Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная
лингвистика
и
лингводидактика
–
Foreign
Linguistics and Linguodidactics
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/foreign-linguistics
Methods of translating disphemism in literary translation
of the Uzbek and Russian languages
Khurshida KADIROVA
Tashkent State University of Uzbek Language and Literature named after Alisher Navoi
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received January 2024
Received in revised form
10 January 2024
Accepted 25 February 2024
Available online
25 May 2024
The article is devoted to the literary translation of
dysphemisms, which analyzes translation techniques: selection
of an analogue, lexical additions, tracing paper, transcription,
periphrasis, concretization and generalization (generalization),
and modulation. Each method is based on translating
dysphemisms in a work of art and a scientific conclusion is
drawn. Theoretical information and opinions on research works
are presented. The purpose of the study is to monitor the
effectiveness of dysphemic units in Russian and Uzbek
translations, to determine the closest method for translating
dysphemisms.
2181-3663
/©
2024 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-3701-vol2-iss2-pp100-113
This is an open-access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (
https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru
Keywords:
dysphemism,
literary translation,
literary text, generalization,
lexical addition,
transcription,
periphrasis,
concretization,
modulation
Ўзбек ва рус тиллари бадиий таржимасидаги
дисфемизмларнинг таржима усуллари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
дисфемизмлар,
бадиий таржима,
бадиий матн,
умумлаштириш,
лексик қўшимчалар,
транскрипция,
перифраз,
спецификация, модуляция
Мақола
дисфемизмларнинг
бадиий
таржимасига
бағишланган бўлиб, унда таржиманинг аналог танлаш,
лексик қўшилмалар, калькалаш, транскрипция, перифраза,
конкретлаштириш ва умумлаштириш (генерализация),
модуляция усуллари таҳлилга тортилган. Ҳар бир усул
бадиий
асардаги
дисфемизмлар
таржимаси
билан
асосланган, илмий хулоса чиқарилган. Назарий маълумотлар,
тадқиқот ишлари юзасидан фикр мулоҳазалар билдирилган.
Тадқиқотнинг мақсади дисфемик бирликларнинг рус ва
ўзбек тили таржималаридаги самарадорлик имкониятини
кузатиш, дисфемизмларнинг энг яқин таржима усулини
1
Candidate of Philological Sciences, Associate Professor, Tashkent State University of Uzbek Language and
Literature named after Alisher Navoi.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
101
аниқлаш ҳисобланади.
Методы перевода дисфемизмов в художественном
переводе узбекского и русского языков
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
дисфемизмы,
художественный перевод,
художественный текст,
генерализация,
лексические дополнения,
транскрипция,
перифраз,
конкретизация,
модуляция
.
Статья посвящена анализу художественного перевода
дисфемизмов и рассматривает такие приемы перевода, как
выбор
аналога,
лексические
дополнения,
калька,
транскрипция, перифраз, конкретизация, обобщение
(генерализация) и модуляция. Каждый из этих методов
используется
для
перевода
дисфемизмов
в
художественных текстах, и в статье делаются научные
выводы на их основе. В статье представлены
теоретические основы и мнения из исследовательских
работ.
Целью
исследования
является
анализ
эффективности использования дисфемических единиц в
русских и узбекских переводах и определение наиболее
подходящего метода перевода дисфемизмов.
Таржима –
бу манба тилидаги хабарни мақсад тилдаги хабарга айлантириш
экан, унинг нутқий меъёрларини ҳам инобатга олиш таржимоннинг олдидаги
вазифаси ҳисобланади. Тўғри таржима қилиш, нафақат турли тиллар грамматик
тузилиши, лексик даражаси, миқдори, сифатини инобатга олади, балки нутқий
бирликларининг коммуникатив, лингвокултурологик жиҳатларига ҳам диққатини
қаратади. Миллатларнинг идрок этиш даражаси, таъсир этиш учун қўлланадиган
ифодалари ментал дунёқараш билан боғлиқ. Бу эвфемик ва дисфемик бирликда ўз
аксини топади. Бироқ коммуникацияда нутқий маданият устуворлик қилиб,
эвфемик бирликлардан кўра дисфемик бирликлар борлиқда кам учраши билан
характерланади. Шунинг учун ҳам унинг тадқиқот объекти сифатидаги ўрни
эвфемизм ҳодисасига нисбатан орқада.
Таржиманинг усуллари, таржимада қайта тузиш, таржима транскрипцияси,
лексик
-
семантик модификация бўлиб, икс
-
фемик бирликлар одатда бу
қоидалардан
ташқарида эканлиги таржимашунослар томонидан кўп бора
таъкидланади. Шундай бўлсада, айрим ишлар эвфемик бирликларнинг таржима
усулларига бағишланганлигини учратиш мумкин. Бироқ дисфемик бирликлар
борасида бундай деб бўлмайди. Дисфемизмларнинг ҳам таржимаси эвфемизм
таржимаси каби муайян меъёрларга риоя қилиниши керак, таржима усулларининг
қайси
бирлари бу ҳодисани бошқа тилга ўгиришда самара беришини тадқиқ
қилиш кун тартибига қўйилиши керак.
Дисфемизация, одатда, публицистик услубнинг объекти бўлишига
қарамасдан, бадиий адабиётда ҳам стилистик аҳамият касб этади. Асосий вазифаси
ўқувчига таъсир ўтказишдир. Таъсир қилиш функцияси таъсирнинг мақсади
жамоат манфаатларига мос келиши унинг публицистика майдонида
қўлланилишига
имкон беради. Унинг бадиий шакли эса экспрессив функцияни
бажаради. Демак, эвфемизм ва дисфемизмлар мақсадли тил учун тушунарсиз
атамалар бўлиб қолганда, ўша экспрессив стилистик моҳиятни сақлаб қолган
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
102
тупроққа
қориштирмоқ
сравнять с
землёй
ўлдирмоқ
ҳолда
таъсирни юмшатиш ёки аксинча кучайтиришга эришиш муҳим масаладир.
Бунинг учун мезонлар бўлиши мақсадга мувофиқ.
Таржима усулларидан аналог танлаш, лексик қўшилмалар қўшиш,
калькалаш, транскрипция, перифраза, конкретлаштириш ва модуляция усуллари
эвфемик бирликларни ўгиришда самарали натижаларни кўрсатган бўлиб,
шулардан транскрипция ва калькалаш тўғридан
-
тўғри таржима, эквивалент
танлаш, конкретлаштириш, лексик қўшилмалар функционал таржимага киради.
Бу усулларни рус ва ўзбек тилларидаги бадиий асарларнинг дисфемик бирликлари
таржимасида қўлланилганлик ҳолатини таҳлилга тортамиз.
Дисфемизмлар таржимасида аналог танлаш усули
. Адекват
таржиманинг асосий шарти –
асл нусханинг бадиий ўзига хослигини, унинг
миллий руҳини индивидуал ижодий услубини ифодалаш, деб тушуниш мумкин.
Тиллар орасидаги тафовут эса одатда бир халқ моддий ҳаётида мавжуд муайян
тушунчалар, воқеа
-
ҳодисалар, урф одатларнинг иккинчи халқ турмуш тарзида
учрамаслиги, шу туфайли улар номларининг ҳам айни халқ тилида табиий
равишда йўқлиги билан изоҳланади.
Табиийки таржимада эквивалент танланишга
эҳтиёж сезилади. Фақат бундан дисфемик бирлик аналоглари қамрови торлиги
билан ўзига хос. Бу масалада ўзбек тили рус тилига нисбатан мойил эканлигининг
гувоҳи бўламиз.
–
Мен билан Отабекни қамтиб дор остиға юборғучи, Отабек тилидан сохта
талоқ хати ёзиб бир
-
биримиздан жудо эткучи, Комилбекни ўлдиргучи, уйимиз
орқасини тешиб Кумуш қасдида бўлғучи –
ҳаммаси шу баттол Ҳомид экан... Аммо
бадбахтни икки кишиси билан
тупроққа қоришдириб кеткучи
Отабек экан!//
–
Выходит, и темница, и виселица, которые угрожали нам с Атабеком, и поддельное
письмо о разводе от имени Атабека, разлучившее нас друг с другом, и убийство
Камильбека, и злодейский подкоп, целью которого было похищение Кумуш,
–
все это
дело рук того же коварного Хамида! А разоблачил и
сравнял с землёй
его и его
подсобников, оказывается, Атабек!
Нутқий бирликларнинг лексик таркиби икки тилда ҳам грамматик
кўрсаткичлар билан шакллантирилган бўлиб, семантик жиҳатдан мувофиқ,
бадиий экспрессив роль ўйнамоқда. Фақат
қориштириш
билан
тенглаштириш
тушунчаларининг объекти
тупроқ
сўзи аналог танлаш учун хизмат қилади. Демак,
икс
-
фемик, хусусан дисфемик ифодаларнинг таржимасида аналог танлаш усули
ифода мазмунидаги мавжуд лексик тушунчаларга мос тушунча танлаш муҳим
аҳамият касб этади. Бу ўринда
тупроқ
→ оёқ остилик, кирлик, тушкунлик, пастлик,
қоралик семалари қуршовидаги бирлик сифатида иккала тилда ҳам сўзловчининг
коммуникатив мақсади негатив эканлигини кўрсатади.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
103
мушук
каби ўйин
бўлған
тешился им, как
мышонком
Қуйидаги дисфемизмнинг ўгирмаси ҳам ушбу усулда муваффақият қозонган:
мушук
лексемаси ментал хусусиятига кўра мақсадли тилда салбий маъно учун
қулай
сичқон
лексемасига аналог бўла олган ва мақсадга эришилган.
Бизнинг фожиамизнинг асл омили бўлған Ҳомид эса гўё маним қўлимда
мушук каби ўйин бўлған
, уни кулиб туриб, тилимлаган эдим... // А главный
виновник всех наших бед Хамид стал игрушкой в моих руках, я
тешился
им, как
мышонком
, и расправился с ним играючи...
Рус
тили
бадиий
адабиёти
жаҳон
уруши
йилларидан
кейин
дасфемизмлардан тозаланиб, қайта нашр қилингани боис, мумтоз адабиётларда
дисфемик бирликларнинг учраши нисбатан кам. Юқорида зикр этилганидек, ушбу
ҳодисанинг
публицистик матн лексик сатҳида ўз ўрнини топиши табиий жараён.
Бироқ, таржима жараёнидаги аналог танлаш усулида икс
-
фемаларнинг
алмашинуви содир бўлиш ҳолати учрайди.
Степан Аркадьич в школе учился хорошо благодаря своим хорошим
способностям, но был ленив и шалун и потому вышел из последних, но, не смотря на
свою всегда
разгульную
жизнь
, небольшие чины и нестарые годы, занимал
почетное и с хорошим жалованьем место начальника в одном из московских
присутствий
.//
Степан Аркадьич истеъдоди соясида мактабда яхши ўқиган бўлса
ҳам, шўх ва ялқов бўлгани учун мактабни қолоқлар қаторида битирган эди; лекин
доимо
айш
-
ишратда
яшаганига
, амалининг кичиклигига ва ўзининг ҳам ёшлигига
қарамай, Москва маҳкамаларининг бирида бошчилик қилар, маоши яхши фахрли
ўринни эгаллаб келар эди
.
разгульная
жизнь –
эвфемизм
айш
-
ишратда яшаш –
дисфемизм
Бирликларнинг эвфемиклик ёки дисфемиклик ҳолатини ўзак қисмлардан
аниқлаш мумкин.
Гулять
сўзининг лексик маъноси ижобий бўёққа эгалиги, унинг
фақат кўчма маънони ифодалаш учун, хусусан хунук вазиятни ёпиш учун
қўлланилаётганлиги
,
айш
-
ишрат
эса “Давомли ёки сурункали кайф
-
сафо,
майхўрлик, ишрат” маъноларидаги салбий оттенкага эгалиги бунинг исботидир.
Шу маънода икки дисфемик тушунча айро мақсадга хизмат қилишининг гувоҳи
бўламиз.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
104
Қуйидаги
мисолда эса таржиманинг адекватлигига эришилган:
А! Константин Дмитрич! Опять приехали в наш
развратный
Вавилон,
–
скзала она, подовая ему крошечную желтую руку и вспоминая его слова, сказанные
как
-
то в начале зимы, что Москва есть Вавилон.
//
А! Константин Дмитрич! Яна
бизнинг
бузуқ
вавилонга келибсиз
-
да,
–
деди у, ниҳоятда кичик, сариқ қўлини
Левинга узата туриб; Левин қиш бошида, нима ҳам бўлиб, Москвани ўхшатган эди,
ҳозир
графиня шуни эслаб таъна қилди.
Демак, дисфемик бирликлар таржимасининг аналог танлаш усулида манба
тили ва мақсадли тиллардаги эквивалент бирликларнинг лексик маъно сатҳидаги
салбий оттенкасига урғу берилиши муҳим аҳамият касб этади. Масалан,
Позовите
всех этих
тютьков
(так князь называл московских молодых людей), позовите
тапера, и пускай пляшут, а не так, как нынче, –
женишков, и сводить.//Ҳалиги
тирранчаларни
(княз москвалик йигитларни шундай деб атарди) чақиринг, лекин
бугунгидақа куёв тўрачалару, қўшмачилик бўлмасин.
Бу бадиий таржимада мураккаб жараённи бошдан кечириши табиий. Зеро,
дисфемия, юқорида зикр этилганидек, кўпроқ публицистик матннинг лексик
қатламида
ўз аксини топади. “Эквивалент мувофиқлик публицистик матнлардаги
эвфемизм ва дисфемизмларнинг таржимасида энг кенг тарқалган усули
ҳисобланади.”
Дисфемизмлар таржимасида лексик қўшилмалар.
Қўшилмалар –
манба
тилнинг маълум семантик компонентларини шаклан ифода эта олмаслик туфайли
таржима тилининг жумла таркибига маълум элементларни киритишни ўз ичига
оладиган таржима усули. Коммуникатив мақсадли бирликлардан жуда самарали
ҳисоблангани учун икс
-
фемик бирликларнинг, ибораларнинг таржимаси аксарият
шу усул орқали амалга ошади. Мисол учун, “
Мне видеть мерзко,
мерзко
, и вы
добились, вскружили голову девчонке.”
гапида
мерзко
сўзи такрор қўлланилиб,
воқеликка нисбатан нафрат ҳиссини бўрттириш учун стилистик приём сифатида
дисфемизмдан фойдаланилади. Таржимада бу ҳолат лексик қўшилма билан,
хусусан феълли сўз бирикмаси билан ўз аксини топади:
Бундай нарсалардан
жирканаман,
кўнглим айнийди
, сиз бўлсангиз муродингизга етдингиз: қиз
бечоранинг бошини айлантирдингиз.
Баъзан эса рус тилидан ўзбек тилига ўгирилганда ўзбек тилининг
эмоционаллик фусуни, манба тилидан устунлиги кўзга ташланади. Ва бундай
экспрессив икс
-
фемик приёмлар рус тилида бўлмаса ҳам, таржима тилида, хусусан,
ўзбек тилида иборалар қўшиб ҳам қўлланилади:
Левин
в тысячу раз лучше
человек. // Левин
ўлса ўлиги ортиқ
.
Ўзбек тилининг бўёқлорлик жиҳатидан бойлиги рус тилига таржима
қилинганда
ҳам намоён бўлади. Масалан,
Ўзингиз биласиз, бултур падар марҳум
бўлған эдилар, бу кун яна бошимизға ўлим тушатурғон бўлиб қолди, тоғам Ҳомидни
аллакимлар
чавоғлаб кетибдирлар
.
разгульная
жизнь
айш
-
ишратда
яшаш
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
105
на машине делают
машинада ясаб
чиқаришади
они все на одну стать
ҳаммаси бир
-
бирига ўхшайди
дрянь
расво
-
ю, радди
бало
Ўлдирмоқ
семали бу бирлик, бурдалаб, майдалаб, кесиб ташланганлик
семемалари билан уйғунлашиб, инсонга нисбатан хунук манзарани кўрсатиш
мақсадида қўлланилган. Мақсадли тилда
живот
(қорин) сўзи қўшилади:
// Как
вам известно, в прошлом году умер мой отец, а сегодня вновь смерть стучится в
наши ворота –
какие
-
то люди дяде Хумиду
вспороли живот
.
Умаман олганда, матн муҳитидаги мазмуний кетма
-
кетлик бу ўзгаришни
силлиқ қабул қилиб, миллий
-
ментал характерга путур етказмайди. Таржима
тилидаги имкониятдан оқилона фойдаланилади. Бироқ,
чавақламоқ
билан
қорнини
ёрмоқ
ўртасидаги экспрессивлик муайян даражада фарқ қилади. Ўзбек
тилидаги дисфемик ифоданинг нафақат салбий, балки стилистик оттенкаси
устунлик қилади. Бу ўзбек тили мақсадли тил бўлганда ҳам яққол сезилади.
Масалан:
А это франтик петербургский, их
на машине
делают
,
они все
на одну
стать
, и все
дрянь
. // Униси бўлса Петербург олифтаси, ундақаларни
машинада
ясаб чиқаришади
,
ҳаммаси
бир
-
бирига ўхшайди
, яна
расво
-
ю, радди бало
.
Қиёслаймиз
:
1-
дисфемик бирлик калькалаш усулидан фойдаланиб мақсадли тилга
ўгирилади, мазмун, кайфият сақланади;
2-
дисфемик бирлик эркин таржима қилинади. Эркин таржима –
бу асл
нусханинг услуби, шакли ёки мазмунига риоя қилмасдан матнни мақсадли тилда
такрорлашдир. Биз буни таржимоннинг конкретлаштириш мақсадига йўямиз.
Бунда стилистик дисфемизм муайян даражада ўз моҳиятини йўқотади;
3-
дисфемик бирлик таржимасида лексик қўшилма усулидан фойдаланилган.
Қўшилма
турғун бирлик билан ифодаланади, шу билан эмоционаллик
бўёқдорликка эришилади. Таржимоннинг аслият билан ким ўзар ўйини
муваффақиятли якун топади.
Шундай қилиб, лексик қўшилмалар дисфемик бирликларнинг бадиий
таржимасида самарали усуллардан бири, десак муболаға бўлмайди. Бунда
тилларнинг типологик хусусиятлари, ментал характерида мавжуд бўлган лексик,
фразеологик бирликлар имкониятидан фойдаланилади.
Дисфемизмлар таржимасининг калькалаш усули
.
Мақсадли тилда
тўғридан
-
тўғри мосликка эга бўлмаган тил бирликлари учун баъзан калькалаш
қўлланилади
–
товушни эмас, балки сўз ёки иборанинг комбинацияланган
таркибини, сўзнинг таркибий қисмлари (морфемалар) ёки иборалар (лексемалар)
тилнинг мос келадиган элементлари орқали таржима қилинади. Дисфемик
кўчимларда таржима тилининг нутқий меъёрлари, агар аслиятда мақсадли тиллар
учун таъсир кучи умумийлик касб этмаса, бундай усулни кўтара олмаслиги
мумкин. Масалан,
Аё чарх, этдинг ортуқ жабр бунёд,
Кўзим ёшлиғ, тилимда қолди фарёд.
Ҳаётим
лолазоридин аюрдинг,
Ёқиб жоним,
кулим кўкка совурдинг
.//
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
106
тарқатмоқ
тўзитмоқ
кўтармоқ
йўқотмоқ
совурмоқ
Эй, круговорот судьбы, причинил ты мне страданья,
Застыли слезы в глазницах, замерли стоны на устах.
Лишил ты меня царства цветов,
Сжег сердце,
пепел же развеял по миру
.
Бунда ҳам кальканинг мезонларига тўла риоя қилинмаган. Структур
жиҳатдан ва бирликдаги доминант семанинг мослиги жиҳатдан таржиманинг
калькалик шакли амалга оширилган. Рус тилидаги таржиманинг бўёқдорлиги
развеять
сўзи билан
совурмоқ
сўзига нисбатан пасайган.
Развеивать
лексемасини эмоционал экспрессивлик белгисига кўра
тартиблаганда қуйидаги манзара ҳосил бўлади:
Совурмоқ
ўзбек тилида кўпроқ фразеологик бирликлар таркибида
қўлланилади. Масалан,
ўт иши қовурмоқ, ел иши
совурмоқ
–
шамолда шопириб тозаламоқ,
шопирмоқ
пулни
совурмоқ
–
беҳудага кетказмоқ, беҳуда сарф, харажат қилмоқ.
тилакларимни
совурганинг
етмай, тилакларимни йиққанинг нимаси
–
мавҳ
этмоқ, йўқ қилмоқ, беҳудага чиқармоқ
Бу бирликлар шу ҳолатида рус тилига ўгирилганда қуйидаги маъноларни
ифодалайди:
кулини кўкка совурмоқ
–
развеять в прах, разрушить дотла
пулини кўкка совурмоқ
–
пускать деньги на ветер, мотать деньги,
транжирить.
Кўриниб турганидек, эквивалент бирликлардаги доминант семалар
салбийлик касб этувчи сўзларда ўз аксини топмоқда. Бунда
прах, разрушить,
мотать, на ветер, транжирить
сўзларидан фойдаланилган.
Рус тилидан дисфемик бирликларни ўзбек тилига таржима қилинганда ҳам
экспрессивлик муайян даражада хиралашиши кузатилмайди. Масалан,
Ох! Не
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
107
смотрели бы мои глаза!..
«Ах, спиритизм, ах, Ницца, ах, на бале…»
–
И князь,
воображая, что он представляет жену, приседал на каждом слове.
Бунда
ҳаракатлар масхара қилиниб коммуникатив вазиятда салбий таъсир тактикаси
намоён бўлади. Ва тингловчининг психикасига таъсир қилувчи мана шу
ҳаракатлар
таржимада ўз аксини топмоғи даркор. Зеро, образнинг портрети мана
шу ҳаракатлари орқали ўқувчида ёрқин тасаввур уйғотади. Шунинг учун,
таржиманинг калька усули бу ўринда қўл келади:
Оҳ, кўзларим кўргунча оқиб
тушсайди!..
“Ах, спиритизм, ах, Ницца, ах, бал
-
зиёфат...”
–
Князь хотинини
танқид қилиб, ҳар сўзида реверанс этарди.
Шундай қилиб, дисфемик бирликларнинг таржимасида калькалаш усули
ўзбек тили мақсадли тил бўлганда муваффақият қозониши мумкин деган хулосага
келамиз. Юқоридаги мисолда
Не смотрели бы мои глаза!..
жумласи ўзбек тилидаги
вариантида
Оҳ, кўзларим кўргунча оқиб тушсайди!..
шаклини огани бунинг яққол
далилидир.
Дисфемизмлар таржимасининг транскрипция усули
.
Таржиманинг
транскрипция
усули ҳам алоҳида ўринга эга. Бироқ икс
-
фемизмларнинг бу усул
орқали бошқа тилга ўгирилиши натижасида муаллиф томондан ижод қилинган
асл матндаги икс
-
фемик кўчим ўз моҳиятини йўқотиб қўяди.
Транскрипция
–
ўзга тилдаги одатда атоқли, географик номлар, илмий
терминларни таржима тилидаги алифбоси ёрдамида фонемасини етказиш
ҳисобланади. Агар у дисфемик кўчимга эга бўлса, унинг изоҳи ҳавола орқали
берилиши зарур. Таржиманинг бу усули дисфемизмни таржима тилида етказиш
мумкин эмас.
Таржима назариясида муқобили бўлмаган дисфемик бирликларнинг
таржима усуллари борасида монографик ишлар учрамайди. Бироқ эвфемик
бирликлар таржимасидаги усулларни мазкур бирликлар учун қўллаш имкони
мавжуд. Тавсифий таржима, қўшимча маълумот қўшиш, конкретлаштириш,
умумлаштириш, перифраза, калькалаш усуллари шулар жумласидан.
Транскрипция усули фонема (ёзма нутқда графема) даражасидаги жараён
бўлиб, Л.С.Бархударов таъкидлаганидек “манба тили ва мақсадли тил бирликлари
ўртасидаги мослик фонема даражасида ўрнатилади ва у амалий транскрипция
деб
аталади”. Ўзбек тилида товуш ортиши, урғу, оҳанг кабилар ҳам дисфемик (ва
эвфемик) маъно юклаб, таржимада бу воситаларни ҳамда мазкур бирликдаги
салбий ёки ижобий маъноларини бериб бўлмайди:
Сотқи бек кетсин, Азиз
бачча
денг, –
деди
Ҳомид ва Акрам ҳожига қараб кулди. –
Яқиндағина Мусулмон чўлоқнинг базми шу
Азиз
бачча
билан қизир эди...
(Ўтган кунлар,
6 б.)
–
Да какой это бек! Скажите лучше Азиз
-
бача
*,
воскликнул
вдруг
Хамид
и,
посмотрев на Акрама
-
хаджи, усмехнулся. –
Совсем ещё недавно на праздневствах
хромого Мусульманкула этот самый Азиз
-
бача
потешал гостей.
(*Бача –
мальчик танцор, имевший
обычно покровителей и содержателей)
(Минувшие дни, 15 с.)
Дифемик маъноли
бачча
бирлигининг лексик мазмуни (
дитя, ребёнок
)дан
ташқари кўчма маънога эгалигини таржимон ҳавола орқали тақдим этади. Бу
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
108
билан дисфемизация жараёни, “салбий таъсир” муҳити йўқолади. Рус маданий
муҳитига нисбатан ўзбек ментал муҳитида эркак кишининг омма олдида рақс
тушиш ҳолати қоралангани бунга сабаб бўлади. Бундай бирликларни атоқли
отлар, географик ва муассаса номлари каби муқобилсиз лексика қаторига киритиш
мумкин. Реалия сингари транскрипция усулида таржима қилиниб, икс
-
фемик
маъно юклатилмайди.
Рус тилидан ўзбек тилига ўгиришда бундай муаммо кузатилмайди:
Наш милый
самовар
будет в
восторге. (Самоваром он называл
знаменитую графиню Лидию Ивановну
за то, что она всегда и обо всем
волновалась и горячилась.)
Дилкаш
самовар
имизнинг
боши
осмонга етади
-
да. (У машҳур графиня
Лидия Ивановнани ҳамма вақт, амма
нарсанинг ташвишини еб, ҳовлиқиб
юргани учун самовар деб атарди.)
Бу рус тилида калькаланишга муҳтож дисфемик реалиялар йўқлиги билан
эмас, мазкур бадиий асарнинг уят ва ҳақорат сўзлардан ҳоли бўлганлиги, рус
тилидаги дисфемик мазмундаги тушунчаларнинг ўзбек тилига таниш ва муқобили
бўлганлиги, шунингдек, рус тилидаги аксарият лексик қатлам ўзбек тили луғат
таркибида ўз ўрнига эгалиги билан белгиланади. Юқорида келтирилган гапдаги
“самовар” сўзининг дисфемик вазифаси бунинг яққол далилидир.
Дисфемизмлар таржимасида перифраза
.
Перифраза, ўз навбатида,
объект ёки ҳодисанинг матнга тегишли бўлган баъзи сифати ёки хусусиятига урғу
бериш орқали белгиланишининг тавсифидир:
А вот, как сделаем
несчастье
Катеньки, как она в самом дела заберет в голову...
несчастье
сўзи аслиятда кўчим эмас. Унинг мақсадига кўра салбий
эканлиги, нутқда тушунчадан фойдаланилганлигининг ўзиёқ дисфемик кайфият
юзага келганлигини кўрсатади. Бироқ у муайян “дисфемизмларнинг салбий
муносабат стратегияси асосидаги тактикалар”ига мос келмайди. Улар эса
қуйидагилардир
:
Таъсир вазифаси
Таъсир стратегияси
Таъсир тактикаси
салбий таъсир қилиш
фош қилиш
уялтириш
айблаш
таҳқирлаш
Бироқ таржимада айблаш тактикаси қўлланилади:
Шундай қилиб, Катеньканинг
бошига ишқ савдосини солиб, бечорани
бахтиқаро
қилиб қўймасайдик.
