163
Foydalanilgan adabiyotlar ro
‘yxati
:
1.
Камилов
X.П.
«Эффективность
терапии
при
действии
комбинированного низкоинтенсивного ультрафиолетового и инфракрасного
лазерного облучения у больных с хроническим пародонтитом».
Российский
стоматологический журнал, 3 (2002): 18
-21.
АМБУЛАТОР СТОМАТОЛОГИК КЎРИКДА ОҒИЗ БЎШЛИҒИ ШИЛЛИҚ
ҚАВАТИДАГИ “ПРЕКАНЦЕРОЗ” ҲОЛАТЛАРДА ЛЮМИНОСКОПИК
ТЕКШИРУВ УСУЛИНИНГ АҲАМИТИ
Ибайдуллаева Б.А., Ибрагимова Н.С.
Ташкент давлат стоматология институти, Узбекистон
Долзарблиги.
Оғиз бўшлиғи шиллиқ қавати
(ОБШҚ) саратон олди
касалликлари тарқалишининг ортиб бориши ҳозирги кунда долзарб муаммо
сифатида қаралмоқда. Ўэ вақтида қўйилган ташхис ва беморлар
маршрутизацияси касаллик оқибатини белгилайдиган мухим омил ва ушбу
“занжир”нинг мухим бўғини умумий амалиёт стоматологидир. Кўпгина
преканцероз ҳолатларнинг клиник кечишининг ўзига хос хусусияти кўпинча
шикоятларнинг йўқлиги ва симптомларнинг ноаниқлиги билан
ифодаланади.
ОБШҚдаги
ўзгаришларни
визуализация
қилишни
осонлаштириш учун оптик модуллар билан такомиллаштирилган ва ёруғлик
оқимининг нурларида тўқималарнинг бирламчи люминесценция
қобилиятига асосланган онкоскрининг люминесцент тизимлар таклиф
етилган. Илмий адабиётларда Fusion DOE, Visilite, Vescope тизимларидан
фойдаланиш хусусиятлари ва турли клиник вазиятларда қўлланилганда
афзалликларига еътибор қаратилган. 2011
-
йилдан буён ўтқазилган илмий
тадқиқотлар натижасида (Awan et al.
(2011) Autofluorescence vs. COE and oral
biopsy) VELscope® люминоскоп тизими ўрганилганда қизил ясси
темираткали ва лейкоплакияли беморларга аппаратнинг сенсиблизацияси
84.1% ни спецификлиги 15.3% ни ташкил етган яъни люминоскопия
зарарланиш соқасидаги хавфнинг юқори ёки пастлигинии аниқлаш даражаси
паст лекин ОБШҚдаги касалликларга юқори кўрсаткичда ташхис қўйаолади
.
Ишдан мақсад ушбу тадқиқот ОБШҚ касалликларини аниқлаш учун
амбулатор стоматолог қабулида люминоскопик тизимдан фойдаланишнинг
диагностик аҳамиятини ўрганишдан иборат.
Тадқиқот усули ва материали.
Oral ID тизими, илмий адабиётлар,
25та илмий мақола, беморлар касаллик тарихи. Тадқиқот оғиз бўшлиғи
санацияси ва ОБШҚдаги ўзгаришларга шикоят билан келган беморларда
ўтқазилди (15та беморда қизил
ясси темиратка, 6та беморда лейкоплакия,
3та беморда сурункали дескваматив глоссит, 5та беморда сурункали
рецидивланувчи афтоз стоматит, беморлар 19
–
72 ёш оралиғида).
164
Натижа. ОБШҚ кератинизациясининг бузилиши билан кечадиган
касалликлар(қизил ясси темиратка, лейкоплакия,дескваматив глоссит) ва
эрозив
-
ярали шикастланишларда(асоратланган қизил ясси темиратка,
эрозив
-
ярали формали лейкоплакия, сурункали рецидивланувчи афтоз
стоматит) ўтказилган люминоскопик текширувларга кўра гиперкератотик
ўзгаришлар ташхиси қўйилганда қизил ясси темиратканинг типик ва
гиперкератотик шакллари ҳамда ясси ва веррукоз лейкоплакияўчоқларида
интенсив порлашлар кузатилган, ўзгармаган шиллиқ қаватнинг
атрофидаги фон яшил ёки яшил
-
бинафшаранг сифатида кўринади. ҚЯТ ва
лейкоплакиянинг эрозив
-
ярали шаклига ташхис қўйишда шуни хисобга
олиш керакки, гиперкератоз ўчоқларининг порлаши люминоскопик
текширувида бўлмайди чунки экссудация жараёнимаълум даражада уни
маскировка қилади. Шиллиқ қават атрофидаги фон, шиш пайдо
бўлишининг даражаларига кўра, кулранг ёки бинафша рангда
люминесценцияланади.
Люминесценциянинг бу хусусияти бемор аҳволини
мониторинг қилиш ва белгиланган даволаш самарадорлигини баҳолашда
муваффақиятли қўлланилиши мумкин, яъни бунда шиш йўқолганда
гиперкератоз ўчоқларининг биринчи босқичида заиф кейинчалик
даволашнинг
кейинги
босқичларида
аниқлюминесценцияланади.
Реаблитация босқичларида “марваридли” люминесцент интенсивлигининг
зайфроқ бўлиши эпителининг янгиланишидан далолот беради
Хулоса:
амбулатор
стоматологик
кўрикда
люминоскопик
системалардан фойдаланиш нафақат умумий амалиёт стоматологига
ОБШҚдаги преканцероз жараёнларнинг визуализациясини осонлаштиради
шу билан биргаэрозив
-
ярали шикастланишларда тайинланган даво
самарадорлигига баҳо беришга ҳам имкон беради.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:
1. Samadova, Sh I., and M. Kh Ibragimova. "Improvement of Complex
Treatment of Red Lichen Planus of the Oral Mucosa." Annals of the Romanian
Society for Cell Biology 25.1 (2021): 5072-5080.
2.
Юлдашева
,
Н
., et al. ‘‘
Развитие дисбиоза полости рта у беременных.”
Медицина и инновации 1.1 (2021): 125
-127.
3. Yusupalikhodjaeva, Saodat Hamidullaevna, and Olga Esenovna
Bekjanova. "Factors for persistence of candida albicans, defined in patients with
oral moniliasis of oral cavity.” European Science Review 7-8 (2018): 187-190.
4.
Шукурова, У. А., О. E. Бекжанова, and H. C.Арифова. "Локальные
факторы риска у больных с красным плоским лишаем слизистой оболочки
полости рта.” Неотложная помощь в медицине. Стоматология: материалы
I
II Международной научно
-
практической конференции
-
Алматы. 2014.
5.
Бекжанова
О.Е., and Н.А.
Юльбарсова. «Показатели функциональной
активности эндотелия у пациентов с хронической рецидивирующей
трещиной губ». Клиническая
стоматология
4 (2019): 24-26.
165
6. Day, Andrew
Т
., et al. "Head and neck oncology during the COVID-19
pandemic: Reconsidering traditional treatment paradigms in light of new surgical
and other multilevel risks." Oral oncology ‘IOS (2020): 104684
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ЖАНУБИЙ ХУДУДЛАРИДА МАКТАБГАЧА
ЁШДАГИ БОЛАЛАРДА ТИШ КАРИЕСИНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ
Исмоилов
Б.У.
Болалар терапевтик стоматологияси кафедраси 1 курс
магистри
Илмий рахбар: Ахрорходжаев Н. Ш.
Факультатив терапевтик
стоматология кафедраси PhD ассистенти
Тошкент давлат
стоматология институти, Узбекистон
Илмий манбаларда келтирилишича
“
...замонавий тиббий ва
ижтимоий изланишларга асосан, охирги ўн йилликда аҳоли
саломатлигининг асосий кўрсаткичларини ёмонлашуви, ўлим даражасини
ортиши, туғилиш ва ҳаётнинг ўртача давомийлик кўрсаткичларининг
пасайиши билан кечадиган салбий мойилликларни сақланиб бориши,
инсон популяцияси саломатлигига таъсир этиб келмоқда
...”.
Бу борада
болалар стоматологиясини Оврупа соғлиқни сақлаш тизимига хос бўлган
тартибига тезкор ўтиши муносабати билан стоматологик ёрдамни ҳаёт
сифатига мос равишда режалаштириш, ташкил этиш ва молиялаштириш,
стоматологик давога эҳтиёжи бўлган болалар сонини ортиб бориши
долзарб муаммолардан бири бўлиб ҳисобланади.
Тадқиқотнинг объекти: сифатида Сурхондарё вилоятларидаги
мактабгача таълим ташкилотларида тарбияланаётган 3 ёшдан 6 ёшгача
бўлган 170 нафар болалар олинган. 130 нафар (79 нафар ўғил болалар ва
51 нафар қиз болалар) болалар асосий гуруҳга, назорат гуруҳи сифатида
Сурхондарё вилояти Бойсун туманининг тоғли ҳудудида истиқомат
қилувчи 40 нафар (23 нафар ўғил ва 17 нафар қиз болалар) болалар жалб
этилган.
Болалар терапевт
-
стоматологи томонидан мактаб ёшигача бўлган
болаларда қўйидагиларни ўз ичига олувчи кариесга
-
қарши муолажалар
мажмуаси ўтказилди ва келажакда муаййан тарзда ўтказиш лозим деб
хисобланди:
–
оғиз бўшлиғи гигиенасини коррекция қилиш мақсадида гигиеник
тадбирлар (тўғри гигиеник тарбия ҳамда болалар ва уларнинг ота
-
оналарига
тишларни тозалашнинг стандарт усулини ўргатиш, оғиз бўшлиғи гигиенаси
қоидаларини ўргатиш, бажарилаётган оғиз бўшлиғи шахсий гигиена
муолажаларини сифатини мунтазам назорат қилиб бориш);
–
эмаль резистентлигини ошириш, оғиз бўшлиғи суюқлигини физик
-
кимёвий хусусиятларини барқарорлаштириш мақсадида таркибида 0,55мг
натрий фторид бўлган,
“
Фторбаланс
”
таблеткаларини ичишга буюриш.