Доктор ахборотномаси № 1 (98)—2021
160
Гастродуоденал стрессли ўткир яраларнинг асосий профилактика негизида асосий ка-
салликларни, яъни куйиш касаллигини ўз вақтида ва тўлиқ даволашга қаратилган. Бунинг
асосий тадбирлари бўлиб, умумий қон ҳажмининг нормаллашувини таъминлаш, нафас
олиш ва қон-айланиш тизимининг функционал ҳолатини стабиллаштириш, кислота-асос ва
электролитлар тизимини бир маромда ушлаб туриш, инфекцияга ўз вақтида қарши кура-
шиш кабилар муҳим саналади [2,11,22].
Бундан ташқари стресс таъсиридаги ўткир гастродуоденал яралар профилактикасида
келтириб чиқарган агрессияни камайтириш ва ошқозондаги кислота ишлаб чиқариш муҳи-
тини адекват системали пасайтириб туриш муҳим аҳамиятга эга ҳисобланади [3,8,27].
Бир қатор муаллифларнинг фикрига кўра, оғир критик ҳолатларда ошқозоннинг тана-
DOI: 10.38095/2181-466X-2021981-160-159 УДК 616-001/09.616-072/085
ОҒИР КУЙИШДА ГАСТРОДУОДЕНАЛ АСОРАТЛАРНИ ПАТОГЕНЕТИК
ДАВОЛАШДАГИ МУАММОЛАР
А. Д. Фаязов
1
, А. С. Бабажанов
2
, А. И. Аҳмедов
2
, А. С. Тоиров
2
, С. Б. Маҳмудов
2
1
Республика шошилинч тез ѐрдам илмий маркази, Тошкент,
2
Самарқанд давлат тиббиѐт институти, Самарқанд, Ўзбекистон
Таянч сўзлар:
гастродуоденал асоратлар, куйиш, стресс, антисекретор.
Ключевые слова:
гастродуоденальные осложнения, ожоги, стресс, антисекреторный терапии.
Key words:
gastroduodenal complications, burns, stress, anti-secretory.
Оғир куйишлардаги ўткир эрозив ярали ўзгаришларни профилактика қилиш борасидаги тадбирларда
аниқ мезонларга асосланмаган. Шу жумладан умумий қон ҳажмининг нормаллашувини таъминлаш, нафас
олиш ва қон-айланиш тизимининг функционал ҳолатини стабиллаштириш, кислота-асос ва электролитлар
тизимини бир маромда ушлаб туриш, инфекцияга ўз вақтида қарши курашиш кабилар муҳим саналади. Ҳозир-
ги кунда оғир куйишларни замонавий даволаш тенденция илгарилаб кетаѐтган бир даврда ўткир гастродуоде-
нал эрозив ярали асоратлар етарлича профилактика қилинмаслиги сабаб, беморлар аҳволининг яхшилаб бора-
ѐтган бир вақтда бирданига кутилмаганда оғир асоратлар (ўткир қон кетиш, перфорация) ни келтириб чиқа-
риб, ҳатто ўлим даражасигача етмоқда.
ПРОБЛЕМЫ ПАТОГЕНЕТИЧЕСКОГО ЛЕЧЕНИЯ ГАСТРОДУОДЕНАЛЬНЫХ ОСЛОЖНЕНИЙ У
ТЯЖЕЛООБОЖЕННЫХ
А. Д. Фаязов
1
, А. С. Бабажанов
2
, А. И. Ахмедов
2
, А. С. Тоиров
2
, С. Б. Махмудов
2
1
Республиканский научный центр экстренной медицинской помощи, Ташкент,
2
Самаркандский государственный медицинский институт, Самарканд, Узбекистан
Меры профилактики острых эрозивных язвенных гастродуоденальных осложнений у тяжелообоженных
необоснованны чѐткими критериями. В частности, важно обеспечить нормализацию общего объема крови,
стабилизировать функциональное состояние дыхательной и кровеносной систем, поддержать кислотно-
щелочной и электролитный баланс, своевременно бороться с инфекцией. В настоящее время несвоевременная
профилактика острых гастродуоденальных эрозивных язвенных осложнений у тяжелообоженных, нередко
приводит к внезапным тяжелым осложнениям (острому кровотечению, перфорации) и даже может привести к
летальному исходу, вопреки улучшению состояния пациентов, в то время, когда прогрессирует тенденция
современного лечения тяжелых ожогов.
PROBLEMS OF PATHOGENETIC TREATMENT OF GASTRODUODENAL
COMPLICATIONS IN SEVERE BURNS
A. D. Fayazov
1
, A. S. Babajanov
2
, A. I. Akhmedov
2
, A. S. Toirov
2
, S. B. Makhmudov
2
Republican research center of emergency medicine, Tashkent,
Samarkand state medical institute, Samarkand, Uzbekistan
Measures to prevent acute erosive wound changes in severe burns are not based on clear criteria. In particular,
it is important to ensure normalization of the total blood volume, stabilize the functional state of the respiratory and
circulatory systems, maintain acid-alkaline and electrolyte balance, and fight infection in a timely manner. Insufficient
prevention of acute erosive ulcer gastroduodenal complications, despite the tendency to discover more and more effec-
tive and modern methods of treatment, often leads to sudden serious complications (acute bleeding, perforation) and
even death, in spite of the improvement in the condition of patients.
Обзор литературы
Доктор ахборотномаси № 1 (98)—2021
161
си ва гумбаз қисмида рН˂4 дан паст бўлмаса, гастродуоденал асоратлар учун ҳавфли бўл-
майди [1,12,26]. Бошқа маълумотларга кўра, гастродуоденал асоратлар профилактикаси
учун ошқозоннинг туби ва танасида рН˂3 дан кам бўлмаслигига ҳаракат қилиш керак
[4,9,20]. Гастродуоденал асоратларнинг олдини олиш учун антисекретор терапия ѐрдамида
рН >5,0 гача бўлишини таъминлаш лозим [7,13,24] Аммо айрим маълумотларга кўра рН
>6,0 га тенг бўлганда рецидив қон кетишлар кузатилмайди деб хулоса қилинган[2,15,21].
Aмалдаги тавсияларга мувофиқ, критик ҳолатдаги беморларда рН ни ҳавфсиз даражада
ушлаб туриш учун учта фармакологик гуруҳдан дори воситаларини қўллаш тавсия этилади.
Антацидлар, Н2-блокаторлар ва протон насос ингибиторларидир [6,18]. Аммо бугунги кун-
да антиацидлар стандартдан олиб ташлангани боис, антисекретор терапия мақсадида фақат,
Н2-блокаторлар ва протон насос ингибиторлари кенг қўлланилиб келинади. Ҳозирги кунда
H2- блокаторларнинг учинчи авлоди булган Фамотидин (Квамател) антисекретор терапия
мақсадида фаол қўлланилиб келинади. Бу авлод гуруҳи нафақат базал, балки стимуляция-
ланган секрецияни ҳам ингибирлайди ва кам ножуя таъсирга эгалиги билан олдингиларидан
фарқ қилади [13,28]. Кўп йиллик тажрибаларга кўра, Н2-блокаторлар профилактик антисек-
ретор восита сифатида қўлланилиб, гастродуоденал қон кетишлар ривожланиш частотасини
камайтириб келди [4,18,24]. Аммо тахифлаксия (ўрганиб қолиш) сабабли стимуляцияланган
секрецияни ингибирлаш қобилятининг пасайиши ва профилактик анисекретор таъсир дои-
расининг қисқалиги сабабли, қолаверса протон насос ингибиторлари пайдо бўлиши, Н2-
блокаторларни профилактик антисекретор терапияда иккинчи даражага ўтказди [10,14]. Яна
шуни таъкидлаш керакки, Н2-блокаторлари ошқозон ва ўн икки бармоқли ичак шиллиқ пар-
дасидаги қон томирларга вазокостриктор таъсир кўрсатиб, шиллиқ ва мушак қаватлардаги
ишемиянинг чуқурлашишига сабаб бўлиши аниқланди [8,19].
Протон насос игибиторлари нафақат стимуляцияланган секрецияни, балки пепсинни
ҳам ингибрлайди [6]. Бундан ташқари гастропротектив таъсирга эга бўлиб, яллиғланишга
қарши нестроидлар, антикоагулянтлар ва антиагрегантларнинг узоқ муддатли салбий
таъсирларини самарали нейтраллайди [9,22].
Сунгги ўн йил ичида антисекретор таъсир доираси юқорилиги ва ножўя таъсирлари
камлиги туфайли профилактик антисекретор терапиянинг самарасини 3%дан (то 40-60%га
оширди [1,23].
Протон насос ингибиторлари Н2-блокаторларга нисбатан самарали бўлишига қарамай,
критик ҳолатлардаги ўткир яраларни профилактика қилишда қўлланилиш натижалари
тўғрисида аниқ маълумотлар йўқ. Бундан ташқари, Н2-блокаторлари ва протон насос инги-
биторларининг таъсир доиралари охиригача ўрганилмаган [5,15,17].
Кейинги ўн йилликда ўткир стрессли гастродуоденал яралардан қон кетиш профилак-
тикаси мақсадида амалиѐтга кенг қўлланилиш тенденцияси кетаѐтганига қарамай, критик
ҳолатларда профилактик антисекретор терапияга кўрсатма йўқ деган хулоса қилинди.
Шундай бўлсада, 60-70% ҳолатларда реанимацион беморларга профилактик анитсекретор
терапия қўлланилмоқда. Бу иқтисодий жиҳатдан беморларга зарар келтирмоқда [4].
Бундан ташқари, антисекретор воситаларнинг таъсири натижасида хлорид кислота-
нинг секрецияси пасайиб, рН нейтрал ѐки кучсиз ишқорий муҳитга ўтганда шифохона ичи
пневмонияси ривожланишига шароит яратилади. Яъни ичаклардаги микрофлора ошқозон
ва ўн икки бармоқли ичакда колония ҳосил қилиб, беморларнинг узоқ вақт горизонтал ҳо-
латда ѐтиши ва гиподинамияси сабаб, рефлюкс ҳисобига нафас йўлларига инфекция ўтиб
пневмония ривожланишига олиб келади [9,19].
Бундан ташқари ошқозон секрециясининг пасайиши оч ичакларда микрофлоранинг
колонизацияланиб бактерияларни кўпайишига шароит яритганлиги боис, дизбактериоз ке-
либ чиқади. Бу эса критик ҳолатлардаги эндоген диареянинг кучайишига сабаб бўлади. Шу-
нинг учун узоқ вақт ѐки тартибсиз протон насоси ингибиторлари ва Н2-блокаторларини
критик ҳолатларда қўллаш диареяни 2-3 мартагача кучайтириши мумкин [23].
Профилактик антисекретор терапияни бекор қилганда бирданига ошқозон секрецияси
А. Д. Фаязов, А. С. Бабажанов,...
Доктор ахборотномаси № 1 (98)—2021
162
кучайиши, энтерохромоффин ҳужайраларининг компесатор равишда кўпайиши билан
боғлиқ [6,20]. Натижада гипергастринемия ривожланиб, ошқозоннинг кислотали секреция
бирданига кучаяди. Бу антисекретор препаратларни бекор қилгандан 2-4 ҳафта ўтиб риво-
жланиши мумкин. Н2-блокаторлари тахифлексия натижасида 5-7 суткаларга келиб антисек-
ретор самарадорлигини 50%гача пасайтиради. Натижада ошқозон ва ўн икки бармоқли
ичакда ўткир яралар пайдо бўлишига олиб келади [6,26].
Стандарт дозадаги протон насоси ингибиторини қабул қилиш клиник белгиларсиз 1-2
соат давомийликда рН нинг 4дан пасайиши кечаси соат 22дан тонгги соат 6 гача кузатили-
ши аниқланган. Бу жараѐн «тунги кислоталикнинг синиши» феномени деб аталади [6,9].
«Тунги кислоталикнинг синиши» феномени патогенези тунги вақтда адашган нерв фаолли-
гининг ошиши ва қўшимча ҳужайралардаги шиллиқ ишлаб чиқаришнинг пасайиши билан
боғлиқ [4,7,26]. Бу клиник феномен куйиш касаллигида ҳолатларда ўрганилмаган.
Шундай қилиб, оғир куйишлардаги ўткир эрозив ярали ўзгаришларни профилактика
қилиш борасидаги тадбирларда аниқ мезонларга асосланмаган. Шу жумладан адабий
маълумотларга кўра, баъзилар агрессияни камайтиш ва патогенетик консерватив даволаш-
нинг тарафдори бўлса, баъзилар ошқозондаги кислота ишлаб чиқаришни пасайтириш шил-
лиқ пардани ҳимоя қилишнинг асосий усули деб билади. Ҳозирги кунда оғир куйишларни
замонавий даволаш тенденция илгарилаб кетаѐтган бир даврда ўткир гастродуоденал эрозив
ярали асоратлар етарлича профилактика қилинмаслиги сабаб, беморлар аҳволининг яхши-
лаб бораѐтган бир вақтда бирданига кутилмаганда оғир асоратлар (ўткир қон кетиш, перфо-
рация) ни келтириб чиқариб, хатто ўлим даражасигача етмоқда.
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1. Ахмеджанова Г.А. Первичная резекция желудка при кровотечении язвенного генеза у больного с обшир-
ным ожогом туловища. Клиническое наблюдение// Вестник хирургии Казахстана №3, 2011. С.26-27.
2. Бабажанов А.С., Тоиров А.С., Ахмедов А.И. «Выбор хирургической тактики лечения при язвенных га-
стродуоденальных кровотечениях». Международный научный журнал: Наука и Мир, № 4 (80), 2020, Том
2. Стр 62-65
3. Батырова А.Н., Бердалина Г.С. Роль стресса и адаптации в развитии эрозивно-язвенных повреждений же-
лудочно-кишечного тракта (обзор литературы) // Вестник КазНМУ, №2(2)- 2014. с.24-25.
4. Вагнер Д. О., Шлык И. В., Юрина В. Н. Факторы риска эрозивно-язвенного поражения желудка и двена-
дцатиперстной кишки у пострадавших с тяжелой термической травмой//Вестник анестезиологии и реани-
матологии 2016. Т. 13, № 2.С.13-20.
5. Виноградов Ю.М. Патогенетическое обоснование путей прогноза, профилактики и устранения острых эро-
зийно-язвенных поражений верхних отделов желудочно-кишечного тракта у тяжелообожженных: ауторе-
ферат канд. мед. наук: 14.01.17 / Виноградов Юрий Михайлович. - Санкт- Петербург, 2015. - 22 с.
6. Гельфанд Б.Р. , Филимонов М.И., Мамонтова О.А. и др. Профилактика и лечение стресс-повреждений ВО
ЖКТ у больных в критических состояниях // Методические рекомендации. - Москва. - 2010. - 34 с.
7. Окунев, А.Ю., Эргашев О.Н., Виноградов Ю.М., Зиновьев Е.В., Лагвилава Т.О., Романенков Н.С. Патоге-
нетическое обоснование путей профилактики и лечения кровотечений из острых эрозивно-язвенных пора-
жений верхних отделов желудочно-кишечного тракта у тяжелообожженных // Фундаментальные исследо-
вания. - 2012. - №7. - С.449- 455.
8. Оробей Ю. А. Острые поражения слизистой оболочки желудка и двенадцатиперстной кишки: лечение и
профилактика//Экспрементальная и клиническая гастроэнтрология 2010.№11.С.72-77.
9. Осипов И.С. Повреждения слизистой оболочки желудочно-кишечного тракта у пациентов с полиорганной
недостаточностью. Желудочно-кишечные кровотечения у тяжелопострадавших: материалы городской
научно-практич. конференции. М 1999; 13-15.
10. Сперанский И.И., Носенко В.М., Макиенко В.В., Тимошенко В.В. Особенности профилактики, диагности-
ки и лечения острых эрозивно-язвенных поражений гастродуоденальной зоны у обожжѐнных: пути и воз-
можности улучшения оказания медицинской помощи//Вестник ВДНЗУ «Украинский медицинский стома-
тологических академия» Том 13, Выпуск 1(41).С.167-170.
11. Фаязов А.Д, Шарипова В.Х, Нарзиев М.М, Назарова Ф.С // Особенности инфузионной терапии у обожжен-
Обзор литературы
Доктор ахборотномаси № 1 (98)—2021
163
ных больных с критическими термическими поражениями. Жизнеобеспечение при критических состояни-
ях, Материалы Всероссийской конференции с международным участием. Москва-2019. С. 105-106
12. Фаязов А.Д., Ажиниязов Р.С. Особенности течения ожоговой болезни у лиц пожилого и старческого воз-
раста. //Скорая медицинская помощь. России.2020;21(3):54-57.
13. Чичков О.В., Скребин О.Н., Горшенин Т.Л., Сомов М.В., Русакевич К.И. Особенности клиники, диагности-
ки и лечения больных кровоточащей гастродуоденальной язвой, пострадавших от ожогов//Журнал фунда-
ментальные исследования № 10-1 2014. Пенза. С. 208-211.
14. Эргашев О.Н., Зиновьев Е.В., Виноградов Ю.М. Возможности математического прогнозирования развития
острых эрозивно-язвенных поражений желудка и двенадцатиперстной кишки у тяжелообожжѐн-
ных//«Вестник хирургии» 2017.Том 176.№ 2.С.51-56.
15. Alhazzani W., Alshahrani M., Moayyedi P., Jaeschke R. Stress ulcer prophylaxis in critically ill patients: revive of
the evidence // Pol. Arch. Med. Wewn. - 2012. - Vol.122. - №3. - P.107-114
16. Avendano-Reyes J. M., Jaramillo-Ramirez H. Prophylaxis for stress ulcer bleeding in the intensive care unit //
Rev. Gastroenterol Mex. - 2014. - Vol.79. - №1. - P.50-55.
17. Barkun A.N., Bardou M., Pham C.Q., Martel M. Proton pump inhibitors vs. histamine 2 receptor antagonists for
stress-related mucosal bleeding prophylaxis in critically ill patients: a meta-analysis // Am. J. Gastroenterol. -
2012. - Vol.107. - №4. - P.507-520.
18. Cook D. J., D. Heyland, L. E. Griffith, R. Cook, J. Marshall, J. Pagliarello Risk factors for clinically important
upper gastrointestinal bleeding in patients requiring mechanical ventilation // Crit. Care. Med. - 1999. - Vol.27. -
№12. - P.2812-2817.
19. Fohl A.L., Regal R.E. World J. Proton pump inhibitor-associated pneumonia: Not a breath of fresh air after
all? / // Gastrointest. Pharmacol. Ther. - 2011. - Vol.2. - №3. - P.17-26.
20. Heidelbaugh J.J,. Kim A.H, Chang R., Walker P.C. Overutilization of proton-pump inhibitors: what the clinician
needs to know / // Therap. Adv. Gastroenterol. - 2012. - Vol.5. - №4. - P.219-232.
21. Huang G., Liang B., Liu G., Liu K., Ding Z. Low dose of glucocorticoid decreases the incidence of complications
in severely burned patients by attenuating systemic inflammation / // J. Crit. Care. - 2015. - Vol.30 - №2. - Pub-
lished online: 2014 September 22.DOI: 10.1016/j.jcrc.2014.09.016.
22. Lanas A., Carrera-Lasfuentes P., Arguedas Y., Garcia S., Bujanda L., Calvet X., Ponce J., Perez-Aisa A., Castro
M., Munoz M., Sostres C., Garcia-Rodriguez L.A. Risk of upper and lower gastrointestinal bleeding in patients
taking nonsteroidal anti-inflammatory drugs, antiplatelet agents or anticoagulants / / Clin. Gastroenterol. Hepatol. -
2015. - Vol.13. - №5.
23. MacLaren R., Reynolds P.M., Allen R.R Histamine-2 receptor antagonists vs proton pump inhibitors on gastroin-
testinal tract hemorrhage and infectious complications in the intensive care unit // JAMA Intern. Med. - 2014. -
Vol.174. - №4. - P.564-574.
24. Marik P.E., Vasu T., Hirani A., Pachinburavan M. Stress ulcer prophylaxis in the new millennium: a systematic
review and meta-analysis // Crit. Care Med. - 2010. - Vol.38. - №11. - P.2222-2228.
25. Metz D.C., Fulda G.J., Olsen K.M., Monyak J.T., Simonson S.G., Sostek M.B. Intravenous esomeprazole pharma-
codynamics in critically ill patients // Curr. Med. Res. Opin. - 2010.- Vol.26. - №5. - P.1141-1148.
26. Sachs, G Shin J.M., Hunt R.. Novel approaches to inhibition of gastric acid secretion // Curr. Gastroenterol. Rep. -
2010. - Vol.12. - №6. - P.437-447.
27. Syam, A.F. Simadibrata M. Gastric ulcer induced by systemic hypoxia // Acta.Med.Indones. - 2011. - Vol.43.-№4.
- P.243-248.
28. Yenikomshian, H. Yenikomshian H., Reiss M., Nabavian R. Gastric feedings effectively prophylax against upper
gastrointestinal hemorrhage in burn patients // J. Burn Care Res. - 2011. - Vol.32. - №2. - P.263-268.
А. Д. Фаязов, А. С. Бабажанов,...