“Дискредитловчи нутқ субъекти дискредитация объекти, унинг ҳаракати ва
қарорларига
нисбатан ўзининг салбий эмоционал ҳолатини билдиради.
Бу пейоратив бўёқли бирликлар, хусусан, дисфемизмлар орқали амалга ошади ва
тегишли шахслар хатти
-
ҳаракатларини фош қилиш мақсадига бўйсундирилади.
Бу вазифани
айблаш
тактикаси бажаради”.
Таржима тилидаги
бахтиқаро
сўзи тингловчи хатти
-
ҳаракатига бўлган
сўзловчининг муносабати билан йўғрилган бўлиб, таржимон мақсадли тил
аудиторияси учун меъёр ҳисобланган лексик бирликлардан фойдаланади ва
оригинал манбадан кўра гўзалроқ матнга эришади.
Ўзбек тилининг жонли эканлиги полисемантик, пейоратив, фразеологик
бирликларга бойлиги билан белгиланади. Айниқса, бадиий асарда қўлланилиш
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
109
даражаси юқори бўлган бу бирликлар таржима жараёнини қийинлаштириб қўяди.
Масалан, “
Энди кўрсам
милтиқнинг ўқидек
,
пушти гулнинг тўқидек
келиним бор
экан”,
гапида ёзувчи ноёб иборадан фойдаланган. Таржима эквивалент танлаш
билан чегараланган, яъни перифраза учун имконият етарли бўлмаган:
«А поглядишь, ведь она
резва, как скакун арабский
,
и прекрасна, словно алая
розочка
»
.
Перифраза аслиятнинг ўзида, таржимада эмас.
Тиллардаги дисфемик бирликларининг таржимасида перифраза, манба тили
ва таржима тилининг ментал маданий белгиларига кўра амалга оширилади. Ўзбек
ва рус тилларининг типологик қиёфаси бўёқдорлик, эмоционаллик жиҳатдан
фарқланиб, кўпроқ рус тилидан ўзбек тилига таржима қилганда самарали
натижаларга эришиш мумкин. Чунки рус тили ўзбек тилига нисбатан, муайян
даражада расмийроқ, жиддийроқ ҳамда “қуруқроқ” эканлиги билан фарқланади.
Дисфемизмлар таржимасида конкретлаштириш ва умумлаштириш
.
Аслини олганда кўчимларни конкретлаштириш орқали таржима қилиб кўп
учрайди. Лекин икс
-
фемик бирликларни икс
-
фемик эквивалент билан ўгирилмас
экан, асарнинг стилистик бўёқдорлиги, ҳиссий
-
эмотив аҳамияти пасайишига олиб
келади. Зеро, муайян мақсадли, ниятли нутқий бирликлар коммуникатив вазиятда
мавқега эга бўлиб, шу вазият руҳиятини мақсадли тилда етказиш таржиманинг
асосий мақсадидир.
Тўрда қутидор, унинг ёнида маҳалланинг имоми Юнус Муҳаммад охунд, юрт
оғаси Пирназар
жаллод
ва Сотиболди оталиғ яна бир кекса ўлтирур эдилар.
Бунда
жаллод
сўзи лақаб сифатида қўлланилиб, киноявий кўчим асосида
дисфемик вазифа бажаради. Кишиларнинг нафратини уйғотиш мақсадида фош
қилиш
тактикаси намоён бўлади. Гап шундаки, рус тили нутқий меъёрларида бу
тушунча лақаб сифатида ишлатилмайди. Шунинг учун, у конкретлаштиришга
эҳтиёж сезади:
На почетном месте сидел кутидор, рядом с ним имам махалли Юнус
Мухаммад
-
ахунд, далее –
старейшина общины Пирназар
-
палач
* и старик по имени
Сатыбалды. (*Этот человек ранее действительно состоял палачом на службе
правителя, потом он оставил это ремесло, однако кличка “палач” за ним так и
закрепилась.).
Таржимашуносликда
конкретлаштириш
усули манба тилидаги кенгроқ
мазмундаги сўз ёки сўз бирикмасининг таржима тилидаги нисбатан торроқ сўз ва
сўз бирикмаларига алмаштириш ҳисобланади. Бу таржимада коммуникатив
мақсадли тактика конкретлаштирилган: лексема таркибидаги сема торайган. Зеро,
манба тилида қўлланилган “жаллод” бирлигида нафақат касби ва лақабига ишора
қилинган, балки унинг қаҳр
-
ғазабга мойиллиги, шафқатсизлиги, юраксизлиги
ақлсизлигига ишора мавжуд.
Мазкур усулнинг лексик ва контекстуал конкретлаштириш усуллари бўлиб,
икс
-
фемик ҳодисалар учун иккаласи ҳам самарали эмас: –
И после
этого
он будет
говорить мне… Что ж, я буду верить ему?
//
Қилғилиқни
қилиб, кейин менга келиб...
нима, гапига ишонармидим?
(Анна Каренина –
69/90)
. Иккала гапда шахсга бўлган
салбий муносабат икки хил ифода топган. Бироқ таржима тилидаги экспрессивлик
“қилғилиқ” бирлиги орқали манба тилидаги контекстуал эмотив ҳолатга нисбатан
кучлироқ, унда дисфемик таъсир стратегияси қўлланилган. Ушбу мисолдаги русча
это
сўзи
таржима тилида бироз конкретлаштирилиб, салбий оттенкага эга бўлган
(
это
–
бирор ҳаракат;
қилғилиқ
–
муайян ножоиз, нобоп ҳаракат) ва бутун матн
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
110
учун дисфемик бўёқдорликни ҳосил қилган. Бу таржима умумлаштириш усулига
ҳам
тўғри келади. Чунки матндаги моҳиятни бериш учун бошқа матн билан
ифодаланиб умумий маънога эришилади. Умумлаштириш таржимашунослик
соҳасида
генерализация
деб аталади. Унда, “...тор маънога эга бўлган манба тил
бирлигини таржима тилининг кенгроқ маъноли бирлигига алмаштириш,
конкретлаштиришнинг акси бўлган трансформатсия” амалга оширилади.
Қуйидаги
гапдаги уюшиқ бўлаклар таржимада умумлаштирилганини
кўришимиз мумкин: “
Да, что
-
то чуждое,
бесовское
и
прелестное
есть в ней”,
–
сказала себе Кити
. / “
Ҳа, унда аллақандай бегона, иблисона бир гўзаллик бор”, деди
Кити ўзига.
Бу ерда жинларга хослик ва гўзаллик бирлаштирилиб, жинларга хос
гўзаллик ифодаси ҳосил бўлган. Аслиятдаги мазмун таржима тилида
умумлаштирилган ва мақсадга эришилмаган. Муаллиф ҳам жинларга хос одамни
сескантирувчи, чўчитувчи, ҳам мафтун қилувчи кўркамлик борлигини образ тилда
ифодалаган бўлса, таржимон жинларни гўзал махлуқ сифатида талқин этган.
Генерализацияни турли шароитларда, жумладан, муқобилсиз лексикани
таржима қилиш учун, матн шароитида мосликни топиш имкони бўлмаганда ва
оғзаки таржима учун қўлланилади. Дисфемик бирликлар нутқ жараёнидагина
салбий муҳит яратиб, таржимада конкретлаштириш, умумлаштириш оқибатида ўз
моҳиятини йўқотади.
Дисфемизмлар таржимасида модуляция
.
Бадиий таржиманинг асосий
мақсади ва моҳияти янги тил коди ёрдамида адресатга асл нусханинг мазмунини
етказишдан иборат.
Таржима ўзи моҳиятан қайта кодлаш бўлиб, эмотив
бирликларни моделлаштириш дисфемия учун анча самарали ҳисобланади. Чунки,
“Модуляция –
бу манба тилининг сўз ёки иборасини мақсадли тил бирлиги билан
лексик
-
семантик алмаштириш, унинг қиймати манба бирлиги қийматининг
мантиқий натижасидир”.
–
Айб мендаликда менда, –
деди Кумуш ва Отабекка қаради, –
Нафсиламрга
қараганда айб бизнинг орамизға
чўп бўлиб тушган
холамнинг қизи Зайнабда,
шундоғ эмасми? –
деб сўради. // Да уж, признаюсь, что виновата! –
говоря это,
Кумуш смотрела на Атабека. –
Но если правду говорить, главная виновница –
дочь
моей тетки, Зайнаб, она
колючкой въелась
между нами
.
чўп бўлиб тушган
ва
въелась колючкой
бирликлари ҳар бир тилнинг
ифода плани мезонларига таяниб, манба тилидаги мазмуннинг таржима тилидаги
модели яратилган.
Айрим ҳолларда таржима тилининг манба тили бирликлари мазмунини
ўгириш учун қулай воситалари бўлмай, умумий мазмуни учун ҳам модел
яратилиши ҳам мумкин. Модуляция техникаси лексик мазмунга эмас, матн
мазмунига таяниш, “матн синоними”дан фойдаланиш деб ҳам талқин этишади.
Масалан,
“... когда увидел его лицо, в особенности это
судорожное
поворачивание
головы, он вспомнил все это.” // “... мана ҳозир ҳам акасининг юзини, айниқса
томири тортишаётгандай
бошини буриб қарашини кўрганда, бу нарсаларнинг
ҳаммасини яна бошқатдан хотирлади.
”
Мазкур таржимада
судорога
(томир тортишиш) сўзи асос қилиб олиниб,
матннинг мазмун планига путур етказган, нутқий коннотатив бирлик лексик
бирликка айланиб, дисфемия муҳити ортофемик вазиятга ўзгарган. Унинг
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
111
таржимаси қуйидагича бўлиши мумкин эди: “...
мана ҳозир ҳам акасининг юзини,
айниқса бошини
тириштириб
бурганини кўрганда, бу нарсаларнинг ҳаммаси яна
ёдига тушди
”.
Бу нафақат лингвистик шаклдаги, балки тасвирланган вазиятнинг таркибий
қисмлари
тўпламидаги ўзгаришларни ўз ичига олган чуқур трансформациядир,
шунинг учун бу услуб мантиқий
-
семантик трансформациялар деб ҳам аталади.
Умуман олганда, дисфемизмлар муқобилсиз лексик қатлам бўлиб, уларни
таржима усулларининг фақат айримлари орқалигина ўгириш мумкин. Бунда
манба тили билан таржима тилининг лексик, грамматик, семантик имкониятлари
муҳим аҳамият касб этади. Қуйида таржима усулларининг манба тили ва мақсадли
тил, хусусан, ўзбекча Ўтган кунлар асарининг рус тилига ва русча Анна Каренина
асарининг ўзбек тилига ўгиришида дисфемик бирликларнинг таржима тилидаги
имкониятини жадвал кўринишида қиёслаймиз:
Дисфемизмлар таржимасидаги усуллар
ўзбек
-
рус
рус
-
ўзбек
аналог танлаш усули
+
+
лексик қўшилмалар
+
+
калькалаш усули
0
+
транскрипция усули
-
0
перифраза
-
+
конкретлаштириш ва умумлаштириш
-
-
модуляция
+
-
Кўринадики, дисфемик бирликларни рус тилидан ўзбек тилига ўгиришда
имконияти кенгроқ. Таржима ижодий жараён ҳисобланиб, матнни чуқур англаган
ҳолда таржима тилининг ифодали, жонли бирликларидан унумли фойдаланиш
муҳим аҳамият касб этади. Н.И.
Дзенис таржима трансформацияларини объектив
ва субъектив турларга ажратади. Субъектив таржима манба тилининг мезонлари
билан чегараланади. У ҳам лингвистик, ҳам экстралингвистик омилларга
асосланган: манба ва таржима тилларининг тил ва нутқ бирликлари, асл матндаги
стилистик ўзига хосликлар, муаллифнинг индивидуал услуби шулар жумласидан.
Объектив таржимада иборалар, муқобилсиз нутқий бирликлар, таржимонни ижод
қилишга
ундовчи кўчим ва реалиялар таржима усулларининг имкониятини
чеклаб қўяди. Бунда тилнинг хусусий белгилари бошқа тиллардан ажратиб
кўрсатади. Хусусан, дисфемик бирликларни рус ва ўзбек тилига ўзаро таржима
қилиш
борасидаги имконияти қуйидагича ўз аксини топади:
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
112
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Айнабаева А. Анализ особенностей перевода эвфемизмов и дисфемизмов в
публицистических текстах / А. Айнабаева // Актуальные проблемы лингвистики,
переводоведения, языковой коммуникации и лингводидактики: Сборник материалов
XX Всероссийской научно
-
практической конференции с международным участием,
Красноярск, 22 мая 2019 года. –
Красноярск: 2020. –
С. 5
-9.
2.
Базылев В.Н., Захарова Л.Д. Генерализация
// Основные понятия
переводоведения (отечественный опыт). Терминологический словарь
-
справочник.
2010. №2010. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/generalizatsiya
3.
Бархударов
Л.С. Язык и перевод (Вопросы общей и частной теории
перевода). –
М.
:
“Междунар. отношения”
, 1975.
–
240 с.
4.
Белоножко Н
.
Д
.
, Королевская Е
.
М
.
Виды логических отношений в переводческом
приеме модуляции (на материале переводов с английского на русский язык) //
Филологические науки. Вопросы теории и практики. 2022. №4. URL:
https://cyberleninka.ru/article/n/vidy-logicheskih-otnosheniy-v-perevodcheskom-prieme-
modulyatsii-na-materiale-perevodov-s-angliyskogo-na-russkiy-yazyk
5.
Валеева Н. Г. Теория перевода: культурно
-
когнитивный и коммуникативно
-
функциональный аспекты: монография. Изд
-
е 2
-
е, испр. и доп. М.: РУДН, 2018.
6.
Дзенис Н.И., Перевышина И.Р., Кошкаров В.А. Теория и практика перевода:
учебное пособие. –
М.: Высшая школа, 2007. –
С. 324.
7.
Иброҳимова Ш.Б. Одил Ёқубов романларидаги миллийликнинг туркча
таржималарда акс этиши: филол. фан. номз. дисс... автореф. –
Тошкент, 2010. 25 б.
8.
Kadirova, X. Oʻzbek ismlarida evfemizatsiya va uning disfemizatsiyalashuviga
oid muammolar // ORIENSS. 2022. №10. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/o
-
zbek-ismlarida-evfemizatsiya-va-uning-disfemizatsiyalashuviga-oid-muammolar
9.
Кадирова Х.Б. Проблемы перемены эвфемизмов и дисфемизмов в
художественном переводе. ELMİ İŞ beynə
lxalq elmi jurnal.
–
AZƏRBAYCAN
RESPUBLİKASI,
Baku.
Volume:
15,
Issue:
10;
St:
17
-22.
DOI:
https://www.doi.org/10.36719/2663-4619/71/17-22
56%
44%
ДИСФЕМИК БИРЛИКЛАР ТАРЖИМАСИНИНГ
САМАРАДОРЛИГИ
ўзбек тили
рус тили
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
2 (2024) / ISSN 2181-3701
113
10.
Казакова Т. А.
Практические основы перевода. English
–
Russian.
–
Серия:
изучаем иностранные языки.
–
СПб.: “Издательство Союз”
, 2001.
–
320 с.
11.
Ковтун Е.В. Модуляция как прием достижения адекватности при
переводе детской литературы.
URL: https://elib.bsu.by/bitstream/.pdf
12.
Курбакова М
.
А
.
, Боришанская М
.
М
.
Вариативность трансляции некоторых
русских реалий в западную культуру // Вестник РУДН. Серия: Лингвистика. 2013.
№4. URL:
https://cyberleninka.ru/article/n/variativnost-translyatsii-nekotoryh-russkih-
realiy-v-zapadnuyu-kulturu
13.
Мусаев Қ. Таржима назарияси асослари. Дарслик. –
Тошкент: Фан
нашриёти, 2005. –
352 б.
14.
Пархомик В.В. Модуляция и антонимический перевод как способы
перевода контекстов с ФЕ невербального поведения человека из сказок братьев
Гримм с немецкого языка на русский и белорусский языки / В. В. Пархомик. –
Текст: непосредственный // Филологические науки в России и за рубежом:
материалы III Междунар. науч. конф. (г. Санкт
-
Петербург, июль 2015 г.). –
Санкт
-
Петербург:
Свое
издательство,
2015.
–
С.
149
-151.
–
URL:
https://moluch.ru/conf/phil/archive/138/8327/
15.
Сатеева Э
.
В
.
, Никифорова Я
.
В
.
Способы передачи каламбуров с
английского языка на русский язык (на материале романов Д.Адамса) // Вестник
ТГПУ. 2017. №3 (180). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/sposoby
-peredachi-
kalamburov-s-angliyskogo-yazyka-na-russkiy-yazyk-na-materiale-romanov-d-adamsa
16.
Тимофеева И.О. Приемы генерализации и конкретизации в переводе
Nursery Rhymes. http://sfk.spbu.ru/sites/default/files/66_timofeevaio.pdf
