Клинико-этиопатогенетические механизмы развития нозологической синтропии желчно-каменной болезни и метаболического синдрома

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
474-493
1
7
Поделиться
Исмаилов, У., Батиров, Д., Рахимов, А., & Бобоев, К. (2023). Клинико-этиопатогенетические механизмы развития нозологической синтропии желчно-каменной болезни и метаболического синдрома . Журнал биомедицины и практики, 1(3/1), 474–493. https://doi.org/10.26739/2181-9300-2021-3-71
Уктам Исмаилов, Главное управление науки и образования Министерства здравоохранения Республики Узбекистан

Начальник

Давронбек Батиров, Ургенчский филиал Ташкентской медицинской академии

Кафедра факультетской и госпитальной хирургии

Анвар Рахимов, Ургенчский филиал Ташкентской медицинской академии(ТМА)

Кафедра факультетской и госпитальной хирургии 

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В настоящее время число пациентов с желчно-каменной болезнью (ЖКБ) и метаболическим синдромом (МС) растет каждый год, и наблюдается «омоложение» этих заболеваний. Это тем более важно, что приводятся убедительные данные о том, что МС является не только фактором риска манифестации ЖКБ, но и ее осложненного течения. ЖКБ и МС остается противоречивыми, несмотря на хорошо изученный механизм.

Похожие статьи


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

474

Ўктам Сафаевич ИСМАИЛОВ

Ўзбекистон Республикаси соғлиқни сақлаш

вазирлиги Фан ва таълим бош бошқармаси бошлиғи

Давронбек Юсупович БАТИРОВ

Анвар Пўлатбоевич РАХИМОВ

Тошкент тиббиёт академияси (ТТА) Урганч филиали

факультет ва госпитал жарроҳлиги кафедраси

Қодиржон Тухтабаевич БОБОЕВ

ЎзР ССВ Республика ихтисослаштирилган гематология

илмий-амалий тиббиёт маркази (РИГИАТМ)

ЎТ ТОШ КАСАЛЛИГИ ВА МЕТАБОЛИК СИНДРОМ НОЗОЛОГИК

СИНТРОПИЯСИ РИВОЖЛАНИШИНГ КЛИНИК-ЭТИОПАТОГЕНЕТИК

МЕХАНИЗМЛАРИ

For citation: U.S. Ismailov, D.Y. Batirov, A. P. Rakhimov, K. T. Boboev CLINICAL-
ETIOPATHOGENETIC

MECHANISMS

OF

DEVELOPMENT

OF

NOSOLOGICAL

SYNTHROPY OF GALL STONE DISEASE AND METABOLIC SYNDROME Journal of
Biomedicine and Practice. 2021, vol. 6, issue 3, pp. 474-493



http://dx.doi.org/10.26739/2181-9300-2021-3-71


АННОТАЦИЯ

Ҳозирги даврда ўт тош касаллиги

(

ЎТК) ҳамда метаболик синдроми (МС) билан

касалланган беморлар сони йилдан-йилга ортиб бормоқда ва бу касалликнинг “ёшариши”
кузатилмоқда. Шуниси муҳимки, МС нафақат ЎТК келиб чиқишининг хавф омили эканлиги
балки унинг жуда оғир асоратлар билан кечиши ҳақида маълумот беради. ЎТК ва МС
ривожланиш механизми яхши ўрганилганига қарамасдан баҳсли ва мунозаралигича қолмоқда.

Калит сўзлар:

Ўт тош касаллиги (ЎТК), метаболик синдром (МС), этиопатогенез,

липид алмашинуви, қандли диабет, семизлик, хавф омили, ген.

Уктам Сафаевич ИСМАИЛОВ

Начальник Главного управления науки и образования

Министерства здравоохранения Республики Узбекистан

Давронбек Юсупович БАТИРОВ

Анвар Пулатбоевич РАХИМОВ

Кафедра факультетской и госпитальной хирургии Ургенчского

филиала Ташкентской медицинской академии (ТМА)

Кодиржон Тухтабаевич БОБОЕВ

Республиканский специализированный научно-практический

медицинский институт гематологии (РСНПМЦГ) МЗ РУз


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

475

КЛИНИКО-ЭТИОПАТОГЕНЕТИЧЕСКИЕ МЕХАНИЗМЫ РАЗВИТИЯ

НОЗОЛОГИЧЕСКОЙ СИНТРОПИИ ЖЕЛЧНО-КАМЕННОЙ БОЛЕЗНИ И

МЕТАБОЛИЧЕСКОГО СИНДРОМА

АННОТАЦИЯ

В настоящее время число пациентов с желчно-каменной болезнью

(

ЖКБ) и

метаболическим синдромом (МС) растет каждый год, и наблюдается «омоложение» этих
заболеваний. Это тем более важно, что приводятся убедительные данные о том, что МС
является не только фактором риска манифестации ЖКБ, но и ее осложненного течения. ЖКБ
и МС остается противоречивыми, несмотря на хорошо изученный механизм.

Ключевые слова:

Желчнокаменная болезнь (ЖКБ), метаболический синдром (МС),

этиопатогенез, липиды, сахарный диабет, ожирение, факторы риска, ген.

Uktam Safaevich ISMAILOV

Head of the Main Department of Science and Education of the Ministry

of Health of the Republic of Uzbekistan (MoH RUz)

Davronbek Yusupovich BATIROV

Anvar Pulatboevich RAKHIMOV

Department of faculty and hospital surgery,

Urgench branch of the Tashkent Medical Academy (TMA)

Kodirjon Tuxtabaevich BOBOEV

Republican Specialized Scientific and Practical

Medical Center of Hematology (RSSPMCH)

CLINICAL-ETIOPATHOGENETIC MECHANISMS OF DEVELOPMENT OF

NOSOLOGICAL SYNTHROPY OF GALL STONE DISEASE AND METABOLIC

SYNDROME

ANNOTATION

Currently, the number of patients with gallstone disease (GD) and metabolic syndrome (MS)

is growing every year, and there is a "rejuvenation" of these diseases. This is all the more important
that convincing data are given that MS is not only the risk factor of the manifestation of the GD, but
also its complicated flow. GD and MS remain contradictory, despite the well-studied mechanism.

Keywords:

gallstone disease (GD), metabolic syndrome (MS), etiopathogenesis, lipid,

diabetes, obesity, risk factors, gene.

Ўт тош касаллиги (ЎТК) ҳамда Метаболик синдром (МС) – овқат ҳазм тизими

патологиялари ичида энг кўп тарқалган ва соғлиқни сақлаш тизимига катта маолиявий зарар
етказувчи касалликларидан ҳисобланади. Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилоти (ЖССТ)
маълумотларига кўра, ер шарининг 10-15% аҳолисида ЎТКги аниқланади ва бу кўрсатгич ҳар
ўн йилда 2 баробарга ўсиши кузатилмоқда [14, 19, 31, 38]. МС ҳам жуда кенг тарқалган
патологиялардан бўлиб ЖССТ мутахассислари XХI аср пандемияси деб таърифлайдилар ва
бутун дунё аҳолисининг 20-40% ини ташкил қилади. МС ўрта ёшар аҳоли орасида
NTERHEART тадқиқотларига кўра (NCEP АТР III мезонлари бўйича) 26% ни ташкил қилади.
Ачинарли ҳолатлардан бири кейинги йилларда ёшариш кузатилмоқда ва жамиятнинг фаол
маҳнатга лаёқатли қатлам аҳолисини қамраб олмоқда. МС семизлик билан 49% ва кандли
диабет билан 80% холларда бирга келиши аниқланган[1, 6].

ЎТК ва шу билан биргаликда МС ҳам айниқса, иқтисодий жиҳатдан ривожланган

давлатлар аҳолисида кўпроқ учраши аниқланган. Масалан, ЎТК Германия аҳолисида 10-15%,
Швеция аҳолисида 32%гача, Скандинавия олимларининг маълумотларида эса 53% аёллар ва
32% эркаклар холелитиаз касаллиги билан оғрийдилар. Норвегия популяциясида 20-70 ёш
аҳоли орасида 21,9% ни, шу жумладан эркакларда 17,7% ва аёлларда 21,2% ни ташкил қилади.
ЎТК учраши 50-60 ёшдаги аҳоли орасида кўпроқ яъни эркакларда 14% ва аёлларда 20,2% ни
ташкил қилади. Европа, Шимолий ва Жанубий Америка ўрта ёшдаги аҳолисида холелитиаз


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

476

касаллиги 10-15%ни, 50 ёшдан ошган аҳоли ўртасида эса 14-20% ни ташкил қилади.
Ўтказилган барча аутопсияларнинг 30% ида ЎТКнинг борлиги аниқланган. 65 ёшгача бўлган
эркаклар орасида ЎТК касаллиги 6,7% гача, аёлларда 14,6% гача ҳолларда учраса, 65 ёшдан
катталарда бу кўрсаткич эркакларда 17,5% ни, аёлларда 27,7% ни ташкил қилади. Тахминан
60 ёшдан ошган аҳолининг тўртдан бири ва 70 ёшдан ошган аҳолининг учдан бири ЎТК билан
касалланади. Тадқиқотлар натижаларига кўра, охирги ўн йилда ЎТКга чалинганлар сони икки
баробаргача кўпайган ва бу кўрсаткич ўсишда давом этмоқда. Кейинги йилларда ёшларда ҳам,
эркаклар орасида ҳам бу касаллик учраши ҳоллари кўпайиб бормоқда. Лекин барибир,
аёлларнинг эркакларга қараганда икки марта кўп касалланиши қайд қилинмоқда [15, 19, 38,
55].

ЖССТ маълумотларига қараганда дунё аҳолисининг 1,7 млрд инсонларида тахминан

30%ида тана вазни ортикчалиги аниқланган ва бу кўрсатгич хар 10 йилликда 10% га ошиши
кузатилмоқда. Европа давлатларида 10-25% аҳоли семизликдан азият чекадилар ва АҚШда
эса хар уч нафар инсонга битта семизлик тўғри келади. Сўнги 10 йилликда бутун дунёда
ортиқча тана вазнга эга инсонлар сони 75% га кўпайган. Масалан, Англияда ўтган асрнинг 90
йилларида 33% дан 45%га, аёлларда 24%дан 34%га ва эркакларда 7%дан 16%га ошган. Россия
федерациясида меҳнатга лаёқатли аҳолининг 30%и ортиқча тана вазнга эга ва 25% аҳолиси
семизлик касаллигига чалинган. Хитой халқ республикасида эса 33,6% аҳоли ортиқча тана
вазнга эга бўлиб, 7,6% аҳолиси семизликдан азият чекади. Бугунги кунда болалар
популяциясида ҳам семиришнинг кўпайиши жуда катта ташвиш уйғотади. Статистик
маълумотларда бутун дунё 7-11 ёшар болаларида семизлик 7% дан 13% га ошган. АҚШда
11,1%, Россияда 6% ва Хитойда 3,6% ни ташкил қилади [2, 9, 51].

Ориқча тана вазнга эга аҳоли орасида артериал гипертензия (АГ), юрак ишемик

касаллиги (ЮИК), миокард инфаркти (МИ), бош мияда қон айланиш ўткир бузилиш
(БМҚАЎБ) ва қандли диабет (ҚД) каби касалликлар меъёрий тана вазнга эга аҳолига нисбатан
50% кўп кузатилиши аниқланган. Семизликнинг марказий тури яъни қорин соҳасидан
(висцерал семизлик) семириш хавф омилини икки баробарга оширади. Чунки қорин соҳасидан
семириш юрак қон томир касалликлари билан патогенетик жиҳатдан липид метаболизми
бузилиши билан кореллятив боғлиқлиги аниқланган [10, 41].

Узоқ йиллар олдин МС катталар ва кекса ёшдаги аҳоли орасида айниқса эркакларда кўп

учрайди, ёшлар умуман МС билан касалланмайди деб ишонишган. Ўша пайтлар ёш организм
ёғ тўпланишга мойил эмас ва ўз метаболизмини нейрогуморал тарзда тартибга солиш учун
сарфланади деб қарашган. Аммо кейинчалик замонавий жамият хаёт тарзи шиддат билан ўсиб
бориши ва кучсиз жинс вакиллари кўпроқ МС билан касалланиши аниқланди. Шундай қилиб
МС кўпроқ эркакларда учраши ва аёлларда кўпроқ менопауза пайтида тез ривожланиши
аниқланди[1, 2].

Халқаро Қандли Диабет Федерацияси (IDF) маълумотларига кўра 2015 йилда бутун

жаҳон аҳолисининг 415 млн инсонларида ҚД касаллиги аниқланган ва бу кўрсатгич 2040
йилга бориб 642 млн га кўтарилиши кутилмоқда. ҚД билан касалланган аҳоли қатламининг
12-15%и 1 тип ҚДга ва 85-88%и 2 тип ҚДга тўғри келади. 1 тип ҚД асосан ёшлар ва ўсмирин
ёшдаги аҳоли орасида кенг тарқалган бўлиб жуда тез асоратлар вужудга келади ва вақтида
тўғри ташхис қўйиб даволаш ишлари олиб борилмаса ўлимга олиб келиши кузатилган. 2 тип
ҚД касаллиги асосан ёши катта ва кекса ёшдаги аҳоли орасида кенг тарқалган бўлиб баъзи
ҳолларда симптомсиз кечиши ва тўғри ташхис қўйилмаслиги билан ажралиб туради, баъзи
ҳолларда асоратлар туфайли ёки тасоддифан тиббий кўрик пайтида аниқланади. 1 тип ҚД
касаллиги бутун дунё аҳолиси орасида учраши мумкин, 2 тип ҚД эса асосан иқтисодий
жиҳатдан ривожланган мамлакатлар орасида кенг тарқалган. ҚД касаллиги бутун дунёдаги
ўлим кўрсатгичининг 6-7% ини ташкил қилади. Бу кўрсатгич жуда катта ҳисобланиб
атеросклероз (58%) ва онкологик касалликлардан (17%) кейинги ўринни эгаллайди [27, 42].

Ўзбекистон Республикаси аҳолисининг 5%ида ҚД касаллиги учраб, 2015 йилда 155

мингдан ортиқ ҚД билан касалланган аҳоли рўхатга олинган [3, 4, 5].


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

477

ЎТК билан оғриган беморларнинг аксарияти кекса ёшдаги инсонлар бўлиб, уларда

турли хил ёндош касалликлар ва МС билан биргаликда келиши аниқланган. Кўп йиллар
давомида бутун дунёда ЎТК ва МС одатдагидек ёши катта одамлар патологияси ҳисобланар
эди, аммо бугунги кунга келиб жуда кўплаб эпидемиологик изланишлар натижасида ёшлар
орасида ҳам барқарор кўтарилиш тендециясига эга бўлиб қолмоқда. Эрта ёшдаги болалар
орасида ЎТК ва МСнинг биргаликда, кўплаб учраши хомиладорлик вақтидаги
холестериногенезнинг бузилиши билан боғлиқ. Бир қатор изланишлар маълумотларига
қараганда ЎТК ҳамда МС охирги ўн йилликда болалар орасида ўн баробарга (0,1 % дан 1,0 %
гача) ва катта ёшдаги одамларада эса икки баробарга кўтарилиши кузатилган [18, 28, 30, 52,
53].

ЎТК, семизлик билан ҚД касаллиги бир бири билан яқиндан боғлиқлигини биринчи

марта 1875 йилда француз шифокори А.Bouchard таърифлаб берган. Тибет тиббиётида ҳам
VIII асрларда камхаракат, нотўғри овқатланадиган семиз беморларда сийдик таркибида қанд
миқдори кўпайишини ва бу ҚД касаллиги эканлигини айтиб ўтишган[35].

ХХ асрнинг охирларида Framingham Study, Health Professionals' Follow-Up Study ва The

Nurses' Health Study кенг кўламли илмий изланишларида семизлик ҚД касаллиги учун асосий
хавф омили эканлиги ишончли тарзда тасдиқланган. Ҳамширалик саломатлиги (The Nurses'
Health Study) текширув натижаларига кўра ҳар бир килограм ортиқча тана вазн 4,5%га ҚД
билан касаллиниш даражасини оширар экан. 8-9-10 кг ортиқча тана вазнга эга бўлишлик ҚД
касаллигини 2,7 баробарга оширади. Ортиқча тана вазнга эга бўлишлик ҚД касаллиги келиб
чиқишининг бир омили бўлиб, ҳозирги кунда барча ҚД билан касалланган аҳолининг 20%ида
семизлик аниқланади [28, 43].

Кенг қамровли эпидемиологик текширувларда аниқланишича ЎТК ни келтириб

чиқарувчи хавф омилларига муҳим ўринда генетик мойиллик, гиперлипидемия ва аёл жинсига
мансуб инсонлар кириши тасдиқланган. Қўшимча хавф омиллари эса, ёш билан боғлиқ бўлиб
50 ёшдан ошган аҳоли орасида, ҚД билан касалланган беморлар, гиподинамия, калорияси
юқори ёғ ва углеводларга бой озиқ овқат истеъмол қилувчилар кириши аниқланган.
Эркакларда қўшимча хавф омиллари бўлиб меъёридан ортиқ тамаки ва алкоголь
маҳсулотларини истеъмол қилиш, камҳаракатлилик ҳамда йирик шаҳарларда истиқомат
қилиш бўлса, аёлларда эса, ҳомиладорлик ва репродуктив даврда, эстероген препаратларини,
узоқ муддат давомида орал контрацептик препаратларни қабул қилиши аниқланган [19, 44].

Сўнги йилларда ЎТК ва МС синтропиясининг ўзаро боғлиқлиги кўпчилик

тадқиқотчиларнинг диққат эътиборида бўлган, аммо хозргача ушбу касалликлар ўртасидаги
ўзаро боғлиқлик тўлиқ ўрганилмаган бўлиб ушбу йўналишдаги кейинги тадқиқотлар долзарб
бўлиб қолмоқда. Баъзи тадқиқотчилар МСнинг даражасига қараб ЎТКни келиб чиқиши
мумкинлигини аниқлаганлар [18].

МС патогенезида инсулинорезистентлик, гиперинсулинемия, гиперлипидемия,

гипергликемия асосий ўринда туради. ЎТК ҳамда МС биргаликда келганида 20% холларда
гипергликемия, 38,18%да углеводга толерантлик бузилишлари, 25,46% холатда ҚД касаллиги
ва 16,36% холларда углевод алмашинув бузилмаслик ҳолатлари кузатилган. ЎТКнинг турли
босқичларида айниқса ўт қопида тошлар хосил бўлишиниг илк даврларида инсулин миқдори
юқори бўлиши аниқланган ва бу гиперинсулинемия ЎТК келиб чиқишида асосий хавф
омилларига киритилган [7].

Бир неча йиллик клиник амалиётдан маълумки ЎТК билан касалланган аёллар

барчасида хам МС ёки семизлик аниқланмайди. Бунда ҳолларда ушбу гуруҳ беморларда
нисбий базал гиперинсулинемия бўлиб, иммунореактив инсулин базал концентрацияси юқори
ҳисобланади. ҚД касаллиги билан оғриган беморлар, контрацептик воситаларни орал ёки
парентерал усулда қабул қилувчи, 40 ёшдан ошган ва кўп туғувчи аёллар, метеоризм ва
семизлиги бор инсонлар ЎТКга мойил бўлишади [16].

ЎТК билан касалланган кўпчилик беморларда липидпероксидация жараёнлари

активлиги ошиши кузатилган бўлиб, липидпероксидация жараёнлари эса қон зардобидаги


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

478

липопротеидлар миқдорини бошқариши издан чиқиб МС билан касалланган беморларда
холестеринли тошлар хосил бўлишига олиб келиши кузатилган [12].

ЎТК ва МС билан оғриган беморларнинг касалликни ривожланиши эрта босқичларида

дислипопротеидемия яъни гиперхиломикронемия, гипер-β-липопротеинемия, гипо-α-
липопротеинемия ва гипертриглицеридемия билан тасвирланади. Бошқа бир илмий текширув
ишларида ЎТКнинг турли босқичларида липидлар спектирининг биргаликда бузулишлари
яъни гиперхолестеринемия, триглицерид, паст зичликли липопротеид миқдорининг ошиши ва
гипо-α-липопротеинемия бўлиши аниқланган [1, 13, 21].

Гепатоцидлар

мембранасида

кам

зичликли

липопротеинлар

рецепторлари

функциясининг пасайиши ёки сонини камайишидан холестеринни жигардан чиқарилиш
транспортировкасини бузулиши ҳам ЎТК ва МС ривожланишининг бир сабаби бўлиши
мумкин деб қаралади. Бундан ташқари холестеринни оксидланиш даражаси пастлигидан ҳам
гиперхолестеринемияга сабабчи бўлиши бир қанча илмий адабиётларда келтирилган.
Кўпчилик соҳа мутахассислари ЎТК ва МС биргаликда келганида липидлар метаболизми
бузилишларини яъни қон зардобида умумий холестерин миқдорининг баланд бўлиши ҳамда
ўт суюқлигининг холестеринга тўйингалигини аниқлаганлар [21].

Бир қатор манбаларда ЎТК ва МС биргаликда учрашида гиперлептинемия ҳамда

гипоадипонектинемия билан боғлиқлиги, ортиқча тана вазнига эга аҳоли орасида
инсулинорезистентлик ва ЎТК ривожланиши қон зардобидаги лептин даражаси билан ўзаро
боғлиқ эканлиги аниқланган. Олиб борилган айрим тадқиқотларда лептин холестеринни эрта
кристализацияси ва ўт пуфагида тошлар хосил бўлиши аниқланган, аммо бошқа тамондан
лептин липидларнинг ўт суюқлигига ажралишини ва холестеринга тўйинишини камайтиради,
лептин ўт суюқлигининг гидрофоблигига таъсир қилмасдан гидрокси-метил-глутарил-Ко-А-
редуктаза фаоллигини камайтириб, жигарда холестерин тўпланишини олдини олади ва қон
зардобидаги юқори зичликли липопротеин миқдорини камайтириши аниқланган [34].

ЎТК хосил бўлишининг умумий белгиларидан бири бу семизликдир. Ортиқча тана

вазнга эга бўлган аҳоли ўт суюқлигида холестерин миқдори ўт кислотаси ва фосфолипидларга
нисбатан баландлигидан ўт суюқлигининг литогенлик индекси юқорироқ бўлади, бу эса
холестериннинг эрта кристализацияси ва ўт тошларининг хосил бўлишига олиб келади [25].

Асосий ўринда ўт қопида тош хосил бўлиши, жигарда липид алмашинувининг

бузилиши орқали холестерин ажралиши ошади ва сафро суюқлигида холестерин моногидрат
кристалларидан чўкма пайдо бўлади. Функционал жиҳатдан ўзгарган гепатоцитларнинг
метаболик бузулишлар шароитида холестерин миқдори ошиши билан нотўлиқ ўт мицелласи
синтезланади ва фосфолипид миқдори камаяди, бу эса ўт суюқлигининг литогенлигини
оширади. Ўт қопидаги холестеринга тўйинган ўт суюқлиги ўз навбатида ўт қопи деворидаги
муцин ажралишини кўпайтиради ва натижада ўт суюқлиги микролитларининг агрегацияси
ошади. Кўпчилик илмий изланишларда ЎТК, МС билан биргаликда келганида қон зардобида
айниқса, нуклеация пайтида инсулин миқдори юқори даражада бўлади [32, 64].

Охирги пайтдаги экспериментал изланишлар ва клиник кузатувлар шуни кўрсатадики,

семизликда, ўт суюқлигида доимо холестериннинг юқори миқдорида бўлиши ўт қопи
деворида ёғли инфилтрацияси пайдо бўлади (холецистостеатоз) [39, 65].

О.В.Гаус ва В.А.Ахмедовларнинг илмий изланишларида, МС белгилари бор аҳоли

орасида ЎТК пайдо бўлиш эҳтимоллиги юқори эканлигини билдирганлар. Ўт қопида тош
хосил бўлиш даражасини ёш, семизлик даражаси, биохимик қон таҳлиллардан гамма-
глутамил-транспептидаза

(ГГТП)

ва

иммунологик

параметрлардан

матрикс

металлопротеиназа-9

(ММП-9),

тўқима

ингибитори

матрикс

металлопротеиназа-1

(ТИМП)ларнинг миқдори юқори бўлиши билан боғлайди [17].

МСнинг ривожланиш сабабларидан бири бу ташқи омил яъни ёғли озиқ-овқат

маҳсулотларини кўплаб истеъмол қилишдир. Инсон танасида кўплаб ёғ массаларининг
тўпланиши кўпроқ тўйинган ёғ кислоталарини ўз ичига оладиган хайвон ёғ махсулотларини
истеъмол қилиши билан боғлиқлиги кўплаб кузатилган. Организмга меъёридан ортиқча қабул
қилинган ёғлар миқдорининг сарфланишидан ошиб кетадиган бўлса тўйинган ёғ кислоталари


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

479

хужайра мембранасидаги фосфолипидлар структурасининг ўзгаришига ҳамда инсулин
сигналининг хужайрага ўтказилишини бошқарувчи генлар экспрессиясининг бузилишига
олиб келиши аниқланган. Бундан ташқари ёғлар калория жиҳатидан оқсил ва углеводларга
нисбатан юқори туради яъни 1 грамм ёғда 9 ккал, 1 грам оқсил ҳамда углеводларда эса 4
ккалдан [2, 36].

МС ва унинг компонентлари инсонлар хаёт сифатининг ёмонлашувига, эрта

ногиронликга ҳамда муддатдан олдин ўлимга олиб келишини тиббий амалиётимиз давомида
кўплаб кузатмоқдамиз ва бу жараёнлар бир қанча илмий адабиётларда ҳам батафсил ёритилиб
берилган. МС кузатилган беморларда юрак қон томир патологияларидан ЮИК, ИМ,
БМҚАЎБ, АГ ҳамда гепатобиллиар патологиялардан ЎТК ва биллиар гепатит (биллиар
цирроз) каби қўшимча касалликлар ривожланиш хавфи 2,5 баробарга ортиши аниқланган [37].

МС висцерал ёғ массасининг кўпайиши, периферик тўқималарнинг инсулин ва

гиперинсулинемияга сезгирлигининг пасайиши билан тасвирланиб, бунинг натижасида
липид, углевод ва пурин алмашинувининг бузилишларини келтириб чиқариши билан
баҳоланади.

МСнинг илк асосий белгилардан бири бу марказий типдаги семизликдир (абдоминал

семизлик ёки висцерал семизлик). Эркакларда бел айланаси 80 смдан ва аёлларда 94 смдан
юқори бўлса висцерал семизлик ташхисини қўйиш мумкин. Қўшимча белгилардан АҚБ нинг
баланд бўлиши (≥ 140/90 мм см.ус.), қондаги триглицерид миқдорининг баландлиги (≥ 1,7
ммоль/л), қондаги ХС юқори зичликли липопротеид (ЮЗЛП) миқдорининг камайиши
(эркакларда <1,0 ммоль/л; аёлларда <1,2 ммоль/л) [39].

МС патогенезида 3 хил механизм ажралиб туради. Булар висцерал семириш, ҚД ва

гипертония бўлиб (ўзаро бир бири билан боғлиқ ҳолда) ҳар қандай метаболик хамда
гемодинамик жараёнларни патологик ўзгаришларига олиб келиши кузатилган. Семизлик
билан боғлиқ бўлган гиперинсулинемия ва бошқа метаболик касалликлар танадаги маълум
даражада тарқалганлиги билан кузатилиши аниқланган. Масалан, висцерал семизликда
организмдаги ортиқча ёғлар мезентерия ва катта чарвида йиғилади. Ушбу тур семизликда 2
тип ҚД ва юрак қон томир патологиялари ривожланиш эҳтимоллигини оширади. Висцерал ёғ
тўқималари (тери ости ёғ тўқимасидан фарқли равишда) кучли ривожланган иннервация ва
капиллярларга бой бўлиб бевосита портал тизими билан алоқада бўлади. Ёғ хужайраларда
(адипоцитлар) триглицеридлар (ТГ) парчаланади ва эркин ёғ кислотаси (ЭЁК) ҳосил бўлади
кейинчалик улар тўғридан-тўғри жигар портал венасига ўтади. Жигарда ЭЁКларнинг миқдори
ошиши гликолиз, гликогенез ва кребс цикли ферментларини фаоллигини сусайтиради ҳамда
жигарда глюконеогенезнинг кучайишига олиб келади. Жигарда ЭЁКлари миқдорининг
ошиши инсулинни гепатоцит рецепторлари билан боғланишини пасайишига олиб келади ва
бу эса инсулинрезистентликни ривожланиш механизми ҳисобланади. Жигарда ЭЁКларнинг
кўпайиши жуда кичик зичликли липопротеидлар (ЖКЗЛП) синтезини фаоллаштиради.
ЖКЗЛП лар ТГ лардан иборат бўлиб, қонда ТГ миқдорининг ошиши гиперлипидемия ва
инсулинорезистентликни кучайишига олиб келади. Шундай қилиб инсулинрезистентликнинг
ривожланиши организм умумий тана вазнига эмас, балки, висцерал ёғлар миқдорига боғлиқ
бўлиб, асосий ўринда ЭЁК ҳисобланади. Бундай холларда инсулинорезистентлик висцерал
семизликдан кейин ривожланиши аниқланган. Шу билан биргаликда, висцерал семизлик
(инсулинорезистентликнинг дастлабки аломати) иккиламчи бўлиб, инсулинорезистентлик ва
гиперинсулинемия натижасида ҳам пайдо бўлиши мумкин. Гиперинсулинемия ҳамда
инсулинорезистентлик биргаликда ёғларнинг тўпланишига, адипоцитларда глюкоза ва
ёғларнинг чўкишига замин яратади. Бошқа томондан гиперинсулинемия ёғларнинг
парчаланиш жараёнларни издан чиқариб семизликнинг кучайишига олиб келади.
Юқоридагилардан ташқари гиперинсулинемия гипоталамус марказларига таъсир қилиб
гиперфагияга олиб келади ва натижада семизлик янада кучли ривожлана боради [10, 13, 35,
45, 66].

ЎТК ва МС касаллиги ривожланишида липидлар алмашинуви бузилиши муҳим

аҳамият касб этади. Жигарда липидлар (холетерин (ХС), фосфолипидлар (ФЛ),


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

480

триглицеридлар (ТГ)) ва липопротеинлар (ЛП) метаболизмга учрайди. Липидлар сувда
еримайди, липопротеинлар гидрофоб хисобланади ва сирти гидрофил бўлганлиги учун қон
плазмасига ўтиши аниқланган. Холестериндан ўт кислотаси, стероид гормонлар ва Д
витамини ҳосил бўлади. Эндоген ва экзоген холестеринлар фарқланади. Эндоген холестерин
кўп ҳолларда жигарда ҳосил бўлади ва умумий холестериннинг 2/3 қисмини ташкил қилади,
экзоген холестерин эса овқат билан ташқи муҳитдан организмга киради ва умумий
холестериннинг 1/3 қисмини ташкил қилади. Экзоген холестерин ёғли мицелла бир қисми
сифатида ичакда сўрилади. Мицеллалар ингичка ичак эпителий хужайралардан сўрилади ва
холестерин гепатоцитларга етиб бориб ўт суюқлиги билан чиқарилади. Эндоген холестерин
жигар хужайралардаги ва ичак шиллиқ қаватидаги ацетил-КоА дан ҳосил бўлади. Жигар
хужайралардан холестерин, холестерин эфири, ўт кислотаси ва эркин холестерин кўринишида
хосил бўлади. Холестерин ажралиши ва ҳосил бўлиш жараёни мувозанатининг бузилишидан
ЎТК келиб чиқади [9, 18, 21, 46, 47, 54].

Ўт кислотаси энтерогепатик циркуляция натижасида жигарга келгач, холестериннинг

оксидланишида иштирок қиладиган жигар ферменти ингибитори сифатида таъсир қилади.
Шунинг учун ўт кислотасининг нажас билан чиқиши кўпайса, холестериннинг оксидланишига
ва организмдаги миқдори камайиши олиб келади. [24].

Фосфолипидлар ҳам худди холестерин каби ҳужайра мембранаси таркиби ҳисобланади

ва организмдаги барча тўқималарда учрайди. Фосфолипидлар қон плазмасининг ва ҳужайра
мембранасининг асосий қисми фосфатидилхолин (лецитин) сифатида ифодаланиб ўт
пуфагининг яллиғланиш жараёнида асосий рол ўйнаши мумкин. Фосфолипидлар ўт
суюқлигига аввало холестерин билан биргаликда фосфолипид-холестерин кўринишида,
кейинчалик холестеринга тўйинган мицелл ва охирида кристаллар ҳосил бўлади [22, 28, 48].

Липопротеинлар – оқсиллар хисобланиб холестерин, триглицерид ва бошқа

малекулаларни етказиб беришда муҳим аҳамият касб этади. Липопротеин таркибида
холестерин, триглецирид, фосфолипид ва аполипопротеинлар мавжуд. Липопротеинлар ички
қисми (ядроси) гидрофоб ҳисобланиб таркиби холестерин ва триглецириддан иборат. Ташқи
қисми эса гидрофил бўлиб таркибида фосфолипид, эркин холестерин ва аполипопротеиндан
иборат. Аполипопротеинлар липидлар алмашинувида яъни етказиб бериш ва олиб кетишда,
холестерин ва триглециридларни эритишда иштирок қилади [32, 38].

МСнинг келиб чиқишида генетик мойиллик асосий хавф омиллардан бири

ҳисобланади. Бир қанча илмий адабиётларда 19 хромосомада жойлашган инсулин
рецепторлари генининг 50 дан ортиқ мутациялари тасвирланган. МСнинг кўринишларидан
бўлган семизлик ва кандли диабет касаллиги бор беморлар оилаларида ҳамда авлодларида хам
шу касалликлар учраш ҳолатлари кўплаб учраган [23, 33, 56, 68].

ЎТК ва МС синтропиясининг этиологик омиллари атроф муҳит ва генетик бўлиши

аниқланган. ЎТК ва МС ривожланишида кўпчилик тадқиқотчилар липидлар метаболизми
бузилишини илгари сурадилар. Қон зардобидаги липидлар, уларнинг метаболизми ирсият
билан боғлиқлиги кўпчилик илмий адабиётларда ўз исботини топган бўлиб юқори зичликли
липопротеидлар 40-60%, паст зичликли липопротеидлар 40-50%, триглицеридлар эса 35-48%
холларда генлар полиморфизми орқали бузулиши аниқланган [20, 26, 29, 57, 67].

Инсонлар популяциясининг 25%ида холестерин транспортировкасини бошқарувчи

ABCG8 генининг умумий мутациялари учраб, бу холатда ЎТК ва МС ривожланишининг
асосий омиллардан бири эканлиги аниқланган. Бир қатор тадқиқотлар шуни кўрсатадики,
ABGG8 19H литогенлик вариантини ташувчи ген бўлиб, қон зардобида стерол миқдори
камайиши ва холестериннинг ошиши билан унинг сўрилиши камайиши ҳамда биосинтезининг
фаоллашуви билан намоён бўлади. Бу жараён клиник амалиёт жиҳатидан жуда аҳамиятли
бўлиб даволаш профилактика ишларида HMG-Co-A редуктаза ингибиторлари қон зардобида
холестерин миқдорини камайтиришда самарали ҳисобланиши аниқланган [40, 49, 50, 60, 61].

ЎТК ва МСнинг биргаликда келишида бир канча генлар полиморфизми ва уларнинг

бир бири билан боғлиқ холда келиши аҳамиятли бўлиб, аполипопротеин Е ва G5 хамда G8
АТФ билан боғловчи кассетларни қодловчи генлар полиморфизми муҳим омиллардан


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

481

ҳисобланиши бир қатор тадқиқотларда ўз исботини топган. МСнинг мавжудлиги ЎТКни
келиб чиқишида муҳим омил бўлиб ёки тескари холат ЎТКнинг бўлиши МС келиб чиқишида
аҳамиятли бўлиб, генетик жиҳатдан бир бири билан боғланганлиги аниқланган [11, 20, 40, 58,
59].

Маълумки, ўт қопида тош хосил бўлиши яъни ЎТК келиб чиқишида холестерин эрта

кристализацияси, ўт суюқлигининг холестеринга тўйиниши, холестериннинг ўт қопи
деворида ва ўт қопида бўшлиғида йиғилиб қолиши, холестерин транспортида аҳамиятга эга
бўлаган оқсиллар алмашинувининг бузулиши, ўт қопи моторикасининг бузулишидан
(дискенезия) ўт суюқлиги димланиши (холестаз), ўт қопи ва ўт йўллари яллиғланишидан
шиллиқ гиперсекрецияси, дислипидемия ва генетик мойиллик муҳим аҳамиятга эга
ҳисобланади [8, 62].

Кўпчилик олимларнинг аниқлашича ЎТК келиб чиқишида генетик тамойиллар хавф

омили хисобланади. Илмий тадқиқотлар шуни кўрсатадики, ЎТК билан оғриган беморларнинг
қариндошларида 5 баробар кўпроқ холелитиаз касаллиги аниқланади, монозиготали
эгизакларда 12% га ва дизиготали эгизакларда 6% га хавф ортади [14].

Л.М.Стинтон маълумотларида ЎТК ривожланиши бир неча генларнинг ўзаро мураккаб

таъсири ва атроф муҳит омили билан боғлиқлиги келтирилган. Бир неча йил олдин олимлар
ЎТК ривожланишида иштирок қиладиган жигар липидларини бошқарувчи, холестерин
метобализмида иштирок қилувчи липопротеин рецепторлари бузулиши, сафро тузлари ёки
фосфатидилхолин ташувчилари, липид ва сафро тузларини тартибга солувчи омиллар, ўт
пуфагининг мотор тизимига таъсир қилувчи холецистокинин ва унинг рецепторлари
оқсилларини қодловчи бир неча синфларга бирлаштирилган 55 га яқин генни аниқладилар.

ЎТК ривожланишида иштирок қилувчи генлар асосан 3, 4, 9 ва 11 хромосомаларда

жойлашган деб тахмин қилинади. Аполипопротеин Е (АРОЕ) ва В (АРОВ), холестерин
транспортировкасида иштирок қилувчи оқсил гени (СЕТР), холестерин 7-α-гидроксилаза,
холецистокинин рецепторлари (ССКАR) ва паст малекулали липопротеин рецепторлари
(LDLR) генлари алоҳида ўрни аниқланган [23, 40, 63].

1990 йилларга келиб ЎТК билан боғлиқ генларни аниқлаш учун илмий изланишлар

натижасида АВСG5 ва G8 каби холетерин алмашинувида иштирок этувчи генлар аниқланган
[23, 60].

ЎТКда ўт кислотаси ва холестерин мувозанатини, метаболизмини бузилишида муҳим

аҳамият касб қиладиган генлар полиморфизмини аниқлашда катта миқдорда молекуляр-
генетик ишлар олиб борилган. Баъзи муаллифлар ўт қопида тош хосил бўлишида яллиғланиш
жараёнлари ҳам генлар полиморфизми билан боғлиқлигини таъкидлаб ўтишган [29].

Ягона ген дефекти ва мутацияси натижасижа холелитиаз касаллиги келиб чиқишини

Pullinger C.R. et al. (2002) аниқлаган. У гомозиготали беморларда холестерин-7α-гидроксилаза
(CYP7A1) етишмаслигидан гипертрицлециридемия ва гиперхолестеринемия бўлишини
холелитиаз касаллигининг патогенетик асоси деб илгари сурган.

Rosmorduc O. et al. (2003) изланишларида эса АВСВ-4 гени таъсирида билиар сладж, ўт

пуфагида холестеринли тошлар хосил бўлиши билан тошли холецистит касаллиги туфайли
холецистэктомия бўлган беморларда яна қайта жигар ичи холестази ва холелитиаз касаллиги
билан оғришини кузатган. Холестеринли ўт тошлари хосил бўлиши патофизиологик асосида
АВСВ-4 гени бузилиши ётади, лекин кўпгина изланишларида сичқонлар популяциясида бу
ген аниқланмаган.

Lammert F. ва Sauerbruch T. (2005) аниқлашича инсон организмида APO-B, APO-E,

ABCB-11, ABCB-4, CCKAR, CETP, CFTR каби генлар мавжуд бўлиб, уларнинг хар бирси
холестерин, ўт кислотаси, липопротеин ва тузларнинг синтези ва транспоровкасини
таъминлашда маъсул ҳисобланадилар.

Lancellotti S. et al., (2005) изланишларида Аро-В гени мутациясидан оилавий

гепобеталилипопротеинемия натижасида ўт суюқлигида холестеринли тошлар хосил бўлиши
билдирилган.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

482

Ўт суюқлигида тош хосил бўлиш ва ЎТК касаллиги келиб чиқиши механизмини Finzi

L. et al. (2006) яллиғланиш жараёнлари ва муцин ишлаб чиқишини ошиши билан боғлайди.
Унинг ишларида ўт қопи шиллиқ қаватларида эрта яллиғланишидан (шиллиқ қавати
нейтрофил инфильтрацияси) муцин геллари тўпланади ва кристаллар кейинчалик тош хосил
бўлади (сичқонларда ўрганган). Шу билан биргаликда муаллиф ўт тош касаллигида MUC5AC
ва MUC2 генлари ўзгариши натижасида муцин ишлаб чиқариши ошишини, EGF-R (эпидермал
ўсиш омили рецепторлари) воситасида TNFα синтезининг асосий ўрин эгаллашини айтиб
ўтган. Ўт пуфаги эпителий тўқимаси In vitro текширилганда муцин ишлаб чиқариши TNFα
таъсиридан эканлиги кўрилган. Изланишлардан MUC5AC гени ўзгаришидан муциннинг ўт
пуфаги бўшлиғи ва шиллиқ қават бурмаларда тўпланиши, MUC2 гени эса жигар ичи
холелитиазга жавобгарлигини аниқлашган.

Ю.П.Лисицининг (2002) фикрича инсон соғлиги 50-55% холларда яшаш шароити ва

турмуш тарзига, 20-25% холларда атроф муҳитига, 15-20% холларда генетик омилга ва 10-
15% холларда соғлиқни сақлаш тизимига боғлиқ экан.

ЎТК ва МС билан касалланган инсонлар геномини ўрганиш ва бу коморбид

патологияларни тубдан ўрганиш ҳамда касалликнинг ривожланишини башорат қилиш
келажакда бу касалликлар синтропиясининг бирламчи профилактикасини олиб боришда
муҳим омил хисобланади. Маълум худудда яшовчи аҳолининг ўртача умр кўриш
давомийлигининг камайишига олиб келувчи касалликлардан бўлган ЎТК ва МС
ривожланишининг келиб чиқиш сабабларини, эрта ташхислаш усулларни яратиш хозирги
кундаги муҳим йўналишлардан бири хисобланади.

Хулосалар:

1. Демак, ЎТК ва МС синтропиясини клинико-этиопатогенетик ривожланиш

механизмлари жуда кўплаб ўрганилганига қарамасдан хозирги давргача баҳсли ва
мунозаралигича қолмоқда. Шунинг учун ҳам янада чукурроқ ва молекуляр даражада ўрганиш
бугунги кундаги тиббиётнинг долзарб вазифаларидан бири ҳисобланади.

2. ЎТК ва МС нозологик синтропияси сўнги пайтларда дунё аҳолиси орасида тарқалиш

частотаси жуда тезлиги ва айниқса ёшариш кузатилаётганини ҳисобга олиб, профилактик чора
тадбирлар режасини ишлаб чиқиш нафақат амалий ва назарий, балки, жуда катта тиббий-
ижтимоий аҳамият ҳам касб этади.

3. ЎТК ва МС нозологик синтропиясини умумий диагностика мезонларини ишлаб

чиқиш ҳамда бу тоифадаги аҳолига индивидуал тиббий хизмат кўрсатиш асосий
муаммолардан бири ҳисобланади.

4. ЎТК ва МС синтропияси 40-60 ёшдаги аҳоли орасида кенг тарқалганлиги, жуда

хавфли асоратларнинг кўплигини ҳисобга олиб, қўшимча ёндош касалликларини вақтида ва
тўғри ташхислаб, аниқ стандартлар асосида даво чораларини кўриш замонавий тиббиётнинг
асосий вазифалари бўлиши керак.

Ўт тош касаллиги (ЎТК) ҳамда Метаболик синдром (МС) – овқат ҳазм тизими

патологиялари ичида энг кўп тарқалган ва соғлиқни сақлаш тизимига катта маолиявий зарар
етказувчи касалликларидан ҳисобланади. Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилоти (ЖССТ)
маълумотларига кўра, ер шарининг 10-15% аҳолисида ЎТКги аниқланади ва бу кўрсатгич ҳар
ўн йилда 2 баробарга ўсиши кузатилмоқда [14, 19, 31, 38]. МС ҳам жуда кенг тарқалган
патологиялардан бўлиб ЖССТ мутахассислари XХI аср пандемияси деб таърифлайдилар ва
бутун дунё аҳолисининг 20-40% ини ташкил қилади. МС ўрта ёшар аҳоли орасида
NTERHEART тадқиқотларига кўра (NCEP АТР III мезонлари бўйича) 26% ни ташкил қилади.
Ачинарли ҳолатлардан бири кейинги йилларда ёшариш кузатилмоқда ва жамиятнинг фаол
маҳнатга лаёқатли қатлам аҳолисини қамраб олмоқда. МС семизлик билан 49% ва кандли
диабет билан 80% холларда бирга келиши аниқланган[1, 6].

ЎТК ва шу билан биргаликда МС ҳам айниқса, иқтисодий жиҳатдан ривожланган

давлатлар аҳолисида кўпроқ учраши аниқланган. Масалан, ЎТК Германия аҳолисида 10-15%,
Швеция аҳолисида 32%гача, Скандинавия олимларининг маълумотларида эса 53% аёллар ва
32% эркаклар холелитиаз касаллиги билан оғрийдилар. Норвегия популяциясида 20-70 ёш


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

483

аҳоли орасида 21,9% ни, шу жумладан эркакларда 17,7% ва аёлларда 21,2% ни ташкил қилади.
ЎТК учраши 50-60 ёшдаги аҳоли орасида кўпроқ яъни эркакларда 14% ва аёлларда 20,2% ни
ташкил қилади. Европа, Шимолий ва Жанубий Америка ўрта ёшдаги аҳолисида холелитиаз
касаллиги 10-15%ни, 50 ёшдан ошган аҳоли ўртасида эса 14-20% ни ташкил қилади.
Ўтказилган барча аутопсияларнинг 30% ида ЎТКнинг борлиги аниқланган. 65 ёшгача бўлган
эркаклар орасида ЎТК касаллиги 6,7% гача, аёлларда 14,6% гача ҳолларда учраса, 65 ёшдан
катталарда бу кўрсаткич эркакларда 17,5% ни, аёлларда 27,7% ни ташкил қилади. Тахминан
60 ёшдан ошган аҳолининг тўртдан бири ва 70 ёшдан ошган аҳолининг учдан бири ЎТК билан
касалланади. Тадқиқотлар натижаларига кўра, охирги ўн йилда ЎТКга чалинганлар сони икки
баробаргача кўпайган ва бу кўрсаткич ўсишда давом этмоқда. Кейинги йилларда ёшларда ҳам,
эркаклар орасида ҳам бу касаллик учраши ҳоллари кўпайиб бормоқда. Лекин барибир,
аёлларнинг эркакларга қараганда икки марта кўп касалланиши қайд қилинмоқда [15, 19, 38,
55].

ЖССТ маълумотларига қараганда дунё аҳолисининг 1,7 млрд инсонларида тахминан

30%ида тана вазни ортикчалиги аниқланган ва бу кўрсатгич хар 10 йилликда 10% га ошиши
кузатилмоқда. Европа давлатларида 10-25% аҳоли семизликдан азият чекадилар ва АҚШда
эса хар уч нафар инсонга битта семизлик тўғри келади. Сўнги 10 йилликда бутун дунёда
ортиқча тана вазнга эга инсонлар сони 75% га кўпайган. Масалан, Англияда ўтган асрнинг 90
йилларида 33% дан 45%га, аёлларда 24%дан 34%га ва эркакларда 7%дан 16%га ошган. Россия
федерациясида меҳнатга лаёқатли аҳолининг 30%и ортиқча тана вазнга эга ва 25% аҳолиси
семизлик касаллигига чалинган. Хитой халқ республикасида эса 33,6% аҳоли ортиқча тана
вазнга эга бўлиб, 7,6% аҳолиси семизликдан азият чекади. Бугунги кунда болалар
популяциясида ҳам семиришнинг кўпайиши жуда катта ташвиш уйғотади. Статистик
маълумотларда бутун дунё 7-11 ёшар болаларида семизлик 7% дан 13% га ошган. АҚШда
11,1%, Россияда 6% ва Хитойда 3,6% ни ташкил қилади [2, 9, 51].

Ориқча тана вазнга эга аҳоли орасида артериал гипертензия (АГ), юрак ишемик

касаллиги (ЮИК), миокард инфаркти (МИ), бош мияда қон айланиш ўткир бузилиш
(БМҚАЎБ) ва қандли диабет (ҚД) каби касалликлар меъёрий тана вазнга эга аҳолига нисбатан
50% кўп кузатилиши аниқланган. Семизликнинг марказий тури яъни қорин соҳасидан
(висцерал семизлик) семириш хавф омилини икки баробарга оширади. Чунки қорин соҳасидан
семириш юрак қон томир касалликлари билан патогенетик жиҳатдан липид метаболизми
бузилиши билан кореллятив боғлиқлиги аниқланган [10, 41].

Узоқ йиллар олдин МС катталар ва кекса ёшдаги аҳоли орасида айниқса эркакларда кўп

учрайди, ёшлар умуман МС билан касалланмайди деб ишонишган. Ўша пайтлар ёш организм
ёғ тўпланишга мойил эмас ва ўз метаболизмини нейрогуморал тарзда тартибга солиш учун
сарфланади деб қарашган. Аммо кейинчалик замонавий жамият хаёт тарзи шиддат билан ўсиб
бориши ва кучсиз жинс вакиллари кўпроқ МС билан касалланиши аниқланди. Шундай қилиб
МС кўпроқ эркакларда учраши ва аёлларда кўпроқ менопауза пайтида тез ривожланиши
аниқланди[1, 2].

Халқаро Қандли Диабет Федерацияси (IDF) маълумотларига кўра 2015 йилда бутун

жаҳон аҳолисининг 415 млн инсонларида ҚД касаллиги аниқланган ва бу кўрсатгич 2040
йилга бориб 642 млн га кўтарилиши кутилмоқда. ҚД билан касалланган аҳоли қатламининг
12-15%и 1 тип ҚДга ва 85-88%и 2 тип ҚДга тўғри келади. 1 тип ҚД асосан ёшлар ва ўсмирин
ёшдаги аҳоли орасида кенг тарқалган бўлиб жуда тез асоратлар вужудга келади ва вақтида
тўғри ташхис қўйиб даволаш ишлари олиб борилмаса ўлимга олиб келиши кузатилган. 2 тип
ҚД касаллиги асосан ёши катта ва кекса ёшдаги аҳоли орасида кенг тарқалган бўлиб баъзи
ҳолларда симптомсиз кечиши ва тўғри ташхис қўйилмаслиги билан ажралиб туради, баъзи
ҳолларда асоратлар туфайли ёки тасоддифан тиббий кўрик пайтида аниқланади. 1 тип ҚД
касаллиги бутун дунё аҳолиси орасида учраши мумкин, 2 тип ҚД эса асосан иқтисодий
жиҳатдан ривожланган мамлакатлар орасида кенг тарқалган. ҚД касаллиги бутун дунёдаги
ўлим кўрсатгичининг 6-7% ини ташкил қилади. Бу кўрсатгич жуда катта ҳисобланиб
атеросклероз (58%) ва онкологик касалликлардан (17%) кейинги ўринни эгаллайди [27, 42].


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

484

Ўзбекистон Республикаси аҳолисининг 5%ида ҚД касаллиги учраб, 2015 йилда 155

мингдан ортиқ ҚД билан касалланган аҳоли рўхатга олинган [3, 4, 5].

ЎТК билан оғриган беморларнинг аксарияти кекса ёшдаги инсонлар бўлиб, уларда

турли хил ёндош касалликлар ва МС билан биргаликда келиши аниқланган. Кўп йиллар
давомида бутун дунёда ЎТК ва МС одатдагидек ёши катта одамлар патологияси ҳисобланар
эди, аммо бугунги кунга келиб жуда кўплаб эпидемиологик изланишлар натижасида ёшлар
орасида ҳам барқарор кўтарилиш тендециясига эга бўлиб қолмоқда. Эрта ёшдаги болалар
орасида ЎТК ва МСнинг биргаликда, кўплаб учраши хомиладорлик вақтидаги
холестериногенезнинг бузилиши билан боғлиқ. Бир қатор изланишлар маълумотларига
қараганда ЎТК ҳамда МС охирги ўн йилликда болалар орасида ўн баробарга (0,1 % дан 1,0 %
гача) ва катта ёшдаги одамларада эса икки баробарга кўтарилиши кузатилган [18, 28, 30, 52,
53].

ЎТК, семизлик билан ҚД касаллиги бир бири билан яқиндан боғлиқлигини биринчи

марта 1875 йилда француз шифокори А.Bouchard таърифлаб берган. Тибет тиббиётида ҳам
VIII асрларда камхаракат, нотўғри овқатланадиган семиз беморларда сийдик таркибида қанд
миқдори кўпайишини ва бу ҚД касаллиги эканлигини айтиб ўтишган[35].

ХХ асрнинг охирларида Framingham Study, Health Professionals' Follow-Up Study ва The

Nurses' Health Study кенг кўламли илмий изланишларида семизлик ҚД касаллиги учун асосий
хавф омили эканлиги ишончли тарзда тасдиқланган. Ҳамширалик саломатлиги (The Nurses'
Health Study) текширув натижаларига кўра ҳар бир килограм ортиқча тана вазн 4,5%га ҚД
билан касаллиниш даражасини оширар экан. 8-9-10 кг ортиқча тана вазнга эга бўлишлик ҚД
касаллигини 2,7 баробарга оширади. Ортиқча тана вазнга эга бўлишлик ҚД касаллиги келиб
чиқишининг бир омили бўлиб, ҳозирги кунда барча ҚД билан касалланган аҳолининг 20%ида
семизлик аниқланади [28, 43].

Кенг қамровли эпидемиологик текширувларда аниқланишича ЎТК ни келтириб

чиқарувчи хавф омилларига муҳим ўринда генетик мойиллик, гиперлипидемия ва аёл жинсига
мансуб инсонлар кириши тасдиқланган. Қўшимча хавф омиллари эса, ёш билан боғлиқ бўлиб
50 ёшдан ошган аҳоли орасида, ҚД билан касалланган беморлар, гиподинамия, калорияси
юқори ёғ ва углеводларга бой озиқ овқат истеъмол қилувчилар кириши аниқланган.
Эркакларда қўшимча хавф омиллари бўлиб меъёридан ортиқ тамаки ва алкоголь
маҳсулотларини истеъмол қилиш, камҳаракатлилик ҳамда йирик шаҳарларда истиқомат
қилиш бўлса, аёлларда эса, ҳомиладорлик ва репродуктив даврда, эстероген препаратларини,
узоқ муддат давомида орал контрацептик препаратларни қабул қилиши аниқланган [19, 44].

Сўнги йилларда ЎТК ва МС синтропиясининг ўзаро боғлиқлиги кўпчилик

тадқиқотчиларнинг диққат эътиборида бўлган, аммо хозргача ушбу касалликлар ўртасидаги
ўзаро боғлиқлик тўлиқ ўрганилмаган бўлиб ушбу йўналишдаги кейинги тадқиқотлар долзарб
бўлиб қолмоқда. Баъзи тадқиқотчилар МСнинг даражасига қараб ЎТКни келиб чиқиши
мумкинлигини аниқлаганлар [18].

МС патогенезида инсулинорезистентлик, гиперинсулинемия, гиперлипидемия,

гипергликемия асосий ўринда туради. ЎТК ҳамда МС биргаликда келганида 20% холларда
гипергликемия, 38,18%да углеводга толерантлик бузилишлари, 25,46% холатда ҚД касаллиги
ва 16,36% холларда углевод алмашинув бузилмаслик ҳолатлари кузатилган. ЎТКнинг турли
босқичларида айниқса ўт қопида тошлар хосил бўлишиниг илк даврларида инсулин миқдори
юқори бўлиши аниқланган ва бу гиперинсулинемия ЎТК келиб чиқишида асосий хавф
омилларига киритилган [7].

Бир неча йиллик клиник амалиётдан маълумки ЎТК билан касалланган аёллар

барчасида хам МС ёки семизлик аниқланмайди. Бунда ҳолларда ушбу гуруҳ беморларда
нисбий базал гиперинсулинемия бўлиб, иммунореактив инсулин базал концентрацияси юқори
ҳисобланади. ҚД касаллиги билан оғриган беморлар, контрацептик воситаларни орал ёки
парентерал усулда қабул қилувчи, 40 ёшдан ошган ва кўп туғувчи аёллар, метеоризм ва
семизлиги бор инсонлар ЎТКга мойил бўлишади [16].


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

485

ЎТК билан касалланган кўпчилик беморларда липидпероксидация жараёнлари

активлиги ошиши кузатилган бўлиб, липидпероксидация жараёнлари эса қон зардобидаги
липопротеидлар миқдорини бошқариши издан чиқиб МС билан касалланган беморларда
холестеринли тошлар хосил бўлишига олиб келиши кузатилган [12].

ЎТК ва МС билан оғриган беморларнинг касалликни ривожланиши эрта босқичларида

дислипопротеидемия яъни гиперхиломикронемия, гипер-β-липопротеинемия, гипо-α-
липопротеинемия ва гипертриглицеридемия билан тасвирланади. Бошқа бир илмий текширув
ишларида ЎТКнинг турли босқичларида липидлар спектирининг биргаликда бузулишлари
яъни гиперхолестеринемия, триглицерид, паст зичликли липопротеид миқдорининг ошиши ва
гипо-α-липопротеинемия бўлиши аниқланган [1, 13, 21].

Гепатоцидлар

мембранасида

кам

зичликли

липопротеинлар

рецепторлари

функциясининг пасайиши ёки сонини камайишидан холестеринни жигардан чиқарилиш
транспортировкасини бузулиши ҳам ЎТК ва МС ривожланишининг бир сабаби бўлиши
мумкин деб қаралади. Бундан ташқари холестеринни оксидланиш даражаси пастлигидан ҳам
гиперхолестеринемияга сабабчи бўлиши бир қанча илмий адабиётларда келтирилган.
Кўпчилик соҳа мутахассислари ЎТК ва МС биргаликда келганида липидлар метаболизми
бузилишларини яъни қон зардобида умумий холестерин миқдорининг баланд бўлиши ҳамда
ўт суюқлигининг холестеринга тўйингалигини аниқлаганлар [21].

Бир қатор манбаларда ЎТК ва МС биргаликда учрашида гиперлептинемия ҳамда

гипоадипонектинемия билан боғлиқлиги, ортиқча тана вазнига эга аҳоли орасида
инсулинорезистентлик ва ЎТК ривожланиши қон зардобидаги лептин даражаси билан ўзаро
боғлиқ эканлиги аниқланган. Олиб борилган айрим тадқиқотларда лептин холестеринни эрта
кристализацияси ва ўт пуфагида тошлар хосил бўлиши аниқланган, аммо бошқа тамондан
лептин липидларнинг ўт суюқлигига ажралишини ва холестеринга тўйинишини камайтиради,
лептин ўт суюқлигининг гидрофоблигига таъсир қилмасдан гидрокси-метил-глутарил-Ко-А-
редуктаза фаоллигини камайтириб, жигарда холестерин тўпланишини олдини олади ва қон
зардобидаги юқори зичликли липопротеин миқдорини камайтириши аниқланган [34].

ЎТК хосил бўлишининг умумий белгиларидан бири бу семизликдир. Ортиқча тана

вазнга эга бўлган аҳоли ўт суюқлигида холестерин миқдори ўт кислотаси ва фосфолипидларга
нисбатан баландлигидан ўт суюқлигининг литогенлик индекси юқорироқ бўлади, бу эса
холестериннинг эрта кристализацияси ва ўт тошларининг хосил бўлишига олиб келади [25].

Асосий ўринда ўт қопида тош хосил бўлиши, жигарда липид алмашинувининг

бузилиши орқали холестерин ажралиши ошади ва сафро суюқлигида холестерин моногидрат
кристалларидан чўкма пайдо бўлади. Функционал жиҳатдан ўзгарган гепатоцитларнинг
метаболик бузулишлар шароитида холестерин миқдори ошиши билан нотўлиқ ўт мицелласи
синтезланади ва фосфолипид миқдори камаяди, бу эса ўт суюқлигининг литогенлигини
оширади. Ўт қопидаги холестеринга тўйинган ўт суюқлиги ўз навбатида ўт қопи деворидаги
муцин ажралишини кўпайтиради ва натижада ўт суюқлиги микролитларининг агрегацияси
ошади. Кўпчилик илмий изланишларда ЎТК, МС билан биргаликда келганида қон зардобида
айниқса, нуклеация пайтида инсулин миқдори юқори даражада бўлади [32, 64].

Охирги пайтдаги экспериментал изланишлар ва клиник кузатувлар шуни

кўрсатадики, семизликда, ўт суюқлигида доимо холестериннинг юқори миқдорида бўлиши ўт
қопи деворида ёғли инфилтрацияси пайдо бўлади (холецистостеатоз) [39, 65].

О.В.Гаус ва В.А.Ахмедовларнинг илмий изланишларида, МС белгилари бор аҳоли

орасида ЎТК пайдо бўлиш эҳтимоллиги юқори эканлигини билдирганлар. Ўт қопида тош
хосил бўлиш даражасини ёш, семизлик даражаси, биохимик қон таҳлиллардан гамма-
глутамил-транспептидаза

(ГГТП)

ва

иммунологик

параметрлардан

матрикс

металлопротеиназа-9

(ММП-9),

тўқима

ингибитори

матрикс

металлопротеиназа-1

(ТИМП)ларнинг миқдори юқори бўлиши билан боғлайди [17].

МСнинг ривожланиш сабабларидан бири бу ташқи омил яъни ёғли озиқ-овқат

маҳсулотларини кўплаб истеъмол қилишдир. Инсон танасида кўплаб ёғ массаларининг
тўпланиши кўпроқ тўйинган ёғ кислоталарини ўз ичига оладиган хайвон ёғ махсулотларини


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

486

истеъмол қилиши билан боғлиқлиги кўплаб кузатилган. Организмга меъёридан ортиқча қабул
қилинган ёғлар миқдорининг сарфланишидан ошиб кетадиган бўлса тўйинган ёғ кислоталари
хужайра мембранасидаги фосфолипидлар структурасининг ўзгаришига ҳамда инсулин
сигналининг хужайрага ўтказилишини бошқарувчи генлар экспрессиясининг бузилишига
олиб келиши аниқланган. Бундан ташқари ёғлар калория жиҳатидан оқсил ва углеводларга
нисбатан юқори туради яъни 1 грамм ёғда 9 ккал, 1 грам оқсил ҳамда углеводларда эса 4
ккалдан [2, 36].

МС ва унинг компонентлари инсонлар хаёт сифатининг ёмонлашувига, эрта

ногиронликга ҳамда муддатдан олдин ўлимга олиб келишини тиббий амалиётимиз давомида
кўплаб кузатмоқдамиз ва бу жараёнлар бир қанча илмий адабиётларда ҳам батафсил ёритилиб
берилган. МС кузатилган беморларда юрак қон томир патологияларидан ЮИК, ИМ,
БМҚАЎБ, АГ ҳамда гепатобиллиар патологиялардан ЎТК ва биллиар гепатит (биллиар
цирроз) каби қўшимча касалликлар ривожланиш хавфи 2,5 баробарга ортиши аниқланган [37].

МС висцерал ёғ массасининг кўпайиши, периферик тўқималарнинг инсулин ва

гиперинсулинемияга сезгирлигининг пасайиши билан тасвирланиб, бунинг натижасида
липид, углевод ва пурин алмашинувининг бузилишларини келтириб чиқариши билан
баҳоланади.

МСнинг илк асосий белгилардан бири бу марказий типдаги семизликдир (абдоминал

семизлик ёки висцерал семизлик). Эркакларда бел айланаси 80 смдан ва аёлларда 94 смдан
юқори бўлса висцерал семизлик ташхисини қўйиш мумкин. Қўшимча белгилардан АҚБ нинг
баланд бўлиши (≥ 140/90 мм см.ус.), қондаги триглицерид миқдорининг баландлиги (≥ 1,7
ммоль/л), қондаги ХС юқори зичликли липопротеид (ЮЗЛП) миқдорининг камайиши
(эркакларда <1,0 ммоль/л; аёлларда <1,2 ммоль/л) [39].

МС патогенезида 3 хил механизм ажралиб туради. Булар висцерал семириш, ҚД ва

гипертония бўлиб (ўзаро бир бири билан боғлиқ ҳолда) ҳар қандай метаболик хамда
гемодинамик жараёнларни патологик ўзгаришларига олиб келиши кузатилган. Семизлик
билан боғлиқ бўлган гиперинсулинемия ва бошқа метаболик касалликлар танадаги маълум
даражада тарқалганлиги билан кузатилиши аниқланган. Масалан, висцерал семизликда
организмдаги ортиқча ёғлар мезентерия ва катта чарвида йиғилади. Ушбу тур семизликда 2
тип ҚД ва юрак қон томир патологиялари ривожланиш эҳтимоллигини оширади. Висцерал ёғ
тўқималари (тери ости ёғ тўқимасидан фарқли равишда) кучли ривожланган иннервация ва
капиллярларга бой бўлиб бевосита портал тизими билан алоқада бўлади. Ёғ хужайраларда
(адипоцитлар) триглицеридлар (ТГ) парчаланади ва эркин ёғ кислотаси (ЭЁК) ҳосил бўлади
кейинчалик улар тўғридан-тўғри жигар портал венасига ўтади. Жигарда ЭЁКларнинг миқдори
ошиши гликолиз, гликогенез ва кребс цикли ферментларини фаоллигини сусайтиради ҳамда
жигарда глюконеогенезнинг кучайишига олиб келади. Жигарда ЭЁКлари миқдорининг
ошиши инсулинни гепатоцит рецепторлари билан боғланишини пасайишига олиб келади ва
бу эса инсулинрезистентликни ривожланиш механизми ҳисобланади. Жигарда ЭЁКларнинг
кўпайиши жуда кичик зичликли липопротеидлар (ЖКЗЛП) синтезини фаоллаштиради.
ЖКЗЛП лар ТГ лардан иборат бўлиб, қонда ТГ миқдорининг ошиши гиперлипидемия ва
инсулинорезистентликни кучайишига олиб келади. Шундай қилиб инсулинрезистентликнинг
ривожланиши организм умумий тана вазнига эмас, балки, висцерал ёғлар миқдорига боғлиқ
бўлиб, асосий ўринда ЭЁК ҳисобланади. Бундай холларда инсулинорезистентлик висцерал
семизликдан кейин ривожланиши аниқланган. Шу билан биргаликда, висцерал семизлик
(инсулинорезистентликнинг дастлабки аломати) иккиламчи бўлиб, инсулинорезистентлик ва
гиперинсулинемия натижасида ҳам пайдо бўлиши мумкин. Гиперинсулинемия ҳамда
инсулинорезистентлик биргаликда ёғларнинг тўпланишига, адипоцитларда глюкоза ва
ёғларнинг чўкишига замин яратади. Бошқа томондан гиперинсулинемия ёғларнинг
парчаланиш жараёнларни издан чиқариб семизликнинг кучайишига олиб келади.
Юқоридагилардан ташқари гиперинсулинемия гипоталамус марказларига таъсир қилиб
гиперфагияга олиб келади ва натижада семизлик янада кучли ривожлана боради [10, 13, 35,
45, 66].


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

487

ЎТК ва МС касаллиги ривожланишида липидлар алмашинуви бузилиши муҳим

аҳамият касб этади. Жигарда липидлар (холетерин (ХС), фосфолипидлар (ФЛ),
триглицеридлар (ТГ)) ва липопротеинлар (ЛП) метаболизмга учрайди. Липидлар сувда
еримайди, липопротеинлар гидрофоб хисобланади ва сирти гидрофил бўлганлиги учун қон
плазмасига ўтиши аниқланган. Холестериндан ўт кислотаси, стероид гормонлар ва Д
витамини ҳосил бўлади. Эндоген ва экзоген холестеринлар фарқланади. Эндоген холестерин
кўп ҳолларда жигарда ҳосил бўлади ва умумий холестериннинг 2/3 қисмини ташкил қилади,
экзоген холестерин эса овқат билан ташқи муҳитдан организмга киради ва умумий
холестериннинг 1/3 қисмини ташкил қилади. Экзоген холестерин ёғли мицелла бир қисми
сифатида ичакда сўрилади. Мицеллалар ингичка ичак эпителий хужайралардан сўрилади ва
холестерин гепатоцитларга етиб бориб ўт суюқлиги билан чиқарилади. Эндоген холестерин
жигар хужайралардаги ва ичак шиллиқ қаватидаги ацетил-КоА дан ҳосил бўлади. Жигар
хужайралардан холестерин, холестерин эфири, ўт кислотаси ва эркин холестерин кўринишида
хосил бўлади. Холестерин ажралиши ва ҳосил бўлиш жараёни мувозанатининг бузилишидан
ЎТК келиб чиқади [9, 18, 21, 46, 47, 54].

Ўт кислотаси энтерогепатик циркуляция натижасида жигарга келгач, холестериннинг

оксидланишида иштирок қиладиган жигар ферменти ингибитори сифатида таъсир қилади.
Шунинг учун ўт кислотасининг нажас билан чиқиши кўпайса, холестериннинг оксидланишига
ва организмдаги миқдори камайиши олиб келади. [24].

Фосфолипидлар ҳам худди холестерин каби ҳужайра мембранаси таркиби

ҳисобланади ва организмдаги барча тўқималарда учрайди. Фосфолипидлар қон плазмасининг
ва ҳужайра мембранасининг асосий қисми фосфатидилхолин (лецитин) сифатида ифодаланиб
ўт пуфагининг яллиғланиш жараёнида асосий рол ўйнаши мумкин. Фосфолипидлар ўт
суюқлигига аввало холестерин билан биргаликда фосфолипид-холестерин кўринишида,
кейинчалик холестеринга тўйинган мицелл ва охирида кристаллар ҳосил бўлади [22, 28, 48].

Липопротеинлар – оқсиллар хисобланиб холестерин, триглицерид ва бошқа

малекулаларни етказиб беришда муҳим аҳамият касб этади. Липопротеин таркибида
холестерин, триглецирид, фосфолипид ва аполипопротеинлар мавжуд. Липопротеинлар ички
қисми (ядроси) гидрофоб ҳисобланиб таркиби холестерин ва триглецириддан иборат. Ташқи
қисми эса гидрофил бўлиб таркибида фосфолипид, эркин холестерин ва аполипопротеиндан
иборат. Аполипопротеинлар липидлар алмашинувида яъни етказиб бериш ва олиб кетишда,
холестерин ва триглециридларни эритишда иштирок қилади [32, 38].

МСнинг келиб чиқишида генетик мойиллик асосий хавф омиллардан бири

ҳисобланади. Бир қанча илмий адабиётларда 19 хромосомада жойлашган инсулин
рецепторлари генининг 50 дан ортиқ мутациялари тасвирланган. МСнинг кўринишларидан
бўлган семизлик ва кандли диабет касаллиги бор беморлар оилаларида ҳамда авлодларида хам
шу касалликлар учраш ҳолатлари кўплаб учраган [23, 33, 56, 68].

ЎТК ва МС синтропиясининг этиологик омиллари атроф муҳит ва генетик бўлиши

аниқланган. ЎТК ва МС ривожланишида кўпчилик тадқиқотчилар липидлар метаболизми
бузилишини илгари сурадилар. Қон зардобидаги липидлар, уларнинг метаболизми ирсият
билан боғлиқлиги кўпчилик илмий адабиётларда ўз исботини топган бўлиб юқори зичликли
липопротеидлар 40-60%, паст зичликли липопротеидлар 40-50%, триглицеридлар эса 35-48%
холларда генлар полиморфизми орқали бузулиши аниқланган [20, 26, 29, 57, 67].

Инсонлар популяциясининг 25%ида холестерин транспортировкасини бошқарувчи

ABCG8 генининг умумий мутациялари учраб, бу холатда ЎТК ва МС ривожланишининг
асосий омиллардан бири эканлиги аниқланган. Бир қатор тадқиқотлар шуни кўрсатадики,
ABGG8 19H литогенлик вариантини ташувчи ген бўлиб, қон зардобида стерол миқдори
камайиши ва холестериннинг ошиши билан унинг сўрилиши камайиши ҳамда биосинтезининг
фаоллашуви билан намоён бўлади. Бу жараён клиник амалиёт жиҳатидан жуда аҳамиятли
бўлиб даволаш профилактика ишларида HMG-Co-A редуктаза ингибиторлари қон зардобида
холестерин миқдорини камайтиришда самарали ҳисобланиши аниқланган [40, 49, 50, 60, 61].


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

488

ЎТК ва МСнинг биргаликда келишида бир канча генлар полиморфизми ва уларнинг

бир бири билан боғлиқ холда келиши аҳамиятли бўлиб, аполипопротеин Е ва G5 хамда G8
АТФ билан боғловчи кассетларни қодловчи генлар полиморфизми муҳим омиллардан
ҳисобланиши бир қатор тадқиқотларда ўз исботини топган. МСнинг мавжудлиги ЎТКни
келиб чиқишида муҳим омил бўлиб ёки тескари холат ЎТКнинг бўлиши МС келиб чиқишида
аҳамиятли бўлиб, генетик жиҳатдан бир бири билан боғланганлиги аниқланган [11, 20, 40, 58,
59].

Маълумки, ўт қопида тош хосил бўлиши яъни ЎТК келиб чиқишида холестерин эрта

кристализацияси, ўт суюқлигининг холестеринга тўйиниши, холестериннинг ўт қопи
деворида ва ўт қопида бўшлиғида йиғилиб қолиши, холестерин транспортида аҳамиятга эга
бўлаган оқсиллар алмашинувининг бузулиши, ўт қопи моторикасининг бузулишидан
(дискенезия) ўт суюқлиги димланиши (холестаз), ўт қопи ва ўт йўллари яллиғланишидан
шиллиқ гиперсекрецияси, дислипидемия ва генетик мойиллик муҳим аҳамиятга эга
ҳисобланади [8, 62].

Кўпчилик олимларнинг аниқлашича ЎТК келиб чиқишида генетик тамойиллар хавф

омили хисобланади. Илмий тадқиқотлар шуни кўрсатадики, ЎТК билан оғриган беморларнинг
қариндошларида 5 баробар кўпроқ холелитиаз касаллиги аниқланади, монозиготали
эгизакларда 12% га ва дизиготали эгизакларда 6% га хавф ортади [14].

Л.М.Стинтон маълумотларида ЎТК ривожланиши бир неча генларнинг ўзаро мураккаб

таъсири ва атроф муҳит омили билан боғлиқлиги келтирилган. Бир неча йил олдин олимлар
ЎТК ривожланишида иштирок қиладиган жигар липидларини бошқарувчи, холестерин
метобализмида иштирок қилувчи липопротеин рецепторлари бузулиши, сафро тузлари ёки
фосфатидилхолин ташувчилари, липид ва сафро тузларини тартибга солувчи омиллар, ўт
пуфагининг мотор тизимига таъсир қилувчи холецистокинин ва унинг рецепторлари
оқсилларини қодловчи бир неча синфларга бирлаштирилган 55 га яқин генни аниқладилар.

ЎТК ривожланишида иштирок қилувчи генлар асосан 3, 4, 9 ва 11 хромосомаларда

жойлашган деб тахмин қилинади. Аполипопротеин Е (АРОЕ) ва В (АРОВ), холестерин
транспортировкасида иштирок қилувчи оқсил гени (СЕТР), холестерин 7-α-гидроксилаза,
холецистокинин рецепторлари (ССКАR) ва паст малекулали липопротеин рецепторлари
(LDLR) генлари алоҳида ўрни аниқланган [23, 40, 63].

1990 йилларга келиб ЎТК билан боғлиқ генларни аниқлаш учун илмий изланишлар

натижасида АВСG5 ва G8 каби холетерин алмашинувида иштирок этувчи генлар аниқланган
[23, 60].

ЎТКда ўт кислотаси ва холестерин мувозанатини, метаболизмини бузилишида муҳим

аҳамият касб қиладиган генлар полиморфизмини аниқлашда катта миқдорда молекуляр-
генетик ишлар олиб борилган. Баъзи муаллифлар ўт қопида тош хосил бўлишида яллиғланиш
жараёнлари ҳам генлар полиморфизми билан боғлиқлигини таъкидлаб ўтишган [29].

Ягона ген дефекти ва мутацияси натижасижа холелитиаз касаллиги келиб чиқишини

Pullinger C.R. et al. (2002) аниқлаган. У гомозиготали беморларда холестерин-7α-гидроксилаза
(CYP7A1) етишмаслигидан гипертрицлециридемия ва гиперхолестеринемия бўлишини
холелитиаз касаллигининг патогенетик асоси деб илгари сурган.

Rosmorduc O. et al. (2003) изланишларида эса АВСВ-4 гени таъсирида билиар сладж, ўт

пуфагида холестеринли тошлар хосил бўлиши билан тошли холецистит касаллиги туфайли
холецистэктомия бўлган беморларда яна қайта жигар ичи холестази ва холелитиаз касаллиги
билан оғришини кузатган. Холестеринли ўт тошлари хосил бўлиши патофизиологик асосида
АВСВ-4 гени бузилиши ётади, лекин кўпгина изланишларида сичқонлар популяциясида бу
ген аниқланмаган.

Lammert F. ва Sauerbruch T. (2005) аниқлашича инсон организмида APO-B, APO-E,

ABCB-11, ABCB-4, CCKAR, CETP, CFTR каби генлар мавжуд бўлиб, уларнинг хар бирси
холестерин, ўт кислотаси, липопротеин ва тузларнинг синтези ва транспоровкасини
таъминлашда маъсул ҳисобланадилар.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

489

Lancellotti S. et al., (2005) изланишларида Аро-В гени мутациясидан оилавий

гепобеталилипопротеинемия натижасида ўт суюқлигида холестеринли тошлар хосил бўлиши
билдирилган.

Ўт суюқлигида тош хосил бўлиш ва ЎТК касаллиги келиб чиқиши механизмини Finzi

L. et al. (2006) яллиғланиш жараёнлари ва муцин ишлаб чиқишини ошиши билан боғлайди.
Унинг ишларида ўт қопи шиллиқ қаватларида эрта яллиғланишидан (шиллиқ қавати
нейтрофил инфильтрацияси) муцин геллари тўпланади ва кристаллар кейинчалик тош хосил
бўлади (сичқонларда ўрганган). Шу билан биргаликда муаллиф ўт тош касаллигида MUC5AC
ва MUC2 генлари ўзгариши натижасида муцин ишлаб чиқариши ошишини, EGF-R (эпидермал
ўсиш омили рецепторлари) воситасида TNFα синтезининг асосий ўрин эгаллашини айтиб
ўтган. Ўт пуфаги эпителий тўқимаси In vitro текширилганда муцин ишлаб чиқариши TNFα
таъсиридан эканлиги кўрилган. Изланишлардан MUC5AC гени ўзгаришидан муциннинг ўт
пуфаги бўшлиғи ва шиллиқ қават бурмаларда тўпланиши, MUC2 гени эса жигар ичи
холелитиазга жавобгарлигини аниқлашган.

Ю.П.Лисицининг (2002) фикрича инсон соғлиги 50-55% холларда яшаш шароити ва

турмуш тарзига, 20-25% холларда атроф муҳитига, 15-20% холларда генетик омилга ва 10-
15% холларда соғлиқни сақлаш тизимига боғлиқ экан.

ЎТК ва МС билан касалланган инсонлар геномини ўрганиш ва бу коморбид

патологияларни тубдан ўрганиш ҳамда касалликнинг ривожланишини башорат қилиш
келажакда бу касалликлар синтропиясининг бирламчи профилактикасини олиб боришда
муҳим омил хисобланади. Маълум худудда яшовчи аҳолининг ўртача умр кўриш
давомийлигининг камайишига олиб келувчи касалликлардан бўлган ЎТК ва МС
ривожланишининг келиб чиқиш сабабларини, эрта ташхислаш усулларни яратиш хозирги
кундаги муҳим йўналишлардан бири хисобланади.

Хулосалар:

1. Демак, ЎТК ва МС синтропиясини клинико-этиопатогенетик ривожланиш

механизмлари жуда кўплаб ўрганилганига қарамасдан хозирги давргача баҳсли ва
мунозаралигича қолмоқда. Шунинг учун ҳам янада чукурроқ ва молекуляр даражада ўрганиш
бугунги кундаги тиббиётнинг долзарб вазифаларидан бири ҳисобланади.

2. ЎТК ва МС нозологик синтропияси сўнги пайтларда дунё аҳолиси орасида тарқалиш

частотаси жуда тезлиги ва айниқса ёшариш кузатилаётганини ҳисобга олиб, профилактик чора
тадбирлар режасини ишлаб чиқиш нафақат амалий ва назарий, балки, жуда катта тиббий-
ижтимоий аҳамият ҳам касб этади.

3. ЎТК ва МС нозологик синтропиясини умумий диагностика мезонларини ишлаб

чиқиш ҳамда бу тоифадаги аҳолига индивидуал тиббий хизмат кўрсатиш асосий
муаммолардан бири ҳисобланади.

4. ЎТК ва МС синтропияси 40-60 ёшдаги аҳоли орасида кенг тарқалганлиги, жуда

хавфли асоратларнинг кўплигини ҳисобга олиб, қўшимча ёндош касалликларини вақтида ва
тўғри ташхислаб, аниқ стандартлар асосида даво чораларини кўриш замонавий тиббиётнинг
асосий вазифалари бўлиши керак.


Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1.

Абдуллозода С.М. Некоторые аспекты эпидемиологии и этиопатогенеза метаболического
синдрома. // Вестник Авиценны 2020; 22(4): 580-585.

2.

Азизова Ф.Л., Маливская Л.П. Особенности питания женщин при избыточной массе тела
и ожирении. // Вестник ТМА 2019; 3: 58-70.

3.

Алиева А.В., Исмаилов С.И., Рахимова Г.Н. Факторы риска развития нарушений
углеводного обмена в узбекской популяции. // Вестник ТМА Cпец. Выпуск. 2019: 73-78.

4.

Алимов А.В., Хайдарова Ф.А., Бердыкулова Д.М., Алимова Н.У., Садикова А.С.,
Юлдашева Ф.З. Сахарный диабет в Республике Узбекистан: распространенность,


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

490

заболеваемость по данным статистических отчётов за последние 10 лет. Вестник ТМА
Cпец. Выпуск. 2019: 8-12.

5.

Алиханова Н.М., Акбаров З.С., Рябоштан А.В. Разработка способа оценки качества
лечебно-профилактической помощи больным сахарным диабетом. Вестник ТМА Cпец.
Выпуск. 2019: 17-20.

6.

Аметов А.С. , Пашкова Е.Ю., Рамазанова 3.Д., Дарсигова М.Н. Ожирение как
неинфекционная эпидемия XXI века. Современные представления о патогенезе, рисках и
подходах к фармакотерапии. ЭНДОКРИНОЛОГИЯ: новости, мнения, обучение. 2019;
8(2): 56-60.

7.

Анваржонов Д., Шамансурова З.М., Исмаилов С.И., Акбаров З.С., Саатов Т.С.
Адипонектин: роль в развитии ожирения и диабета. Вестник ТМА Cпец. Выпуск. 2019:
88-92.

8.

Батурин А.К., Сорокина Е.Ю., Погожева А.В., Пескова Е.В., Макурина О.Н., Тутельян
В.А. Изучение региональных особенностей полиморфизма rs9939609 гена FTO и Trp64Arg
гена ADRB3 у населения Российской Федерации. Вопросы питания. 2014; 2: 35–41.

9.

Беляева О.Д. Метаболический синдром у больных абдоминальным ожирением:
клинические и молекулярно-генетические аспекты.: автореф. дис. … докт. мед. наук. 2011.

10.

Берсенёва О. А., Агеева Е. С. Особенности этиопатогенеза метаболического синдрома.
Крымский журнал экспериментальной и клинической медицины, 2019; 9(2): 52-55.

11.

Бородина C.B., Гаппарова К.М., Зайнудинов З.М., Григорьян О.Н. Генетические
предикторы развития ожирения. Ожирение и метаболизм. 2016;13(2): 7-13

12.

Быков М.И., Порханов В.А., Быков И.М. Определение литогенности желчи у больных с
рецидивным

и

резидуальным

холедохолитиазом

путем

интегральной

оценки

выраженности дисхолии. // Инновационная медицина Кубани, 2017; 4(8): 29-35.

13.

Васильева Л.Б., Артемьева М.С. Влияние ожирения, нарушения углеводного обмена и
бариатрической хирургии на уровни мРНК адипонектина и лептина в различных депо
жировой ткани. Артериальная Гипертензия / Arterial Hypertension 2019; 25(5): 68–76.

14.

Вахрушев Я.М., Хохлачева Н.А. Желчнокаменная болезнь: эпидемиология, факторы
риска, особенности клинического течения, профилактика. Архивъ внутренней медицины,
2016; 3(29): 30-35.

15.

Вахрушев Я.М., Хохлачева Н.А., Мосеева М.В., Глазырина Н.Н., Быстрова А.В Значение
морфометрического

исследования

желчи

в

ранней

диагностике

желчного

камнеобразования. The Russian Archives of Internal Medicine, 2018; 6: 458-463

16.

Вороник Ю.Н., Мацюк Я.Р. Холестаз беременных: этиопатогенез, лечение и прогноз
(ОБЗОР). Вестник Смоленской государственной медицинской академии, 2018; 17(3): 75-
79.

17.

Гаус О. В., Ахмедов В. А. Патогенетические особенности поражения органов
гепатобилиарной системы у больных метаболическим синдромом // Казанский
медицинский журнал. 2014; 1: 70–74.

18.

Григорьева И. Н. Желчнокаменная болезнь: еще один компонент метаболического
синдрома? Медицинский совет, 2012; 9: 92–93.

19.

Григорьева И.Н., Рагино Ю.И., Шахтшнейдер Е.В. Желчнокаменная болезнь: результаты
собственных 20-летних исследований (часть 1: Эпидемиология, липиды крови и желчи,
Полиморфизм аполипопротеина Е). Дневник казанской медицинской школы. 2016; 2
(XII): 18-23.

20.

Зубкова Н.А., Гиоева О.А., Петров В.М., Васильев Е.В., Тимофеев А.В., Абрукова А.В.,
Тюльпаков А.Н. Наследственный вариант сахарного диабета, обусловленного дефектом
гена pax4 (mody9), – первое описание в России. Сахарный диабет. 2017; 20(5): 384-387.

21.

Ирискулов Б.У., Абилов П.М., Норбоева С.А., Мусаев Х.А., Уринов А.М. Современное
состояние проблемы перекисного окисления липидов. Вестник ТМА 2019; 1: 21-24.

22.

Исмаилов У.С. Патогенетическое обоснование хирургической коррекции литогенности
желчи: автореф. дис. … докт. мед. наук. 2004: 14-16.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

491

23.

Ковтун О.П., Устюжанина М.А. Полиморфизм генов PPARG (P12A), APOA1 (G75A) и
APOE (C112A и A158C) у детей с ожирением и артериальной гипертензией: исследование
«случай–контроль». Вопросы современной педиатрии, 2018; 17(4): 307-313.

24.

Котрова А.Д., Саладин К.А., Шишкин А.Н. Микробиота кишечника и энтерогепатическая
циркуляция желчных кислот. XV Конференция посвящена Будущему России. 2019: 553-
559.

25.

Маскин С. С., Гольбрайх В. А., Климович И. Н., Дербенцева Т. В., Пароваткин М. И.
Историческое значение первой лапароскопической холецистэктомии в России для
лечения пациентов с морбидным ожирением. Хирургия Главный врач, 2021: 1(76): 15-19.

26.

Натальский А.А., Тарасенко С.В., Никифоров А.А., Зайцев О.В., Песков О.Д. Роль
полиморфизма генов биотрансформации ксенобиотиков, TNF-α и IL‑4 в развитии
механической желтухи. // РЖГГК он-лайн – www.gastro-j.ru. 2015; 4: 23-28.

27.

Нурдинова Г. У., Авезова Г. С., Бердиева Д. Б., Шеркузиева Г. Ф. Эпидемиология
сахарного диабета. // ЖУРНАЛ International scientific review. 2016: 8-10.

28.

Осадчук М.А., Миронова Е.Д., Балашов Д.В., Осадчук М.М. Течение желчнокаменной
болезни у лиц с метаболическими нарушениями. Consilium Medicum. 2019. 21(8): 71-77.

29.

Сагдатова

А.А.

Распространенность,

клинико-генетические

особенности

желчнокаменной болезни в республике Башкортостан.: автореф. дис. … канд. мед. наук.
2018.

30.

Свистунов А.А., Осадчук М.А., Киреева Н.В., Осадчук А.М. Желчнокаменная болезнь как
клинический маркер метаболического синдрома. Ожирение и метаболизм. 2018;15(3): 3-8
doi: 10.14341/OMET9553

31.

Селезнева Э. Я., Быстровская Е. В., Орлова Ю. Н. и др. Алгоритм диагностики и лечения
желчнокаменной болезни. Русский медицинский журнал. 2015; 13: 730–737.

32.

Соловьева А.В. Комплексная клинико-функциональная характеристика метаболического
синдрома с учетом выраженности локальных жировых депо.: автореф. дис. … докт. мед.
наук. 2017.

33.

Тошева Х., Кайимова Д.И. Роль наследственных факторов в развитии метаболического
синдрома. Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина», 2017; 1:
137-145.

34.

Улугбекова Г. Ж., Саттибаев И. И., Косимов З. О., Махмудова К. А. Изменения
содержания в крови глюкозы, холестерина, с-пептида при метаболическом синдроме. //
Медицина и Фармакология май, 2019; 3: 53-58.

35.

Успенский Ю. П., Иванов С. В., Вовк А. В., Кощеев А. В., Ганбарова Х. И.
Желчнокаменная болезнь и метаболический синдром: до и после холецистэктомии. //
Лечащий врач 2019; 8: 32-35

36.

Устюжанина М.А. Клинические и молекулярно-генетические особенности формирования
метаболических нарушений у детей с ожирением и артериальной гипертензией.: автореф.
дис. … канд мед наук. 2018.

37.

Хорлампенко А.А., Каретникова В.Н., Кочергина А.М., Игнатова Ю.С., Белик Е.В.,
Груздева О.В., Брель Н.К., Коков А.Н., Барбараш О.Л. Индекс висцерального ожирения у
пациентов с ишемической болезнью сердца, ожирением и сахарным диабетом 2 типа.
Кардиоваскулярная терапия и профилактика. 2020;19(3): 172-178.

38.

Хохлачева Н.А., Косарева Т.С., Лукашевич А.П. Новые подходы в изучении
распространенности желчнокаменной болезни. Архивъ внутренней медицины, 2020; 4:
281-286.

39.

Черетаев И. В., Никольская В. А., Чайка А. В. Изменение белкового и липидного
метаболизма при желчнокаменной болезни. Биология, химия. 2015; 1 (67); 2: 191–206.

40.

Черкашина О.В. Анализ ассоциаций генов-кандидатов интерлейкинов с развитием
хронического калькулезного холецистита.: автореф. дис. … канд. биол. наук. 2015;

41.

Шарафетдинов Х.Х., Плотникова О.А. Ожирение как глобальный вызов XXI века:
лечебное питание, профилактика и терапия. Вопросы питания. 2020. 89(4): 160-164.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

492

42.

Шарофова М.У., Сагдиева Ш.С., Юсуфи С.Д. Сахарный диабет: современное состояние
вопроса (часть 2). Вестник Авиценны 2019; 21(4): 662-665.

43.

Ali O. Genetics of type 2 diabetes. World J. Diabetes. 2013; 4(4): 114–23.

44.

Ascencio-Montiel I.D.J. et al. Characterization of large copy number variation in Mexican type
2 diabetes subjects. Sci. Rep. 2017; 7(1): 1–7.

45.

Asselbergs F.W. et al. Large-scale gene-centric meta-analysis across 32 studies identifies
multiple lipid loci. Am. J. Hum. Genet., 2012; 91(5) 823–838.

46.

Asselbergs F.W., Lovering R.C., Drenos F. Progress in genetic association studies of plasma
lipids // Curr. Opin. Lipidol. 2013; 24(2) 123–128.

47.

Ata N., Kucukazman M., Yavuz B. et al. The metabolic syndrome is associated with com-
plicated gallstone disease // Can. J. Gastroenterol., 2011; 25 (5): 274–276.

48.

Blattmann P. et al. RNAi-Based Functional Profiling of Loci from Blood Lipid Genome-Wide
Association Studies Identifies Genes with Cholesterol-Regulatory Function // PLoS Genet. 2013;
9(2).

49.

Brighton C. A., Rievaj J., Kuhre R. E. et al. Bile acids trigger GLP-1 release predominantly by
accessing basolaterally located G protein coupled bile acid receptors. Endocrinology. 2015; 156:
3961–3970.

50.

Buch S., Schafmayer C., Völzke H. et al. A genome-wide association scan identifies the hepatic
cholesterol transporter ABCG8 as a susceptibility factor for human gallstone disease. // Nat.
Genet. 2007; 39: 995–999.

51.

Chen L. Y., Qiao Q. H., Zhang S. C. et al.Metabolic syndrome and gallstone disease // World J.
Gastroenterol. 2012; 18: 4215–4220.

52.

Chen Y., Wu S., Tian Y. Cholecystectomy as a risk factor of metabolic syndrome: from
epidemiologic clues to biochemical mechanisms. Lab. Invest. 2018; 98(1): 7–14.

53.

Di Ciaula A., Garruti G., Wang D. Q., Portincasa P. Cholecystectomy and risk of metabolic
syndrome // Eur. J. Intern. Med. 2018; 53: 3–11.

54.

Feher Turkovic L., Pizent A., Dodig S. et al. FABP 2 gene polymorphism and metabolic
syndrome in elderly people of Croatian descent. // Biochemia Medica. 2012; 22 (2): 217-24.

55.

Garruti G., Wang D. Q., Di Ciaula A., Portincasa P. Cholecystectomy: a way forward and back
to metabolic syndrome? // Lab. Invest. 2018. Vol. 98 (1): 4–6.

56.

Larifla L., Rambhojan C., Joannes M.-O. et al. Gene Polymorphisms of FABP2, ADIPOQ and
ANP and Risk of Hypertriglyceridemia and Metabolic Syndrome in Afro-Caribbeans. // Palmer
ND, ed. PLoS ONE. 2016. № 11 (9): e0163421.

57.

Mehramiz M. et al. Interaction between a variant of CDKN2A/B-gene with lifestyle factors in
determining dyslipidemia and estimated cardiovascular risk: A step toward personalized nutrition
// Clin. Nutr. 2016;V. 1(37): 254-261.

58.

Nakajima K. Low serum amylase and obesity, diabetes and metabolic syndrome: A novel
interpretation // World J. Diabetes. 2016: (7 (6)): 112.

59.

Qin L., Lv Y., Huang Q. Meta-analysis of association of common variants in the KCNJ11-
ABCC8 region with type 2 diabetes. Genetics and Molecular Research. 2013. Vol. 12. № 3. P.
2990–3002

60.

Renner O., Lütjohann D., Richter D. et al. Role of the ABCG8 19H risk allele in cholesterol
absorption and gallstone disease. BMC Gastroenterology. – 2013. – Vol. 13. – P. 30.

61.

Riancho J.A. et al. Association of ACACB polymorphisms with obesity and diabetes // Mol.
Genet. Metab., 2011; 104(4): 670–676.

62.

Rivera N. V et al. Assessment of the 9p21.3 locus in severity of coronary artery disease in the
presence and absence of type 2 diabetes. // BMC Med. Genet. 2013: 14: 11.

63.

Sánchez-Cuén J., Aguilar-Medina M., Arámbula-Meraz E. et al. ApoB-100, ApoE and CYP7A1
gene polymorphisms in Mexican patients with cholesterol gallstone disease. // World J.
Gastroenterol. 2010; 16(37): 4685-4690.


background image

БИОМЕДИЦИНА ВА АМАЛИЁТ ЖУРНАЛИ

|

ЖУРНАЛ БИОМЕДИЦИНЫ И ПРАКТИКИ

|

JOURNAL OF BIOMEDICINE AND PRACTICE

№3 | 2021

493

64.

Van Dijk A. H., de Reuver P. R., Besselink M. G. et al. Assessment of available evidence in the
management of gallbladder and bile duct stones: a systematic review of international guidelines
// HPB (Oxford). 2017. Vol. 19 (4): 297–309.

65.

Voight B.F. et al. Plasma HDL cholesterol and risk of myocardial infarction: A mendelian
randomisation study // Lancet. 2012; 380(9841): 572–580.

66.

Wu Z. et al. Copy number variation of the Lipoprotein(a) (LPA) gene is associated with coronary
artery disease in a southern Han Chinese population. // Int. J. Clin. Exp. Med. 2014; 7(10): 3669–
3677.

67.

Yi Gong., Leida Zhang., Ping Bie*, Huaizhi Wang. Roles of ApoB-100 Gene Polymorphisms
and the Risks of Gallstones and Gallbladder Cancer: A Meta-Analysis. // PLOS ONE.
www.plosone.org 1 2013; 8(4): e61456. Р. 1-7.

68.

Zhao W. et al. Copy number variations associated with obesity-related traits in African
Americans: a joint analysis between GENOA and HyperGEN. Obesity. 2012; 20(12): 2431–7.







Библиографические ссылки

Абдуллозода С.М. Некоторые аспекты эпидемиологии и этиопатогенеза метаболического синдрома. // Вестник Авиценны 2020; 22(4): 580-585.

Азизова Ф.Л., Маливская Л.П. Особенности питания женщин при избыточной массе тела и ожирении. // Вестник ТМА 2019; 3: 58-70.

Алиева А.В., Исмаилов С.И., Рахимова Г.Н. Факторы риска развития нарушений углеводного обмена в узбекской популяции. // Вестник ТМА Cпец. Выпуск. 2019: 73-78.

Алимов А.В., Хайдарова Ф.А., Бердыкулова Д.М., Алимова Н.У., Садикова А.С., Юлдашева Ф.З. Сахарный диабет в Республике Узбекистан: распространенность,заболеваемость по данным статистических отчётов за последние 10 лет. ВестникТМА Cпец. Выпуск. 2019: 8-12.

Алиханова Н.М., Акбаров З.С., Рябоштан А.В. Разработка способа оценки качества лечебно-профилактической помощи больным сахарным диабетом. Вестник ТМА Cпец. Выпуск. 2019: 17-20.

Аметов А.С. , Пашкова Е.Ю., Рамазанова 3.Д., Дарсигова М.Н. Ожирение как неинфекционная эпидемия XXI века. Современные представления о патогенезе, рисках и подходах к фармакотерапии. ЭНДОКРИНОЛОГИЯ: новости, мнения, обучение. 2019; 8(2): 56-60.

Анваржонов Д., Шамансурова З.М., Исмаилов С.И., Акбаров З.С., Саатов Т.С. Адипонектин: роль в развитии ожирения и диабета. Вестник ТМА Cпец. Выпуск. 2019: 88-92.

Батурин А.К., Сорокина Е.Ю., Погожева А.В., Пескова Е.В., Макурина О.Н., Тутельян В.А. Изучение региональных особенностей полиморфизма rs9939609 гена FTO и Trp64Arg гена ADRB3 у населения Российской Федерации. Вопросы питания. 2014; 2: 35–41.

Беляева О.Д. Метаболический синдром у больных абдоминальным ожирением: клинические и молекулярно генетические аспекты.: автореф. дис. … докт. мед. наук. 2011.

Берсенёва О. А., Агеева Е. С. Особенности этиопатогенеза метаболического синдрома. Крымский журнал экспериментальной и клинической медицины, 2019; 9(2): 52-55.

Бородина C.B., Гаппарова К.М., Зайнудинов З.М., Григорьян О.Н. Генетические предикторы развития ожирения. Ожирение и метаболизм. 2016;13(2): 7-13

Быков М.И., Порханов В.А., Быков И.М. Определение литогенности желчи у больных с рецидивным и резидуальным холедохолитиазом путем интегральной оценки выраженности дисхолии. // Инновационная медицина Кубани, 2017; 4(8): 29 35.

Васильева Л.Б., Артемьева М.С. Влияние ожирения, нарушения углеводного обмена и бариатрической хирургии на уровни мРНК адипонектина и лептина в различных депо жировой ткани. Артериальная Гипертензия / Arterial Hypertension 2019; 25(5): 68–76.

Вахрушев Я.М., Хохлачева Н.А. Желчнокаменная болезнь: эпидемиология, факторы риска, особенности клинического течения, профилактика. Архивъ внутренней медицины, 2016; 3(29): 30-35.

Вахрушев Я.М., Хохлачева Н.А., Мосеева М.В., Глазырина Н.Н., Быстрова А.В Значение морфометрического исследования желчи в ранней диагностике желчного камнеобразования. The Russian Archives of Internal Medicine, 2018; 6: 458-463

Вороник Ю.Н., Мацюк Я.Р. Холестаз беременных: этиопатогенез, лечение и прогноз (ОБЗОР). Вестник Смоленской государственной медицинской академии, 2018; 17(3): 75-79.

Гаус О. В., Ахмедов В. А. Патогенетические особенности поражения органов гепатобилиарной системы у больных метаболическим синдромом // Казанский медицинский журнал. 2014; 1: 70–74.

Григорьева И. Н. Желчнокаменная болезнь: еще один компонент метаболического синдрома? Медицинский совет, 2012; 9: 92–93.

Григорьева И.Н., Рагино Ю.И., Шахтшнейдер Е.В. Желчнокаменная болезнь: результаты собственных 20-летних исследований (часть 1: Эпидемиология, липиды крови и желчи, Полиморфизм аполипопротеина Е). Дневник казанской медицинской школы. 2016; 2 (XII): 18-23.

Зубкова Н.А., Гиоева О.А., Петров В.М., Васильев Е.В., Тимофеев А.В., Абрукова А.В., Тюльпаков А.Н. Наследственный вариант сахарного диабета, обусловленного дефектом гена pax4 (mody9), – первое описание в России. Сахарный диабет. 2017; 20(5): 384 387.

Ирискулов Б.У., Абилов П.М., Норбоева С.А., Мусаев Х.А., Уринов А.М. Современное состояние проблемы перекисного окисления липидов. Вестник ТМА 2019; 1: 21-24.

Исмаилов У.С. Патогенетическое обоснование хирургической коррекции литогенности желчи: автореф. дис. … докт. мед. наук. 2004: 14-16.

Ковтун О.П., Устюжанина М.А. Полиморфизм генов PPARG (P12A), APOA1 (G75A) и APOE (C112A и A158C) у детей с ожирением и артериальной гипертензией: исследование «случай–контроль». Вопросы современной педиатрии, 2018; 17(4): 307-313.

Котрова А.Д., Саладин К.А., Шишкин А.Н. Микробиота кишечника и энтерогепатическая циркуляция желчных кислот. XV Конференция посвящена Будущему России. 2019: 553-559.

Маскин С. С., Гольбрайх В. А., Климович И. Н., Дербенцева Т. В., Пароваткин М. И. Историческое значение первой лапароскопической холецистэктомии в России для лечения пациентов с морбидным ожирением. Хирургия Главный врач, 2021: 1(76): 15-19.

Натальский А.А., Тарасенко С.В., Никифоров А.А., Зайцев О.В., Песков О.Д. Роль полиморфизма генов биотрансформации ксенобиотиков, TNF-α и IL‑4 в развитии механической желтухи. // РЖГГК он-лайн – www.gastro-j.ru. 2015; 4: 23-28.

Нурдинова Г. У., Авезова Г. С., Бердиева Д. Б., Шеркузиева Г. Ф. Эпидемиология сахарного диабета. // ЖУРНАЛ International scientific review. 2016: 8-10.

Осадчук М.А., Миронова Е.Д., Балашов Д.В., Осадчук М.М. Течение желчнокаменной болезни у лиц с метаболическими нарушениями. Consilium Medicum. 2019. 21(8): 71-77.

Сагдатова А.А. Распространенность, клинико-генетические особенности желчнокаменной болезни в республике Башкортостан.: автореф. дис. … канд. мед. наук. 2018.

Свистунов А.А., Осадчук М.А., Киреева Н.В., Осадчук А.М. Желчнокаменная болезнь как клинический маркер метаболического синдрома. Ожирение и метаболизм. 2018;15(3): 3-8 doi: 10.14341/OMET9553

Селезнева Э. Я., Быстровская Е. В., Орлова Ю. Н. и др. Алгоритм диагностики и лечения желчнокаменной болезни. Русский медицинский журнал. 2015; 13: 730–737.

Соловьева А.В. Комплексная клинико-функциональная характеристика метаболического синдрома с учетом выраженности локальных жировых депо.: автореф. дис. … докт. мед. наук. 2017.

Тошева Х., Кайимова Д.И. Роль наследственных факторов в развитии метаболического синдрома. Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина», 2017; 1: 137-145.

Улугбекова Г. Ж., Саттибаев И. И., Косимов З. О., Махмудова К. А. Изменения содержания в крови глюкозы, холестерина, с-пептида при метаболическом синдроме. // Медицина и Фармакология май, 2019; 3: 53-58.

Успенский Ю. П., Иванов С. В., Вовк А. В., Кощеев А. В., Ганбарова Х. И. Желчнокаменная болезнь и метаболический синдром: до и после холецистэктомии. // Лечащий врач 2019; 8: 32-35

Устюжанина М.А. Клинические и молекулярно-генетические особенности формирования метаболических нарушений у детей с ожирением и артериальной гипертензией.: автореф. дис. … канд мед наук. 2018.

Хорлампенко А.А., Каретникова В.Н., Кочергина А.М., Игнатова Ю.С., Белик Е.В., Груздева О.В., Брель Н.К., Коков А.Н., Барбараш О.Л. Индекс висцерального ожирения у пациентов с ишемической болезнью сердца, ожирением и сахарным диабетом 2 типа. Кардиоваскулярная терапия и профилактика. 2020;19(3): 172-178.

Хохлачева Н.А., Косарева Т.С., Лукашевич А.П. Новые подходы в изучении распространенности желчнокаменной болезни. Архивъ внутренней медицины, 2020; 4: 281-286.

Черетаев И. В., Никольская В. А., Чайка А. В. Изменение белкового и липидного метаболизма при желчнокаменной болезни. Биология, химия. 2015; 1 (67); 2: 191–206.

Черкашина О.В. Анализ ассоциаций генов-кандидатов интерлейкинов с развитием хронического калькулезного холецистита.: автореф. дис. … канд. биол. наук. 2015;

Шарафетдинов Х.Х., Плотникова О.А. Ожирение как глобальный вызов XXI века: лечебное питание, профилактика и терапия. Вопросы питания. 2020. 89(4): 160-164.

Шарофова М.У., Сагдиева Ш.С., Юсуфи С.Д. Сахарный диабет: современное состояние вопроса (часть 2). Вестник Авиценны 2019; 21(4): 662-665.

Ali O. Genetics of type 2 diabetes. World J. Diabetes. 2013; 4(4): 114–23.

Ascencio-Montiel I.D.J. et al. Characterization of large copy number variation in Mexican type 2 diabetes subjects. Sci. Rep. 2017;7(1): 1–7.

Asselbergs F.W. et al. Large-scale gene-centric meta-analysis across 32 studies identifies multiple lipid loci. Am. J. Hum. Genet., 2012; 91(5) 823–838.

Asselbergs F.W., Lovering R.C., Drenos F. Progress in genetic association studies of plasma lipids // Curr. Opin. Lipidol. 2013; 24(2) 123–128.

Ata N., Kucukazman M., Yavuz B. et al. The metabolic syndrome is associated with com-plicated gallstone disease // Can. J. Gastroenterol., 2011; 25 (5): 274–276.

Blattmann P. et al. RNAi-Based Functional Profiling of Loci from Blood Lipid Genome-Wide Association Studies Identifies Genes with Cholesterol-Regulatory Function // PLoS Genet. 2013; 9(2).

Brighton C. A., Rievaj J., Kuhre R. E. et al. Bile acids trigger GLP-1 release predominantly by accessing basolaterally located G protein coupled bile acid receptors. Endocrinology. 2015; 156: 3961–3970.

Buch S., Schafmayer C., Völzke H. et al. A genome-wide association scan identifies the hepatic cholesterol transporter ABCG8 as a susceptibility factor for human gallstone disease. // Nat. Genet. 2007; 39: 995–999.

Chen L. Y., Qiao Q. H., Zhang S. C. et al.Metabolic syndrome and gallstone disease // World J. Gastroenterol. 2012; 18: 4215–4220.

Chen Y., Wu S., Tian Y. Cholecystectomy as a risk factor of metabolic syndrome: from epidemiologic clues to biochemical mechanisms. Lab. Invest. 2018; 98(1): 7–14.

Di Ciaula A., Garruti G., Wang D. Q., Portincasa P. Cholecystectomy and risk of metabolic syndrome // Eur. J. Intern. Med. 2018; 53: 3–11.

Feher Turkovic L., Pizent A., Dodig S. et al. FABP 2 gene polymorphism and metabolic syndrome in elderly people of Croatian descent. // Biochemia Medica. 2012; 22 (2): 217-24.

Garruti G., Wang D. Q., Di Ciaula A., Portincasa P. Cholecystectomy: a way forward and back to metabolic syndrome? // Lab. Invest. 2018. Vol. 98 (1): 4–6.

Larifla L., Rambhojan C., Joannes M.-O. et al. Gene Polymorphisms of FABP2, ADIPOQ and ANP and Risk of Hypertriglyceridemia and Metabolic Syndrome in Afro-Caribbeans. // Palmer ND, ed. PLoS ONE. 2016. № 11 (9): e0163421.

Mehramiz M. et al. Interaction between a variant of CDKN2A/B-gene with lifestyle factors in determining dyslipidemia and estimated cardiovascular risk: A step toward personalized nutrition // Clin. Nutr. 2016;V. 1(37): 254-261.

Nakajima K. Low serum amylase and obesity, diabetes and metabolic syndrome: A novel interpretation // World J. Diabetes. 2016: (7 (6)): 112.

Qin L., Lv Y., Huang Q. Meta-analysis of association of common variants in the KCNJ11-ABCC8 region with type 2 diabetes. Genetics and Molecular Research. 2013. Vol. 12. № 3. P. 2990–3002

Renner O., Lütjohann D., Richter D. et al. Role of the ABCG8 19H risk allele in cholesterol absorption and gallstone disease. BMC Gastroenterology. – 2013. – Vol. 13. – P. 30.

Riancho J.A. et al. Association of ACACB polymorphisms with obesity and diabetes // Mol. Genet. Metab., 2011; 104(4): 670–676.

Rivera N. V et al. Assessment of the 9p21.3 locus in severity of coronary artery disease in the presence and absence of type 2 diabetes. // BMC Med. Genet. 2013: 14: 11.

Sánchez-Cuén J., Aguilar-Medina M., Arámbula-Meraz E. et al. ApoB-100, ApoE and CYP7A1 gene polymorphisms in Mexican patients with cholesterol gallstone disease. // World J. Gastroenterol. 2010; 16(37): 4685-4690.

Van Dijk A. H., de Reuver P. R., Besselink M. G. et al. Assessment of available evidence in the management of gallbladder and bile duct stones: a systematic review of international guidelines // HPB (Oxford). 2017. Vol. 19 (4): 297–309.

Voight B.F. et al. Plasma HDL cholesterol and risk of myocardial infarction: A mendelian randomisation study // Lancet. 2012; 380(9841): 572–580.

Wu Z. et al. Copy number variation of the Lipoprotein(a) (LPA) gene is associated with coronary artery disease in a southern Han Chinese population. // Int. J. Clin. Exp. Med. 2014; 7(10): 3669–3677.

Yi Gong., Leida Zhang., Ping Bie*, Huaizhi Wang. Roles of ApoB-100 Gene Polymorphisms and the Risks of Gallstones and Gallbladder Cancer: A Meta-Analysis. // PLOS ONE. www.plosone.org 1 2013; 8(4): e61456. Р. 1-7.

Zhao W. et al. Copy number variations associated with obesity-related traits in African Americans: a joint analysis between GENOA and HyperGEN. Obesity. 2012; 20(12): 2431–7.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов