Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Some legal issues related to the involvement of non-profit
organizations in entrepreneurial activity
Bekzod NARIMANOV
1
Tashkent State University of Law
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received October 2022
Received in revised form
10 October 2022
Accepted 25 November 2022
Available online
25 December 2022
In this research paper, the mechanisms of regulation of non-
profit organizations by regulatory legal acts of entrepreneurial
activity are considered. Their organizational and legal forms are
analyzed according to the opinions of scientists, and the main
purpose of the article is not to deviate from their goal by setting
the limit of involvement in entrepreneurial activity. The
prospects of financing the activities of non-profit organizations
and the results achieved that will be realized in the future are
analyzed. The specific boundaries between the goals of non-
profit organizations and economic entities are outlined.
2181-
1415/©
2022 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol3-iss6-pp89-95
This is an open-access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
organizational and legal
form, non-profit
organization,
public association,
public foundation,
institution,
chamber,
branch,
civil society,
material and technical base,
economic entities.
Нодавлат нотижорат ташкилотларининг тадбиркорлик
фаолияти билан шуғулланишига оид айрим ҳуқуқий
масалалар
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
ташкилий
-
ҳуқуқий шакл,
нодавлат нотижорат
ташкилот,
жамоат бирлашмаси,
жамоат фонди,
муассаса,
палата,
филиал,
Қуйидаги
тадқиқот ишида нодавлат нотижорат
ташкилотларини
тадбиркорлик
фаолияти
билан
шуғулланиши,
норматив
-
ҳуқуқий
ҳужжатлар
билан
тартибга солиш механизмлари кўриб чиқилган. Уларнинг
ташкилий ҳуқуқий шакллари олимлар фикрлари билан
таҳлил қилиниб, тадбиркорлик фаолияти шуғулланиш
чегарасини белгилаш орқали улардан кўзланган мақсаддан
1
Independent researcher, Doctor of Philosophy (PhD), Tashkent State University of Law. Tashkent, Uzbekistan.
E-mail: tiu-bek@inbox.ru.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
3 №
6 (2022) / ISSN 2181-1415
90
фуқаролик жамияти,
моддий
-
техник база,
тадбиркорлик
субъектлари.
четга чиқмаслик мақоланинг бош мақсади саналади.
Нодавлат нотижорат ташкилотларининг фаолиятини
молиялаштириш
истиқболлари
ва
ҳозирги
кунда
эришилган ҳамда келажакда эришилиш кўзланган
натижалар таҳлил қилинган. Нодавлат нотижорат
ташкилотларининг ва тадбиркорлик субъектларининг
мақсадлари ўртасидаги ўзига хос чегаралар баён этилган.
Некоторые
правовые
вопросы,
связанные
с
привлечением
некоммерческих
организаций
к
предпринимательской деятельности
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
организационно
-
правовая
форма,
некоммерческая
организация,
общественное
объединение,
общественный фонд,
учреждение,
палата,
филиал,
гражданское общество,
материально
-
техническая
база,
хозяйствующие субъекты.
В данной исследовательской работе рассматриваются
механизмы регулирования некоммерческих организаций
нормативными правовыми актами предпринимательской
деятельности. Учеными анализируются их организационно
-
правовые формы, и главная цель статьи –
не отклоняться от
преследуемой ими цели путем установления предела
вовлечения
в
предпринимательскую
деятельность.
Анализируются перспективы финансирования деятельности
некоммерческих организаций и достигнутые результаты,
которые будут реализованы в будущем. Очерчены
конкретные границы между целями некоммерческих
организаций и хозяйствующих субъектов.
2021 йил 6 ноябрда Ўзбекистон Республикаси Президентининг ўз
лавозимига киришишига бағишланган тантанали маросимда
жамиятимизнинг
барча соҳаларини ислоҳ этиш, жумладан,
эркин фуқаролик жамиятини
ривожлантириш устувор вазифалар сифатида белгиланди.
Президентимиз Ш.
Мирзиёев таъбири билан айтганда “Ислоҳотларнинг
амалий натижадорлигини оширишда, жойларда янги ташаббусларни илгари
суришда аҳолимизнинг янада фаолроқ, янада ташаббускор бўлишига
эришмоғимиз лозим” [1].
Бугунги кунда фуқаролик жамиятининг ўзаги ҳисобланган нодавлат
нотижорат ташкилотлари аҳолига ижтимоий хизмат кўрсатиш, инсон
ҳуқуқларини
ҳимоя қилиш ва жамоат назорати механизмлари орқали давлат
органлари ва мансабдор шахслар фаолиятининг шаффофлиги ва самарадорлигига
катта ҳисса қўшади. Бунда нодавлат нотижорат ташкилотлари фаолиятининг
самарадорлиги бевосита молиявий жиҳатдан мустақиллиги, моддий
-
техник
базасининг таъминланганлиги ҳамда уларни молиялаштиришни изчил
диверсификация қилишга чамбарчас боғлиқ.
2021 йилда Ўзбекистон Республикаси Президентининг ПФ–
6181-
сон
Фармони
билан
Ўзбекистонда
илк
бор
фуқаролик
жамиятини
ривожлантиришнинг 2021–2025 йилларга мўлжалланган концепцияси қабул
қилинди
.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
3 №
6 (2022) / ISSN 2181-1415
91
2021 йилнинг 1 январь ҳолатига кўра адлия органларида рўйхатдан ўтган
нодавлат нотижорат ташкилотлар ва уларнинг алоҳида бўлинмалари сони
9 160
тани (2019 йил 1 январь ҳолатига кўра
9 860
та, 2020 йил 1 январь ҳолатига
10 502
та) ташкил қилиб, шундан
600
таси Адлия вазирлиги ҳамда
8 560
таси
ҳудудий адлия органлари томонидан рўйхатдан ўтказилган.
Республика
бўйича
фаолият
кўрсатаётган
нодавлат
нотижорат
ташкилотларнинг кўп қисми
спорт, инсон ҳуқуқларини ҳимоя қилиш, ёшлар ва
тадбиркорликни ривожлантириш
соҳаларига тўғри келади
.
Жами
9 160
та нодавлат нотижорат ташкилотнинг
7 171
таси жамоат
бирлашмаси,
484
таси жамоат фонди,
834
таси муассаса ва
671
таси бошқа
ташкилий
-
ҳуқуқий шаклда (палата, филиал ва б.) ташкил этилган.
Кўриниб турганидек, нодавлат нотижорат ташкилотларининг аксарият
қисми
жамоат бирлашмаси
ташкилий
-
ҳуқуқий шаклда фаолият кўрсатмоқда
[2].
Таҳлиллар шуни кўрсатмоқдаки, мамлакатимизда нодавлат нотижорат
ташкилотларининг фаолият юритишида давлат кўмаги асосий ўринни эгаллайди.
Ўтган йиллар давомида 2021 йилда фуқаролик жамияти институтларини
қўллаб
-
қувватлаш ҳажми давлат томонидан 2020 йилга нисбатан 2 бараварга
оширилиб, 75,8 млрд. сўмга етказилди. Бунинг натижасида 2021–2025 йилларда
фуқаролик жамиятини ривожлантириш концепциясига асосан 2025 йилда
эришилиги лозим бўлган кўрсаткич 2021 йилнинг ўзида 20 фоизга ошириб
бажарилди. Шунингдек, сўнгги 5 йил давомида фуқаролик жамияти институтлари
томонидан илгари сурилган 1 750 тадан ортиқ ижтимоий ташаббуслар жами
192 млрд. сўм миқдорида қўллаб
-
қувватланди.
Фуқаролик жамияти институтларини давлат томонидан қўллаб
-
қувватлашнинг
молиявий манбалари диверсификация қилиниши натижасида:
–
нодавлат нотижорат ташкилотларининг дастур ва лойиҳаларида банд
бўлган фуқароларнинг сони 10 000 нафардан зиёдни ташкил этмоқда;
–
2 150
дан ортиқ нодавлат нотижорат ташкилотининг молиявий
барқарорлиги таъминланди;
–
халқаро ва хорижий ташкилотларга ғоявий қарам бўлиш хавфининг олди
олинди.
Нодавлат нотижорат ташкилотлари фаолиятини ривожлантириш ва
молиявий манбаларини диверсификация қилишда уларнинг тадбиркорлик
фаолияти билан шуғулланишини рағбатлантириш мақсадга мувофиқ.
Нодавлат нотижорат ташкилотларини тадбиркорлик фаолиятининг
ташкилий
-
ҳуқуқий асослари Н.
Боржелли, А.
Худайбердиева [3], Алимов
Р
. [4],
Курбанова
А.С
.
[5],
Кочкорова
Г.Д
.
[6],
Садыков
Н.Н
.
,
Котова
Л.М
.
[7],
Ходжагельдиева
З.М
.
[8], Муминова
Г.М
. [9], Lewis D. [10], Bostock J. [11], Teicher J. [12],
Joachim J. [13], Billis D. [14], Anheier
H. [15] каби олимлар томонидан тадқиқ этилган.
Ўзбекистон Республикасининг “Тадбиркорлик фаолияти эркинлигининг
кафолатлари тўғрисида”ги Қонунининг [16] 3
-
моддасига кўра, тадбиркорлик
фаолияти (тадбиркорлик) –
тадбиркорлик фаолияти субъектлари томонидан
қонун
ҳужжатларига мувофиқ амалга ошириладиган, таваккал қилиб ва ўз мулкий
жавобгарлиги остида даромад (фойда) олишга қаратилган ташаббускор фаолият
ҳисобланиши
белгиланган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
3 №
6 (2022) / ISSN 2181-1415
92
Қонунчиликда
нодавлат нотижорат ташкилотларининг тадбиркорлик
фаолияти билан шуғулланиши тушунчасига аниқ ва батафсил таъриф берилмаган.
Улар устав мақсадлари доирасига мос келадиган тадбиркорлик фаолияти билан
шуғулланиши кўрсатиб ўтилган.
Ўзбекистон
Республикасининг
“Нодавлат
нотижорат
ташкилотлар
тўғрисида”ги Қонунининг 2
-
моддасига кўра, нодавлат нотижорат ташкилоти –
жисмоний ва (ёки) юридик шахслар томонидан ихтиёрийлик асосида ташкил
этилган, даромад (фойда) олишни ўз фаолиятининг асосий мақсади қилиб олмаган
ҳамда
олинган даромадларни (фойдани) ўз қатнашчилари (аъзолари) ўртасида
тақсимламайдиган ўзини ўзи бошқариш ташкилотидир.
Мазкур модданинг 2
-
қисмига асосан нодавлат нотижорат ташкилоти
жисмоний ва юридик шахсларнинг ҳуқуқлари ва қонуний манфаатларини, бошқа
демократик қадриятларни ҳимоя қилиш, ижтимоий, маданий ва маърифий
мақсадларга эришиш, маънавий ва бошқа номоддий эҳтиёжларни қондириш,
хайрия фаолиятини амалга ошириш учун ҳамда бошқа ижтимоий фойдали
мақсадларда тузилади.
Шуни таъкидлаш лозимки, нодавлат нотижорат ташкилотлар амалдаги
қонунчилик
доирасида тўғридан
-
тўғри тадбиркорлик фаолияти билан эркин
шуғулланиш имкониятига эга, аммо фақат битта шарт билан
–
айнан мана шу
фаолият ўз устав мақсадларига мос келадиган доираларда амалга оширилиши
керак.
Нодавлат нотижорат ташкилотларнинг ҳуқуқий табиати унинг тушунчаси
ва ташкил қилиниш принципидан келиб чиқади. Нодавлат нотижорат
ташкилотларнинг асосий мақсади ижтимоий масалаларни қамраб олган бўлиб,
фойда олиш асосий мақсади ҳисобланмайди.
Нодавлат нотижорат ташкилотлар фаолиятининг яна бир муҳим жиҳати
уларни тижорат фаолияти билан шуғулланиш чегараси билан боғлиқдир.
Ўзбекистон
Республикасининг
Фуқаролик
кодексида
нотижорат
ташкилотлари фаолияти мақсадларининг тўлиқ рўйхати бўлмаса ҳам, бу қатор
ҳолатларда
нотижорат сектори ташкилотларининг тегишли ташкилий
-
ҳуқуқий
шакллари тўғрисидаги қонунчилик ҳужжатлари
нормалари, шунингдек ННТ
таъсис ҳужжатларида кўрсатилган фаолиятининг аниқ мақсадлари билан
белгилаб берилади.
Бундай ҳолат ташкилот мақсадларини фақат ННТ иштирокчиларининг
ўзлари томонидангина эмас, шунингдек, рўйхатга олувчи органлар томонидан ҳам
эркин талқин этишга олиб келиши мумкинлигини ҳам эътибордан четда
қолдирмаслик зарур.
Европа қонунчилигида нотижорат ташкилотларининг тадбиркорлик
фаолиятида иштирок этиши масаласи турлича ҳал қилинади. Айрим давлатларда
(масалан, Францияда) нотижорат ташкилотларига тадбиркорлик фаолиятини
чекланмаган миқдорда амалга ошириш имконияти берилади, бошқа
мамлакатларда (Германия) тадбиркорлик фаолиятини чекланган миқдорда
амалга ошириш ҳуқуқи берилган, қатор давлатларда (Буюк Британия) эса
фаолиятининг асосий тури сифатида ижтимоий фойдали мақсадни кўзлаган
ташкилот тушунчаси умуман йўқ.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
3 №
6 (2022) / ISSN 2181-1415
93
“Нодавлат
нотижорат
ташкилотлари
фаолиятининг
кафолатлари
тўғрисида”ги Қонуннинг 5
-
моддасига асосан нодавлат нотижорат ташкилотлари
қонун
ҳужжатлари билан тақиқланмаган ҳар қандай фаолият турини ўз
уставларида белгиланган мақсадлари доирасида амалга ошириши мумкин.
Шунингдек, “Нодавлат нотижорат ташкилотлар тўғрисида”ги Қонуннинг
31-
моддасига кўра, нодавлат нотижорат ташкилоти қонун ҳужжатларига мувофиқ
ўз устав мақсадларига мос келадиган доираларда тадбиркорлик фаолияти билан
шуғулланиши мумкин.
Шу билан бирга, Қонуннинг 29
-
моддасида нодавлат нотижорат
ташкилотининг мол
-
мулкини шакллантириш манбаларига тадбиркорлик
фаолиятидан олинган, фақат устав мақсадлари учун ишлатиладиган даромадлар
кириши белгиланган.
Бундан ташқари, Қонуннинг 7
-
моддасига асосан нодавлат нотижорат
ташкилотлар уставда белгиланган вазифаларни бажариш учун тадбиркорлик
тузилмаларини ташкил этиш ҳуқуқига эга эканлиги белгиланган.
Бундан кўринадики, нодавлат нотижорат ташкилотлар қонун ҳужжатлари
билан тақиқланмаган ҳар қандай фаолият турини ўз уставларида белгиланган
мақсадлари доирасида
амалга ошириши ҳамда қонун ҳужжатларига мувофиқ ўз
устав мақсадларига мос келадиган доираларда тадбиркорлик фаолияти билан
шуғулланиши мумкин.
Фикримизча, тадбиркорлик фаолиятининг чекланган субъекти сифатида
қатнашишлари
тушунчаси нодавлат нотижорат ташкилотлар фаолиятинининг
фойда олишни ана шундай мақсад қилиб олмаганлиги билан тавсифланади.
Нодавлат нотижорат ташкилотларининг тадбиркорлик фаолияти билан
шуғулланиш биринчи навбатда моддий бойлик орттириш мақсадида эмас, балки
ушбу ташкилотларнинг устав мақсадларини самарали амалга оширишга
қаратилиши
лозим. Мазкур фикрга Т.В.
Гордеева ҳам қўшилиб, мазкур
ташкилотларнинг асосий мақсади биринчи навбатда, ташкилот мақсадларига
эришиш, яъни унинг моддий
-
техник базасини мустаҳкамлаш, ташкилот
мақсадларида фойдаланиладиган мулкни шакллантириш манбаи бўлиб хизмат
қилиши, ташкилотнинг ижтимоий фойдали мақсадларини амалга оширишга ҳисса
қўшиши” [17] бўлиши кераклигини таъкидлайди.
