ОПРЕДЕЛЕНИЕ КОЛИЧЕСТВА МОЧИ В ЖЕЛУДОЧНОМ СОКУ У БОЛЬНЫХ АНЕМИЯМИ И ЕГО ЗНАЧЕНИЕ

CC BY f
36-41
20
2
Поделиться
Кудратова, Г., & Холмуродова , З. (2022). ОПРЕДЕЛЕНИЕ КОЛИЧЕСТВА МОЧИ В ЖЕЛУДОЧНОМ СОКУ У БОЛЬНЫХ АНЕМИЯМИ И ЕГО ЗНАЧЕНИЕ. Журнал гепато-гастроэнтерологических исследований, 2(3.1), 36–41. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/hepato-gastroenterological/article/view/2074
Гулсара Кудратова, Самаркандский государственный медицинский институт

доцент кафедры педиатрии

Зилола Холмуродова , Самаркандский государственный медицинский институт

ассистент кафедры педиатрии

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Исследования показали, что уменьшение количества мочевины в желудочном соке зависит от степени тяжести анемии. При легкой анемии количество мочевины в желудочном соке было на 54,2% ниже, чем у здоровых детей, -68% при средней анемии и -80% при тяжелой анемии. Замечено, что количество мочевины в желудочном соке увеличивалось в соответствии с тяжестью анемии после комплексного лечения.

Похожие статьи


background image

JOURNAL OF HEPATO-GASTROENTEROLOGY RESEARCH |

ЖУРНАЛ

ГЕПАТО

-

ГАСТРОЭНТЕРОЛОГИЧЕСКИХ

ИССЛЕДОВАНИЙ

№3

,1

(том II) 2021

36

Қудратова Гулсара Нажмиддинова,

Педиатрия кафедраси т.ф.н., доценти.

Самарканд давлат тиббиёт институти,

Холмуродова Зилола Эргашевна,

Педиатрия кафедраси ассистенти.

Самарканд давлат тиббиёт институти,

АНЕМИЯСИ БОР БЕМОРЛАРДА ОШҚОЗОН ШИРАСИДА МОЧЕВИНА МИҚДОРИНИ АНИҚЛАШ

ВА УНИНГ АХАМИЯТИ

АННОТАЦИЯ

Ўтказилган текширишларда ошқозон ширасида мочевина миқдорининг камайиши анемия оғирлик

даражасига боғлиқ эканлиги кузатилди. Енгил даражадаги анемияда ошқозон ширасида мочевина миқдори

соғлом болаларникига қараганда 54,2%, ўрта оғирликдаги анемияда -68 %, оғир даражадаги анемияда эса -80%

ҳолларда камайганлиги аниқланди.

Комплекс даво муолажалари ўтказилгандан сўнг ошқозон ширасида мочевина миқдори анемия оғирлик

даражасига мос ошганлиги кузатилди.

Калит сўзлар:

Эрта ёшдаги болалар, анемия, мочевина,

ошқозоннинг экскретор

фаолияти.

Kudratova Gulsara Nazhmiddinovna,

Associate Professor of the Department of Pediatrics,

Samarkand State Medical Institute.

Kholmurоdova Zilola Ergashevna,

Assistant of the Department of Pediatrics,

Samarkand State Medical Institute.

DETERMINATION OF URINARY AMOUNT IN GASTRIC JUICE IN PATIENTS WITH ANEMIA AND ITS

SIGNIFICANCE

ANNOTATION

Studies have shown that the decrease in the amount of urea in the gastric juice depends on the severity of the

anemia.

With mild anemia, the amount of urea in the gastric juice was 54.2% lower than in healthy children, -68% with

moderate anemia and -80% with severe anemia.

It was noticed that the amount of urea in the gastric juice increased in accordance with the severity of the

anemia after complex treatment.

Key words:

early childhood, anemia, urea, gastric excretory activity.


Мавзунинг долзарблиги:

Умумий амалиёт

шифокорлари ҳар куни дуч келадиган энг кенг

тарқалган патологик ҳолатлардан бири анемия

синдромидир.

Унинг

этиологияси

турлича,

гемоглобин, эритроцитлар миқдорининг қон ҳажм

бирлигида камайиши кўплаб касалликлар ва

патологик холатларнинг натижаси бўлиши мумкин.

Болаларда камқонликнинг ривожланишида

ҳомиладорлик даврида ўтказилган оғир токсикозлар,

қон кетиш, ҳомиладор аёлдаги камқонлик, кўп

ҳомилалик, чала тўғилиш, юқумли ва соматик

касалликларга

чалинган

оналардан

туғилган

болаларда эндоген мойиллик ҳам муҳим рол ўйнайди
[4].

Буларнинг барчаси бола организмида тўғри

гематопоез, гемоглобин ҳосил бўлиши учун зарур

бўлган оқсил, темир, витамин ва минераллар

етишмаслигининг ривожланишига сабаб бўлади.

Алиментар-инфекцион

омиллар

ошқозоннинг

секретор-ферментатив имкониятларини пасайтиради,

бу эса озиқ-овқат таркибий қисмларининг ҳазм

бўлиши ва сўрилишини бузилишига олиб келади [1,2].

Ошқозоннинг экскретор (ажратиб чиқариш)

вазифаси

шундаки,

ошқозон

шиллиқ

қавати

организмдан чиқарилиши лозим бўлган, қонда

айланиб юрадиган моддаларни чиқаради.

Бу

вазифани

ошқозоннинг

пилорик

қисмининг шиллиқ қавати бажаради. Бу ердан қондан

ўтган нормал ва бузилган алмашинув маҳсулотлари-

мочевина, креатинин, аммиак, аминокислоталар,


background image

JOURNAL OF HEPATO-GASTROENTEROLOGY RESEARCH |

ЖУРНАЛ

ГЕПАТО

-

ГАСТРОЭНТЕРОЛОГИЧЕСКИХ

ИССЛЕДОВАНИЙ

№3

,1

(том II) 2021

37

сийдик кислотаси ва бошқалар чиқарилади.

Кўпгина текширишлар шуни кўрсатадики,

ренал ажратиш вазифасининг бузилиши оқибатида

алмашинув маҳсулотларининг ошқозон бўшлиғига

йиғилиши кучаяди. Бунда қонга мочевина ёки

креатининни

юбориб,

ошқозондан

кучайган

экскрециясини кузатиш мумкин. Ошқозон шираси

таркибидаги мочевина табиати ҳар хил келиб

чиқишга эга бўлиб, биринчидан у ошқозонга қон

орқали тушади, иккинчидан у ошқозоннинг секретор

вазифаси тўфайли моддалар алмашинуви оқибатида

ҳосил бўлади.

Ишнинг мақсади:

Анемия даражасига

боғлиқ ҳолда беморларда ошқозон ширасида

мочевина миқдорини аниқлаш.

Текшириш материаллари ва усуллари:

Алиментар-инфекцион анемияси бор эрта ёшдаги

болалар ошқозонининг секретор–экскретор ҳолатини

бахолаш учун болани ёши ва анемиянинг оғирлик
даражасига қараб, ошқозон ширасида мочевина

микдорини 64 та беморда ўргандик.

Бир ёшгача болалар сони 29 та, 1 ёшдан 3

ёшгача 35 та. Ошқозоннинг экскретор вазифасини

мочевина миқдорига қараб баҳоладик.

Соғлом

болаларда

ошқозон

ширасида

мочевинани текшириш орқали унинг миқдорининг

ёшга қараб ошиб бориши (Р <0,001) аниқланди.

Анемияси бор болаларда ошқозон шираси

текширилганда мочевина миқдорининг бола ёшига

қараб камайиб бориши аниқланди, яъни бир ёшгача

бўлган болаларда мочевина миқдорининг уч баробар

камайганлиги (4,92±0,6 мг%, нормада 12, 94±0,71

мг %), бир ёшдан уч ёшгача бўлган болаларда эса

икки баробар камайганлиги (7,12±0,66 мг% гача,

нормада эса 15,93±0,54 мг %) аниқланди. (жадвал 1)

Жадвал №1

Анемияси бор беморларда ёшга боғлиқ ҳолда ошқозон ширасида мочевинани миқдори (М±m)

Бола ёши

Мочевина, мг %

Соғлом болалар

Анемияда

Р

1

Р

2

Даволашгача

Даволашдан кейин

1 ёшгача

12,94±0,71

(7,16-14,80)

4,92±0,66

(1,78-15,2)

8,99±0,90

(3,54-18.2)

<0,001

<0,001

1 ёшдан 3

ёшгача

15,93±0,54

(10,28-21,72)

7,12±0,66

(1,83-17,8)

10,76±0,65
(3,60-17,8)

<0,001

<0,001


Буни

боланинг

озиқлантирилиш

тури,

организмининг ўзига хослиги, боланинг умумий

ҳолати ва организмининг реактивлиги яъни бу

текширилаётган болаларнинг ўткир респиратор ва

ошқозон ичак тракти касалликларини бошидан
ўтказганлиги

ва

турли

оғирликдаги

анемия

даражасига эга эканлиги билан боғлаймиз.

Бир хил ёшдаги соғлом ва бемор болаларни

ошқозон

ширасида

мочевина

миқдорини

таққослаганда шу маълум бўлдики, бир ёшгача

бўлган болаларда унинг миқдори 75,9% ҳолларда ва

бир ёшдан катта болаларда эса -77,1% ҳолларда кам

бўлганлиги аниқланди.

