Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
422
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
ЎҚУВЧИЛАРДА КИТОБХОНЛИК МАДАНИЯТИ НАМОЁН
БЎЛИШИНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Н.Б. Атабаева
Психология фанлари бўйича PhD, доцент в.б.
Қаршиева Д.С.
Психология фанлари бўйича PhD, доцент в.б.
АННОТАЦИЯ
в данной статье анализируется эффективность использования места
чтения книг и культуры чтения при формировании альтруистических мотивов у
студентов, учитывая, что «книга является бескорыстным учителем».
ABSTRACT
this article analyzes the effectiveness of the use of book reading and reading
culture in the formation of altruistic behavioral motives in students, given that "the
book is a grateful teacher".
Ёшларнинг ахлоқий ривожланиши, уларни инсонпарварлик руҳида
тарбиялаш масаласига Ўзбекистонда катта эътибор қаратилган. Президентимиз
Ш.М.Мирзиеѐв томонидан таклиф этилган мамлакатимизни ривожлантириш ва
унинг мустақиллигини мустаҳкамлашнинг стратегик вазифаларида маънан
етук, баркамол авлодни ва рақобатбардош кадрларни тайѐрлаш ҳамда
ижтимоий вазифаларни ҳал этишда жамиятга ѐрдам кўрсата оладиган кўнгилли,
миллий ғурур ҳисси устун бўлган ѐшларни тарбиялаш муҳим вазифалардан
бири сифатида белгилаб берилган. Бу вазифаларни амалга оширишда “биз
асрлар мобайнида шаклланган миллий анъаналаримизга, аждодларимизнинг
бой меросига таянамиз” [1] ва ўсиб келаѐтган ѐш авлодни Шарқона тарбия
асосига қурилган умуминсоний қадриятлар руҳида тарбиялаш жамият олдига
улкан масъулият юкламоқда.
Мазкур белгиланган вазифаларни ҳал этишда эса албатта, мактаб
таълимининг ўрни беқиѐсдир. Давлатимиз раҳбари бу борада мактаб
ўқитувчиларининг олдига ўқувчиларда миллий хусусиятлардан бўлмиш
китобхонлик маданиятини шакллантириш масаласига урғу бермоқдалар.
Маънавий жасорат соҳиби деб ардоқланган атоқли адабиѐтшунос олим ва
таржимон Озод Шарафиддинов дунѐдаги етти мўъжизага таъриф бериб “…етти
мўъжиза инсон ақлининг, тафаккурининг, қалбининг оташин мадҳияси, инсон
даҳосининг улуғлигига қўйилган мангу обида бўлиб келмоқда. Бироқ, шундай
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
423
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
бўлса-да, оламда яна бир мўъжиза борки, унинг буюклиги, муқаддаслиги етти
мўъжизанинг жамики улуғворлиги, гўзаллигидан камлик қилмайди. Бу
мўъжиза – китоб. Китобнинг мўъжиза, мўъжиза бўлганда ҳам биринчи мўъжиза
эканлигини кўпгина буюк одамлар қайд қилган”, – деб ѐзади. Жумладан, ѐзувчи
ва драматург C.Цвейг “Қаердаки китоб бор экан, у ерда одам ўзи билан ўзи
узлатда, ўз кўлами доирасида қолиб кетмайди, у ўтмиш ва бугунги куннинг
барча оламшумул ютуқларига, бутун инсониятнинг фикр ва туйғуларига ошно
бўлади”, – деб ѐзади. Ёзувчи ва файласуф Ж.Свифт “Китоблар ақл
фарзандларидир” деса, педагог ва ѐзувчи Я.Коменский “Китоблар
донишмандликни ѐйиш қуролидир”, – дейди, файласуф ва тарихчи Ф.Бэкон эса
“Китоблар замон тўлқинларида сузувчи ва ўзининг қимматбаҳо юкини
авлодлардан-авлодларга авайлаб элтувчи тафаккур кемаларидир”, – деб ѐзади.
Шу тариқа буюк алломалар, донишмандлар ва ѐзувчи-ю, олимлар китобнинг
мўъжизага, нурга, тафаккур қуввати ва устунига, мангулик ва маънавият
тимсолига, билим манбаига, содиқ дўстга, давр кўзгусига ўхшатганлар. Энг
муҳими, китоб жаҳолатга қарши маърифат билан курашда енгилмас кучдир.
Ўқувчи ѐшлар орасида китобхонлик маданиятини тарғиб қилиш кўпгина
зарарли иллатларни олдини олишга сабаб бўлади. И.С.Збарский шахсда
китобхонлик маданиятини шакллантиришнинг уч муҳим компоненти бор
эканлигини таъкидлаб ўтган [2]:
1)
Когнитив компонет – ўқувчиларда маънавий онгини, бадиий
эрудицияни, дунѐқарашини шаклланиши билан тавсифланади.
2)
Эмоционал компонент – ўқувчиларда эстетик ҳислар, эмоционал
қадриятлар тизими, олий ҳисларнинг шаклланиши билан белгиланади.
3)
Хулқ-атвор компоненти – ўқувчиларнинг ижтимоий хулқ
меъѐрларига риоя этиш кўникмаси, ахлоқий дунѐқараши тарбияланади.
1-расм. И.С.Збарский бўйича китобхонлик маданиятини
шакллантиришнинг компонентлари.
Халқимиз тилида китоб ўқиб билим ва муносиб тарбия олиш, касб-ҳунар
ўрганишнинг аҳамиятига доир мақоллар жуда кўп. Жумладан, “Китобсиз ақл –
Когнитив
компонент
Хулқ-атвор
компонент
КИТОБХОНЛИК МАДАНИЯТИНИНГ КОМПОНЕНТЛАРИ
Эмоционал
компонент
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
424
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
қанотсиз қуш”, “Билим – ақл чироғи”, “Гўзаллик – илму маърифатда”. Бундай
ҳикматли нақлларни яна узоқ давом эттириш мумкин. Неча минг йиллардан
буѐн инсонларга тўғри йўлни кўрсатиб келаѐтган, уларнинг билимли, тарбияли,
касб-ҳунарли ва албатта бахтли бўлишининг муҳим омили – бу китобга дўст
бўлиш ва китоб ўқишни канда қилмасликдир. Айниқса, ѐшларнинг ҳаѐтида
китобнинг алоҳида ўрни бор. Чунки яхши китоб инсонда Ватанга муҳаббат,
миллий ва умуминсоний қадриятларга ҳурмат туйғуларини юксалтириб,
яхшилик ҳамда эзгуликка ундайди. Китобларда яширин эзгулик мотивларидан
бири альтруизмдир.
Альтруизм тушунчаси лотинча “alter” – “бошқалар” сўзидан олинган
бўлиб, француз файласуфи О.Конт томонидан эгоизмга қарама-қарши атама
сифатида фанга киритган. Альтруизм – бу ўзга инсонлар манфаати йўлида
уларга беғараз ғамхўрлик кўрсатишга қаратилган фаолликдир [4].
Умуман олганда китоб мутоаласи шахснинг комплекс тараққиѐтига
таъсир этади. Е.П.Суворов, М.П.Воюшина, Е.А.Купировалар [5] китобхонлик
фаолият йўналишига қараб шахснинг тараққиѐтига таъсир этишини асослаб
берганлар. Жумладан, китобхонлик ўқувчида конструктив, тарбиявий,
қадриятли, коммуникатив, аналитик фаолиятни жадаллаштиради. Биргина
“Синчалак” қиссасини оладиган бўлсак, “ўзи кичкина, нимжон бўлса ҳам
осмонни кўтаргулик қуввати, ғайрати бор” Саида Алиева ва “хотин киши
раҳбарлик қилса калаваси учини йўқотиб қўядиган” Арслонбек Қаландаров,
“гапга келганда бурганинг йўталидан бўрон қўпоришга қодир” [7] бўлган Эшон
образлари ўқувчиларда шахслараро муносабатларни конструктив асосда қуриш,
жамият ва шахс орасидаги муносабатларда ахлоқий тамойилларни, миллий
қадриятларни таҳлил қилиш асосида рационал альтруистик позициянинг
шаклланишида ички мотив вазифасини бажаради. Бадиий асарларда
келтирилган қахрамонларнинг ўзаро таъсири ва муносабатларини акс эттирган
сюжетлар ўқувчида дастлаб бадиий идрокни фаоллаштириб, ўқувчининг
кузатувчанлиги, эмпатия қобилияти, ижодий хаѐлини, эмоционал образли
хотира ва равон нутқини фаоллаштиради ҳамда шахснинг ички альтруистик
қарашларини юзага келишига олиб келади.
Альтруизм мотивларини ўрганишга қаратилган тадқиқотлар барча фан
соҳалари доирасида уч йўналишда олиб борилган. Булар:
а) Дж.Райт қарашларига асосланган ахлоқий хулқ мезони сифатида
ўрганувчи йўналиш;
б) Л.Кольберг ва Т.Лайкон тадқиқотларига асосланган шахс
тараққиѐтининг энг олий намунаси сифатида тадқиқ этувчи йўналиш;
в) Шарқ алломалари, файласуфларнинг ғояларига асосланган комил
инсон хусусиятлари йўналишидаги тадқиқотлар[3].
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
425
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
Зеро, мазкур йўналишларнинг барчасида альтруизм шахс акмеологик
ривожланишининг юқори чўққиси сифатида кўриб чиқилган. Мазкур
акмеологик ривожланишнинг юқори чўққисига китобхонлик маданияти орқали
ҳам эришиш мумкин. Масалан, халқимизнинг миллийлиги уфуриб турган
Ж.Румийнинг
“Оқибат
тупроқ
бўлурмиз:
“Маснавийи
маънавий”
ҳикматларидан”, А.Навоийнинг “Маҳбуб ул-қулуб”, “Хамса”, А.Қодирийнинг
“Ўтган кунлар”, “Меҳробдан чаѐн”, Т.Маликнинг “Одамийлик мулки”,
Ойбекнинг “Навоий” асарларини, “Тўмарис”, “Широқ” афсонасини оладиган
бўлсак, уларнинг барчасида альтруизм ғоялари тарғиб қилинган образларни
учратишимиз мумкин. Масалан, А.Қодирийнинг “Ўтган кунлар” романидаги
Юсуфбек хожи образини олсак. Асар муаллифининг ўзи Юсуфбек хожига “...
халқ, эл-юрт манфаатини ўйлайдиган фидойи шахс” [8], деб таъриф беради.
Мазкур образ орқали А.Қодирий миллатнинг бирдамлиги, Ватаннинг яхлитлиги
учун курашишни ҳаѐтининг маъноси деб билган; қариндош-уруғчилик, таниш-
билишчилик, маҳаллийчилик қилиб ўзаро низолашиб юрган майдакашларни
катта ишларга ундаб, агар вазият шу ҳолда давом этса; миллатнинг хароб
бўлишини, юрт тупроғининг босқинчилар оѐғи остида хор бўлишини башорат
қилган буюк сиймони тасвирлаб беради. Бу “миллат фидойисининг” хулқ-
атвори негизида альтруистик мотивлар яширинганлиги яққол кўзга ташланади.
Чунки, мазкур образнинг ахлоқий дунѐқарашида шахсий манфаатларданда
юқорироқ қадриятлар устун эканлигини кўришимиз мумкин.
Яна бир севимли ѐзувчимиз Ўткир Ҳошимовнинг “Урушнинг сўнгги
қурбони” ҳикоясини олсак. Ҳикоя ўқувчиларда урушнинг нафақат фронт
майдонларида, балки ҳар бир қишлоқда, ҳар бир хонадонда кечгани, уруш
қурбонлари эса ҳар бир оилада топилгани ҳақида тасаввурларни
шакллантиради[6]. Шу билан бир қаторда асар қаҳрамони Шоикром урушга
бормаган бўлса-да, унинг даҳшатини, аччиғини ўз уйида туриб тотишига тўғри
келганлиги баѐн қилинган. Оиласи корига яраб турган биргина сигири ўғирлаб
кетилган, укаси оғир бетоб бўлиб тўшакка михланиб ѐтибди, бу ҳам
етмагандек, болаларининг сўнгги ризқи – ҳовли четидаги бир ҳовуч қулупнайга
ҳам ўғри оралаган. Етишмовчилик ва худбинона характери Шоикромни қалтис
қарор қабул қилишга мажбур қилади. Шоикромнинг худбинлиги аянчли
ҳолатни келтириб чиқаради. Асар қаҳрамонининг аянчли тақдири орқали
ўқувчиларда ўз муаммоларига ўралиб яшаш оқибатида атрофидаги
яқинларининг ҳолидан хабар олмаслик, уларга ѐрдам бермаслик қандай
натижаларга олиб келиши тарғиб қилинади. Адиб ҳикоядаги воқеалар сюжети
орқали ўқувчиларни ҳудбинликдан қочиб, альтруист бўлишга, яқинларига
ҳимматли бўлишга ундайди.
Умуман олганда юқоридаги фикрлар асосида хулоса қиладиган бўлсак:
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
426
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
-
Ўқувчилардаги китобхонлик маданияти уларнинг маънавий
дунѐқараши, ахлоқий онгининг ошишига хизмат қилади;
-
Шарқ алломалари асарлари, афсоналардаги футувват илми негизида
альтруистик мотивларнинг намоѐн бўлишини кузатишимиз мумкин;
-
Альтруизм ўзгаларга беғараз ѐрдам кўрсатишга асосланган миллий
хусусиятлардан биридир;
-
Мактабларда мураббийлик соатларида бадий асар мутоаласини
тарғиб қилиш орқали ўқувчиларда альтруистик хулқ мотивларини
шакллантириш мумкин.
REFERENCES
1.
Мирзиѐев Ш.М. Қонун устуворлиги ва инсон манфаатларини таъминлаш –
юрт тараққиѐти ва халқ фаровонлигининг гарови. – Т.: Ўзбекистон 2017. Б.48.
2.
Збарский И.С. Внекалассная работа по литературе(4-8): пособие для учителя.
- М.: Просвешение, 1980. – 208 с.
3.
ALIMOVA, G.
(2020).
KICHIK
MAKTAB
YOSHIDA
O’QUVCHI
SHAXSINING
PSIXOLOGIKPEDAGOGIK
RIVOJLANISH
XUSUSIYATLARI.
Pedagogik mahorat
, 103-107.
4.
Alimova, G., & Alimova, A. (2020). SOCIO-ECONOMIC CONDITIONS FOR
EFFECTIVE ENTREPRENEURIAL ACTIVITY.
ІМПЕРАТИВ СОЦІАЛЬНОГО
ПАРТНЕРСТВА
В
ОСВІТНЬО-НАУКОВОМУ
ПРОСТОРІ:
ЄВРОІНТЕГРАЦІЙНІ ТА РЕГІОНАЛЬНІ ВИКЛИКИ СЬОГОДЕННЯ
, 246-250.
5.
Jalilova, S. X. (2020). SHAXS ISTE’MOLCHILIK XULQINING PSIXOLOGIK
XUSUSIYATLARI.
TOSHKENT DAVLAT PEDAGOGIKA UNIVERSITETI ILMIY
AXBOROTLARI ILMIY-NAZARIY JURNALI
, 240-244.
6.
Taskarayevna, N. Z. (2020). Maktabgacha yosh davridagi bolalarda milliy
xususiyatlarni shakllantirish yo’llari.
Oriental Art and Culture
, (II), 79-85.
7.
Nishanova, Z. T. (2020). Ommaviy axborot vositalari xodimlarining shaxs milliy
tarbiyasi oldidagi vazifalari.
Science and Education
,
1
(2), 358-363.
8.
Нишанова, Х. В. (2019). Развитие интеллектуальных способностей у
студентов вузов.
Наука и образование сегодня
, (6-2 (41)), 58-59.
9.
Нишанова, З. Т., & Худоѐрова, М. (2017). ПРЕДОСТАВЛЕНИЕ
НАДЛЕЖАЩЕЙ ИНДИВИДУАЛИЗИРОВАННОЙ ПОДДЕРЖКИ ДЕТЯМ С
ОГРАНИЧЕННЫМИ ВОЗМОЖНОСТЯМИ. In
Сборники конференций НИЦ
Социосфера
(No. 26, pp. 60-62). Vedecko vydavatelske centrum Sociosfera-CZ sro.
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
427
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
10.
Нишанова, З. Т., & Парпиева, Ш. А. (2015). Имконияти чекланган
ўқувчиларни
касб-ҳунарга
йўналтиришнинг
психологик
жиҳатлари.
Современное образование (Узбекистан)
, (12), 69-73.
11.
Kh,
D.
S.
(2021).
PSYCHOLOGICAL
CHARACTERISTICS
OF
FORMATION OF IMPORTANT PROFESSIONAL QUALITIES IN FUTURE
TEACHERS.
INFORMATION TECHNOLOGY IN INDUSTRY
,
9
(3), 910-917.
12.
Jalilova, S. X., & Mirzayeva, U. B. (2021). Psychological Characteristics of the
Formation of Professional Motives in Adolescents.
CENTRAL ASIAN JOURNAL OF
SOCIAL SCIENCES AND HISTORY
,
2
(10), 108-110.
13.
Xalikova, S. T. (2022). ТАЛАБАЛАРДА АҚЛИЙ ТАРАҚҚИЁТ ВА
ИНТЕЛЛЕКТ
МУАММОЛАРИНИ
ЎРГАНИШ.
ГЛОБАЛ
ДУНЁДА
ПСИХОЛОГИЯ ФАНИ: НАЗАРИЯ ВА АМАЛИЁТ, ЧАҚИРУВЛАР ВА
ИСТИҚБОЛЛАР
, 86-88.
14.
Алимова, Г. (2021). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ АСПЕКТЫ ДЕТСКО-
РОДИТЕЛЬСКИХ ОТНОШЕНИИ.
ЧЕЛОВЕЧЕСКИЙ ФАКТОР
, 43-48.
15.
ALIMOVA, G.,
&
ALIMOV, A.
(2021).
PSIXOLOG
SHAXSIDA
REFLEKSIV
MADANIYAT
RIVOJLANISHINING
PSIXOLOGIK
OMILLARI.
PEDAGOGIK MAHORAT
, 58-61.
16.
Қаршиева, Д. С., & Расулова, З. (2021). ПЕДАГОГИК ФАОЛИЯТДА
БОЛАЛАР
АГРЕССИВ
ХУЛҚ
АТВОРИНИ
БОШҚАРИШНИНГ
ПСИХОЛОГИК
МЕХАНИЗМЛАРИ.
Academic
research
in
educational
sciences
,
2
(4), 1723-1734.
17.
Qarshiyeva, D. S. (2021). PEDAGOGIK JARAYONDA STRESS VA
AGRESSIV
XULQ-ATVORNI
BOSHQARISH
PSIXOKORREKSIYASI.
TOSHKENT DAVLAT PEDAGOGIKA UNIVERSITETI
ILMIY AXBOROTLARI ILMIY-NAZARIY JURNALI
, 115-123.
18.
Kharshieva, D.,
&
Atabaeva, N.
(2021).
STRESS
AND
ALTRUISM.
ВЕСТНИК ИНТЕГРАТИВНОЙ ПСИХОЛОГИИ
, 90-92.
19.
Қаршиева, Д. С.
(2020).
КАСБИЙ
СТРЕСС
ВА
УНИНГ
ДЕТЕРМИНАНТЛАРИ.
“PSIXOLOGIYA” ILMIY JURNAL
, 59-63.
20.
Mukhsinov, S. N. (2021). Improvement to the means and methods of developing
special physical preparation of young handball players as well as controling the level
of preparation.
Mental Enlightenment Scientific-Methodological Journal
,
2021
(06),
143-152.
21.
ХОЛМУРОДОВ, Л. (2021). Мактабгача ѐшдаги болаларнинг жисмоний
сифатларини ривожлантириш.
Фан-Cпортга
, (1), 46-49.
Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)
«Психологические особенности развития современной
личности в годы устойчивого социально-
экономического развития общества»
“Жамиятнинг барқарор ижтимоий-иқтисодий
ривожланиш йилларида замонавий шахс
ривожланишининг психологик хусусиятлари”
Материалы международной конференции.
Ташкент. 24 ноября 2021г
428
Халқаро анжуман тўплами.
Тошкент 24 ноябрь 2021й.
22.
Abdurashidovich, S. S. Exercise programs which are devoted to preparing by
technical trainings for gymnastics, their attitudes to motor skills and rhythm-tempo-
structure.
23.
Халмухамедов, Р. Д., Махмудова, М. М., Рахматов, Б. Ш., Маъмурова, Л. К.,
& Эркинова, Н. М. (2021). Методика физической подготовки студенток высших
образовательных учреждений на основе использования комплексов «Узбек
жанг санъати».
Academic research in educational sciences
,
2
(Special Issue 1), 220-
227.
24.
Yarashev, K. D., & Rakhmatov, B. S. (2021). The effectiveness of the formation
during the experiment of the accuracy of the impact on the right and left foot when
exposed to the load on the rotational movement in taekwondo at the age of 15-16
years.
Eurasian Journal of Sport Science
,
1
(2), 124-130.
25.
Ishtayev, J. M., & Gapparov, Z. (2022). Development of explosive ability in
schoolchildren (on the example of 10-11 grades).
Eurasian Journal of Law, Finance
and Applied Sciences
,
2
(2), 56-59.
26.
Эштаев, С. А., Мусаев, Б. Б., Мусаева, А. Р., & Пахрудинова, Н. Ю. (2021).
Степень влияния вариантов чередование видов гимнастического многоборья на
организм юных гимнастов.
Фан-спортга
, 18-20.
27.
Сулейманов, М. А. Э. У. (2022). Методы и средства управления процессом
обучения гимнастическим упражнениям на кольцах.
CENTRAL ASIAN
JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES
,
3
(1), 28-36.
28.
Давурбаева, М. Ж.
(2020).
1-4
синф
ўқувчиларининг
жисмоний
тайѐргарлигини ривожлантиришда асосий гимнастика воситаларининг
самарадорлиги.
FAN va JAMIYAT
, 48-51.
29.
Эргашев, Б. Д., & Захритдинов, А. Т. (2020). Общие педагогические методы
физического воспитания.
Наука, образование и культура
, (1 (45)).
30.
Артиков, Ф. Б. (2021). Ёш футболчиларнинг умумий ва махсус жисмлний
тайѐргарлигини ошириш усуллари.
Central Asian Research Journal for
Interdisciplinary Studies (CARJIS)
,
1
(4), 111-118.