Особенности суставного синдрома при реактивном артрите

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
Отрасль знаний
CC BY f
169-175
0
1
Поделиться
Халметова, Ф., Ахмедов, Х., Тураев, И., & Разакова, Ф. (2023). Особенности суставного синдрома при реактивном артрите. Журнал биомедицины и практики, 1(2), 169–175. https://doi.org/10.26739/2181 -9300-2021-2-27
Феруза Халметова, Ташкентская медицинская академия

Кафедра внутренних болезней № 3

Халмурад Ахмедов, Ташкентская медицинская академия

Кафедра внутренних болезней № 3

Ихтиёр Тураев, Национальный университет Узбекистана имени Мирзо Улугбека

Кафедра физического воспитание и спорта

Феруза Разакова, Национальный университет Узбекистана имени Мирзо Улугбека

Кафедра физического воспитание и спорта

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Среди ревматических заболеваний реактивный артрит занимают одно из ведущих мест по распространенности и является одним из наиболее часто встречающихся среди хронических воспалительных заболеваний суставов. При хронизации процесса развиваются деструктивные процессы в суставах вплоть до анкилозирования. В данной статье приведены результаты исследований 120 больных с установленным диагнозом реактивным артритом. В нем отражены особенности суставного синдрома постэнтероколитических и урогенитальных форм данного заболевания

Похожие статьи


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

169

Феруза Искандаровна ХАЛМЕТОВА

Халмурад Садуллаевич АХМЕДОВ

Ихтиёр Абдуллаевич ТУРАЕВ

Феруза Сайфиевна РАЗАКОВА

Кафедра внутренних болезней № 3,

Ташкентская медицинская академия

Кафедра физического воспитание и спорта

Национальный университет Узбекистана имени Мирзо Улугбека

ОСОБЕННОСТИ СУСТАВНОГО СИНДРОМА ПРИ РЕАКТИВНОМ АРТРИТЕ

For citation:

F.I. Khalmetova, Kh.S. Аkhmedov, I.А. Тurayev, F. S. Razakova TOPICAL ISSUES

OF THE CLINICAL COURSE OF REACTIVE ARTHRITIS Journal of Biomedicine and Practice.
2021, vol. 6, issue 2, pp. 169-175



http://dx.doi.org/10.26739/2181-9300-2021-2-27


АННОТАЦИЯ

Среди ревматических заболеваний реактивный артрит занимают одно из ведущих мест

по распространенности и является одним из наиболее часто встречающихся среди
хронических воспалительных заболеваний суставов. При хронизации процесса
развиваются деструктивные процессы в суставах вплоть до анкилозирования. В данной статье
приведены результаты исследований 120 больных с установленным диагнозом реактивным
артритом. В нем отражены особенности суставного синдрома постэнтероколитических и
урогенитальных форм данного заболевания.

Ключевые слова:

реактивный артрит,

вторичный остеоартроз, суставной синдром.

Feruza Iskandarovna KHALMETOVA

Khalmurad Sadullayevich АKHMEDOV

Ihtiyor Аbdullayevich ТURAYEV

Feruza Sayfiyevna RAZAKOVA

Department internal desease, Тashkent medical academy

Department of Physical Education and Sports National University

of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

TOPICAL ISSUES OF THE CLINICAL COURSE OF REACTIVE ARTHRITIS

ANNOTATION

Among rheumatic diseases reactive arthritis occupies one of the leading places in terms of

prevalence and it is one of the most common chronic inflammatory joint diseases. When the process


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

170

is chronic, destructive processes in the joints develop up to ankylosing. This article presents the results
of studies on the features of the clinical course of reactive arthritis of post-enterocolitic and urogenital
forms. The study was carried out in 120 patients with an established diagnosis of reactive arthritis.

Кew words:

reactive arthritis, secondary osteoarthritis, articular syndrome.

Феруза Искандаровна ХАЛМЕТОВА

Халмурад Садуллаевич АХМЕДОВ

Ихтиёр Абдуллаевич ТУРАЕВ

Феруза Сайфиевна РАЗАКОВА

3-cон ички касалликлар кафедраси,

Тошкент тиббиёт академияси

Жисмоний тарбия ва спорт кафедраси

Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон миллий университети

РЕАКТИВ АРТРИТНИНГ БЎҒИМ СИНДРОМИ ХУСУСИЯТЛАРИ

АННОТАЦИЯ

Ревматологик касалликлар қаторида реактив артрит тарқалишига кўра пешқадамликка

эгадир ва у энг кенг тарқалган бўғимларнинг сурункали яллиғланиш касалликларидан бири
ҳисобланади. Касаллик давомида бўғимларда жараён сурункали равишда кечиб, деструктив
жараёндан то анкилозланишгача ривожланиши мумкин. Тадқиқот 120 та реактив артрит
ташхиси тасдиқланган беморларда ўтказилган. Унда реактив артритнинг постэнтероколитик
ва урогенитал шакллари билан хасталанган беморларда бўғим синдромини ўзига хос
жиҳатлари ҳақида тадқиқот натижалари келтирилган.

Калит сўзлар:

реактив артрит,

иккиламчи остеоартроз, бўғим синдроми.


Реактив артрит (РеА) – ўзига хос артикуляр синдром билан кечувчи ва функционал

жиҳатдан муҳим бўғимларнинг шикастланиши билан тавсифланиб, 20-40 ёшдаги ва кўпинча
эркакларда кўпроқ учрайди [3]. РеА билан касалланган беморларнинг тахминан 85% HLA-B27
антигенининг ташувчиси ҳисобланади [4]. Узоқ вақт давомида урогенитал инфекция билан
боғлиқ бўлган РеА "Рейтер касаллиги" атамаси билан номланиб келган. Сўнгги йилларда РеА
ва Рейтер касаллиги атамаси бўйича мунозаралар ўтказилмоқда [2].

Маълумки, РеА нинг этиологик структура турли-туман ва ҳар йили уни ривожланишида

патогенларнинг янада кенг доираси аниқланмоқда. Бугунги кунда, касалликни чақирувчи
триггер омил сифатида постэнтероколитик шаклида: Yersinia enterocolitica, Yersinia
pseudotuberculosis, Salmonella, Shigella, Klebsiella, Clostridium difficile, Campylobacter jejuni) ва
урогенител шаклида эса Chlamydia trachomatis ва Ureaplasma инфекциялари қаралади [

8

]. РеА

нинг патогенетик қирралари етарлича ўрганилмаган. Аммо, касалликнинг ривожланишида
инфекциянинг аҳамияти умумэътироф этилган, бунда фақатгина қўзғатувчи эмас,
макроорганизм ҳолати ҳам аҳамиятли ҳисобланади. РеА патогенези асосида бўғим ичида ёки
экстраартикуляр жойлашган инфекцион агентга нисбатан гипериммун жавобнинг
ривожланиши билан боғлиқ бўлган иммунопатологик жараёнлар ётади [6]. Триггерли омиллар
цитотоксик Т-ҳужайравий жавобни бошлаб юборади, натижада Т-лимфоцитлардан CD8+
кўпаяди ва фаоллашиб, синовиал қобиқни шикастлайди ҳамда артрит ривожланади. Шу билан
бир қаторда, HLA тизим билан умумий антигенли детерминантларга эга бўлган
бактерияларнинг "антигенли мимикрия"си патогенетик гипотезаси мавжуд бўлиб, натижада
ҳосил бўлган антитаначалар нафақат бегона, балки ўз антигенлари билан ўзаро кесишиб
таъсирланади. РеА ривожланишида HLA-B27 антигенининг роли "артритгенли пептид"
назариясида ўз изоҳини топган, унинг моҳияти шундаки, HLA-B27 CД8+ популяциясидаги
цитотоксик Т-лимфоцитлар учун артрит чақирувчи пептид (триггер микроорганизмларнинг
ҳужайра девори компоненти) сифатида ифодаланади ҳамда иммун яллиғланиш жавобни ишга
тушириб юборади [

8

]. Шу сабабли, ҳозирги вақтда касалликнинг сурункали шаклига ўтиши,


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

171

бўғим синдромининг шаклланишида аутоиммун жараёнининг ўрни муҳокама қилинмоқда. Ўз
навбатида, РеА нинг этиологик тузилишини турли-туманлиги эътиборга олинса, РеАни
патогенетик хусусиятлари сезиларли қийинчиликлар билан дуч келмоқда, бу эса вирусологик,
бактериологик, иммунологик ва баъзан морфологик текширувлардан комплекс фойдаланиш
зарурлигини белгилайди. Aммо, касалликка ташхис қўйишда клиник ва анамнестик
маълумотларнинг комбинацияси асосий ҳисобланади, лаборатория тадқиқотлари комплекси
эса кўпинча клиник ташхисни тасдиқлашга ёрдам беради [4].

Клиник кўриниши хилма-хил бўлган ва асосан этиологик инфекцион омилининг акси

бўлган РеA, баъзи ҳолларда ташхис қўйиш учун катта қийинчиликларни келтириб чиқаради.
Мавжуд клиник тавсиялар ва клиник-лаборатор ёндашувлар ушбу патологияни объектив эрта
ташхислашга имкон бермайди. Фақатгина динамик кузатиш ва текшириш ташхисни тўғри
тасдиқлашга имкон беради [1,4].

Ушбу касалликнинг кўплаб масалалари бўйича муаммоси тўлиқ ҳал қилинмаган ва бу,

авваламбор, касалликнинг бошланишини ўзига хослиги, махсус бўлмаган клиник белгиларга
эга эканлиги билан боғлиқ бўлиб [5,7], бу кўпинча кечиши ва тугалланиш оқибатлари янада
оғир бўлган артрит билан кечадиган бошқа ревматик касалликларга жуда ўхшашлиги
муаммонинг долзарблигини белгилайди.

Тадқиқотнинг мақсади

реактив артритнинг замонавий кечиш хусусиятларини

баҳолашдан иборат бўлди.

Тадқиқотнинг материал ва усуллари.

Тадқиқотда 18-50 ёшдаги (36,9±8,3) РеА

ташхиси тасдиқланган ҳамда касаллик ўртача 3,8±1,7 йил давомийликка эга бўлган 120 нафар
беморлар иштирок этди (70 нафар эркаклар ва 50 нафар аёллар).

РеА билан хасталанган беморларнинг ёш бўйича тақсимланиши қуйидагича бўлди: 18-

20 ёш – 12,5%, 21-30 ёш – 16,7%, 31-40 ёш – 45,8% ҳамда 41-50 ёш – 25%.

Кузатувдаги барча беморларда яллиғланиш жараёнини акс эттирувчи кўрсаткичлар

(лейкоцитлар миқдори, ЭЧТ, сиал кислотаси даражаси, серомукоид, С-реактив протеин)
баҳоланилди. «Триггерли» омилларини идентификациялаш мақсадида IgM ва IgG синфига
оид антитаначалар иммунофермент тахлил ёрдамида қонда аниқланди.

Олинган натижаларга Mіcrosoft Offіce, Statgraphіcs Plus 5.0. дастурлари ёрдамида

статистик ишлов берилди. Тафовутларнинг ишонарлилигини баҳолаш учун Стьюдентнинг t-
мезонидан фойдаланилди. Гуруҳларни таққослашда статистик гипотезаларни синаш учун
муҳим аҳамиятга эга бўлган даражаси 0,05 га тенг бўлди.

Олинган натижалар ва уларнинг муҳокамаси.

Тадқиқотга киритилган РеA билан

хасталанган беморларнинг ўртасида 30 ёшдан 40 ёшгача бўлганлар сони юқори бўлди ҳамда
ушбу ёш гуруҳининг катта қисмини эркаклар ташкил қилди (23,3%), 40 ёшдан 50 ёшгача
бўлганлар ўртасида эса аёллар сони устунлик қилди (55,8% ёш гуруҳи ҳажмидан келиб чиқиб).
РеA таркибида касалликнинг чўзилиб кечиши ишонарли равишда кўп кузатилди (р<0,05)
ҳамда барча ҳолатларнинг 55,8% ни ташкил этди, касалликнинг ўткир кечиши 26,7%
ҳолатларда, сурункали кечиши 17,5% да кузатилди (1-жадвал). РеA нинг чўзилган шаклда
кечиши 40-50 ёшдаги беморларнинг 46,7% да кузатилди, шунга кўра ушбу ёш гуруҳини РеA
ни қайталаниши бўйича хавф гуруҳига киритиш мумкин.

1-жадвалда келтирилганидек, триггерли омил сифатида Chlamydia trachomatis

беморларнинг катта қисмида (68,3%) ажратиб олинган. Шуни таъкидлаш лозимки, эркаклар
ўртасида урогенли артритлар кўп кузатилган (41,6%). Шу билан бир вақтда касалликнинг
постэнтеритик шаклида Sinia enterocolitica (13,4%) ва Campylobacter jejune (18,3%) кўп
ҳолатларда аниқланган. Триггерли омилга боғлиқ равишда касалликнинг кечиши бўйича
кузатувдаги беморларнинг тақсимланиши тахлил этилганида РеА учраш даражаси бўйича
ишонарли фарқлар аниқланди. Campylobacter jejune чақирган РеАнинг постэнтеритик
шаклида ўткир кечишнинг учраш даражаси сурункалига нисбатан икки баробар юқори бўлди.




background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

172

Жадвал 1

Реактивли артритнинг этиологик омилига боғлиқ равишда беморларнинг

тақсимланиши (%)

Этиологик омил

Артритнинг кечиши n=120

Ўткир

n=32

(26,7%)

Чўзилган

n=67

(55,8%)

Сурункали

n=21

(17,5%)

М

%

Ж
%

М
%

Ж
%

М
%

Ж
%

Урогенитал шакл (n=82) 68,3%

Chlamydia trachomatis

7,5

10,8

23,3

14,1

10,8

1,7

Постэнтероколитик шакл (n=38) 31,7%

Sinia enterocolitica

1,7

4,2

0,8

4,2

1,7

0,8

Campylobacter jejune

1,7

0,8

10

3,3

0,8

1,7

Жами

10,9

15,8

34,1

21,6

13,3

4,2

Бирламчи текширувда 36,7% беморларда РеА бўғим, кўз, урогенитал тизим зарарланиши

белгилари билан классик кечиши, 69,2% беморларда эса РеАнинг кўз ва урогенитал тизимнинг
зарарланиш белгилари беморга билинмаган ҳолда абортив шаклда кечиши хос бўлди.
Касаллик клиник белгиларининг бундай яққол белгиларсиз кечиши оилавий поликлиника
шароитида РеА ташхисини қўйишга қийинчилик туғдиради.

Беморлар 2 йил давомида динамик кузатувда бўлдилар, бу эса бўғим патологияси

характерини аниқлаш имконини берди. Жараённинг I–II фаоллик даражаси ва бўғимларнинг
функционал етишмовчилигининг II даражаси (55,8%) бўлган беморлар устунлик қилди.

Жадвал 2

Реактив артритли беморларда бўғим синдроми кўрсаткичлари

Кўрсаткич

Мутлоқ сон

(n=120)

%

Шикастланишни тарқалганлиги

Моноартрит

35

29,2

Олигоартрит

57

47,5

Полиартрит

28

23,3

Жойлашган соҳа

Оёқнинг I бармоғи

30

25

Чаноқ-сон бўғими

49

40,8

Тизза бўғими

98

81,7

Тўпиқ бўғими

103

85,8

Оёқ кафти фалангалари бўғимлари

19

15,8

Оёқнинг фалангалараро бўғимлари

17

14,2

Елка бўғими

9

7,5

Билак бўғими

43

35,8

Қўлнинг фалангалараро бўғимлари

57

47,5


Бўғимлар вазифасини бузилиши, оғриқ синдроми ва бўғим ҳаракатининг чекланиши,

шунингдек, иккиламчи остеоартрознинг (ОА) мавжудлиги туфайли юзага келган
периартикуляр зарарланишлар билан боғлиқ бўлди. 2-жадвалда кўриниб турибдики, кўпинча
бўғим синдроми оёқ бўғимларида, асосан тўпиқ (85,8%) ва тиззада (81,7%) кузатилди.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

173

Расм.1.

Реактив артритга чалинган

беморларнинг рентгенологик белгилари.


Олигоартрит

(47,5%)

полиартритга

нисбатан кўпроқ кузатилган. Беморларнинг
тўртдан бир қисмида (23,3%) 3-4 та бўғимлар
зарарланди. Полиартрит кўп ҳолатларда оёқ
бўғимларининг

“спирал

нарвон”

типида

асимметрик зарарланиши билан намоён бўлди
ҳамда экстраартикуляр белгилар билан ажралиб
турди. Моноартритли беморларнинг ярмидан
кўпида яллиғланиш жараёни тўпиққа (69,3%),
кам ҳолатларда тизза бўғимига (29,2%) тарқалди.
Ўта кам ҳолатларда билак ва елка бўғимларида оғриқ кузатилди. Моно- ва олигоартритли
беморларнинг барчасида бўғимларнинг шиши ва ҳаракатни чекланиши аҳамиятли бўлди.
Полиартритда бир вақтнинг ўзида бир нечта бўғимларнинг шиши, қолган бўғимларда эса
оғриқ кузатилиши хос бўлди. Кузатувдаги беморларда оғриқли бўғимлар сони 5,5±0,6,
шишган бўғимлар сони – 4,24±0,8, ВАШ бўйича сантиметрда оғриқ – 8,1±0,7 бўлди. Бундан
ташқари, РеА ли беморларнинг 90,8% да энтезитнинг– кўпинча товон, оёқ ва қўл кафт
суякларидаги оғриқ кўринишида клиник белгилари кузатилди. 1-расмда келтирилганидек,
18,3% ҳолатларда товон дўнглигининг периоститлари аҳамиятли бўлди («бўш» товон
пихлари). Шуни таъкидлаш лозимки, артрит ассиметрик, серонегатив, АЦЦП манфий бўлган
ҳамда уретрит ва коньюнктивит билан бирга кузатилди. Сакроилеитнинг клиник белгилари
25% ҳолатларда кузатилиб, рентгенологик I-II босқичи ташхисланди. 1-расмда кўриниб
турганидек, 66,7% ҳолатларда рентгенологик чаноқ-сон (35,8%) ва тизза бўғимининг (64,2%)
ОА белгилари аниқланди. Бунда, артросонографияда бўғим тоғайи баландлигининг пасайиши,
ОА бўлмаган беморлар гуруҳидан фарқли равишда бўғим тоғайи қалинлигининг 1,6±0,8 мм га
камайиши кузатилди (р˂0,05).

Расм-2.

Реактив артритга чалинган беморларда касаллик давомийлигига боғлиқ равишда

иккиламчи остеартрознинг рентгенологик белгилари.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

174

Эътиборлиси шундаки, РеА ли беморларнинг 33,3% ҳолатларида иккиламчи ОА

касалликнинг биринчи йилида (6-12 ой) ривожланган (расм 2.). Бундан ташқари, 2-расмда
келтирилганидек РеА беморларнинг 8,75% касалликнинг биринчи йилида ҳамда 13,5%
иккинчи йилида ОА нинг III ва IV босқичида бўлишган, бу эса уларни эндопротезлашга
талабидан далолат беради. Шу билан бир қаторда, 3-жадвалда келтирилганидек, ОА Chlamydia
trachomatis ажратиб олинган РеА ли беморларда бошқа триггер омилларга нисбатан беш
баробар (72,5%) кўп ҳолатларда кузатилган (р<0,05).

Жадвал 3

РеА ли беморларни иккиламчи остеоартроз ривожланишида аҳамиятли бўлган

этиологик омилларга кўра тақсимланиши

Триггер омиллари

n=80

Мутлоқ сон

%

Chlamydia trachomatis

58

72,5

Sinia enterocolitica

13

16,25

Campylobacter jejune

9

11,25


Синовит белгилари 100% беморларда кузатилган ҳамда алоҳида бурсит ёки тендинит

кўринишдаги периартрит билан бирга намоён бўлган. Жумладан, Ахилл пайини лигаментит
ва бурсит кўринишида зарарланиши 27,5% беморларда кузатилган.

Бўғим синдроми билан бир қаторда эркакларда - уретрит, простатит, баланопостита,

аёлларда – кольпит, аднексит, уретрит ва оофорит кўринишида урогенитал тизимнинг ҳам
зарарланиш белгилари аниқланган. Кўп ҳолатларда урогенитал тизимнинг турли хил
патологияларини бирга келиши хос бўлган. Дизурия РеА ли беморларнинг 73 нафарида
(60,8%) кузатилган. Уларнинг 13 нафарида (10,8%) цистит ҳамда 38 (31,7%) нафарида
пиелонефрит ташхисланган. Ўткир коньюнктивит 29 нафар (24,2%) кишиларда аниқланди.
Иситма, интоксикация касаллик дебютининг 1/3 ҳолатларида кузатилган. Кератодермия – 32
нафар беморларда (26,7%), дерматит - 29 (24,2%) ва ониходистрофия – 20 (16,7%) кўринишида
теридаги ўзгаришлар аниқланган. 21 нафар беморларда (37,5%) енгил даражадаги темир
етишмовчилиги анемияси кузатилди. 4 нафар беморларда РеА бириктирувчи тўқималарнинг
дисплазиясининг фенотипик белгилари фонида, 15 нафарида – артериал гипертензия, 43
нафарида – қалқонсимон без патологияси, улардан 20 –гипотиреоз, 4 – эутиреоз билан
аутоиммун тиреоидит фонида кечди.

Хулосалар:

шундай қилиб, РеА билан оғриган беморларни ўрганиш асосида, касаллик

кўпинча чўзилган характерда кечиши аниқланди. Урогенитал артрит билан касалланиш
даражаси (Chlamydia trachomatis чақирган) постэнтероколитик артритга нисбатан икки
баробар юқори. Урогенитал РеА билан оғриган беморларга касалликнинг биринчи йилларида
ривожланиб борадиган иккиламчи остеоартрознинг ривожланиши кўпроқ хос, бу эса қўшимча
тадқиқотларни талаб қилади.

Фойдаланилган адабиётлар

1.

Akhmedov K.S., Khalmetova F.I., Razakova F.S. Comparative analysis of the clinical
presentation of reactive arthritis // American Journal of Medicine and Medical Sciences 2021,
11(1): - pp 75-78.

2.

Asner T.V., Kalyagin A.N. Urogenic reactive arthritis: current aspects of diagnosis and
treatment. Sovremennaya revmatologiya. 2017; (4): 11-15.

3.

Bojovic J., Strelic N., Pavlica L. // Med. Pregl. – 2018. – Vol.67. – P.222–230.

4.

Eppinger S., Schmitt J., Meurer M. // Hautartzt. – 2016. – Vol.57 (4). – P.336–339.

5.

Hannu T. // Best Pract. Res. Clin. Rheumatol. – 2016. – Vol.25 (3). – P.347–357.

6.

Khalmetova F.I., Akhmedov K.S. Characteristics of articulate syndrome in patients with
reactive arthritis // The American Journal of Medical Sciences and Pharmaceutical Research
Vol. 03, 3(01). (2021), pp. 179-182.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№2 | 2021

175

7.

Marti C., Neidhart M. Cartilage Oligomerix Matrix Protein (COMP): Die Rolle eines
nichtkollagenen Knorpel-Matrix-Proteins als Marker der Kran-kenheitsaktivitat und
Gelenkzerstorung bei Patienten mit rheumatoi-der Arthritis und Arthrose. Z Rheum. 2016; 58:
c 79-87.

8.

Moorthy L.N., Gaur S., Peterson M.G., Landa Y.F., Tandon M., Lehman T.J. Poststreptococcal
reactive ar-thritis in children: a retrospective study // Clin Pediatr (Phila). – 2019. – Vol. 48, N
2. – P. 174-182.

9.

Tuuminen T., Lounamo K., Leirisalo-RepoM.// Front. Immunol.– 2017.– Vol.4.– P.400-418.

10.

Аснер Т.В., Калягин А.Н. Урогенные реактивные артриты: современные аспекты
диагностики и лечения // Журнал современная ревматология. -2016. - № 4. – С. 11-15.

11.

Бельгов А.Ю. Реактивные артриты: диагностика и лечение // Журнал лечебное дело. -
2009. - № 2. – С. 45-53.

12.

Гапонова Т.В., Лила А.М. Изучение цитокинового статуса больных реактивным
артритом. // Медицинская Иммунология 2018, Т. 10, № 2-3, стр. 167-172.

13.

Казанцева Н. Ю. Клинические особенности течения ранних реактивных артритов
//ЖУРНАЛ. – 2016. – С. 24.

14.

Международные обзоры: клиническая практика и здоровье. - №6. – 2015. – с 48-63.

15.

Насонов Е.Л., Насонова В.А. Ревматология. Национальное руководство. - 2016. –С. 348-
355.

16.

Стародубцева И.А., Васильева Л.В. Вторичный остеоартроз при ревматоидном артрите.
// Клиницист, 2015, №1, с 24-29.14.

17.

Халметова Ф.И., Ахмедов Х.С. Клинико-диагностическое значение лабораторных
биомаркеров в диагностике ранней деструкции хряща при реактивном артрите
//Биология ва тиббиёт муаммолари. - №4 -2019. – с 273-278.

Библиографические ссылки

Akhmedov K.S., Khalmetova F.I., Razakova F.S. Comparative analysis of the clinical presentation of reactive arthritis // American Journal of Medicine and Medical Sciences 2021, 11(1): - pp 75-78.

Asner T.V., Kalyagin A.N. Urogenic reactive arthritis: current aspects of diagnosis and treatment. Sovremennaya revmatologiya. 2017 (4): 11-15.

Bojovic J., Strelic N., Pavlica L. // Med. Pregl. – 2018. – Vol.67. – P.222–230.

Eppinger S., Schmitt J., Meurer M. // Hautartzt. – 2016. – Vol.57 (4). – P.336–339.

Hannu T. // Best Pract. Res. Clin. Rheumatol. – 2016. – Vol.25 (3). – P.347–357.

Khalmetova F.I., Akhmedov K.S. Characteristics of articulate syndrome in patients with reactive arthritis // The American Journal of Medical Sciences and Pharmaceutical Research Vol. 03, 3(01). (2021), pp. 179-182.

Marti C., Neidhart M. Cartilage Oligomerix Matrix Protein (COMP): Die Rolle eines nichtkollagenen Knorpel-Matrix-Proteins als Marker der Kran-kenheitsaktivitat und Gelenkzerstorung bei Patienten mit rheumatoi-der Arthritis und Arthrose. Z Rheum. 2016; 58: c 79-87.

Moorthy L.N., Gaur S., Peterson M.G., Landa Y.F., Tandon M., Lehman T.J. Poststreptococcal reactive ar-thritis in children: a retrospective study // Clin Pediatr (Phila). – 2019. – Vol. 48, N2. – P. 174-182.

Tuuminen T., Lounamo K., Leirisalo-RepoM.// Front. Immunol.– 2017.– Vol.4.– P.400-418.

Аснер Т.В., Калягин А.Н. Урогенные реактивные артриты: современные аспекты диагностики и лечения // Журнал современная ревматология. -2016. - № 4. – С. 11-15.

Бельгов А.Ю. Реактивные артриты: диагностика и лечение // Журнал лечебное дело. - 2009. - № 2. – С. 45-53.

Гапонова Т.В., Лила А.М. Изучение цитокинового статуса больных реактивным артритом. // Медицинская Иммунология 2018, Т. 10, № 2-3, стр. 167-172.

Казанцева Н. Ю. Клинические особенности течения ранних реактивных артритов//ЖУРНАЛ. – 2016. – С. 24.

Международные обзоры: клиническая практика и здоровье. - №6. – 2015. – с 48-63.

Насонов Е.Л., Насонова В.А. Ревматология. Национальное руководство. - 2016. –С. 348- 355.

Стародубцева И.А., Васильева Л.В. Вторичный остеоартроз при ревматоидном артрите.// Клиницист, 2015, №1, с 24-29.14.

Халметова Ф.И., Ахмедов Х.С. Клинико-диагностическое значение лабораторных биомаркеров в диагностике ранней деструкции хряща при реактивном артрите//Биология ва тиббиёт муаммолари. - №4 -2019. – с 273-278.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов