Основные черты категории согласия в синдхи

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
89-91
6
1
Поделиться
Рахматжонова, К. (2017). Основные черты категории согласия в синдхи. Восточный факел, 3(3-4), 89–91. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/eastern-torch/article/view/10099
Камола Рахматжонова, Ташкентский государственный институт востоковедения

Исследователь

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье анализируются особенности категории падежа существительных языка синдхи, которая является одним из южноазиатских языков. Данная тема еще не изучена на уровне научных исследований. Статья основана на российских, английских и индийских научных источниках.


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

86

СИНДҲИЙ

ТИЛИДА

КЕЛИШИК

КАТЕГОРИЯСИНИНГ

АСОСИЙ

ХУСУСИЯТЛАРИ

РАҲМАТЖОНОВА

КАМОЛА

Тадқиқотчи

,

ТошДШИ

Аннотация

.

Мақолада

Жанубий

Осиё

тилларидан

бири

бўлмиш

синдҳий

тилидаги

от

сўз

туркумига

оид

келишик

категориясининг

асосий

хусусиятлари

таҳлил

қилинади

.

Мазкур

мавзу

ҳанузгача

илмий

тадқиқот

даражасида

ўрганилмаган

.

Мақола

рус

,

инглиз

ва

ҳинд

манбаларига

асосланган

.

Таянч

сўз

ва

иборалар

:

аналитик

,

флектив

,

архаик

,

энклитик

,

паолатал

,

веляр

,

предикатив

,

этнолингвистик

.

Аннотация

.

В

статье

анализируются

особенности

категории

падежа

существительных

языка

синдхи

,

которая

является

одним

из

южноазиатских

языков

.

Данная

тема

еще

не

изучена

на

уровне

научных

исследований

.

Статья

основана

на

российских

,

английских

и

индийских

научных

источниках

.

Опорные

слова

и

выражения

:

аналитический

,

флектив

,

энклитический

,

палатальный

,

веляр

-

ный

,

предикативный

,

этнолингвистический

.

Abstract.

The article analyzes main feature of the case category of nouns in the Sindhi language, which

is the one of the South Asian languages. This topic has not yet been studied at the level of scientific
research. The article is based on Russian, English and Indian scientific sources.

Keywords and expressions:

analytical, inflexional, enclitic, palatal, velar, predicative, ethnolinguistic.

Синдҳий

тили

ҳинд

-

орий

тиллари

гуруҳига

мансуб

бўлиб

,

отга

хос

келишик

категориясининг

шаклланиши

бевосита

ҳинд

-

орий

тилларининг

тарихий

босқичлари

билан

узвий

боғлиқдир

.

Ҳинд

-

орий

тилларида

эски

келишиклар

тизимининг

парчаланиши

ва

янгисининг

шаклланиш

жараёни

мазкур

тиллардаги

узоқ

вақт

давом

этган

ва

доимий

бўлган

адабий

анъаналарнинг

мавжудлиги

ёрдамидагина

кузатилиши

мумкин

.

Пракрит

ва

апабхран

-

шаларда

сақланиб

қолган

ёдгорликлар

эски

қўшимчаларнинг

парчаланиш

кетма

-

кетли

-

гининг

умумий

тасвирини

аниқлаш

имко

-

нини

берибгина

қолмай

,

балки

янги

грамма

-

тик

ҳодисаларнинг

,

яъни

отнинг

синтактик

муносабатларини

тасвирлашдаги

янги

воси

-

талар

:

аглютинатив

қўшимча

ва

послелог

-

ларнинг

шаклланиш

жараёнини

ҳам

аниқлаб

беради

.

Олимлар

фикрича

,

ҳинд

-

орий

тилла

-

ри

ривожи

тарихи

3

босқичга

бўлинади

:

а

)

қадимий

ҳинд

;

б

)

ўрта

ҳинд

ва

в

)

янги

ҳинд

.

Қадимги

ҳинд

тилларидаги

келишик

категориясининг

асосий

хусусияти

бу

давр

тилларида

икки

грамматик

услуб

:

флектив

ва

аралаш

флективнинг

етакчилик

қилганлигидир

.

Ўрта

ҳинд

тиллари

,

асосан

,

қадимги

турланиш

усулини

сақлаб

қолган

.

Шу

билан

бир

қаторда

,

келишик

тизимининг

содда

-

ланишга

мойиллиги

кўзга

ташланиб

туради

.

Қадимги

ва

ўрта

ҳинд

даври

босқичида

турли

хил

келишик

шакллари

билан

мос

-

лашган

кўмакчи

послелоглар

у

ёки

бу

келишикнинг

вазифасини

аниқлаштирув

-

чиси

сифатида

келган

бўлса

,

янги

ҳинд

тил

-

лари

тизимида

эса

мазкур

қўшимчалар

гап

таркибидаги

сўзларни

синтактик

боғловчи

асосий

воситага

айланди

.

Шундай

қилиб

,

янги

ҳинд

тилларида

келишик

муносабатларини

ифодалашнинг

турли

-

туман

усуллари

(

флектив

,

аглюти

-

натив

ва

бошқалар

)

мавжуд

бўлди

.

Аммо

мазкур

усуллар

ҳеч

қайси

бир

тилда

муста

-

қил

равишда

учрамайди

.

У

ёки

бу

тилнинг


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

87

ўзига

хослиги

бир

усулнинг

бошқаси

усти

-

дан

устунлиги

билан

белгиланади

.

Жанубий

ва

шарқий

ҳинд

-

орий

тилларидаги

кўп

сонли

флектив

ва

аллюгатив

усулларнинг

мавжудлиги

уларни

марказий

ва

шимоли

-

ғарбий

тиллар

гуруҳидан

ажратиб

туради

.

Манбаларда

қайд

этилишича

,

синдҳий

тилида

грамматик

шаклларнинг

аналитик

усул

билан

ясалиши

кўпроқ

кузатилади

.

Жумладан

,

феълнинг

кўпгина

замон

ва

тус

шакллари

,

шунингдек

,

от

ва

олмошларнинг

бир

сўзнинг

иккинчи

сўзга

муносабатини

ифодаловчи

послелоглар

билан

ясалувчи

шакллари

ҳам

аналитик

йўл

билан

ясалади

.

Шу

билан

бирга

,

синдҳий

тилида

истак

майли

,

ўтган

тугал

замон

,

келаси

замон

,

от

,

сифат

ва

тартиб

сонларнинг

воситали

келишиги

шаклларида

флексия

ҳодисаси

кузатилади

.

Тадқиқотлар

натижасида

шу

нарса

маълум

бўладики

,

синдҳий

тили

морфологиясида

кўплаб

архаик

шакллар

ҳам

учрайди

.

Улар

замонавий

умумий

тилшунослик

қонун

-

қоидаларидан

истис

-

нодир

.

Масалан

,

тугал

ва

нотугал

сифат

-

дошларнинг

ноаниқ

шакллари

.

Қолаверса

,

синдҳий

тилидаги

баъзи

грамматик

ҳо

-

дисалар

янги

ҳинд

-

орий

тилларига

хос

эмас

.

Масалан

,

энклитик

ҳол

системаси

.

Синдҳий

тилида

от

сўз

туркуми

жинс

,

сон

ва

келишик

каби

грамматик

категория

-

ларга

эга

.

Г

.

А

.

Зограф

фикрича

,

аксарият

янги

ҳинд

-

орий

тилларида

келишикларнинг

қадимий

ша

-

кллари

белгилари

сақланиб

қолган

.

Булар

асо

-

сан

ўрин

-

пайт

,

асбоб

-

ускуна

ҳамда

чиқиш

ке

-

лишикларида

кўзга

ташланади

.

Г

.

А

.

Зограф

синдҳий

тилини

келишик

категорияларида

қа

-

димий

унсурлар

энг

кўп

сақланиб

қолган

янги

ҳинд

-

орий

тиллари

гуруҳига

мансуб

тил

,

деб

ҳисоблайди

1

.

Р

.

П

.

Егорованинг

фикрича

,

бу

тилда

бешта

келишик

мавжуд

.

Улар

қуйидагилар

:

1

Зограф

Г

.

А

.

Морфологический

строй

новых

индо

-

арийских

языков

. –

М

.:

Наука

, 1979.

