Мақолада иссиқлик ва электр энергиясини ишлаб чиқариш учун иссиқлик ва электротехника саноатини ривожлантириш бўйича дунё прогнозлари келтирилган. Таъкидланишича, энергия турларини ишлаб чиқаришнинг ўсиши нафақат қазиб олинадиган ёқилғи сарфини кўпайиши, балки экологик вазиятнинг ёмонлашиши билан боғлиқ. Иссиқлик энергиясини ишлаб чиқарадиган қуёш қурилмаларидан фойдаланиш бўйича хорижий тажрибани ва Ўзбекистон Республикасининг қулай иқлим шароитларини ҳисобга олган ҳолда, мавжуд турар-жой биноларини иситиш учун қуёш ҳаво иситгичларидан фойдаланиш, турар-жой бинолари ва қуритиш қурилмаларини қиммат конструктив ва технологик ечимларсиз иссиқлик энергияси билан таъминлаш, шунингдек, биноларни тез иситиш истиқболлари муҳокама қилинди. Бундай коллектор, ҳаво пастроқ иссиқлик сиғимига эга бўлишига қарамай, иссиқликнинг тенг тақсимланишини таъминлай олади ҳамда ҳарорат бўйича ҳам, етказиб бериладиган ҳаво миқдори бўйича ҳам яхши тартибга солинади. Бундан ташқари, табиий конвекция шароитида ишлайдиган коллекторларни анъанавий иситиш тизими билан муваффақиятли бирлаштириш мумкин.
Шу билан бирга, мақолада шунингдек, қуритиш технологиясида ҳаво иситгичларидан фойдаланишнинг ижобий тажрибаси кўрсатилган. Хусусан, қуёш сув иситгичининг саноат намунаси республиканинг сув хўжалиги учун суғориш тизимларининг насос станцияларида ишлатиладиган трансформатор ўровларини қуритиш учун ишлатилган. Ҳаво иситгичларидан фойдаланиш нафақат сезиларли ёқилғи, энергия ва пул маблағларини тежашга, балки Ўзбекистон Республикасининг энергия хавфсизлигини мустаҳкамлашга имкон беради.
Ushbu maqolada shahar ko'chalarining turli uchastkalarida chiqindi gazlardan havo ifloslanishi darajasini aniqlashning mavjud usullari, shuningdek, o'lchash vositalarining mavjudligi tahlil qilingan.
Aspen Plus dasturidan foydalangan holda sochiluvchan qattiq moddalarni gaz yoki havo tarkibidan ajratish uchun maxsus, siklondan keng foydalanilanib KCl ni quritishdan keyin
chiqadigan turli tutun va issiq havo tarkibidagi qattiq zarrachalarni sanoat miqyosida ajratish orqali havo
iflosligini kamaytirgan holda, qimmatbaho mahsulotlarni ajratib olish yoki texnologiyaga salbiy ta’sir etuvchi zararli, hamda qurilmalarni buzilishga olib keluvchi moddalarni chiqarib tashlashini ta’minlaydigan kompyuter modelini ishlab chiqish.
Ушбу маколада юракнинг ишемик касаллигини ташхис килишининг янги ноинвазив усулйни ишлаб чикиш буйича олиб борилган тадкикот ишларининг натижалари келтирилган. Усул нафасни анализ килишга асосланган. Сирт ионизациясига асосланган
аминлар датчигини юракнинг ишемик касаллигини ташхис килишда куллаш имкониятлари очилган. Юракнинг ишемик касаллигига учраган беморлар нафаси таркибидаги аминлар микдори соглом одамларники- дан фарк килиши ва бу фарк статистик ахамиятга эга эканлиги аникланган. Усулнинг афзаллиги унинг безарар, тезкор ва етарли ишончликка эга эканлигида булиб, бунга аминларга ута сезгир электрон курилма ва уни амалга оширишнинг янги усули асосида эришилган. Нафас таркибидаги аминларни аниклаш асосида миокард инфарктини бошлангич даврини олдиндан аниклаш имкониятлари курсатилган
Ma'lumki, global iqlim o'zgarishining inson salomatligiga ta'siri, birinchi navbatda, havo haroratining ko'tarilishi natijasida atmosferada ifloslantiruvchi moddalar va allergenlarning ko'payishi bilan bog'liq bo'lib, bu yurak, qon aylanish va havo-tomchi kasalliklarining kuchayishiga olib keladi. Kasalliklar va havodagi ortiqcha chang miqdori allergiya va bronxial astma bilan kasallanishning ko'payishiga olib keladi. Ayniqsa, so'nggi yillarda shaharlardagi ekologik vaziyatning yomonlashuvi bilan bog'liq ma'lumotlar tez-tez paydo bo'lmoqda. Hududlarda aholi farovonligini oshirishga shaharlarning barqaror rivojlanishi va ularning ekologik muammolarini hal etish orqali erishish mumkin.
Мақолада атроф табиий муҳитни муҳофаза қилиш, давлат экологик назорати, жамоат экологик назорати, давлатнинг экологик функцияси, ер, сув, ўрмон, атмосфера ҳавосини муҳофаза қилиш, ер ости бойликлари, ҳайвонот ва ўсимликлар дунёсини муҳофаза қилиш, экологик меъёрлаш, табиий кадастрлар юритиш, экологик мониторинг ҳамда экологик қонунчиликни кодификациялаш билан боғлиқ илмий ишлар ва уларнинг мазмуни таҳлилига кенг эътибор қаратилган.
Maqolada paxtani havo quvurlariga uzatish jarayoni tahlil qilingan. Tadqiqotlarda paxtaning havo quvurlariga bir me’yorda uzatilmasligi aniqlangan va uning sabablari o‘rganilgan. Paxtani uzatishdagi notekislikni bartaraf etish uchun gorizontal lentada joylashgan paxta qatlamini tekislash kerak bo‘ladi. Olib borilgan tadqiqotlar natijasiga ko‘ra tekislovchi element sifatida tebranib turuvchi metal plastinka tanlandi. Yangi vibratsion ta’minlagichni ishlatish bilan notekislikni yuqori darajada kamaytirish mumkinligi ma’lum bo‘ldi.