Д.
Льюис, Н.
Канжи ва Н.
Темудо каби олимлар фикрича, тадбиркорлик
субъектлари уюшмалари –
ноҳукумат ташкилотларни BONGO (Business
-organized
NGOs) сифатида юритиш мақсадга мувофиқ [18].
Фикримизча, тадбиркорлик субъектлари уюшмалари юридик шахслар
уюшмалари сифатида нодавлат нотижорат ташкилоти ҳисобланади. Мазкур
институт “учинчи сектор” имтиёз ва имкониятларидан тўлиқ фойдаланишига оид
ягона ёндашувни шакллантириш мақсадга мувофиқ.
Ф.К.
Мамбетов нодавлат нотижорат ташкилотларининг тадбиркорлик
фаолиятини фаол ва пассивга бўлишни таклиф этади. Унинг фикрича, фаол
тоифага товарлар, ишлар ва хизматларни сотишдан, шу жумладан, бизнес
-
компаниялар томонидан ташкил этилган нодавлат нотижорат ташкилотларидан
фойда
олиш киради. Пассив тадбиркорлик фаолияти депозит ҳисобварақларига
маблағларни жойлаштиришдан, акциялар, облигациялар ва бошқа қимматли
қоғозлардан
фойда олишни ўз ичига олади
[19].
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
3 №
6 (2022) / ISSN 2181-1415
94
Нодавлат нотижорат ташкилотларининг тадбиркорлик фаолияти билан
шуғулланишига турли мутахассислар турлича фикр билдиришади. Айрим олимлар
мазкур ташкилотларнинг тадбиркорлик субъектларига таъсисчи бўлиши мазкур
соҳада манфаатлар тўқнашувини юзага келтиришини таъкидлашади. Бошқа
мутахассислар, тадбиркорлик субъектлари уюшмалари ҳисобланган
ННТ
томонидан тадбиркорлик фаолияти билан шуғулланиши кейинчалик рақобат ва
монополияга оид қонунчилик бузилиши мумкин деган фикрни билдиришади.
Таҳлиллар шуни кўрсатмоқдаки, 2021 йил 1 январь ҳолатига
республикамизда нодавлат нотижорат ташкилотларининг 135
та тадбиркорик
субъектлари (корхоналари) мавжуд [20] бўлиб, ўз устав мақсадларига мос
келадиган доирада тадбиркорлик фаолияти билан шуғулланиб келишмоқда.
Шунингдек, кузатувлар давомида айрим спорт хизматларини кўрсатувчи
нодавлат нотижорат ташкилотлари томонидан аъзолик бадали ёҳуд хайрия
ўтказмалари сифатида тўловларни қабул қилиш ҳолатлари ҳам кузатилади.
Юқоридагилардан келиб чиқиб, тадбиркорлик субъекти ва нодавлат
нотижорат ташкилотининг тадбиркорлик фаолиятини қуйидаги
асосларга кўра
ажратиш мумкин:
Биринчидан,
тижорат ташкилотларидан фарқли ўлароқ, нодавлат нотижорат
ташкилотлари фойда олишни асосий мақсад қилиб қўймайди ва
олинган фойдани
фақатгина устав мақсадлари йўлида сарфлайди.
Иккинчидан,
тадбиркорлик –
эркин, ташаббускор фаолият ҳисобланиб,
тадбиркорлик
субъектларидан
фарқли
равишда
нодавлат
нотижорат
ташкилотлари бундай танлов эркинлигига эга эмас.
Учинчидан,
нодавлат нотижорат ташкилотлари пуллик фаолиятдан олинган
даромад (фойда)ни унинг иштирокчилари (аъзолари) орасида тақсимлашга ҳақли
эмас ва улардан фақат ташкилотнинг устав мақсадларини бажариш учун
фойдаланиши мумкин.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг Олий Мажлисга Мурожаати.
“Халқ сўзи”. 2020 йил 21 январь
.
2.
Адлия вазирлигининг Нодавлат нотижорат ташкилотлар соҳаси бўйича
2020 йил учун таҳлилий маълумотномаси. –
4 б
.
3.
Қаранг:
Фойдаланилган
материаллар
рўйхати
Тадқиқотнинг
фойдаланилган раҳбарий адабиётлар рўйхатида кўрсатилган.
4.
Алимов
Р.М. Узбекистан на пути к гражданскому обществу. –
Т., 2005.
5.
Курбанова
А.С. Традиции и духовной возрождение общества (на примере
Республики Узбекистан): дис. … канд. филос. наук / Курбанова Азода Сабитхановна.
–
Т., 1993. –
C. 156.
6.
Кочкорова
Г.Д. Роль негосударственных некоммерческих организаций
в формировании нравственных устоев гражданского общества: дис. … канд. филос.
наук: 09.00.05 / Кочкорова Гульнара Декханбаевна. –
Т., 2008. –
C. 153.
7.
Садыков
Н.Н., Котова
Л.М. Неправительственные организации –
основа
гражданского общества, создаваемого в Узбекистане. –
Т., 2000.
8.
Ходжагельдиева
З.М. Формирование гражданской активности студентов
(в процессе изучения курса «Теория и практика строительства демократического
общества в Узбекистане»): дис. … канд. пед. наук: 13.00.01
/ Ходжагельдиева
Зульфия Мирзагельдиевна. –
Т., 2007. –
C. 138.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
3 №
6 (2022) / ISSN 2181-1415
95
9.
Муминова
Г.М., Политико
-
правовой аспект сотрудничества Республики
Узбекистан и Европейского Союза (Электр.ресурс) Дис. на соиск. уч. степени канд.
полит. наук: 23.00.04 / Гульноза Мансуровна Муминова; Мин.иностр. дел РУз,
Ун
-
т мировой экономики и дипломатии.
–
Т., 2007.
–
C. 136.
10.
Lewis D. Nongovernmental organizations, definition and history //
International encyclopedia of civil society.
–
2010.
–
С
. 1056
–
1062.
11.
Bostock J., Breese R., Ridley-Duff R. and Crowther P., Challenges for third sector
organizations in cutback management: a sporting case study of the implications of
publicness. Public management review, 22(2), 2020.
–
PP. 184
–
205.
12.
Teicher J. and Liang X., The politics of voice: Voice and volunteering in a third
sector organization. In Employee Voice at Work. 2019.
–
PP. 217
–
229. Springer,
Singapore.
13.
Joachim J., Non-governmental organizations and decision making in the United
Nations. The Ashgate Research Companion to Non-State Actors, 2016.
–
PP. 303
–
314.
14.
Billis D. (ed.). Hybrid organizations and the third sector: Challenges for
practice, theory and policy.
–
Macmillan International Higher Education, 2010.
15.
Anheier H.K. et al. Foundations in Germany: A portrait // American Behavioral
Scientist.
–
2018.
–
Т
. 62.
–
№. 12. –
С
. 1639
–
1669.
16.
Қонунчилик
маълумотлари
миллий
базаси,
21.04.2021
й.,
03/21/683/0375-
сон;
03.03.2022
й.,
03/22/756/0180
-
сон;
30.06.2022
й.,
03/22/782/0576-
сон
.
17.
Гордеева
Т.В.
Ограничение
права
на
осуществление
предпринимательской
деятельности
некоммерческих
организаций.
URL:
https://to40.minjust.ru/ru/node/212376.
18.
Lewis D., Kanji N., & Themudo N.S. (2020). Non-Governmental Organizations
and Development (2nd ed.). Routledge. https://doi.org/10.4324/9780429434518.
19.
Мамбетов
Ф.К. К вопросу о правоспособности некоммерческих
организаций в сфере реформирования гражданского законодательства России.
Научный журнал КубГАУ, 2014. –
С. 3. URL:
https://cyberleninka.ru/article/n/k-
voprosu-o-pravosposobnosti-nekommercheskih-organizatsiy-v-svete-reformirovaniya-
grazhdanskogo-zakonodatelstva-
rossii. (дата обращения
–
08.05.2019 г.)
.
20.
Адлия вазирлигининг Нодавлат нотижорат ташкилотлар соҳаси бўйича
2020 йил учун таҳлилий маълумотномаси. –
6 б.
