ёрдамида
оғриқсилантириш

7,3±0,42 кун

3,01±0,21 кун

3

Тўш-қовурға мажмуасини ушлаб турувчи мосламада
бўлиш вақти

86±3,9 кун

-

4

Оғриқ хисси давомийлиги

12,2±0,64 кун

5,3±0,13 кун

5

Беморни вертикал холатга ўтказиш

3,3±0,45 кун

1,5±0,1 кун

6

Юришга рухсат бериш

4,2±0,16 кун

2,6±0,12 кун

7

Даволаш ўрин куни

14,3±0,69 кун

7,1 ±0,16 кун

Назорат гурухида операциядан кейинги оғриқни бартараф этиш учун наркотик

анальгетикларни қўллаш асосий гурухга нисбатан узоқ давом этганлиги аниқланди (р<0,05).
Нонаркотик анальгетиклар ёрдамида оғриқ қолдириш назорат гурухида асосий гурухга
нисбатан 4 кунга, яъни 2,3 мартага ортиқ давом этганлиги кўрилди.КҚГДсида Равич–Гросс
усулида хирургик даволанган беморларда операциядан кейинги яқин даврда беморларда
кўплаб ноқулайликлар кузатилди. Беморларни шинага кўникиши 7,4±0,3 кун давом этди ва
бунинг натижасида беморларни вертикал холатга келтириш ўртача 3,3±0,45 кунга, юришга
рухсат бериш 4,2±0,16 кунга тўғри келди. Асосий гурухдаги беморларда бу кўрсаткичлар
1,4±0,1 ва 2,6±0,12 кунни ташкил этди. Шунингдек 8 (10,4%) нафар беморда ТҚМни тортиб
турувчи иплар атрофини яллиқланиши, 4 (5,2%) нафар беморда йиқилиш натижасида шинани
синиши ва 6 (7,7%) нафар беморда тортиб турувчи ипларни вақтидан олдин узилиши
кузатилди. ТҚМни операциядан кейин ташқи тортиб турувчи ускунасида юриш (86±3,9 кун)
каби бемор учун ноқулай бўлган холат тўлалигича бартараф этилди.








Расм 1. Асосий ва назорат гурухидаги беморларни жарохат битиши

Асосий ва назорат гурухидаги беморларни жарохатни битиш холати 1-диаграмма

орқали тасвирланган. Жарохатни бирламчи битиши асосий ва назорат гурухида мос равишда
91,0% ва 85,5% ни ташкил этди (р>0,05). Жарохатнинг иккиламчи битиши назорат гурухида
15,7% ни ташкил этиб, асосий гурухда бу кўрсаткич 9,1%га тенг бўлди. Жарохат битишидаги
бундай деярли бир хил кўрсаткичлар сабаблари ўрганиб чиқилганда 11 нафар беморларда
бириктирувчи тўқима дисплазиясининг эктодермал белгилари борлиги аниқланди. Бизнинг

91,0%

9,1%

85,5%

15,7%

Асосий гурухда
бирламчи

Асосий гурухда
иккиламчи

Назорат гурухида
бирламчи


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

179

фикримизча теридаги диспластик ўзгаришлар беморларда жарохатнинг иккиламчи битишига
олиб келган.

Асосий гурухдаги беморларда ўтказилган реконструктив операция усули ТҚМни

махаллий тўқималар хисобига тўғриланган холатда ушлаб туришга асосланган бўлиб,
беморларда кўкрак қафасида бўладиган оғриқ хисси ишончли қисқарганлиги р<0,001, ўртача
7 кунга, бунинг натижасида беморларни шифохонадаги ўрин кунларини 50%га қисқартириш
имконини берди.

КҚГДси ташхиси билан хирургик даволанган беморларнинг узоқ давр натижалари

асосий гурухдаги 80 (60,1) нафари ва назорат гурухидаги 50 (64,9%) нафар беморларнинг
операциядан кейинги 3 ойдан 5 йилгача бўлган вақт оралиғидаги холати амбулатор карталар
ва қайта кўрув хулосалари асосида ўрганиб чиқилди.

Операциядан кейинги узоқ давр натижалари ўрганишлари шуни кўрсатдики (3-

жадвал) махаллий кўкрак қафасининг ташқи холатидаги 60% асоратлар асосий гурухда
учрамаган.

3- жадвал

КҚГДси билан хирурик даволанган беморлар узоқ давр натижалари

Бахолаш меъзонлари

Назорат гурухи

n=50

Асосий гурух

n=80

абс

%

абс

%

1

Қовурғаларда махаллий деформациялар

9

18,0±12,8

-

-

2

Жарохат чок ўрнини дағаллашуви ёки келоид

чандиқ

11

22,0±12,4

3

3,7±10,9

3

Қовурға резекция сохасида хондрома хосил

бўлиши

12

24,0±12,3

-

-

4

Қовурғалар бириктирилган қисмини силжиши

5

10,0±13,4

-

-

5

Деформациянинг қайталаниши

12

26±12,7*

**

2

2,5±11,0*

**

Жами

31

62,0±8,7*

**

5

6,2±10,8*

**

р<0,001*** - назорат гурухига нисбатан статистик фарқ мавжуд

Операциядан кейинги салбий оқибат хисобланган касалликнинг қайталаниши 10

марттага (26,0% дан 2,5%га) камайтирилганлиги р<0,001 статистик юқори ишонарли эканлиги
аниқланди. Жарохат чоклари ўрнида бўлган ўзгариш 22%дан 3,7%га яъни 5,3 марттага
камайтиришга эришилди. Операциядан кейинги узоқ давр натижаларидан кўриш мумкунки
кўкрак қафасининг косметик жихат асоратларини асосий гурухда 62,0%дан 6,2%га
камайтиришга эришилди (р<0,001).

Беморлардаги хирургик даволаш натижаларини талқин қилишни аниқ бўлиши

мақсадида биз қуйидаги бахолаш меъзонидан фойдаландик (4-жадвал).

Беморлардаги

операциядан кейинги узоқ давр натижаларни хулоса қилишдаги қийинчилик сабабли бахолаш
меъзонларига даволаш натижаларининг барча жихатлари киритилди. Меъзон қилиб
операциянинг косметик натижаси, нафас тизимидаги функционал ўзгаришлар, боланинг
жисмоний ривожланиши, кўкрак қафасининг рентгенологик ўзгаришлари, беморнинг
операциядан кейинги психологик холатлари асос қилиб олинди.

4- жадвал

Хирургик даволанган беморлар узоқ натижаларини бахолаш меъзонлари

Бахолаш меъзонлари

Балл

1

Чарчоқ хисси

а) Шикояти йўқ

10

б) жисмоний харакатларда чарчаш

5

в) тез чарчаш

1

2

Хансираш

а) Шикоят йўқ

10

б) Ўртача жисмоний юкламаларда хансираш

5

в) Оз жисмоний юкламаларда хансираш

1

3

Қовурғалар

аро

невралгиянинг
мавжудлиги

а) йуқ

10

б) жисмоний юкламаларда оғриқ

5

в) доимий чуқур нафас олганда оғриқ

1

4

а) чандиқ ингичка сезиларсиз

10


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

180

Операциядан кейинги
чадиқ холати

б) чандиқ дағаллашган

5

в) келоид чандиқ

1

5

Операциядан кейинги
ходромалар
мавжудлиги

а) йўқ

10

б) 0,5 смгача

5

в) 0,5 смдан катта

1

6

Резекция

қилинган

қовуралар
охирларининг
силжиши

а) йўқ

10

б) битта қовурғада

5

в) икки ва ундан ортиқ

1

7

Кўкрак қафаси шакли

а) меъёрда

10

б) қовурғаларда чегаралган деформация

5

в) қайталаниш

1

8

Операциядан кейинги
жисмоний
ривожланиш

а) яхши

10

б) ўрта

5

в) паст

1

9

Психологик холати

а) киришувчан

10

б) тортинчоқ

5

в) жахилдор

1

10

Рентген

текширув

натижаси

а) ТҚМ теккис

10

б) I-даражали деформация

5

в) қайталанган

1

Хар бир танланган меъзон кўрсаткичлари бўйича балл билан белгиланиб гурухларга

ажратилди. Беморлар умумий холатига бахо беришда ўзи ва ота-онасининг хулосалари,
беморнинг рухий холати, жисмоний фаоллиги, умумий холатини операциядан кейин
яхшиланганлиги хисобга олинди. Беморлар натижалари балл тизимида бахоланди ва меъзонга
асосан 100 дан 80 баллгача яхши, 79 дан 50 баллгача қониқарли, >50 баллдан паст бўлса
қониқарсиз деб хисобланди.

Бахолаш меъзони бўйича асосий гурухдаги беморларни 93,7%да юқори балл

натижалари (100-80 балл) кузатилди. Назорат гурухида эса бу кўрсаткич бўйича 54% беморлар
бахоланди. Даволаш натижалари бўйича >50 балл олган беморларда КҚДнинг қайталаниши
борлигини белгилаб берди. Назорат гурухидаги 12 (24%) беморда 50 баллдан паст кўрсаткич
аниқланди ва касаллик қайталанган деб бахоланди. Асосий гурухда бу кўрсаткич назорат
гурухига нисбатан 10 марттага яхшиланганлиги 2 (2,5%) аниқланди. Беморларнинг узоқ давр
натижалари бахолаш меъзонлари бўйича кўрсаткичлари 2-расмда тасвирланган.

А

Б

2-Расм. А. Асосий гурух беморларини операциядан кейинги узоқ давр натижалари.

Б. Назорат гурухи беморларини операциядан кейинги узоқ давр натижалари.

Диаграмма натижаларига асосан КҚГДси ташхиси билан даволанган беморлар

натижалари асосий гурухнинг 93,8%да, назорат гурухида эса 54%да яхши натижа билан
бахоланди. Даволаш натижаси қониқарсизлиги назорат гурухида 24% беморларда, ассосий
гурух беморларда эса 2,5% да аниқланди.

Шундай қилиб КҚГДси бор беморларни хирургик даволашда тўш қовурға

мажмуасини махаллий тўқималар ёрдамида тўғриланган холатда ушлаб туришга асосланган
реконструктив операция усули ташқи ушлаб турувчи мослама ёрдамида ўтказиладиган Равич-
Гросс операциясига нисбатан самарали хисобланди.

93,8%

3,7%

2,5%

Яхши

Қониқарли

Қониқарсиз

54,0%

22,0%

24,0%

Яхши

Қониқарли

Қониқарсиз


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

181

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1.

Адамян Р.Т., Кузьмичев В.А., Гуляев И.В. Комплексный подход к коррекции воронкообразной

деформации грудной клетки. // «Анналы пластической, реконструктивной и эстетической
хирургии», илмий амалий журнал 2017:1. 73-76.
2. Азизов М.Ж., Ходжанов И.Ю. Кўкрак қафаси гирдобсимон деформацияси. Монография.
Тошкент. 2014. 140 б.
3. Джумабаев Ж.У., Мирзакаримов Б.Х., Тошбоев Ш.О. Туғма кўкрак қафаси ривожланиш
нуқсонлари //«Ўзбекистон болалар хирургларининг II-съезди». Тошкент. 2011. 28-29.
4. Ибрагимов Я.Х., Ибрагимова М.Я., Хирургическая лечения воронкообразной деформации
грудной клетки // «Инновационные технологии в медицине», илмий амалий журнал 2017: №8(109).
68-70.
5. Комиссаров И.А., Камолкин И.А., Афанасьев А.П. Хирургическое лечение воронкообразной
деформации грудной клетки у детей. /«Здоровые детей-будущее страны», конгерсс материаллари.
2017. 158.
6. Мирзакаримов Б.Х. Вопросы этиопатогенетических механизмов развития воронкообразной
деформации грудной клетки // Ўзбекистон терапия ахборотномаси №3, 2016, 251-253.
7. Разумовский А.Ю., ва хаммуаллифлар. Сравнительная оценка результатов лечения при
различных способах торакопластики у детей с воронкообразной деформации грудной клетки //
«Российский вестник детской хирургии, анестезиологии и реаниматологии», илмий амалий журнал.
2017: Том VII. №2. 7-11.
8. Стальмахович В.Н., Дуденков В.В., Дюков А.А. Факторы риска, влияющие на возникновение
частичного рецидива воронкообразной деформации грудной клетки после торакопластики
//Бюллетень ВСНЦ со РАМН 2011, 1 (77), стр. 159-162.
9. Ходжанов И.Ю., Хакимов Ш.К., Касымов Х.А. Выбор способа хирургического лечения
воронкообразной деформации грудной клетки у детей на основе критериев эластичности грудино-
реберного комплекса // «Травматология и ортопедия России» илмий амалий журнал. 2013.3 (69).
130-135.
10. Calista M.H., Kevin N.J., Courney E.K and all. Comparing outcomes with thoracic epidural and
intercostal nerve cry ablation after Nuss procedure. //Journal of surgical research. 2018: 231. 217-223.
11. Elizabeth H.S., Ourana P., Cristian S.S and all. Emergent Pectus Excavatum repear after Aortic Root
replacement in Marfan Patient. //Journal Cardiac Surgery. 2012:27. 220-227.
12. Franziska E., Julia S., Sonja W and all. Does an external chest wall measurement correlate with a CT-
based measurement in patients with chest wall deformities? //Journal of Pediatric Surgery.2017:52. 1583-
1590.
13. Yee-Sen Ch.W, Yeong-Phang L, Reginald L and Li-Fern H. Pectus Excavatum: Uncommon Electrical
Abnormalities Caused by Extrinsic Right Ventricular Compression.// J Cardiovasc Electrophysiol, Vol. 25,
pp. 324-327, March 2014. DOI: 10.1111/jce.12336.
14. Ziya Ş, E G, Enbiya A, Gürkan K and Gökhan G. İzole pektus ekskavatumlu genç erişkin hastaların
kardiyopulmoner bulgularının değerlendirilmesi.// Anadolu Kardiyol Derg 2011; 1: 77-8.

Библиографические ссылки

Адамян Р.Т., Кузьмичев В.А., Гуляев И.В. Комплексный подход к коррекции воронкообразной деформации грудной клетки. // «Анналы пластической, реконструктивной и эстетической хирургии», илмий амалий журнал 2017:1. 73-76.

Азизов М.Ж., Ходжанов И.Ю. Кўкрак қафаси гирдобсимон деформацияси. Монография. Тошкент. 2014. 140 б.

Джумабаев Ж.У., Мирзакаримов Б.Х., Тошбоев Ш.О. Туғма кўкрак қафаси ривожланиш нуқсонлари //«Ўзбекистон болалар хирургларининг II-съезди». Тошкент. 2011. 28-29.

Ибрагимов Я.Х., Ибрагимова М.Я., Хирургическая лечения воронкообразной деформации грудной клетки // «Инновационные технологии в медицине», илмий амалий журнал 2017: №8(109). 68-70.

Комиссаров И.А., Камолкин И.А., Афанасьев А.П. Хирургическое лечение воронкообразной деформации грудной клетки у детей. /«Здоровые детей-будущее страны», конгерсс материаллари. 2017. 158.

Мирзакаримов Б.Х. Вопросы этиопатогенетических механизмов развития воронкообразной деформации грудной клетки Ўзбекистон терапия ахборотномаси №3, 2016, 251-253.

Разумовский А.Ю., ва хаммуаллифлар. Сравнительная оценка результатов лечения при различных способах торакопластики у детей с воронкообразной деформации грудной клетки // «Российский вестник детской хирургии, анестезиологии и реаниматологии», илмий амалий журнал. 2017: Том VII. №2. 7-11.

Стальмахович В.Н., Дуденков В.В., Дюков А.А. Факторы риска, влияющие на возникновение частичного рецидива воронкообразной деформации грудной клетки после торакопластики //Бюллетень ВСНЦ со РАМН 2011, 1 (77), стр. 159-162.

Ходжанов И.Ю., Хакимов Ш.К., Касымов Х.А. Выбор способа хирургического лечения воронкообразной деформации грудной клетки у детей на основе критериев эластичности грудино-реберного комплекса // «Травматология и ортопедия России» илмий амалий журнал. 2013.3 (69). 130-135.

Calista M.H., Kevin N.J., Courney E.K and all. Comparing outcomes with thoracic epidural and intercostal nerve cry ablation after Nuss procedure. //Journal of surgical research. 2018: 231. 217-223.

Elizabeth H.S., Ourana P., Cristian S.S and all. Emergent Pectus Excavatum repear after Aortic Root replacement in Marfan Patient. //Journal Cardiac Surgery. 2012:27. 220-227.

Franziska E., Julia S., Sonja W and all. Does an external chest wall measurement correlate with a CT-based measurement in patients with chest wall deformities? //Journal of Pediatric Surgery.2017:52. 1583-1590.

Yee-Sen Ch.W, Yeong-Phang L, Reginald L and Li-Fern H. Pectus Excavatum: Uncommon Electrical Abnormalities Caused by Extrinsic Right Ventricular Compression.// J Cardiovasc Electrophysiol, Vol. 25, pp. 324-327, March 2014. DOI: 10.1111/jce.12336.

Ziya Ş, E G, Enbiya A, Gürkan K and Gökhan G. İzole pektus ekskavatumlu genç erişkin hastaların kardiyopulmoner bulgularının değerlendirilmesi.// Anadolu Kardiyol Derg 2011; 1: 77-8.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов