Сравнительный анализ технологий политико- психологического манипулирования

CC BY f
107-115
4
2
Поделиться
Куйлиев, Б. (2023). Сравнительный анализ технологий политико- психологического манипулирования . Актуальные проблемы обучения социально-гуманитарных наук в медицинском образовании, 1(1), 107–115. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/sciences-medical-education/article/view/20513
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье проводится сравнительный анализ различных политико-психологических технологий манипулирования общественным сознанием. Также, в применении этого типа манипуляционной техники особое внимание уделяется не только общественному сознанию, но и эмоциям. Особое внимание уделяется эффективному использованию ограничивающего сознание характера эмоций, особенно при работе с общественностью.

Похожие статьи


background image

«Актуальные проблемы обучения социально

-

гуманитарных наук в медицинском образовании»

Международная научно

-

практическая онлайн конференция

107

СИЁСИЙ ПСИХОЛОГИК МАНИПУЛЯЦИЯ

ТЕХНОЛОГИЯЛАРИНИНГ ҚИЁСИЙ ТАҲЛИЛИ

Куйлиев Бобур Тулкинович

Тошкент педиатрия тиббиёт институти. Ўзбекистон, Тошкент ш.

Аннотация.

Мазкур мақолада жамоатчилик онгини манипуляциялашнинг

хилма

-

хил сиёсий психологик технологиялари қиёсий таҳлил қилинади. Шунингдек,

мазкур турдаги манипуляция технологияларини қўллашда нафақат

жамоатчилик онги,

қолаверса, уларнинг ҳиссиётларига ҳам алоҳида диққат

қаратилади. Айниқса омма билан ишлашда эмоцияларнинг ақлни чеклаш

хусусиятидан унумли фойдаланилиши масаласига алоҳида урғу берилади.

Калит

сўзлар:

коммуникатив

технологиялар,

семантик

манипуляциялаш, ижтимоий риторика, ахборий технологиялар, ахборий

босим, психотехнолгиялар, омма, эмоциялар, яширин таъсир.

СРАВНИТЕЛЬНЫЙ АНАЛИЗ ТЕХНОЛОГИЙ ПОЛИТИКО

-

ПСИХОЛОГИЧЕСКОГО МАНИПУЛИРОВАНИЯ

Куйлиев Бобур Тулкинович

Ташкентский педиатрический медицинский институт

Узбекистан, г. Ташкент.

Аннотация.

В данной статье проводится сравнительный анализ

различных

политико

-

психологических технологий

манипулирования

общественным

сознанием.

Также,

в

применении

этого

типа

манипуляционной техники особое внимание уделяется не только

общественному сознанию, но и эмоциям. Особое внимание уделяется

эффективному использованию ограничивающего сознание характера

эмоций, особенно при работе с общественностью.

Ключевые слова:

коммуникативные технологии, семантические

манипуляции,

социальная

риторика,

информационные

технологии,

информационное давление, психотехнологии, публика, эмоции, скрытое влияние.


background image

«Актуальные проблемы обучения социально

-

гуманитарных наук в медицинском образовании»

Международная научно

-

практическая онлайн конференция

108

COMPARATIVE ANALYSIS OF POLITICAL PSYCHOLOGICAL

MANIPULATION TECHNOLOGIES

Kuyliev Bobur Tulkinovich

Tashkent Pediatric Medical Institute. Uzbekistan, Tashkent.

Annotation.

This article provides a comparative analysis of various political

and psychological technologies for manipulating public consciousness. Also, the use
of this type of manipulation technique, special attention is paid not only to public

consciousness, but also to its emotions. Emphasis is placed on the effective use of the

mind-limiting nature of emotions, especially when dealing with the public.

Key words:

communication technologies, semantic manipulation, social

rhetoric, information technology, information pressure, psychotechnology,

audience, emotions, latent influence.

КИРИШ

Сиёсий

психологик

манипуляция

технологиялари

А

.

Авторханов

,

В

.

П

.

Андреев

,

С

.

С

.

Андреев

,

Г

.

А

.

Белов

,

К

.

С

.

Гаджиев

,

Г

.

Т

.

Делигенский

,

Ю

.

В

.

Ирхин

,

М

.

В

.

Ильин

,

П

.

Ф

.

Дракер

,

В

.

П

.

Макаренко

,

А

.

Ю

.

Шутов

,

В

.

Ю

.

Шпак

,

А

.

И

.

Дженусов

,

К

.

С

.

Гаджиев

,

Н

.

Н

.

Богомолова

,

Л

.

Я

.

Гозманлар

сингари

тадқиқотчилар

ишларида

чуқур

ўрганилган

бўлиб

,

уларда

айни

тушунча

мафкуравий

ва

психологик

даражалардан

ташкил

топиши

ғояси

илгари

сурилади

.

Сиёсий

психологик

манипуляция

технологияларининг

мафкуравий

даражасида

,

сиёсат

абстракт

ғоя

ёки

муайян

назарий

модель

,

соддароқ

қилиб

айтганда

эса

идеологик

таълимот

сифатида

ўз

аксини

топади

.

Психологик

даражада

эса

сиёсат

,

психологик

установкалар

,

қадриятлар

,

ҳиссиётлар

ва

кайфият

кўринишида

намоён

бўлади

ИШНИНГ

МАҚСАДИ

Жамоатчилик

онгини

манипуляциялашнинг

хилма

-

хил

сиёсий

психологик

технологиялари

қиёсий

таҳлил

қилиш

.

ҚЎЛЛАНИЛГАН

УСУЛЛАР

Адабиётлар билан ишлаш ва назарий таҳлил.

Олинган

натижалар

муҳокамаси.

Замонавий

манипуляция

технологиялари кишилар онгида асрлар оша реал воқеликка таянган ҳолда

тарихий тажриба асосида шаклланган билимларни бузиб, уни янгитдан,

манипуляторлар томонидан ҳосил қилинган, сунъий билим билан
алмаштиришга қодир. Ижтимоий шакллантирилган тарихий воқелик

манзараси индивидга китоблар, маърузалар, радио, матбуот, театр

томошалари ва кинофильмлар каби воситалар орқали узатилади.

Бирор

-

бир мулоҳаза ёки ғояни қайта

-

қайта такрорлаган ҳолда,

кишиларни унинг оддий ҳақиқат эканлигига ишонтириб, уни ўйламасдан


background image

«Актуальные проблемы обучения социально

-

гуманитарных наук в медицинском образовании»

Международная научно

-

практическая онлайн конференция

109

қабул

қилишга кўниктириш сингдиришнинг самарадор усулларидан бири

саналади. Инсонга ўзи эслаган нарса ишончли бўлиб туюлади. Гарчи,

мазкур эслаш жараёни оддий реклама ролиги орқали механик тарзда кечса

ҳам унинг ишончлилик даражаси ортиб бораверади. Шунинг учун ҳам

рақибнинг ғояси ва назарияларига таъсир кўрсатишдан кўра, унинг

кундалик онги, маиший ҳоҳиш истаклари ҳамда одатий фикрларини

ўзгартиришга уриниш маҳсулдорроқ бўлади.

Алмаштириш

“икки

стандартлилик”нинг

кенг

тарқалган

кўринишларидан бири ҳисобланади. Мазкур усулга кўра, салбий

ҳолатларни ифодалашда ижобий вазиятлардан фойдаланилади (ёки

аксинча). Айни усулни қўллашдан асосий мақсад мажбурийлик,

зўравонликка йўнатирилган вазиятларда ҳам кишилар тасаввурида

ижобий имиж ҳосил қилишдан иборат. Масалан исёнлар, тинч намойишлар

ёки қарама

-

қаршилик, “босқинчилик ҳаракатлари” эса озодлик учун кураш,

“ёлланганлар” эса кўнгилилар деб аталади.

Қарама

-

қаршилик тамойили цензура ёки туҳмат учун жавобгарликка

тортилиш хавфи каби хатарли вазиятларда ҳақиқатни тўғридан

-

тўғри

айтиш имкони бўлмаган, аммо уни айтишга эҳтиёж кучли бўлган пайтларда

қўлланилади.

Психологик шок ҳам бирмунча кучли самара берувчи усуллардан бири

ҳисобланади. Бугунги кунга келиб ОАВларда инсон ўлими билан боғлиқ

кўплаб хабар ва лавҳалар тез

-

тез чоп этилмоқда. Уришнинг адолатли ёки

адолатсизлигига қарамасдан унинг оқибатларига оид видеолавҳалар

намойиш этилганда томошабинлар онг остида мазкур актларни содир

этган тарафга нисбатан салбий таассурот уйғонади

[1: 34].

Сиёсий психологиянинг асосичиларидан бири бўлган Вилгелм

Вундт ўзининг “Физиологик психология асослари” (1880

-

йил), “Халқлар

психологияси муаммолари” (1912

-

йил) каби асарларида биринчилардан

бўлиб, катта социал психологик ҳосилаларнинг тузилмаси масаласини

кўтариб чиқди. Унинг халқлар психологияси ҳамда Лестер Уорднинг

“Диманик

социология”

(1883

-

йил),

“Цивилизациянинг

психологик

факторлари”

(1901-

йил) номли тадқиқотларида, Спенсор ғоялари танқид

қилиниб, социологиянинг асосида биология эмас психология принциплари

ётиши ғоясини илгари сурилади. Уларнинг фикрича ижтимоий ҳаёт хусусан

сиёсатда ақлдан кўра ҳис

-

туйғулар устунлик касб этади. Шуни назарда тутган

ҳолда Лестер Уорд ҳиссиётлари кучли бўлган инсонлар тарихий тараққиёт

жараёнига жиддий таъсир кўрсатганликларини таъкидлаб ўтади.

“Жиноий оломон” (1891

-

йил), “Секталар психологияси” (1895

-

йил)

асарларини муаллифи, ижтимоий психолог, криминалист италиялик

С.Сигелни ҳам мана шундай тадқиқотчилар қаторига киритиш мумкин. У

кўпчилик томонидан такрорланадиган жиноятлар манбаалари тадқиқи

билан

шуғулланган.

У

оломон

томонидан

содир

этиладиган

“ҳуқуқбузарликларнинг сабабини” “ҳаракатнинг иррационал диманикасида”

кўради. С.

Сигелнинг таъкидлашича, омма психологиясининг ўзига ҳос


background image

«Актуальные проблемы обучения социально

-

гуманитарных наук в медицинском образовании»

Международная научно

-

практическая онлайн конференция

110

хусусияти унинг инстинктив табиатида намоён бўлади. Омма шароитида

кишилар ҳулқ

-

атворини онгли равишда бошқариш табиий равишда йўққа

чиқади. Зеро, оммани ташкил қилган индивидларнинг кайфияти ва ҳулқ

-

атвори иррационал хусусият касб этиб, шунга кўра уларнинг ҳаракатлари ва

ҳалқ

-

атворларини назорат қилиш имконсиз бўлиб қолади. Шу маънода

оммада тўпланган турли эмоционал хусусиятлар жиноий ҳаракатлар учун

ўзига ҳос замин яратади.

Мазкур масала рус тадқиқотчиси В.М.

Бехтеревнинг “Ижтимоий

ҳаётда сингдиришнинг роли” (1898

-

йил), “Объектив психология”

(1907-

йил), “Ижтимоий психологиянинг объектив фан сифатидаги

предмети ва вазифаси” (1911

-

йил), “Жамоавий рефлексология” (1921

-

йил)

асарларида ҳам жиддий тадқиқ этилган. Унинг асарларида жамоатчилик

кайфияти гуруҳ ва омма психологиясиниг асосий ҳодисалари сифатида

тадқиқ этилади. Унинг фикрича, жамоатчилик кайфияти ўзида оммавий

ижтимоий психологик ҳодисаларни намоён қилади.

Юқорида таҳлил

қилинган концепцияларда кишилар ижтимоий

гуруҳлар ва омманинг сиёсий ҳулқ

-

атвори, психологик хусусан онг ости

тамойилларига таянган ҳолда тушунтирилади. Кўриниб турибдики,

замонавий сиёсий психологиянинг ғоявий илдизлари санаб ўтилган

муаллифлардан ташқари бошқа кўплаб тадқиқотчиларнинг ишларига ҳам

бориб тақалади.

Оммавий сиёсий онгга манипулятив таъсир кўрсатиш воситаси

сифатидаги психотехнологиялар ҳақида гап кетганда, кишиларнинг

қабуллаш психологиясига асосланувчи жуда кўплаб таъсир ўтказиш

технологиялари мавжудлигини таъкидлаб ўтиш лозим. Бундан ташқари

кўплаб махсус манипуляциялаш методлари ҳам мавжуд.

Ана шундай усуллардан бири сифатида, хабарларни ягона оқимда

узатишни назарда тутувчи фрагментация методини кўрсатиш мумкин.

Мазкур жараёнда муайян тенденцияни алоҳида илғаб олиш бир мунча

мураккаб ҳисобланади. Оммавий истеъмол нуқтаи

-

назаридан эса бу

ҳолатда муайян тенденцияни алоҳида ажратиб кўрсатиш деряли имконсиз.

“Оқ шовқин” усули фрагментация методининг ёрқин мисоли бўла олади.

Унга кўра шунчалик кўп хабарлар узатиладики, натижада фактларни идрок

қилиш даражаси пасайиб уларни саралаш имконсиз бўлиб қолади. Мазкур

усулга кўра “шовқин” жуда миқдордаги текширилмаган ҳамда бирор

-

бир

фактга асосланмаган хилма

-

хил изоҳлар ҳамда ўзаро зид фикрлар орқали

ҳосил қилинади. Шунингдек, “шовқин” мураккаб назарий фактларни

ёритиш гўёки ақлли туюладиган шарҳларни амалга ошириш орқали ҳам

юзага келтирилиши мумкин [2: 61].

Ана шундай методлардан яна бири сифатида “нуқтаи

-

назарларнинг

чекланган мувофиқлиги” методини ҳам келтириб ўтиш мумкин. Унга кўра

манипуляторларни қониқтирмасада улар томонидан илгари сурилган

муайян нуқтаи

-

назар ҳужумкорлик хусусиятини касб этмайди. Аммо у аста

-

секинлик билан манипуляторлар нуқтаи

-

назарини омма онгига сингдириб


background image

«Актуальные проблемы обучения социально

-

гуманитарных наук в медицинском образовании»

Международная научно

-

практическая онлайн конференция

111

боради. Бунда дастлаб мавжуд бўлган нуқтаи

-

назарга таянилиб, аста

-

секинлик билан у кабул қилиниши керак бўлган нуқтаи

-

назарга

айлантирилади [2: 62].

Бундай методлар қаторига чалғитиш ёки “дудланган балиқ”

методини ҳам киритиш мумкин. Итни муайян изга солиш учун унинг

олдидан “дудланган балиқ”ни судраб ўтиш кифоя. Тарғиботчилар ҳам

мазкур атамани қўллашда айни аналогияга асосланадилар. Унга кўра

манипуляторлар муҳим аммо ўз мақсадларига мувофиқ келмайдиган

ахборотдан чалғитиш учун жамоатчилик диққатини бошқа бир хабарга

сенсацион шаклда жалб қиладилар. Натижада чалғитувчи доминанта ҳосил

қиланади.

Фактлар ҳосил қилиш методи ҳам манипуляциялаш жараёнида кенг

қўлланилади. Унга кўра воқеликда рўй бераётган ҳақиқатга ўхшаш,

воқеликда рўй бераётган ҳақиқатга ўхшамайдиган ҳамда ўйлаб топилган

ҳақиқатга ўхшаш фактлар бирлаштирилади. Шу тариқа ҳақиқатга

ўхшамаган фактлар борасидаги аудитория шубҳаси бартараф қилиниб,

улар ўйлаб чиқарилган ҳақиқатга ўхшаш фактларга сўзсиз ишонадилар.

Бундан ташқари тўғридан

-

тўғри маънодаги фактлар яратилишини ҳам

назарда тутиш лозим.

Объектив ёндашув методига кўра эса мавжуд фактлар йиғилиб улар

шарҳланади. Мазкур шарҳлар жараёнида эса аслида мавжуд бўлмаган

ҳодисаларни тушунтиришга қаратилувчи кам тарқалган фактлардан

фойдаланилади. Натижада эса бундай ҳодисалар ҳақиқатдан ҳам

мавжуддек тус олади. Бу ҳолат Эдип эффекти деб аталади.

Тарихий аналогия методи биринчи навбатда интеллектуал жиҳатдан

самарадор бўлиб, унга кўра тарғиботчи аудиториянинг эрудициясига

“Эсингиздами...” деган ифодалар орқали мурожаат қилади, колаверса,

тарихдан исталган замонавий ҳодисага мисол излаб топиш мумкин. Бундан
ташқари тарихий аналогия методи таъсир объектини дастурловчи

метафораларни ҳосил қилишга ҳам ёрдам беради.

“Лой чаплаш”, манипуляция жараёнида кенг қўлланиладиган

деструктив методлардан бири саналади [4: 131]. Унга кўра, нутқ мавзуига

кескин аҳлоқий нуқтаи

-

назардан негатив хусусият берувчи эпитетлар ва

атамалар ишлатилади. Ушбу метод энг кўпол тарғибот услубларидан бири

бўлишига қарамасдан, жорий сиёсий курашлар жараёнида кенг тадбиқ

қилинади.

Шунингдек, сиёсий онгни манипуляциялаш жараёнида семантик

методдан ҳам фойдаланилади. Мазкур метод қўлланилганда, кишилар
онгида ё ижобий ёки салбий ассоциацияларни уйғотувчи сўзлар усталик

билан танлаб олиниб, идрок қилиш жараёнига таъсир кўрсатилади. Бунда

мисол учун, “биз одамимизни разведкачи деб атаймиз, улар эса айғоқчи. Биз

озодлик кучларимиз, улар мустамлакачилар. Биз миллий озодлик


background image

«Актуальные проблемы обучения социально

-

гуманитарных наук в медицинском образовании»

Международная научно

-

практическая онлайн конференция

112

курашчиларимиз, улар эса жангарилар. Бизда қўшин бўлса уларда

ноқонуний қуролли бандалар мавжуд” каби ифодалардан фойдаланилади.

Шу сабабли жамоатчилик онгини манипуляциялашда кишиларнинг

ҳиссий соҳаларига алоҳида урғу берилади. Бундай ҳолатларда ҳиссиётга

жиддий таъсир кўрсатувчи аномал ҳодисалар ва инқирозлар сунъий тарзда

ҳосил қиланади. Бундай инқирозлар ва аномал ҳодисалар қаторига йирик

техноҳалокатлар, қонли зўравонликлар (террористик актлар, маняк

жиноятчилар, диний

-

этник миллий зиддиятлар), йирик ижтимоий

гуруҳларни қамраб олувчи катта ҳажмдаги сиёсий тўқнашувлар ва
ҳаказоларни киритиш мумкин.

Айниқса кундалик аҳлоқ даражасида қораланиладиган: қўрқув, ҳасад,

кўраолмаслик сингари туйғуларни уйғотиш бирмунча осон кечади. Мазкур

ҳиссиётлар онг назоратидан ташқарига чиқиб, турли зўравонликлар

кўринишида намоён бўлади. Аксинча, анъанавий,

ижобий қадриятларга

таянувчи туйғулар эса бирмунча барқарор бўлиб, манипуляция таъсирига

камроқ учрайдилар. Манипуляция жараёнида ачиниш аҳолининг заиф ва

ҳимояга муҳтож қисмига нисбатан ҳамдардлик туйғусидан ҳам кенг

фойдаланилади. Айрим вазиятларда ўзининг заиф нуқталарини кўрсатиб,
бошқаришга қодир эмаслиги ҳаттоки, бунга ҳоҳиши ҳам йўқлигини

таъкидловчи пассив манипулятор манипуляция дастурининг ҳал қилувчи

фигураси ҳисобланади.

Манипуляция жараёнида соғлом фикрни бироз муддатга бўлсада

чеклашга хизмат қилувчи ҳар қандай эмоциядан, онг билан

мослаштирилган ҳолда унумли фойдаланилади. Аммо манипуляторлар

ишни энг аввало ижтимоий онгда актуал бўлган ҳис

-

туйғуларни

уйғотишдан бошлайдилар. Америкалик социолог Г.

Блумер ўзининг

“Жамоавий ҳулқ

-

атвор” номли асарида, “тарғиботнинг амал қилиш

жараёни кишилар эга бўлган ҳис

-

туйғулар ҳамда хурофотларда намоён

бўлади” [5: 74], деб ёзади.

Онгни манипуляциялаш жараёнида қўрқув ҳиссидан кенг

фойдаланилади. Бу борада тадқиқотчи С.

Кара

-

Мурзанинг “Онг

манипуляцияси” асарида илгари сурилган қуйидаги фикрларни эсга олиш

ўринли: “ноадекват қўрқув таъсирига тушиб қолган жамиятда, умумий ақл

йўққа чиқади” [6: 102]. Бундан келиб чиққан ҳолда манипуляцияни унинг

объекти томонидан пайқалмайдиган фактлар орқали яширин таъсир

ўтказиш жараёни деб таърифлаш мумкин. Манипуляцияланаётган киши

содир бўлаётган воқе

-

ҳодисаларни табиий ва зарурий эканлигига

ишонгандигина мапуляция мувафаққиятли амалга ошади. Бир сўз билан

айтганда манипуляция жараёни учун соҳталиги сезилмайдиган соҳта

воқеликни

ҳосил қилиш талаб қиланади.

Шу маънода манипуляциялаш манипуляторнинг кучли билим ва

малакага эга бўлишини талаб қилади. Бу эса ўз навбатида жамоатчилик

онгини манипуляциялашнинг махсус технологиялари ҳамда уларни тўлиқ


background image

«Актуальные проблемы обучения социально

-

гуманитарных наук в медицинском образовании»

Международная научно

-

практическая онлайн конференция

113

ёки қисман қўллай оладиган профессионаларнинг шаклланишига олиб

келди. Қолаверса, айни соҳада махсус кадрлар тайёрлаш тизими, илмий

муассасалар ҳамда илмий ва илмий оммабоп адабиётлар ҳам вужудга келди.

Манипуляция нафақат дўстлар ёки шериклар онгига таъсир ўтказиш балки

ҳокимиятни амалга ошириш технологиясининг бир қисми ҳам ҳисобланади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Почепцов Г.Г. Информационные войны. М., 1999.

2.

История, нравы и обычаи народов Северного Кавказа. Ростов

-

на

-

Дону, 1984

3.

Маркова А.К. Психология профессионализма. М., 1996.

4.

Манипулирование массовым политическим сознанием (Анализ

репрезентации проявлений, разновидностей и технологий) В.И.Елева.

Ростовский государственный университет 2003 г.

5.

Блумер

Г.

Коллективное

поведение

//

Американская

социологическая мысль. М. 1994.

6.

Кара –

Мурза С. Манипуляция сознанием М., 2000 –

http

://probib.narod.ru/

7.

Ewa, J. A., Nanjwan, J. D., Enweazu, I., & James, D. D. EPRA International

Journal of Research and Development (IJRD).

8.

Kuyliev, B. T. (2020). RESEARCH OF STATE AND SOCIETY CATEGORIES

IN THE FIELD OF SOCIAL SCIENCES.

ДИСТАНЦИОННЫЕ ВОЗМОЖНОСТИ И

ДОСТИЖЕНИЯ НАУКИ, 144.

9.

KUILIEV, B. (2021). CHARACTERISTICS OF CONVERGENT POLITICAL

MANIPULATION TECHNOLOGIES USED ON THE INTERNET.

Вопросы

политологии,

11(6), 1783-1790.

10.

Шойимова Ш.С. Мутахассис шахсининг касбий камолоти

масалалари. Интернаука №19 (195), часть 6, 2021 г. С 19

-21.

11.

Шойимова Ш.С., Газиходжаева З.И. Психологические аспекты и

факторы эмоционального выгорания педагога. Экономика и социум.

Научно

-

практический журнал. 2

-

5 (15), 2015 г. С 145

-148.

12.

Рустамбаев, М. Х., Мухаммадиев, Н. Е., & Абдухаликов, С. (2019).

Миллий гвардия хизматчилари (ходимлари) нинг касб этикаси.

Тошкент,

Миллий гвардия Ҳарбий

-

техник институти.

13.

Худайбердиев А.

К.

Духовно

-

нравственные факторы охватывают

безопасность в условиях глобализации //Молодой ученый.

2014.

№.

6.

С.

875-879.

14.

Нурматова, М.

А., Жабборова, Ю.

Д., Умарова, Н.

Х., Худайбердиев

А.

К.

(2014).

Некоторые особенности духовно

-

нравственного воспитания

студентов средних вузов.

Молодой ученый, (6), 868

-870.

15.

Худайбердиев А. К., Алимова М. М., Абдуназаров О. А. Значение

манипуляций как угрозы информационно

-

психологической безопасности

личности //Научный аспект. –

2015.

№. 1

-1.

С. 97

-100.


background image

«Актуальные проблемы обучения социально

-

гуманитарных наук в медицинском образовании»

Международная научно

-

практическая онлайн конференция

114

16.

Хайтматова Г.

А., Худайбердиев А.

К., Каримова М.

Ж.

Генезис

ревкомов как уполномоченных органов советской власти в Туркестане

//Молодой ученый.

2015.

№.

8.

С.

790-793.

17.

Умарова Н.

Х., Каримова М.

Ж., Худайбердиев А.

К.

Взаимосвязь

духовного развития личности студентов выпускников вузов с успехом их

развития профессиональной деятельности //Научный аспект.

2015.

№.

1-2.

С.

134-137.

18.

Худайбердиев А.

К., Алимова М.

М., Абдуназаров О.

А.

Значение

манипуляции

как

воздействия

информационно

-

психологической

безопасности личности //Научный аспект.

2015.

№.

1-1.

С.

97-100.

19.

Худайбердиев А.

К., Одилова Д.

Б.

Процессы глобальной и

информационной базы //Научный аспект.

2016.

№.

1.

С.

76-79.

20.

Худайбердиев А.

К.

Глобаллашув

шароитида Ўзбекистонда

ёшларга оид давлат сиёсатининг ижтимоий

-

ҳуқуқий жиҳатлари

//Міжнародний науковий журнал Інтернаука.

2017.

№.

2 (2).

С.

181-183.

21.

Худайбердиев А. К. УЗБЕКИСТАН: ПРОБЛЕМЫ ЗАЩИТЫ

МОЛОДЕЖИ ОТ ВРЕДНОЙ ИНФОРМАЦИИ В УСЛОВИЯХ ГЛОБАЛИЗАЦИИ

(Социально

-

философский анализ) //Россия и мусульманский мир. –

2019.

№. 3. –

С. 36

-41.

22.

Худайбердиев А. ЯНГИЛАНАЁТГАН ЎЗБЕКИСТОНДА ЁШЛАРГА ОИД

ДАВЛАТ СИЁСАТИ ҚАТЪИЯТ БИЛАН ДАВОМ ЭТТИРИЛМОҚДА //Eurasian

Journal of Academic Research.

2022.

Т. 2. –

№. 12. –

С. 912

-918.

23.

Rasulovich, T. S., Kurbankulovich, K. A., Jamoliddinovna, K. M.,

Samadovich, T. K., & Tulkinovich, S. K. (2022). Forms and Characteristics of Virtual

Spiritual Threats. Telematique, 7146-7155.

24.

Шойимова Ш.С., Исаходжаева С.Д. Касбий –

педагогик мулоқотнинг

ўзига хос хусусиятлари. Интернаука №7

-

2 (89), часть 2, 2019 г. С 82

-83.

25.

Шойимова Ш.С., Усманова С.Х. Касб танлашга таъсир этувчи асосий

омиллар. Интернаука №7 (89), часть 2, 2019 г. С 84

-85.

26.

Шойимова Ш.С., Файзиева М.Д. Меҳнат жараёнида субъектнинг

касбий шаклланиш муаммоси. Интернаука №23

-

4 (105), часть 4, 2019 г. С

48-49.

27.

Шойимова Ш.С. Мутахассис шахсининг касбий камолоти

масалалари. Интернаука №19 (195), часть 6, 2021 г. С 19

-21.

28.

Умаров Б.М., Шойимова Ш.С. Касбий психология. Дарслик. «LESSON

PRESS» Тошкент, 2018.

29.

Шойимова Ш.С. Мутахассис шахсининг касбий камолоти

масалалари. Интернаука №19 (195), часть 6, 2021 г. С 19

-21.

30.

Шойимова Ш.С., Шойимова Ш.С. Бўлажак мутахассисларни

психологияга оид билимлар билан

қуроллантириш масалалари.

Интернаука. Научный журнал № 10(233) Март 2022 г. Часть 5. С 20

-22.


background image

«Актуальные проблемы обучения социально

-

гуманитарных наук в медицинском образовании»

Международная научно

-

практическая онлайн конференция

115

31.

Шойимова Ш.С., Шорустамова М.М. Типологические особенности

личности в контексте личностно –

ориентированного обучения.

Интернаука. Научный журнал № 35(258), 2022

г. С 42

-44.

32.

Адилов, Т. Т., Сарикулов, М. Х., Матқобилов, А. К., & Шохруҳ, Д. Ў. М.

(2022). Роль воспитании в формирование личности.

Science and

Education, 3(6), 572-580.

33.

АБДУЛЛАЕВ

,

Темур

. "THE ROLE OF THINKING IN THE PROCESS OF

KNOWLEDGE IN ANTIQUE PHILOSOPHY."

34.

Гафурова, Нодира Мирхасиловна. "Образовательный сайт

академического лицея как средство информационного обеспечения

учебно

-

воспитательного процесса."

Наука и образование сегодня

6 (17)

(2017): 100-101.

Библиографические ссылки

Почепцов Г.Г. Информационные войны. М., 1999.

История, нравы и обычаи народов Северного Кавказа. Ростов-на-Дону, 1984

Маркова А.К. Психология профессионализма. М., 1996.

Манипулирование массовым политическим сознанием (Анализ репрезентации проявлений, разновидностей и технологий) В.И.Елева. Ростовский государственный университет 2003 г.

Блумер Г. Коллективное поведение // Американская социологическая мысль. М. 1994.

Кара – Мурза С. Манипуляция сознанием М., 2000 – http ://probib.narod.ru/

Ewa, J. A., Nanjwan, J. D., Enweazu, I., & James, D. D. EPRA International Journal of Research and Development (IJRD).

Kuyliev, B. T. (2020). RESEARCH OF STATE AND SOCIETY CATEGORIES IN THE FIELD OF SOCIAL SCIENCES. ДИСТАНЦИОННЫЕ ВОЗМОЖНОСТИ И ДОСТИЖЕНИЯ НАУКИ, 144.

KUILIEV, B. (2021). CHARACTERISTICS OF CONVERGENT POLITICAL MANIPULATION TECHNOLOGIES USED ON THE INTERNET. Вопросы политологии, 11(6), 1783-1790.

Шойимова Ш.С. Мутахассис шахсининг касбий камолоти масалалари. Интернаука №19 (195), часть 6, 2021 г. С 19-21.

Шойимова Ш.С., Газиходжаева З.И. Психологические аспекты и факторы эмоционального выгорания педагога. Экономика и социум. Научно-практический журнал. 2-5 (15), 2015 г. С 145-148.

Рустамбаев, М. Х., Мухаммадиев, Н. Е., & Абдухаликов, С. (2019). Миллий гвардия хизматчилари (ходимлари) нинг касб этикаси. Тошкент, Миллий гвардия Ҳарбий-техник институти.

Худайбердиев А. К. Духовно-нравственные факторы охватывают безопасность в условиях глобализации //Молодой ученый. – 2014. – №. 6. – С. 875-879.

Нурматова, М. А., Жабборова, Ю. Д., Умарова, Н. Х., Худайбердиев А. К. (2014). Некоторые особенности духовно нравственного воспитания студентов средних вузов. Молодой ученый, (6), 868-870.

Худайбердиев А. К., Алимова М. М., Абдуназаров О. А. Значение манипуляций как угрозы информационно психологической безопасности личности //Научный аспект. – 2015. – №. 1-1. – С. 97-100.

Хайтматова Г. А., Худайбердиев А. К., Каримова М. Ж. Генезис ревкомов как уполномоченных органов советской власти в Туркестане //Молодой ученый. – 2015. – №. 8. – С. 790-793.

Умарова Н. Х., Каримова М. Ж., Худайбердиев А. К. Взаимосвязь духовного развития личности студентов выпускников вузов с успехом их развития профессиональной деятельности //Научный аспект. – 2015. – №. 1-2. – С. 134-137.

Худайбердиев А. К., Алимова М. М., Абдуназаров О. А. Значение манипуляции как воздействия информационно психологической безопасности личности //Научный аспект. – 2015. – №. 1-1. – С. 97-100.

Худайбердиев А. К., Одилова Д. Б. Процессы глобальной и информационной базы //Научный аспект. – 2016. – №. 1. – С. 76 79.

Худайбердиев А. К. Глобаллашув шароитида Ўзбекистонда ёшларга оид давлат сиёсатининг ижтимоий-ҳуқуқий жиҳатлари //Міжнародний науковий журнал Інтернаука. – 2017. – №. 2 (2). – С. 181-183.

Худайбердиев А. К. УЗБЕКИСТАН: ПРОБЛЕМЫ ЗАЩИТЫ МОЛОДЕЖИ ОТ ВРЕДНОЙ ИНФОРМАЦИИ В УСЛОВИЯХ ГЛОБАЛИЗАЦИИ (Социально-философский анализ) //Россия и мусульманский мир. – 2019. – №. 3. – С. 36-41.

Худайбердиев А. ЯНГИЛАНАЁТГАН ЎЗБЕКИСТОНДА ЁШЛАРГА ОИД ДАВЛАТ СИЁСАТИ ҚАТЪИЯТ БИЛАН ДАВОМ ЭТТИРИЛМОҚДА //Eurasian Journal of Academic Research. – 2022. – Т. 2. – №. 12. – С. 912-918.

Rasulovich, T. S., Kurbankulovich, K. A., Jamoliddinovna, K. M., Samadovich, T. K., & Tulkinovich, S. K. (2022). Forms and Characteristics of Virtual Spiritual Threats. Telematique, 7146-7155.

Шойимова Ш.С., Исаходжаева С.Д. Касбий – педагогик мулоқотнинг ўзига хос хусусиятлари. Интернаука №7-2 (89), часть 2, 2019 г. С 82-83.

Шойимова Ш.С., Усманова С.Х. Касб танлашга таъсир этувчи асосий омиллар. Интернаука №7 (89), часть 2, 2019 г. С 84-85.

Шойимова Ш.С., Файзиева М.Д. Меҳнат жараёнида субъектнинг касбий шаклланиш муаммоси. Интернаука №23-4 (105), часть 4, 2019 г. С 48-49.

Шойимова Ш.С. Мутахассис шахсининг касбий камолоти масалалари. Интернаука №19 (195), часть 6, 2021 г. С 19-21.

Умаров Б.М., Шойимова Ш.С. Касбий психология. Дарслик. «LESSON PRESS» Тошкент, 2018.

Шойимова Ш.С. Мутахассис шахсининг касбий камолоти масалалари. Интернаука №19 (195), часть 6, 2021 г. С 19-21.

Шойимова Ш.С., Шойимова Ш.С. Бўлажак мутахассисларни психологияга оид билимлар билан қуроллантириш масалалари. Интернаука. Научный журнал № 10(233) Март 2022 г. Часть 5. С 20-22.

Шойимова Ш.С., Шорустамова М.М. Типологические особенности личности в контексте личностно – ориентированного обучения. Интернаука. Научный журнал № 35(258), 2022 г. С 42-44.

Адилов, Т. Т., Сарикулов, М. Х., Матқобилов, А. К., & Шохруҳ, Д. Ў. М. (2022). Роль воспитании в формирование личности. Science and Education, 3(6), 572-580.

АБДУЛЛАЕВ, Темур. "THE ROLE OF THINKING IN THE PROCESS OF KNOWLEDGE IN ANTIQUE PHILOSOPHY."

Гафурова, Нодира Мирхасиловна. "Образовательный сайт академического лицея как средство информационного обеспечения учебно-воспитательного процесса." Наука и образование сегодня 6 (17) (2017): 100-101.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов