Мақолада давлат ташкилотлари томонидан ўз зиммасига юклатилган функцияларни амалга ошириш жараёнида юзага келаётган ёки юзага келиши мумкин бўлган коррупциявий хавф-хатарларни аниқлаш ва уларни бартараф қилиш бўйича муқобил ва самарали чораларни амалга ошириш натижасида, содир этилиши мумкин бўлган коррупцияга оид хаттиҳаракатларнинг олди олиниши борасида фикрлар билдирилади.
Jаҳон илмий адабиётида хуфёна иқтисодиётнинг вужудга келиши ва ривожланишининг асосий сабаблари сифатида қуйидагилар кўрсатилади: катта солиқ юки, ташкилий-иқтисодий фаолиятни ортиқча расмий тус олганлиги ва иқтисодиётдаги умумий оборотда давлатнинг улуши катта эканлиги. Хуфёна иқтисодиётни шаклланиши ва ўсишида асосий омилла бўлиб мамлакат иқтисодиётидаги таркибий ва иқтисодий инқирозни вужудга келиши ва ривож топиши, давлатни иқтисодиётга сезиларли таъсир кўрсатиши, рақобат курашини чуқурлашуви ва жадаллашуви хизмат қилади. Натижада, хуфёна иқтисодиётнинг типик белгилари сифатида қуйидагиларни ажратиб кўрсатиш мумкин: иқтисодий фаолият субъектларини солиқлардан қочиши, яширин ишсизликнинг мавжудлиги, коррупциянинг сезиларли даражаси, бартер савдосини мавжудлиги, миллий капитални хорижга оқими, “иккита” бухгалтерия тизимининг мавжудлиги. Шундай қилиб, охирги ўн йилликдаги статистика ва иқтисодий кўрсаткичларнинг намоён этишича, микро-, мезо- ва макробозорлардаги хуфёна фаолият мамлакат ва ҳудуднинг иқтисодий хавфсизлигига хавф туғдиради, мавжуд ижтимоий-иқтисодий тизимни бузиб юборади.
Hayotda albatta, har birimiz ertami-kechmi nohaqlikka, adolatsizlikka to‘qnash kelishimiz ehtimoldan xoli emas. Aytaylik, puxta bilimga ega o‘quvchining institutga kirolmasligi yoki sudyaning pora evaziga gunohkorni oqlab, begunohni qoralashi kabi nohaqliklaru bedodliklar hayotda juda uchraydigan hodisalardir hisoblanadi. Ushbu maqolani yozishimdan maqsad korrupsiya tushunchasi, mazkur tizimdagi jinoyatlarning ob’yektiv va sub’yektiv belgilari, xalqaro miqyosdagi huquqiy hujjatlardagi korrupsiyaviy normalarning standartlari hamda mazkur turdagi jinoyatlarga oid xorijiy davlatlar tajribasi qiyosiy-huquqiy jihatdan tahlil qilingan. Shuningdek, maqolada korrupsiyaviy jinoyatlarga oid amaldagi milliy qonunchilik muammolari va ularni takomillashtirish masalalari ko‘rsatilgan. Bundan tashqari mazkur maqolada xalqaro huquqiy hujjatlar, xorijiy davlatlardagi korrupsiyaviy normalarni milliy qonunchilikka implementatsiya qilish istiqbollari muhokama qilingan
Ҳозирги кунга келиб, дунёнинг барча давлатларида коррупциянинг даражаси ошаётганининг гувохи бўлмоқдамиз. Мисол учун Финландия, Дания, Сингапурда коррупция паст даражада бўлса, МДХ давлатлари орасида Қозоғистон, Тожикистонда ва Бруней, Яман, Сурия ва бир қанча Африка давлатларида хусусан Судан ва Сомали давлатларида эса коррупциянинг даражаси сезиларли ошган