XX асрнинг кейинги ўн йилликларида жамиятнинг ижтимоий, маънавий ва ахлокий сиёсий ривожланиш тенденциялари ҳозирги даврда илмий техника инқилобининг оқибатлари “табиат ва жамият, инсоният мажмуаси муносабатлари йўналишларини белгилаб боришида экологик тафаккур билан ижтимоий экологик борлиқ ўртасидаги диалектик бирликни, экологик фаолликни ва маъсулиятнинг янги сифат даражаларини вужудга келтирмоқда. Тарихий тараққиётнинг объектив ривожланиш қонуниятларидан келиб чиққан глобал муаммолар, инсонинг ахлокий муносабатининг омили сифатида кўзга ташланмоқда. “Экологик силсилалар (тарихий ходисалар) инсонинг маркакзида бўлганлиги учуй эмас. Балки инсон тарихий ходиса сифатида марказий ўрини эгалаганлигидан келиб чиқади”. [Отв. ред. Н.И.Лапин. С.324.]
Ушбу мақолада бошланғич синф ватаншунослик дарсларида бошқа предметларни интеграция қилган ҳолда ўқитишнинг самарали усуллари ҳақида илмий ва амалий маълумотлар келтирилади.
Building a society free of corruption is a matter of urgency in today’s world. Because corruption hinders development in all areas of the state. Today, almost all sectors: medicine, education, politics, and the social sphere suffer from corruption. However, it should be noted that significant changes in public policy in recent years have led to a decrease in corruption. That is why it is important to prevent corruption at every level of public policy. In doing so, it relies primarily on international legal norms. Therefore, this article discusses the international legal framework for corruption in the reform of public administration in Uzbekistan