Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
The fight against cybercrime in Uzbekistan will be
intensified!
Abdulaziz RASULEV
1
Institute of Legislation and Legal Policy under the President of the Republic of Uzbekistan
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2025
Received in revised form
15 May 2025
Accepted 15 June 2025
Available online
25 June 2025
This article analyzes the emerging phenomenon of
cybercorruption, which poses a growing threat in the context of
digitalization of public administration and the expansion of the
cryptocurrency market. The author defines cybercorruption as
a specific type of corruption offense involving the use of digital
technologies and crypto-assets as bribes. The article examines
the legal challenges related to cybercorruption and proposes
key directions for combating it in Uzbekistan. Particular
attention is given to the need for legal recognition of the
concept of cybercorruption, enhancement of regulatory and
technical measures for crypto-asset oversight, the role of
competent authorities, and the importance of public
engagement. The study concludes that a systematic approach is
essential for developing an effective anti-cybercorruption
policy.
2181-
1415/©
2025 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol6-iss3-pp390-395
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
Cybercorruption,
crypto-assets,
digital technologies,
anti-corruption policy,
Uzbekistan,
legal regulation,
cybercrime,
blockchain,
cryptocurrency,
public oversight.
Ўзбекистонда
киберкоррупцияга
қарши
кураш
кучайтирилади!
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
Киберкоррупция,
криптоактивлар,
рақамли технологиялар,
коррупцияга қарши кураш
сиёсати,
ҳуқуқий
тартибга солиш,
кибержиноятчилик,
блокчейн,
Ушбу
мақола
давлат
бошқарувининг
рақамлаштирилиши
ва
криптовалюта
бозорининг
ривожланиши фонида долзарб муаммога айланаётган
коррупциянинг янги шакли
-
киберкоррупсияни таҳлил
қилишга
бағишланган.
Муаллиф
киберкоррупсия
тушунчасини
рақамли
технологиялар
ва
криптоактивлардан пора предмети сифатида фойдаланиш
1
Doctor of Legal Sciences, Professor, Scientific Secretary, Institute of Legislation and Legal Policy under the
President of the Republic of Uzbekistan.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
6
№
3 (2025) / ISSN 2181-1415
391
криптовалюта,
жамоатчилик назорати
.
билан боғлиқ коррупсион ҳуқуқбузарликнинг ўзига хос
шакли сифатида ёритиб беради. Мақолада ҳуқуқий
тартибга солишнинг хусусиятлари кўриб чиқилади ва
Ўзбекистонда
киберкоррупсияга
қарши
курашиш
йўналишлари
таклиф
этилади.
Киберкоррупсия
тушунчасини
қонунчиликда
мустаҳкамлаш,
криптоактивлар муомаласи устидан техник ва ҳуқуқий
назоратни кучайтириш, давлат органларининг роли ҳамда
жамиятни унга қарши курашиш жараёнларига жалб қилиш
зарурлигига алоҳида эътибор қаратилади. Коррупцияга
қарши
киберсиёсатни
шакллантиришда
тизимли
ёндашувни қўллаш кераклиги тўғрисида хулоса қилинади
.
В Узбекистане усилят борьбу с киберкоррупцией!
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
Киберкоррупция,
криптоактивы,
цифровые технологии,
антикоррупционная
политика,
правовое регулирование,
киберпреступность,
блокчейн,
криптовалюта,
общественный контроль
.
Статья посвящена анализу новой формы коррупции –
киберкоррупции,
которая
становится
актуальной
проблемой на фоне цифровизации государственного
управления и развития криптовалютного рынка. Автор
раскрывает понятие киберкоррупции как специфической
формы коррупционного правонарушения, связанного с
использованием цифровых технологий и криптоактивов в
качестве предмета взятки. Рассматриваются особенности
правового регулирования и предлагаются направления
борьбы с киберкоррупцией в Узбекистане. Особое
внимание
уделяется
необходимости
нормативного
закрепления
понятия
киберкоррупции,
усилению
технического и правового контроля за обращением
криптоактивов,
роли
государственных
органов
и
вовлечению общества в процессы противодействия.
Делается вывод о необходимости системного подхода в
формировании антикоррупционной киберполитики
.
Ҳуқуқий
давлат учун энг хавфли душман коррупциядир. Жаҳон банки
статистик маълумотларига кўра, коррупциядан давлатларга йилига
2,6 трлн АҚШ
долларидан
ортиқ зарар етказилади. Бу
жаҳон ялпи ички маҳсулотининг
деярли 5%ни
ташкил қилади. Бинобарин, коррупцияга қарши курашиш давлат
учун нафақат жиноятчиликка қарши кураш, балки иқтисодий зарарнинг олдини
олиш масаласи ҳамдир. БМТ Барқарор ривожланиш мақсадларидан 16
-
мақсад
доирасида коррупция ва порахўрликнинг барча кўринишларини камайтириш
белгиланганлиги бежиз эмас.
Ўзбекистон Республикасида ҳам коррупция мамлакат иқтисодиётига салбий
таъсир
кўрсатмоқда.
Ўзбекистон
Республикаси
Бош
прокуратураси
маълумотларига кўра, 2024 йилда мансабдор шахслар томонидан содир этилган
жиноятлардан кўрилган зарар
3,61 трлн сўмни
(тахминан 278,5 млн АҚШ
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
6
№
3 (2025) / ISSN 2181-1415
392
доллари) ташкил этган бўлиб, бу 2023 йилдаги зарардан 2,3 баробар кўпдир.
Порахўрлик учун жавобгарликка тортилган шахслар сони бир ярим бараварга
ошган.
Шу боис, коррупцияга, айниқса, унинг янги кўринишларига қарши
курашиш мамлакатимиз учун энг муҳим вазифадир.
Коррупцияга қарши курашиш миллий кенгашининг жорий йил март ойида
бўлиб ўтган йиғилишида Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёев
коррупция ислоҳотлар йўлидаги энг катта тўсиқ ва ғов эканини
таъкидлади.
Давлат раҳбари ташаббус сифатида
киберкоррупцияга қарши курашишни
кўрсатиб ўтди
.
Киберкоррупция деганда нима тушунилади?
Киберкоррупция
коррупциянинг
янги
шаклидир.
Киберкоррупция
замонавий рақамли технологиялар ёрдамида амалга оширилади, пора сифатида
одатда крипто
-
активлар намоён бўлади. Шу сабабли, "ностандарт қимматликлар"
(турли криптовалюталар, токенлар ёки виртуал майдондаги бошқа моддиятлар)
кўринишида пора олиш киберкоррупция сифатида баҳоланиши мумкин. Шу
туфайли коррупциянинг одатий шаклларини аниқлашдан кўра киберкоррупцияни
аниқлаш анча қийинроқ.
Ўзбекистонда нима учун киберкоррупцияга қарши курашиш муҳим?
Сўнгги пайтларда коррупция янги шаклларга эга бўлмоқда. Кенг миқёсда
рақамлаштириш ва замонавий технологияларни жорий этиш ҳам коррупциянинг
янги
шароитларга
«мослашиши»га
хизмат
қилмоқда.
Блокчейн
технологияларидан фойдаланган ҳолда янги коррупция ҳолатлари пайдо бўлди.
Крипто
-
активлар ва бошқа виртуал товарлар пора предметига айланмоқда.
Мутахассисларнинг ҳисоб
-
китобларига кўра, пул ювиш ва коррупция соҳасида
крипто активларининг ноқонуний айланиши
40 млрд АҚШ долларидан ортиқ
қийматга
эга. Хитойда ўтган йили
3000 дан ортиқ шахс
крипто активлари билан
боғлиқ пул ювиш учун жиноий жавобгарликка тортилган.
Ўзбекистон Республикасида крипто бозори ўзининг энг фаол босқичига
кирмоқда. Бугунги кунда мамлакатда
11
криптодўкон,
5
крипто депозитарий ва
2
крипто биржа фаолият кўрсатмоқда. 2019
-
2024 йилларда криптоактивлар
айланмаси соҳасида хизматлар кўрсатувчи провайдерлардан давлат бюджетига
56,5 млрд сўмдан
ортиқ маблағ тушди.
Token.uz миллий блокчейн тармоғи ишга туширилганидан сўнг бир йилдан
камроқ вақт ичида 412,8 минг транзакцияни амалга оширди, улардан олинган
фойда
428,5 млн сўмни
ташкил этди. UZINFOCOMнинг блокчейн асосидаги NFTдан
домен номларига бўлган ҳуқуқларни тасдиқлаш
бўйича лойиҳаси ишга
туширилгандан бери олинган даромад
29 млн сўмдан
ортиқ бўлди. Бу рақамлар
крипто бозорининг зарарли мақсадларда фойдаланиш имкониятларини
кўрсатади. Шу сабабли, киберкоррупцияга қарши кураш криптоактивлар
муомаласи қонунийлигини таъминлаш учун ҳам муҳимдир.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
6
№
3 (2025) / ISSN 2181-1415
393
Ўзбекистонда киберкоррупцияга қарши курашишнинг асосий йўналишлари
Бизнинг фикримизча, Ўзбекистонда киберкоррупцияга қарши курашишнинг
асосий йўналишлари сифатида қуйидагиларни эътироф этиш лозим.
Биринчидан,
киберкоррупцияга қарши курашишнинг ҳуқуқий асосларини
мустаҳкамлаш. Бугунги кунда
5 та қонун,
Ўзбекистон Республикаси
Президентининг
13 та фармон ва қарори
коррупцияга қарши курашишга
бағишланган.
Бундан ташқари, крипто
-
активлар муомаласи соҳасида қонунчилик
базаси
шакллантирилди.
Бироқ,
киберкоррупцияга
қарши
курашнинг
концепцияси ва асосий механизмлари алоҳида тартибга солинмаган. Шу боис,
киберкоррупция
тушунчасини
қонунчиликда
мустаҳкамлаб
қўйиш,
киберкоррупцияга қарши курашишнинг асосий чора
-
тадбирларини белгилаш, бу
борадаги ваколатли давлат органларининг ваколатларини белгилаш зарур, деб
ҳисоблаймиз. Айрим экспертларнинг фикрича, ваколатли органлар тоифасига
Ўзбекистон Республикаси Коррупцияга қарши курашиш агентлиги ва ҳуқуқни
муҳофаза қилувчи идоралар билан бир қаторда Ўзбекистон Республикаси
Истиқболли лойиҳалар миллий агентлиги (ИЛМА) ҳам қўшилиши керак. ИЛМА
крипто
-
активлар муомаласини ва электрон тижоратни, шу жумладан
лицензиялаш, рухсат бериш ва хабардор қилиш тартиб
-
қоидаларини тартибга
солувчи ваколатли орган ҳисобланади.
Бундан ташқари, қонунчиликда киберкоррупция учун жавобгарлик,
жавобгарликка тортиш асослари ва мутаносиб жазо чоралари белгиланиши керак.
Айтиш мумкинки, бу борада куни кеча янги вазифалар белгиланди.
Жумладан, Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан қабул
қилинган
“Ахборот технологиялари ёрдамида содир этиладиган жиноятларга
қарши курашиш фаолиятини янада кучайтиришга қаратилган чора
-
тадбирлар
тўғрисида”ги
ПҚ
-153-
сон
қарорида
белгиланган
чора
-
тадбирлар
кибержиноятларга қарши курашиш тизимини такомиллаштиришга қаратилган.
Хусусан, илк маротаба мамлакатимизда кибержиноятларга қарши курашиш
йуналишида ваколатли орган –
Ички ишлар вазирлиги белгиланди, унинг
зиммасига ягона амалиётни йулга қўйиш, бу борада барча масъул давлат
органлари ва муассасалари фаолиятини мувофиқлаштириш ҳамда манзилли
ҳамкорлигини
ташкил этиш юклатилди.
Бундан ташқари, айнан киберкоррупцияда пора предметига айланишга
улгурган крипто
-
активлар ва бошқа виртуал товарлар ноқонуний айланмасини
олдини олиш учун, қарорда банклар, тўлов тизими операторлари ҳамда тўлов
ташкилотлари, шунингдек, бошқа ташкилотларнинг ахборот хавфсизлиги ва
киберхавфсизлик талабларига риоя этмаганлиги натижасида содир этилган
кибержиноят оқибатида келиб чиққан моддий зарарни улар ҳисобидан ундириш
тартиби жорий этилиши кўзда тутилган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
6
№
3 (2025) / ISSN 2181-1415
394
Шунингдек, Марказий банк томонидан жисмоний ва юридик шахсларнинг
транзакцияларини мониторинг қилиш орқали шубҳали ҳолатларни аниқлаш
ҳамда улар ҳақида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларга тезкор хабар бериш
тизими йўлга қўйилмоқда.
Иккинчидан,
крипто
-
активларнинг ноқонуний муомаласига қарши
курашиш учун зарур техник чораларни кўриш. Крипто
-
активлар муомаласи билан
боғлиқ жиноятларни тергов қилишда бутун дунёда ҳуқуқни муҳофаза қилиш ва
суд органлари учун асосий муаммо —
бу содир этилган ҳаракатлар латентлиги ва
транзакцияларни кузатиб боришнинг қийинлигидир. Статистик маълумотларга
кўра, 2024 йилда ўғирланган криптоактивлар ҳажми
2,2 млрд АҚШ долларини
ташкил этган. Шунинг учун крипто
-
активларнинг ноқонуний муомаласига қарши
курашиш учун зарур бўлган дастурий таъминотни яратиш ва улардан фойдаланиш
жиддий аҳамият касб этади. Муваффақиятли мисоллардан бири бу TRON, Tether ва
TRM платформалари томонидан яратилган Т3 Financial Crime Unit (Т3 FCU) ни
кўрсатиш мумкин. Ушбу ташаббус ишга туширилгандан сўнг (2024 йил август) бир
неча ой ичида ҳуқуқ
-
тартибот идоралари билан ҳамкорликда
130 млн доллардан
ортиқ ноқонуний
даромадларни музлатишга ёрдам берди.
Ўзбекистонда муваффақиятли ташаббуслардан бири –
бу блокчейн
таҳлиллари ва тадқиқотларига доир
Heemera
компанияси лойиҳасидир.
Крипто
-
активлар соҳасида фирибгарлик ва ўғирлик билан курашишга қаратилган ушбу
лойиҳа
фаолияти давомида 60 дан ортиқ аризалар кўриб чиқилган. Натижада
Heemera
2,9 млрд сўмлик
активларни блокировка қилиб қонуний эгаларига
қайтарган.
Учинчидан
,
коррупцияга қарши курашда дахлдорлик туйғусини
шакллантириш ва аҳолининг ҳуқуқий онгини юксалтириш. Коррупцияга қарши
курашнинг ҳар қандай чораси жамоатчиликнинг саъй
-
ҳаракатлари бир бўлган
тақдирдагина сезиларли самара беради. Шу боис, одамлар, фуқаролик жамияти
институтларининг «кибергигиена»ни, айниқса, ёшлар ўртасида шакллантиришда,
кенг иштирок этиши муҳим аҳамиятга эга. Алоҳида шахслар коррупция ҳолатлари
ҳақида ҳокимият органларига хабар бериш орқали коррупцияга қарши курашга
ҳисса
қўшиши мумкинлигини тушуниб етиши зарур. Бу мақсадларда давлат
органлари ва аҳоли ўртасида самарали қайта алоқа механизмини яратиш лозим.
Шунингдек, очиқлик ва ошкоралик муҳимлигини кўрсатиб ўтиш керак. Бунга
мисол учун, оммавий ахборот воситаларида киберкоррупция муаммоларини
ёритиш, шунингдек, ҳалоллик ва коррупцияга мутлақ тоқатсизлик маданиятини
шакллантиришга оид
ўқув дастурлари ва хабардорликни ошириш бўйича
кампанияларни келтириш мумкин.
Хулоса ўрнида шуни айтиш жоизки, киберкоррупцияга қарши курашиш
чора
-
тадбирларини айнан тизимли ёндашув негизида амалга ошириш шарт. Айни
дамда, давлат томонидан кўрилаётган чора
-
тадбирлар мутаносиб ва самарали
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
6
№
3 (2025) / ISSN 2181-1415
395
бўлиши керак. Қолаверса, бу жараёнга кенг жамоатчилик ҳам жалб этилиши керак.
Буларнинг барчаси коррупциянинг барча шакллари ва турларига, жумладан,
киберкоррупцияга нисбатан муросасиз муносабатни шакллантиришга имкон
беради, шубҳасиз, бу яқин келажакда биз истаётган натижаларга эришиш
имконини беради.
