XVIII-XIX asrlarning 60-yillarida. Oʻrta Osiyo xonliklarining ichki va tashqi savdo aloqalarida Toshkent shahri muhim oʻrin tutgan. Toshkent yirik, boy bozorlari va tranzit markazi sifatida mintaqada yuqori mavqega ega edi. Oʻz navbatida Toshkent Fargʻona vodiysi shaharlarining iqtisodiy hayotida muhim oʻrin tutgan. Qoʻqon, Namangan, Margʻilon, Andijon, Xoʻjant, Oʻsh va Toshkent oʻrtasida uzluksiz savdo karvonlari yurardi.
Мазкур мақолада Ўзбекистон ва ЮНЕСКО ўртасидаги муносабатларнинг шаклланиши, ўзаро ҳамкорликнинг учта даврга тақсимланиши ва бу жараёнлардаги алоқаларнинг ташкилий-ҳуқуқий жиҳатлари ёритилади. Мақоланинг мақсади Ўзбекистон-ЮНЕСКО муносабатлари шаклланиши, ўзаро алоқаларнинг устувор йўналишлари ва бу борада ташкилий-ҳуқуқий жиҳатларни ўрганишдан иборат бўлиб, унда Ўзбекистон-ЮНЕСКО муносабатлари шаклланишини даврлар орқали ўрганиб чиқиш, икки томон ўртасидаги ҳамкорликнинг ташкилий ва ҳуқуқий асосларини кўриб чиқиш ва ЮНЕСКО дастурларида кўзда тутилган мақсад ва вазифаларни Ўзбекистонда амалга ошириш бўйича ҳамкорлик ишларини жадаллаштириш масалаларини таҳлил этиш вазифалари белгилаб олинган. Илмий мақолани ёзишда тарихийлик, тизимли ва мантиқий таҳлил, ивент, шунингдек, контент таҳлил усулларидан фойдаланилди. Ўзбекистон ва ЮНЕСКО ҳамкорлиги шаклланиши ва ривожланиши ҳар бир даврда ўзига хос хусусиятга эга эканлиги ва ўзаро муносабатларда янги йўналишдаги дастурлар ва лойиҳалар ишлаб чиқиш зарурати асосланган.
Мақолада Фарғона водийси халқларининг иқтисодий-хўжалик фаолияти ва хўжалик-маданий анъаналари: деҳқончилик, чорвачилик ва ҳунармандчилик масалаларига оид тарихий-этнографик, этнологик, этносоциологик аспектда тадқиқ этилган асарлар хронологик кетма кетликда ёш тарихшунос нуқтаи назари билан таҳлил этилган. Шунингдек, таҳлил натижасида шаклланган хулосалар баён этилган.
Vatanimiz milliy mustaqillikni qo‘lga kiritganidankeyin tarixiy haqiqatni mafkuraviy tazyiq va ta’sirlardan xoli tarzda, xolisona vahaqqoniy, adolat va tarixiylik nuqtai nazaridan xalqimizga etkazish imkoniyatiyuzaga keldi. Surxon vohasidagi etnik guruhlarning yuzaga kelish tarixi etnik shakllanishi uzoq davom etgan murakkab jarayondir.