Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Punishment for smuggling in the Republic of Uzbekistan
and abroad: a comparative legal analysis
Axmad ZUFAROV
1
Tashkent State University of law
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received April 2021
Received in revised form
28 April 2022
Accepted 20 May 2022
Available online
10 June 2022
The article presents the grounds for imposing punishment
for smuggling in countries near and far abroad. What items
were smuggled, aspects that need to be taken into account
when sentencing. Views of some scholars on the crime of
smuggling and sentencing for this crime. This article highlights
the differences between the crime of smuggling under the
criminal legislation of the Republic of Uzbekistan and the crime
of smuggling in other countries.
2181-
1415/©
2022 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss5/S-pp200-205
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
smuggling,
punishment,
confiscation of property,
subject of crime,
large size.
Ўзбекистон Республикаси ва хорижий мамлакатларда
контрабанда жинояти учун жазо тайинлаш: қиёсий
-
ҳуқуқий таҳлил
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
контрабанда,
жазо,
мол
-
мулк мусодараси,
жиноят предмети,
кўп миқдор.
Мақолада контрабанда жинояти учун хорижий ва МДҲ
давлатларида жазо тайинлаш асослари келтирилган.
Контрабанданинг предмети сифатида қандай ашёлар
киритилганлиги, жазо тайинлашда эътиборга олинадиган
жиҳатлар ёритилган. Айрим олимларнинг контрабанда
жинояти ва мазкур жиноят бўйича тайинладиган жазолар
бўйича фикр
-
мулоҳазалари келтирилган. Ўзбекистон
Республикаси жиноят қонунчилигида назарда тутилган
контрабанда жинояти бошқа давлатларда назарда
тутилган контрабанда жиноятлари билан фарқли
жиҳатларига тўхталиб ўтилган.
1
Independent researcher (PhD) of Tashkent State University of law. E-mail: Jama_tilla@mail.ru.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
05 (2022) / ISSN 2181-1415
201
Наказание за контрабанду в Республике Узбекистан и
за рубежом: сравнительно
-
правовой анализ
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
контрабанда,
наказание,
конфискация имущества,
предмет преступления,
крупный размер.
В статье приведены основания для назначения
наказания за преступление контрабанды в странах СНГ и
дальнего зарубежья. Освещены какие орудия входят в
состав контрабанды, определены которые необходимо
учитывать при вынесении приговора. Представляются
взгляды некоторых ученых по преступлению контрабанды
и назначение наказания за данное преступление. В статье
освещаются отличие преступления контрабанды по
уголовному законодательству Республики Узбекистан от
преступления контрабанды, предусмотреннвх в других
странах.
Янги Ўзбекистонни барпо этиш билан боғлиқ миллий тараққиётимизнинг
замонавий босқичи жамиятнинг барча соҳаларида халқаро алоқаларни фаол
чуқурлаштириш билан чамбарчас боғлиқ ҳолда кечмоқда. Замонавий халқаро
ҳамжамият билан уйғунлашув жараёни, шубҳасиз, мамлакатнинг ташқи иқтисодий
фаолияти кенгайишига жиддий туртки бўлади. Шу тариқа хорижий давлатлар
билан мустаҳкам иқтисодий алоқалар шаклланиб, маҳсулот айирбошлаш ҳажми
кенгаймоқда, божхона
тартиб
-
таомиллари соддалашмоқда ва, умуман, ушбу
соҳанинг кенг либерализациялашув жараёни кузатилмоқда.
Ушбу шароитда давлатнинг божхона чегаралари орқали маҳсулотлар
ўтишини назорат қилиш билан боғлиқ муаммолар ҳам кўпаяди. Дунёнинг
аксарият давлатларида контрабанда мамлакатнинг иқтисодий манфаатларига
зарар етказувчи жиноий фаолиятнинг энг хавфли кўринишларидан бири сифатида
тан олинган [1].
Айниқса, ўқотар қурол, портловчи ва гиёҳванд моддалар, санъат асарлари,
ноёб ва камайиб бораётган ёввойи ҳайвонлар кабиларнинг контрабандасининг
ижтимоий хавфлилиги юқоридир. Шу боис ушбу соҳадаги жиноятларга қарши
курашишда жиноят ҳуқуқи ва қонунчилиги муҳим аҳамиятга эга ҳисобланади.
Ҳар
бир мамлакат иқтисодий тараққиёт даражаси, тарихий анъаналари,
ташқи савдо муносабатлари маданиятидан келиб чиқиб, ушбу жиноятларга қарши
курашиш бўйича ўз тажрибасини ишлаб чиққан [2]. Шу боис ҳам турли
давлатлардаги контрабанда жинояти учун жавобгарлик белгилаш бўйича
ёндашувлар турлича бўлиб, бир
-
биридан фарқ қилади. Айни дамда контрабанда
жиноятига қарши курашиш самарадорлиги ва натижадорлиги бир қатор
омилларга боғлиқ бўлиб, шулардан бири тайинланадиган жазо тури ва миқдори
билан боғлиқ.
Хусусан, контрабанда учун жавобгарлик белгиланган Ўзбекистон
Республикаси Жиноят кодекси 2
46-
моддасида ушбу ҳаракатлар учун беш йилдан
ўн йилгача озодликдан маҳрум қилиш жазоси назарда тутилган.
Айни дамда ушбу жиноятнинг оғирлаштирувчи ҳолати –
ядровий, кимёвий,
биологик ва оммавий қирғин қуролининг бошқа турларини, шундай қуролларни
яратишда
фойдаланилиши мумкинлиги аён бўлган материал ва мосламаларни,
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
05 (2022) / ISSN 2181-1415
202
радиоактив материалларни, шунингдек, гиёвандлик воситалари, уларнинг
аналоглари ёки психотроп моддаларни кўп миқдорда контрабанда қилиш учун ўн
йилдан йигирма йилгача озодликдан маҳрум қилиш жазоси белгиланган.
Аксарият МДҲ давлатлари, шу жумладан, Россия Федерацияси ЖКда
контрабанда учун жиноий жазо чоралари жавобгарликни дифференциация қилиш
ва индивидуаллаштириш имконини беради. Хусусан, унда контрабанда жинояти
хусусияти ва унинг ижтимоий хавфлилик даражасидан келиб чиқиб, жарима,
озодликни чеклаш, мажбурий жамоат ишлари, озодликдан маҳрум этиш каби
жазолар, шунингдек, гиёҳвандлик воситалари, психотроп моддалар, уларнинг
аналоглари ва прекурсорлари билан боғлиқ контрабанда учун эса умрбод
озодликдан маҳрум этишгача бўлган жазолар назарда тутилган [3].
МДҲ давлатларида контрабанда жинояти учун асосий жазо чоралари
сифатида озодликдан маҳрум этиш ва жарима назарда тутилган. Айрим МДҲ
давлатлари, масалан, Туркманистон ва Арманистонда эса ушбу жазоларга қўшимча
равишда мол
-
мулкни мусодара қилиш жазоси ҳам назарда тутилган.
Шу билан бирга, контрабанда учун бошқа давлатларда ахлоқ тузатиш
ишлари ва озодликни чеклаш (Қозоғистон, Беларусь Республикаси), муайян
лавозимни эгаллаш ёки фаолият билан шуғулланиш ҳуқуқидан маҳрум этиш
(Тожикистон Республикаси) каби жазо чоралари ҳам назарда тутилган.
Жиноятчини жамиятдан ажратмаган ҳолда тарбиялаш билан боғлиқ бошқа
муқобил жазо чораларининг мавжудлигини содир этилган қилмишнинг ижтимоий
хавфлилик даражаси ва хусусиятидан келиб чиқиб, жазо тайинлаш имконини
берувчи ижобий тажриба сифатида баҳолаш мумкин.
Шу билан бирга, МДҲ давлатлари жиноят қонунлари қиёсий таҳлили
контрабанда (ушбу давлатларда иқтисодий контрабанда назарда тутилмоқда)
учун озодликдан маҳрум этиш билан боғлиқ турлича муддатлар белгилан
-
ганлигини кўрсатмоқда. Хусусан, Қирғизистон Республикасила контрабанда учун
озодликдан маҳрум этишнинг энг кам муддати –
икки йил назарда тутилган,
Қозоғистон
ва Туркманистонда эса ушбу жиноят учун уч йилга озодликдан маҳрум
этилиши мумкин. Россия, Беларусь, Арманистон, Озарбайжон каби давлатлар учун
беш йилгача озодликдан маҳрум этиш назарда тутилган. Контрабанда учун
озодликдан маҳрум этишнинг энг кўп муддати 7 йилдан 12 йилгача этиб
белгиланган.
Таъкидлаш лозимки, ҳар бир мамлакатнинг ўзига хос жаримани ҳисоблаш
тизими йўлга қўйилган бўлиб, уларнинг аксариятида жарима миқдорини
ҳисоблаш
бирлиги сифатида меҳнатга ҳақ тўлашнинг энг кам миқдоридан келиб
чиқилади.
Европа мамлакатларида ҳам контрабанда учун жавобгарлик турлича
белгиланган. Гарчанд, Европа Иттифоқи узоқ вақтдан бери умумий бозор
тушунчаси остида маҳсулот, хизмат ва ишларни умумий чегара доирасида амалга
оширишни назарда тутган ҳолда мавжуд бўлсада, контрабанда учун жавобгарлик
унификациялашмаганлигини таъкидлаш зарур.
Жиноят қонунларидан ташқари, контрабанда қилмишини содир этганлик
учун жазо тайинлаш билан боғлиқ масалалар бошқа норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатлар,
божхона уставлари, солиқлар тўғрисидаги низомлар ва б. билан тартибга
солинади. Европа Иттифоқига кирувчи айрим мамлакатларда (Бельгия, Норвегия,
Австрия ва б.) миллий жиноят қонунчилигида товарларни ноқонуний олиб
кирганлик ва чиққанлик учун жиноий жавобгарлик умуман назарда тутилмаган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
05 (2022) / ISSN 2181-1415
203
Ушбу масала бўйича
иккита ёндашувни
ажратиб кўрсатишимиз мумкин.
Биринчиси
кенг доирадаги қилмишларни криминализация қилиш билан боғлиқ
бўлиб, уни иқтисодий контрабандага киритиш мумкин, ушбу ёндашувда Европа
Иттифоқи давлати ҳудудига муайян турдаги маҳсулотни олиб кириш ва чиқишга
нисбатан таъқиқ ўрнатилади.
Бунга мисол сифатида
Сан
-
Марино Республикаси
Жиноят кодексини
келтириш мумкин бўлиб, унга кўра, тиббиёт мақсадларида фойдаланиладиган
восита ва озуқабоп моддаларни, алкоголь ичимлик, сохта маркировкали маҳсулот
ва муаллифлик асарларини, қалбаки
танга, қимматли қоғоз, сохта имзоли кредит
ҳужжатларини олиб кириш таъқиқланади.
Жиноий тажовуз объектига қараб ушбу кўрсатилган ҳаракатларни содир
этганлик учун уч йилдан тўққиз йилгача I, II, III, IV даражали турма қамоғи жазоси
тайинланиши мумкин [4].
Голландия
Жиноят кодексида эса қироллик ҳудудига контрафакт
маҳсулотлари, ишлаб чиқариш жойи нотўғри кўрсатилган ёки сохта фирма номи
кўрсатилган маҳсулотларни олиб кириш бир йилдан кўп бўлмаган муддатга турма
қамоғи
ва бешинчи даражали жарима билан жазолаш учун асос бўлади. Сохта,
қалбакилашган, ноқонуний ишлаб чиқилган белгилаш, ўлчов бирликлари ёки улар
ноқонуний қўйилган предметларни олиб кириш икки йилдан олти йилгача турма
қамоғи
ёки бешинчи даражали жарима жазоси (100 минг гульден) тайинланишига
сабаб бўлади [5].
Иккинчи ёндашув
эса энг юқори ижтимоий хавф туғдирадиган қилмиш
-
ларнигина криминализация қилишни назарда тутади. Ушбу гуруҳга қоида тариқа
-
сида эркин муомаладан чиқарилган предметлар (қурол, портловчи модда, гиёҳван
-
длик воситаси, радиоактив материаллар ва б.) киради. Хусусан,
Франция
Жиноят
кодекси гиёҳвандлик моддаларини олиб кириш ёки чиқиш учун жиноий жавоб
-
гарлик белгилайди. Мазкур жиноятни (222
-36-
модда) содир этганлик учун 10 йил
турма қамоғи ва 50 млн франк миқдорида жарима жазоси назарда тутилган.
Башарти, гиёҳвандлик моддалари ҳаракати уюшган жиноий гуруҳ томонидан
содир этилса, 30 йилгача турма қамоғи ва 50 млн франк миқдорида жарима жазоси
қўлланилади
(222-34-
модда). Гиёҳвандлик моддаларини олиб кириш ва чиқиш
билан шуғулланувчи гуруҳга раҳбарлик қилганлик учун умрбод қамоқ ва 50 млн
франк миқдорида жарима жазоси назарда тутилган [6].
Германия
қонунчилигида эса маҳсулотларнинг ноқонуний ҳаракатланиши
билан боғлиқ нисбатан камроқ ҳаракатлар жиноят сифатида тан олинади.
Контрабанда учун жазо чораларини назарда тутувчи умумий нормалар
1976 йил 16 мартда қабул қилинган “Солиқлар тўғрисида”ги тузукда ўз аксини
топган. Унга кўра, оддий контрабандани, товарнинг тури ва миқдоридан қатъи
назар, содир этганлик учун беш йилгача озодликдан маҳрум этиш назарда
тутилган. Оғирлаштирувчи ҳолатларда контрабанда, яъни уни доимий равишда
касб сифатида, зўрлик ишлатиб ёки уюшган гуруҳ таркибида ўқотар қуролни
қўллаган
ҳолда содир этганлик учун уч ойдан беш йилгача озодликдан маҳрум
этиш назарда тутилган [7]. Германия қонунчилигининг ўзига хос жиҳати шундаки,
гиёҳвандлик моддалари ва бошқа эркин муомаласи чекланган предметлар
контрабандаси алоҳида ажратиб кўрсатилмаган [8].
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
05 (2022) / ISSN 2181-1415
204
Германия Жиноят кодексига мувофиқ, контрабандага хизмат гувоҳнома
-
ларини тайёрлашда фойдаланиладиган материалларни (қоғоз, пластин, шакллар,
клише, бланклар ва б.) олиб кириш ва чиқиш киради. Ушбу модда санкциясида
икки йилга озодликдан маҳрум этиш ёки жарима назарда тутилган (275
-
§).
Оғирлаштирувчи белгилари бўлганда, яъни жиноят касб сифатида ёки уюшган
гуруҳ аъзоси томонидан содир этилганда, озодликдан маҳрум этиш жазоси уч
йилгача, радиоактив ва бошқа хавфли ресурс ва моддалар билан боғлиқ бўлганда
беш йилгача узатирилади (328
-
§) [9].
Швейцария
Жиноят
кодексида контрабанда ҳаракатлари учун турма қамоғи
ва жаримадан ташқари беш йилгача каторга қамоғи жазоси ҳам назарда тутилган.
Ушбу жазо сохталаштирилган банкнот, сохта пул қоғози, металл танга ёки ҳақ
тўлаш хизмат белгилари, маълумотларни ноқонуний ўзгартириш ёки йўқ қилиш
дастурларини олиб кириш учун тайинланади (144
-
б, 243, 244
-
моддалар). Турма
қамоғи
шаклидаги жазо ва жарима мамлакатга инсонлар ёки ҳайвонлараг
нисбатан шафқатсизликни намоён қилувчи предметларни ёки ҳайвонлар
учун хавфли бўлган озиқ
-
овқатни олиб кирганлик учун ҳам назарда тутилган (135,
236-
моддалар) [10].
Италия
қонунчилигида контрабанда тушунчаси ЖКда белгиланган барча
божхона жиноятларини қамраб олади. Ушбу жиноятлар учун жазо чораси
сифатида фақатгина жарима назарда тутилган [11].
Ўзбекистон, МДҲ ва Европа Иттифоқи давлатларининг қонунчилиги таҳлили
шуни кўрсатмоқдаки, уларда контрабанданинг ижтимоий хавфлилик даражаси
турлича баҳоланган ва бунинг натижасида тайинланадиган жазо тури ва миқдори
ўртасида тафовутлар жуда катта. Шу билан бирга, Ўзбекистон
ЖКда контрабанда
фақатгина тақиқланган предметлар билан боғлиқ бўлгани сабабли МДҲ
давлатларидаги анъанавий ёндашувдан бироз фарқ қилади.
Европа жиноят қонунчилигида гарчанд контрабанда ҳаракатларининг
нисбатан кенгроқ доирасидаги қилмишлари криминализация қилинган бўлсада,
жазо тайинлаш масаласида бир қадар либер ёндашувни қўллайдилар. Озодликдан
маҳрум этишнинг энг кўп миқдори ўн йилдан ошмайди. Асосий жазо чораси тури
сифатида озодликдан маҳрум этиш ва жарима назарда тутилган.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Лютов
В.А. Сравнительный анализ уголовной ответственности за
контрабанду по уголовному законодательству Российской Федерации и Китайской
Народной Республики // Международное уголовное право и международная
юстиция. –
2013.
–
№ 3. –
С. 16.
2.
Прохоров
Л.А.,
Скачко
А.В.
Правовые
модели
противодействия
контрабанде: опыт зарубежного законотворчества // Общество и право. –
2013.
–
№ 2 (44). –
С. 69.
3.
Краснов
А.Д. Противодействие таможенным преступлениям: теоретико
-
прикладной анализ: Дисс. ... канд. юрид. наук. –
М., 2010. –
С. 103.
4.
Уголовный кодекс Республики Сан
-
Марино.
URL: http://www.twirpx.com/
file/1795288/grant/.
5.
Уголовный кодекс Голландии / под ред. Б.В.
Волженкина. –
СПб., 2001. –
С. 140.
6.
Уголовный кодекс Франции.
URL: http://constitu-tions.ru/?p=5859.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
05 (2022) / ISSN 2181-1415
205
7.
Савчишкин
О.Г., Степанов
Г.И. Зарубежное уголовное законодательство об
ответственности за контрабанду наркотических средств, психотропных веществ
или их аналогов // Вестник Челябинского государственного университета. –
2013.
–
№ 17. –
С. 76.
8.
Кузнецова
Н.В. Сравнительная характеристика наказаний за контрабанду
в России и некоторых зарубежных странах // Пенитенциарная наука. –
2016.
–
№36. –
С. 61–
63.
9.
Уголовный кодекс Германии.
URL: http:// constitutions.ru/?p=5854.
10.
Уголовный кодекс Швейцарии.
URL: http://www. crimpravo.ru/page/zar-uk.
11.
Кузнецов
А.П.
Законодательная
регламентация
государственной
политики противодействия налоговым преступлениям в странах дальнего
зарубежья // Бизнес в законе. –
2005.
–
№ 1. –
С. 11.