Олиб

борилган

даво

муолажалари

ўтказилгандан сўнг, беморлар ошқозон ширасида

мочевина миқдори 1,5-2 баробар ошди. Унинг

меъёрлашиши барча беморларда хам кузатилмади.

Бир ёшгача бўлган болаларда 62,1% ҳолларда

меъёрлашганлигини, 1 ёшдан 3 ёшгача бўлган

болаларда эса 65,8% ҳолларда меъёрлашганлигини,

қолган болаларда эса нормадан пастлиги аниқланди.

Ошқозон ширасида мочевина миқдори

инфекцион-алиментар келиб чиқишга эга бўлган

анемиянинг оғирлик даражасига мос кўриб чиқилди.

Анемиянинг оғирлик даражасига қараб,

болалар

бўлинди:

енгил

даражадаги

анемия

кузатилган болалар сони 35 та, ўрта оғирликдаги

анемия- 24 та ва оғир даражадаги анемия -5 та болада

аниқланди.

Тадкикот

натижалари:

ўтказилган

текширишларда

ошқозон

ширасида

мочевина

миқдорининг камайиши анемия оғирлик даражасига

боғлиқ эканлиги кузатилди.

Енгил

даражадаги

анемияда

ошқозон

ширасида

мочевина

миқдори

54,2%,

ўрта

оғирликдаги анемияда -68 %, оғир даражадаги

анемияда эса -80% ҳолларда камайганлиги аниқланди.

Комплекс даво муолажалари ўтказилгандан сўнг

ошқозон ширасида мочевина миқдори анемия

оғирлик даражасига мос ошганлиги кузатилди.

Хулоса:

Шундай

килиб,

юкоридаги

текширишларга асосланган холда, анемиянинг енгил

даражасида ошқозон ширасида мочевина миқдори
80% болаларда, ўрта оғир даражада 64% ҳолларда, ва

оғир

даражадаги

анемияда

60%

ҳолларда

нормаллашганлиги ва қолган беморларда мочевина

миқдори

ошганлиги,

аммо

тўлиқ

нормага

келмаганлиги аниқланди.

Список литературы/ Iqtiboslar/ References

1. Железодефицитная анемия при заболеваниях желудочно-кишечного тракта. Д.Т. Абдурахманов.

«Фарматека» Актуальные обзоры, № 13, 2012 г. стр 9-14

2. Анемия как ведущий симптом при поражении органов пищеварения у детей. М.И.Дубровская, А.С.

Боткина, Т.В. Зубова, Н.В. Давиденко, В.Б. Ляликова. Российский вестник перинатологии и педиатрии, 5, 2015.

3. Козловская Л.В., Рамеев В.В., Саркисова И.А. Сурункали касалликларда кўзатиадиган анемиянинг

патогенези ва клиник аҳамияти // Анемия. 2005 й., № 4 б.4-10.

4.

Холмурадова Зилола Эргашевна, Гарифулина Лиля Маратовна, Кудратова Гулсара Нажмиддиновна.

Эрта ёшдаги болаларда темир танкислиги анемиясида сийдикда уропепсинни аниклаш ва унинг ахамияти.

Биология ва тиббиёт муаммолари. Халкаро Илмий журнал.

(Самарканд, 21 январ 2021 й.)

б. 364-365.

5.Ошқозон-ичак тракти касалликларида темир танқислиги синдромлари: даволаш истиқболлари.

Стуклов Н.И. Клиник тиббиёт 2016. 94 (6).

Библиографические ссылки

Железодефицитная анемия при заболеваниях желудочно-кишечного тракта. Д.Т. Абдурахманов. «Фарматека» Актуальные обзоры, № 13, 2012 г. стр 9-14

Анемия как ведущий симптом при поражении органов пищеварения у детей. М.И.Дубровская, А.С. Боткина, Т.В. Зубова, Н.В. Давиденко, В.Б. Ляликова. Российский вестник перинатологии и педиатрии, 5, 2015.

Козловская Л.В., Рамеев В.В., Саркисова И.А. Суруикали касалликларда кузатиадиган анемиянинг патогенези ва клиник ахамияти // Анемия. 2005 й., № 4 6.4-10.

Холмурадова Зилола Эргашевна, Гарифулина Лиля Маратовна, Кудратова Гулсара Нажмиддиновна. Эрта ёшдаги болаларда темир танкислиги анемиясида сийдикда уропепсинни аниклаш ва унинг ахамияти. Биология ва тиббиёт муаммолари. Халкаро Илмий журнал. (Самарканд, 21 январ 2021 й.) б. 364-365.

Ошкозон-ичак тракти касалликларида темир танкислиги синдромлари: даволаш истикболлари. Стуклов Н.И. Клиник тиббиёт 2016. 94 (6).

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов