Мақолада Ўзбекистонда ва хорижий давлатларда иш вақтидан ташқари иш ва тунги иш вақтларда ишлашнинг қонуний тартибга солиниши, муайян чекловларни белгилаш ва нормал шароитда ишлаш билан таққослаганда кўп миқдорда пул тўлаш, шунингдек, қўшимча дам олиш вақтини таъминлаш нуқтаи назаридан таҳлил қилинган. Олимларнинг фикрига кўра, иқтисодчилар, социологлар ва шифокорлар каби ходимларнинг соғлиғига ушбу иш тури салбий таъсир қилиши, унинг оиласида ёки ижтимоий ҳаётида салбий мувозанатни келтириб чиқариши назарда тутилган.
Илмий мақолада иш вақтидан ташқари иш ва тунги иш вақтини белгилаш муаммоларини таҳлил қилинган. Меҳнат соҳасидаги амалдаги қонунчиликни таҳлил қилиш асосида иш вақтини ажратишга имкон берадиган мезонларни ишлаб чиқди
Ushbu qo‘llanma o‘qitishning innovatsion usullari, o‘qituvchilarning yangi pedagogik texnologiyalarni o‘zlashtirish yo‘llari va xususan, masofaviy ta’limdan foydalanish bo‘yicha umumlashtirilgan va tizimlashtirilgan materialni taqdim etishga harakat qiladi. Qo‘llanmada masofaviy o‘qitish usulidan foydalanish imkoniyatlari ko‘rib chiqiladi, metoddan foydalanish maqsadlari, mashg‘ulotlarni o‘tkazish shakli, shuningdek, mashg‘ulotlarga tayyorgarlik ko‘rish va o‘tkazish bosqichlari ko‘rsatilgan. Mualliflarning fikricha, darslikning nashr etilishi yordam beradi oliy o‘quv yurtlari o‘qituvchilari, bakalavriatlari, aspirantlari o‘qitishning interfaol usullarini, xususan, masofaviy ta’limni o‘rganishlari. Ular o‘z ishlarida amaliy tavsiya va takliflar berishadi.
Туркий халқлар фойдаланадиган алифболар ҳар доим тадқиқотчилар томонидан катта изланишлар мавзуси бўлиб келган. Тарихда турклар кўплаб алифболардан фойдаланишган ва бу алифболарнинг қабул қилиниши кўплаб омилларга боғлиқ эди. Қадимги даврлардан бери туркий халқларнинг яхлитлиги, уларнинг ҳудуди, тили, алифбоси ва кўплаб моддий ва маънавий қадриятлар ўзгаргани бежиз эмас. Катта қарама-қаршиликларга тўла бўлган ушбу воқеаларнинг чуқур илдизлари урушлар, қирғинлар ва йўқотишларга олиб келди. Шунга қарамай, туркийзабон халқлар ўзларининг миллий ва маънавий қадриятлари асосини ташкил этувчи хусусиятларни доимо сақлаб келмоқдалар ва авлоддан-авлодга ўтказиб келмоқдалар. Н.И. Илминский, П.М. Мелиоранский, Н.Н. Пантусов, А.Е. Алекторов, А.В. Василев каби шарқшунослар томонидан нашр этилган қозоқ халқ адабиёти намуналарининг аксарияти кирилл алифбосида нашр этилган; Машҳур қозоқ маорифи Ибраи Алтинсарининг кирилл алифбосидаги дарсликлари 1870-йилларда нашр этилган. Қозоқ ёзма тилининг биринчи асарлари Қозон, Оренбург, Уфа, Троитск ва Санкт-Петербургда нашр этилган. Йигирманчи асрнинг биринчи ярмигача бу асарлар туркий дунёнинг умумий ёзув тизими бўлган араб алифбосида нашр этилди. Араб алифбосида қозоқ-турк тилидаги матнлар нашр этилаётганда, қозоқлар томонидан кирилл алифбосини ўрганиш ва ушбу алифбони ёйиш учун 1860-йилларда қозоқлар учун кирилл алифбосидаги китоблар ҳам нашр этилди. Бугунги кунда СССР парчаланганидан кейин мустақилликка эришган туркийзабон республикалардан бири бўлган Қозоғистоннинг умумий турк алифбосига ўтиши энг зиддиятли масалалардан бири. Алифбо учун кураш Ўрта Осиё ва Қозоғистонда чуқур тарихий илдизларга эга. Ушбу тадқиқот мақоласида биз Қозоғистонда алифбо бўйича кураш ҳақида кенг маълумот беришга ҳаракат қиламиз.