1)

бош

келишик

отларнинг

луғавий

шаклларидир

.

Бу

келишикда

отлар

қуйидаги

вазифаларда

келади

:

А

)

эга

: Bambaaiia mein maahuuja

rishteedaara

aahiine –

Бомбайда

менинг

қариндошларим

бор

2

;

Б

)

воситасиз

тўлдирувчи

: Kamlaa

caahe

tayaar karaaii –

Камла

чой

тайёрлади

3

;

В

)

кесимнинг

от

қисми

: maaheejo naalo

Raaju

aahee –

менинг

исмим

Раж

4

.

2)

воситали

келишик

синдҳий

тилида

от

суз

туркумини

гапда

бошка

сўзлар

билан

бир

-

бирига

боғлаш

учун

орт

кўмакчилар

хизмат

килади

.

Отнинг

воситали

келишик

шакли

орт

кўмакчиларсиз

бу

муносабатлар

-

ни

ифода

этолмайди

.

Масалан

,

rastee tee –

йўлда

”, cokariia saN

қиз

бола

билан

”,

dehaa mein

мамлакатда

”.

Лекин

восита

-

ли

келишик

эргатив

конструкциясидаги

ҳа

-

ракат

бажарувчисини

ифодалаш

учун

ишла

-

тилиши

бундан

мустаснодир

.

Масалан

,

cokariia khatu likhyo

қиз

хат

ёзди

”.

Синдҳий

тилида

воситали

келишик

шак

-

ли

бош

шаклга

тобе

бўлади

.

3)

асбоб

-

ускуна

келишиги

синдҳий

тилида

асбоб

-

ускуна

келишигининг

флектив

шакли

сақланиб

қолган

.

Бунда

-aaN (-aau, -aon, -uun)

пракритча

қўшимчалардан

фойдаланилади

.

Ас

-

боб

-

ускуна

келишигидаги

қўшимчалар

доимо

отларга

қўшиб

ёзилади

.

Бирликда

-u, -o, -a

билан

тугаган

отлар

асбоб

-

ускуна

келишигида

тушириб

қолдирилади

.

Масалан

,

kamu –

иш

kamaaN –

иш

билан

, naalo –

исм

– naalaaN –

исм

билан

, zabaana –

тил

– zabaanaaN –

тил

билан

.

-ii (-iiN), -uu (-uuN)

билан

тугаган

бирликдаги

отлар

-

aaN

дан

олдин

қисқага

айланади

.

Маса

-

лан

,

hathii –

фил

– hathiaaN –

фил

билан

.

Охири

-

е

билан

тугаган

бирликдаги

от

-

ларга

-aaN

қўшилганда

-

е

баъзан

тушиб

ҳам

қолдирилади

.

Масалан

,

aage –

олов

aageaaN (aagaaN) –

олов

билан

.

2

Егорова

Р

.

П

.

Язык

синдхи

. –

М

.:

Наука

, 1966. –

С

. 29.

3

Там

же

. –

С

. 30.

4

Там

же

. –

С

. 31.


background image

S H A R Q M A S H ’ A L I

88

Бу

келишикнинг

ясалишида

бирликда

-aa

билан

тугаган

отлар

бурунлашган

товушга

айланади

.

Масалан

,

khimaa –

сабр

– khimaaN

сабр

билан

, naalane –

исмлар

– naalaneaaN

исмлар

билан

, deehane –

мамлакатлар

deehaneaaN –

мамлакатлар

билан

.

Синдҳий

тилида

асбоб

-

ускуна

келишиги

қуйидаги

маъноларни

билдиради

:

а

)

асбоб

-

ускуна

маъносини

– muun huna

hathaaN maaryo ho –

мен

уни

қўлим

билан

урдим

;

б

)

иш

-

ҳаракатнинг

бажариш

ҳолатини

sadhaaN –

иштиёқ

билан

;

в

)

предметнинг

нимадан

тайёрланганли

-

гини

билдиради

– sonaaN –

олтиндан

,

camraaN –

теридан

.

4)

ўрин

-

пайт

келишиги

синдҳий

тилида

–u

билан

тугаган

отларнинг

музаккар

бир

-

ликда

ўрин

-

пайт

келишигининг

флектив

шакли

сақланиб

қолган

.

Бу

отлар

бирликда

ўрин

-

пайт

келишгида

-

u -e

га

айланади

.

Ма

-

салан

,

mathu –

бош

– mathe –

бошда

, hathu –

қўл

– hathe –

қўлда

.

Ўрин

-

пайт

келишиги

қуйидаги

маъно

-

ларни

англатади

:

а

)

масофавий

муносабатлар

ўрнини

;

б

)

иш

-

ҳаракатининг

бажарилиш

ўрнини

deehe vadaa kaarhaanaa banaayaa vanane aahine

мамлакатда

кўп

корхоналар

қуриляпти

;

в

)

бирор

-

бир

предмет

ёки

шахс

жойлаш

-

ган

ўрнини

huna jee hathe khatu ho –

унинг

қўлида

хат

бор

эди

;

г

)

муносабат

вақтини

билдиради

unhea

waqate huu hute na ho –

у

вақтда

у

бу

ерда

йўқ

эди

.

Қолган

барча

отлар

воситали

келишик

шак

-

лида

махсус

орт

кўмакчилар

ёрдамида

ўрин

-

пайт

келишиги

маъносини

ифодалайди

.

5)

мурожаат

келишиги

бу

келишик

муро

-

жаат

қилинаётган

шахс

ёки

шахслар

гурухи

номини

билдирувчи

от

шакли

.

Мурожаат

кели

-

шиги

бирлиги

фақат

-

и

-

о

билан

тугайдиган

музаккар

отларга

тегишлидир

.

Бу

шаклни

ясашда

-

и

-

а

га

айланади

. -

о

эса

-

аа

га

айланади

.

Масалан

, daasu –

хизматкор

– daasa, cokaro –

ўғил

бола

– cokaraa.

Қолган

барча

музаккар

бирлик

ва

муан

-

нас

бирлик

ҳамда

кўпликдаги

отлар

учун

мурожаат

келишиги

худди

бош

келишик

-

дагидек

бўлади

.

Музаккар

кўпликдаги

отларнинг

мурожа

-

ат

келишиги

-

аа

ёки

-

о

қўшимчалари

билан

ясалади

.

Масалан

,

daasa –

хизматкор

dasaa

ёки

daso.

Музаккар

-

uu, -ii

билан

тугаган

отларга

-

aa

ёки

-

o

қўшимчаси

қўши

-

лади

: -

uu -ii

га

айланади

.

Масалан

,

hathii –

фил

– hathiaa

ёки

hathio.

Мурожаат

келишигидаги

-

о

қўшимчаси

кўпликдаги

отларни

билдиради

.

Масалан

,

mathaa –

бош

– matho –

бошлар

.

Лекин

бу

шакл

бош

келишикка

ҳам

мос

тушиши

мумкин

.

Юқорида

келтирилган

маълумотларга

асосланиб

,

қуйидаги

хулосаларни

келтириб

ўтиш

мумкин

:

Танланган

тилнинг

ўзига

хосликларини

ўрганаётганда

мазкур

тилнинг

тарихий

босқичлари

назарда

тутилиши

лозим

.

Рус

-

ҳинд

тилшунос

олими

Г

.

А

.

Зограф

-

нинг

илмий

-

назарий

қарашлари

синчковлик

билан

ўрганилганда

синдҳий

тилининг

тизи

-

мида

флектив

шакллар

билан

бир

қаторда

аналитик

шакллар

ҳам

мавжудлиги

аниқлан

-

ди

.

Р

.

П

.

Егорова

фикрича

,

синдҳий

тилида

-

ги

баъзи

грамматик

ҳодисалар

янги

ҳинд

-

орий

тилларига

хос

эмас

.

Қолаверса

,

синдҳий

тилининг

келишик

тизимида

ҳам

бир

қанча

ўзига

хос

хусусиятлар

борлиги

аниқланди

.

Жумладан

,

келишик

тизи

-

мидаги

баъзи

қўшимчалар

пракритча

қўшимча

-

лардир

.

Баъзи

келишиклар

икки

хил

йўл

билан

,

яъни

орт

кўмакчилар

ва

махсус

қўшимчалар

ёрдамида

ясалиш

хусусиятига

эга

.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов