«
Anatomiya va jarrohlikda fanlararo yondashuvlar: fundamental tadqiqotlardan klinik amaliyotgacha
»
14
UDK: 616.72–002.775: 613.293–053.9
ДУМ СУЯГИ ШИКАСТЛАШИНИ КОНФОКАЛ МОРФОМЕТРИК
КЎРСАТКИЧЛАРИ БЎЙИЧА АМАЛИЙ ТАВСИЯЛАРНИНГ
МОРФОЛОГИК АСОСЛАРИ
Туйчибеков Ш.М.,
Нишонов Э.Х., Эминов Р.И.
Фарғона Жамоат Саломатлиги Тиббиёт Институти
E-mail:
eshonxojanishonov@gmail.com
Аннатция.
Дум суяги шикастланишларини морфометрик жихатдан рақамли
кўринишдаги суяк тўқимасидаги ўзгаришларнинг ўзига хослигини асослаш учун
замонавий конфокал мультиплексли морфометриядан фойдаланилди ва дум
суяги шикастланишларини ёшга доир ўзгаришларини асослаш мақсадида
олдиндан тайёрланган микронамуналар сканер қилиниб тегишли нуқталарда
ўлчамлари олинди ва тахил қилинди. Тахлил натижалари бўйича, дум суягини
шикастланиши оқибатида репаратив регенрациянинг энг юқори кўрсатичи 34-
48 ёшда бўлиб, ёши катталарда ушбу кўсраткичлар суяк тўқимасида деструктив
ва дегенратив ўзгаришлар натижасида остеопороз жараёни кучайишини
тасдиқлади.
Калит сўзлар
: дум суяги, остеопороз, конфокал морфометрия.
Муаммонинг
долзарблиги.
Дунё
ахолиси
орасида
семириш
кўрсаткичининг ўртача ёшга доир 1 ёшга нисбатан 1,57-3,85 кгга ошиши
кузатилмоқда. АҚШ ва Европа давлатлари ва Жанубий Америка халқи орасида
ўртача 40 ёшдан кейинги даврда хар бир ёшга йил давомида ўртача 3,57 кг га
семириш кўрсаткичи ошиб бормокда. Бу ўртача 40-59 ёшда тана вазнининг 35 кг
ва ундан ошганлигини кўрсатади. Айнан ушбу кўрсаткич, АҚШ, Европа ва
Жанубий Америка давлатларида ўртача жами 40 ёшдан ошган аёлларнинг 23%
да аниқланган [1]. Натижада, умумртқа поғонасида остеохондроз, остеоартрит,
остеопороз касалликларини ривожланиши юзага келиши ва оқибатда, кам
харакат турмуш кечиришнинг ривожланишига олиб келади. Айнан, ўтроқ,
холатда турмуш кечирувчи қатламларда дум суяги билан боғлиқ бўлган
шикастланишлар жами шикастланишларнинг 3,47% ни ташкил этиб, дунё
бўйича ўртача 25 млн 40-59 ёшли аёллар ушбу касаллик билан
хасталанганлигини кўрсатади. Бу эса, ўз навбатида ушбу муаммонинг
долзарблигини яъна бир бор тасдиқлайди. Россия федерацияси ва МДХ
давлатларида ушбу кўрсаткич асосан 50-59 ёшлилар орасида кўп учраб, ўртача
семириш кўрсаткичи йил хисобида 2,27-5,55 кгни ташкил этади. Ўзбекистон
ахолисида 50-59 ёшли аёллар орасида семириш кўрсаткичининг асосий
«
Anatomiya va jarrohlikda fanlararo yondashuvlar: fundamental tadqiqotlardan klinik amaliyotgacha
»
15
сабаларидан бири, эрта жинсий хаёт тарзидан воз кечиш ўртача 48-53 ёшда,
жинсий хаёт тарзини суссайиши эндокрин тизимда ўзгаришларни юзага келиши
ва остеопороз касаллигини диффуз кўринишда юзага келиши билан
характерланди. Натижада мамлакатимиз ахолиси орасида, 48-59 ёшли аёллар
ўртасида умумртқа поғонаси билан боғлиқ касалликларнинг учраш даражаси
ўртача 42,85 ни ташкил этиб, шулардан 5,8% ни дум суяги билан боғлиқ
касалликлар ташкил этади. Бу эса, тадқиқот ишини айни вақтда бошлашни
тақозо этади.
Мухокама ва натижалар.
Дум суяги ғовак моддаси таркибидаги суяк
тўсинларини бўшлиққа нисбатан хажмий майдони 18-44 ёшлиларда 394,02
±4,17мм3 ни ташкил этганлиги аниқланди. 2 нчи гурухда, 45-59 ёшлиларда суяк
тўсинларини бўшлиққа нисбатан хамжий майдони 217,96 ±6,93мм3 ни ташкил
этиб, 1 нчи гурухга нисбатан 1,8 мартга камайганлиги аниқланади.
3 нчи гурухда 60-74 ёшлиларда суяк ғовак моддасига нисбатан суяк
тўсинларининг эгаллаган хажмий майдони 13000 мкм3 дан 64,99±1,34 мм3 ни
ташкил этиб, 4,9 % ни ташкил этиб, 1нчи гурухга нисбатан 2,24 баробарга
камайганлиги, 2 нчи гурухга нисбатан 1,6 мартга камайганлиги аниқланди. Бу
фарқлар бошқа қисмлар фарқи бўйича хам яқинлигини англатиб аксарият
ўзгаришлар ёшга боғлиқ кайишини тасдиқлайди.
4 нчи гурухда 75-90 ёшлиларда 13000 мкм3 хажмни 0,53±0,01 мм3 ни ташкил
этиб, ўртача эгаллаган майдони 2,34% ни ташкил этганлиги аниқланади. 1нчи
гурухга нисбатан 6,1 баробарга камайганлиги, 2 нчи гурухга нисбатан 3,35
мартга камайган бўлса, 3 нчи гурухга нисбатан 2 мартга камайганлиги
аниқланди.
5 нчи гурух 90 ёш ва ундан юқоридаги фарқлар бўйича, 1 нчи гурухга
нисбатан 12 маротабага, 8,5 мартга камайган бўлса, 3 нчи гурухга нисбатан 5,4
марта, 4нчи гурухга нисбатан 2 мартага камайганлиги аниқланади. Албатта бу
кўрсаткичларни ёшгва доир жихатлари бўйича дум суяги шикастланиш-ларида
давомий муддатнинг хам ўрни борлигини тасдиқлайди.
Олмнган натижалар бўйича, қуйидаги амалий тавсияларни тавсия
берилади:
1.Морфологик жиҳатдан дум суяги шикастланишларда юзага келган мушак
томир ва нерв битишмалари оғриқ синдромини вужудга келтиришини инобатга
олган холда, беморларга паллиатив ёки радикал коррекциялаш амалиётини
тавсия этиш учун асосли муълумот сифатида фойдаланилади.
2. Беморларда ёш гурухи бўйича, 18-44 ёшлиларда дум суягини
шикастланишларида фаол хаёт тарзини инобатга олган холда, коксико-динияни
ривожланишининг энг юқори эхтимолининг морфологик жихатдан асосланган
«
Anatomiya va jarrohlikda fanlararo yondashuvlar: fundamental tadqiqotlardan klinik amaliyotgacha
»
16
бўлиб, беморларда оғриқ синдромини юзага келишини олдиндан проспектив
башорат қилиш имконини беради.
3. Беморларда ёш бўйича, 75-90 ва 90 ёшдан ошганларда дум суягини
шикастланиши 18-44 ва 45-59 ёшлиларга нисбатан енгил кечиши ва жаррохлик
амалиётини қўллашга хожат йўқлиги морфологик жихтадан асосли бўлиб,
консерватив даволашга кўрсатма бериш учун асос бўлади.
4. Дум суягида гистокимёвий жихтдан 60-74 ёшлиларда шикастланишлар
патологик калциноз ўчоқларини юзага келиши эхтимолини юқори бўлиши,
кичик чаноқ бўшлиғида сийдик ажратиш, йўғон ичакни тасъирланишини юзага
келишини олдини олиш мақсадида, ёпиқ репозиция қилишни тақозо этади.
Хулоса
1.Дум суяги шикастланишида клиник анамнестик маълумотлар асосида,
ўткир шикастланишдан кейинги 3-9 ойлик муддатда дум суягида юзага келган
деструктив, дегенератив ўзгаришларни ёшга доир жиҳатлари бўйича, асосан 45-
59 ва 60-74 ёшлиларда энг кўп ўзгаришлар юзага келган бўлса, жинсга боҳлиқ
энг кўп 35-48 ёшда аёл жинсли контингентда жами 81,6% аёлда ва 18,4%
эркакларда учраши аниқланди.
2. Дум суягини ёшга доир патоморфологик ўзгаришлари бўйича
,
18-44
ёшлиларда репаратив регенерация ждараёни устун турса, 45-59 ёшлиларда
резорбцион бўшлиқларни такомил топиши жараёни билан давом этган бўлса, 60-
74 ёшлиларда асосан дум суягида кистоз кенгайган, суяк тўсинларни
деструкцияси ва ўчоқларнинг ўзаро қўшилиши ва остеопорозни юзага келиши
билан давом этиши аниқланади.
3. дум суягини гистокимёвий жихатдан текширишда ёшга жихатлари
бўйича, фуксинофил толаларнинг энг кўп миқдорда шаклланганган контингент
асосан 18-44 ёшлиларга нисбатан 45-59 ёшлиларда кўп бўлиши, 60-74 ва ундан
юқори ёшдагиларда фуксинофил толаларни кескин камайиши дум суягини
иккиламчи шикастланишларга мойил бўлишига олиб келиши аниқланди.
4. Дум суягини ёшга доир морфометрик жиҳатлари бўйича, 090 ёшлиларда
дум суяги ғовак моддасини морфометрик жихатдан суяк устунларини қалинлиги
30,01±1,79 мкмни ташкил этиб, остеопорозга учрганлиги маълум бўлди.
Таққослаганда, дум суяги шикастланишларидаги 1 – гурухга нисбатан 4,93
мартга камайганлиги, 2-гурухга нисбатан 4,4 баробарга камайганлиги, 3- гурухга
нисбатан 3,77 маротабага камайганлиги, 2,7 мартагачам суяк устуни қалинлиги
камайганлиги аниқланди.
Фодаланилган адабиётлар
«
Anatomiya va jarrohlikda fanlararo yondashuvlar: fundamental tadqiqotlardan klinik amaliyotgacha
»
17
1.
Тўхтаев, Ж. Т., Ботиров, Н. Т., & Нишонов, Э. Х. (2023). Болдир-ошиқ
бўғими шикастланишларини ташхислаш ва даволаш.
Zamonaviy tibbiyot
jurnali (Журнал современной медицины)
,
1
(1), 27-39.
2.
Мусаева, Ю. А. (2025). АЛКОГОЛЛИ ПАНКРЕАТИТДА ЛИМФА
ТУГУНЛАРИНИНГ
ГИСТОКИМЁВИЙ
ЎЗГАРИШЛАРИ.
MODERN
EDUCATIONAL SYSTEM AND INNOVATIVE TEACHING SOLUTIONS
,
1
(7),
29-31.
3.
Латибжонов, А., & Умарова, С. (2023). Технологии искусственного
интеллекта в медицине.
in Library
,
1
(1).
4.
Ёкубов, Д., & Мазалова, А. (2024). On differential diagnostics of spinal cord
pathology of organic and functional genesis.
Актуальные вопросы
фундаментальной медицины: сегодня и в будущем
,
1
(1), 36-36.
5.
Ёкубов, Д. (2025). Роль анатомических и гормональных факторов в
патогенезе варикоцеле у детей и методы его профилактики (обзор
литературы).
in Library
,
1
(1), 26-30.
6.
Xamedxuja o‘g‘li, N. E. IMPROVEMENT OF TREATMENT METHODS
FOR CALF-ASIK JOINT INJURIES.
7.
Xamedxuja o‘g‘li, N. E. (2023). Pathogenetic Mechanisms of the Development
of Severe Functional Disorders in Injuries of the Calf-Acorn Joint.
SCIENTIFIC
JOURNAL OF APPLIED AND MEDICAL SCIENCES
,
2
(11), 427–429.
Retrieved from https://sciencebox.uz/index.php/amaltibbiyot/article/view/8628
8.
Ravshan o'g'li, K. S., & Mavlonjon o’g’li, Q. J. (2024). Review Of The Use Of
Tomosynthesis For The Diagnosis Of Injuries And Diseases Of The
Musculoskeletal System.
Frontiers in Health Informatics
,
13
(6).
9.
Qoraboyev Jasurbek Mavlonjon O‘G‘Li, & Raximova Ruxshona Shavkat Qizi
(2024). KATTALARDAGI OG‘IR MIYA SHIKASTLANISHI. Eurasian
Journal of Medical
and Natural Sciences, 4 (2), 156-162. doi:
10.5281/zenodo.10776140
10.
Meliboev, R. A., & Eminov, R. I. (2025). EXPLORING METHODS TO
IMPROVE THE TREATMENT OF COMPLICATIONS ARISING FROM
ENDOUROLOGICAL OPERATIONS FOR URINARY STONE DISEASE
(LITERATURE REVIEW).
mortality
,
4
, 13.
11.
Karabaev Jasurbek Mavlyanjanovich. (2025). CURRENT CHALLENGES
AND ADVANCES IN PEDIATRIC TRAUMATOLOGY.
International
Multidisciplinary Journal for Research & Development
,
12
(05), 157–160.
https://www.ijmrd.in/index.php/imjrd/article/view/3051
12.
Alpersovna, M. Y., & Erkinjon o‘g‘li, L. A. (2025). ALKOGOLLI
PANKREATIT:
SABABLARI,
BELGILARI
VA
DAVOLASH
USULLARI.
ZAMONAVIY
TA'LIMDA
FAN
VA
INNOVATSION
TADQIQOTLAR JURNALI
,
3
(2), 17-22.
