ИЗУЧЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ МУКОРЕГУЛЯРНЫХ ПРЕПАРАТОВ В ЛЕЧЕНИИ ОСТРОГО И ХРОНИЧЕСКОГО ПАРАНАЗАЛЬНОГО СИНУСИТА ПРИ ДЕТСКОМ ЦЕРЕБРАЛЬНОМ ПАРАЛИЧЕ

CC BY f
18-21
52
13
Поделиться
Абдурахманов, И., Шамсиев, Д., & Олимжонова, Ф. (2022). ИЗУЧЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ МУКОРЕГУЛЯРНЫХ ПРЕПАРАТОВ В ЛЕЧЕНИИ ОСТРОГО И ХРОНИЧЕСКОГО ПАРАНАЗАЛЬНОГО СИНУСИТА ПРИ ДЕТСКОМ ЦЕРЕБРАЛЬНОМ ПАРАЛИЧЕ. Журнал стоматологии и краниофациальных исследований, 2(2), 18–21. https://doi.org/10.26739.2181-0966-2021-2-3
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Комплексное лечение параназального синусита, возникающего у больных детским церебральным параличом, играет важную роль в реабилитации и повышении качества жизни этой группы пациентов. Изучена мукоцилиарная транспортная функция слизистой оболочки носа у больных параназальным синуситом с детским церебральным параличом и определена клиническая эффективность препарата путем добавления в комплексное лечение мукорегулярного препарата (синуптерные капли). Функциональное состояние слизистой оболочки полости носа изучено у 65 пациентов с детским церебральным параличом в возрасте от 3 до 12 лет с параназальными синуситами. Все пациенты были разделены на 2 группы: основную (44 пациентов), контрольную (21 пациента). Пациенты основной группы, кроме комплексного лечения, получали капли синупрет. Результаты нашего исследования подтвердили, что комбинированное применение антибактериальной терапии при лечении параназальных синуситов в детском возрасте на фоне церебрального паралича с добавлением синупрета к симптоматическому лечению ускоряет транспортную активность слизистой оболочки полости носа и приводит к исчезновению симптомов.

Похожие статьи


background image

|

№2 | 2021

 

18 

 

Абдураҳмонов Илҳом Рустамович 

Самарқанд давлат тиббиёт институти 

Шамсиев Джахонгир Фазлитдинович 

Тошкент давлат стоматология институти 

Олимжонова Фарангиз Жасур қизи 

Тошкент давлат стоматология институти  

 

БОЛАЛИКДАН БОШ МИЯ ФАЛАЖИ БИЛАН  БОЛАЛАРДАГИ ЎТКИР ВА СУРУНКАЛИ  ПАРАНАЗАЛ СИНУСИТЛАРНИ 

ДАВОЛАШДА МУКОРЕГУЛЯР ДОРИ ВОСИТАСИНИ САМАРАДОРЛИГИНИ ЎРГАНИШ 

 
 
 
 

http://dx.doi.org/10.26739/2181-0966-2021-2-3

 

 
 
 

АННОТАЦИЯ 

Болаликдан бош мия фалажи билан даволанаётган беморларда учрайдиган ўткир ва сурункали паразнал синуситларни комплекс даволаш, 
бу гуруҳ беморларни асосий касаллиги реаблитациясида ва хаёт сифатини бир мунча оширишда муҳим аҳамият касб этади.

 

Болаликдан 

бош  мия  фалажи  билан    ўткир  ва  сурункали  параназал  синуситлари  бор  беморларда  бурун  бўшлиғи  шиллиқ  қавати  мукоциллиар 
транспорт    функциясини  текшириш  ва  комплекс  давога  мукорегуляр  дори  воситаси  (синуптер  томчиси)  ни  қўшиб,  униниг  клиник 
самарадорлиги аниқланди. 3 ёшдан 12 ёшгача бўлган 65 та бош мия фалажи билан даволанаётган  параназал синусити бор беморларда 
бурун бўшлиғи шиллиқ қаватининг функционал ҳолатини ўрганилди. Сўнгра беморлар 2 гуруҳга бўлинди: асосий гуруҳ (44 та бемор), 
назорат гуруҳи (21 та бемор).  Барча беморларга комплес даво муолажалар қилинди, асосий гуруҳдаги беморларга комплекс даво билан 
бирга  синупрет  томчиси  дори  воситаси  қўшиб  берилди  .Биз  ўтказган  текширув  натижалари  болаликдан  бош  мия  фалажи  фонида 
учрайдиган параназал синуситларни даволашда антибиотикатерапия , симптоматик давога синупрет дори воситасини қўшиб  биргаликда 
қўллаш  бурун  бўшлиғи  мукоцилиар  транспорт  фаолиятини  тезлаштиришини  ва  касаллик  белгиларини    йўқолишига  олиб  келишини 
тасдиқлади.  

Калит сўзлар:

 болаликдан бош мия фалажи, параназал синусит, мукоцилиар транспорт, синупрет 

 

Абдурахманов Ильхом Рустамович 

Самаркандский государственный медицинский институт 

Шамсиев Джахонгир Фазлитдинович 

Ташкентский государственный стоматологический институт 

Олимжонова Фарангиз Жасуровна 

Ташкентского государственного стоматологического института

 

 

ИЗУЧЕНИЕ ЭФФЕКТИВНОСТИ МУКОРЕГУЛЯРНЫХ ПРЕПАРАТОВ В ЛЕЧЕНИИ ОСТРОГО И ХРОНИЧЕСКОГО 

ПАРАНАЗАЛЬНОГО СИНУСИТА ПРИ ДЕТСКОМ ЦЕРЕБРАЛЬНОМ ПАРАЛИЧЕ 

АННОТАЦИЯ

 

 

 

Комплексное  лечение  параназального  синусита,  возникающего  у  больных  детским  церебральным  параличом,  играет  важную  роль  в 
реабилитации и повышении качества жизни этой группы пациентов. Изучена мукоцилиарная транспортная функция слизистой оболочки 
носа у больных параназальным синуситом с детским церебральным параличом и определена клиническая эффективность препарата путем 
добавления в комплексное  лечение  мукорегулярного  препарата  (синуптерные капли). Функциональное состояние слизистой  оболочки 
полости носа изучено у 65 пациентов с детским церебральным параличом в возрасте от 3 до 12 лет с параназальными синуситами. Все 
пациенты  были  разделены  на  2  группы:  основную  (44  пациентов),  контрольную  (21  пациента).  Пациенты  основной  группы,  кроме 
комплексного  лечения,  получали  капли  синупрет.  Результаты  нашего  исследования  подтвердили,  что  комбинированное  применение 
антибактериальной терапии при лечении параназальных синуситов в детском возрасте на фоне церебрального паралича с добавлением 
синупрета  к  симптоматическому  лечению  ускоряет  транспортную  активность  слизистой  оболочки  полости  носа  и  приводит  к 
исчезновению симптомов. 

Ключевые слова: 

детский церебральный паралич, параназальный синусит, мукоцилиарный транспорт, синупрет. 

 

Ilhоm R. Abdurahmanov  

Samarkand State Medical Institute 

Jahongir F. Shamsiev  

Tashkent State Dental Institute 

Farangiz Zh. Olimjonova  


background image

|

№2 | 2021

 

19 

 

Tashkent State Dental Institute 

 

STUDY OF THE EFFECTIVENESS OF MUCOREGULAR PREPARATIONS IN TREATMENT OF ACUTE AND CHRONIC 

PARANASAL SINUSITIS IN CHILD CEREBRAL PARALYSIS 

ANNOTATION 

Complex  treatment  of  paranasal  sinusitis  that  occurs  in  patients  with  infantile  cerebral  palsy  plays  an  important  role  in  the  rehabilitation  and 
improvement  of  the  quality  of  life  of  this  group  of  patients.  The  mucociliary  transport  function  of  the  nasal  mucosa  in  patients  with  paranasal 
sinusitis  with infantile  cerebral palsy  was  studied  and the  clinical efficacy  of  the drug  was determined  by  adding a mucoregular  drug  (sinupter 
drops) to the complex treatment. The functional state of the nasal mucosa was studied in 65 patients with infantile cerebral palsy aged 3 to 12 years 
with paranasal sinusitis. All patients were divided into 2 groups: main (44 patients), control (21 patients). Patients of the main group, in addition to 
complex treatment,  received  synupret  drops.  The  results  of  our study  confirmed that  the combined  use  of  antibiotic  therapy  in the treatment  of 
paranasal sinusitis in childhood against the background of cerebral palsy with the addition of synupret to symptomatic treatment accelerates the 
transport activity of the nasal mucosa and leads to the disappearance of symptoms.

 

Keywords:

 cerebral palsy since childhood, paranasal sinusitis, mucociliary transport, sinuperet. 

 

Долзарблиги.

 Болаликдан  бош мия фалажи,  айнан ҳаракатланиш 

тизимидаги  патологиялар  ҳақидаги  қарашалар  бир  неча  йиллар 
мобайнида  ўзгариб  келган  ва  айнан  ҳозирги  вақтда  бу  касаллик 
мураккаб ҳисобланиб бош миянинг жуда кўпчилик системаларига 
тасир  қилади,  шунинг  учун  касалликнинг  бу  шакли  методолик 
изланишларни  талаб  қилиб,  бунда  даволаш  ва  реабилитация 
жараёни 

фонида 

касалликни 

кечиш 

хусусиятлари 

ўрганилади.Кўпгина тиббий амалиётлар болалар церебрал фалажи 
билан  туғилган  болаларда  охиригача  ҳал  қилинмай  қолинмоқда. 
Ҳалигача  болалар  церебрал  фалажи  билан  туғилган  болалар 
индивидуал  календар-профилактик  эмлашларни  чекланган  ҳолда 
қабул қилишаяпти ёки умуман эмланилмаяпти [2,3,4]. 
Болаликдан  бош  мия  фалажи  (ББМФ)-бу  бир  гуруҳ  моторика 
ривожланиши  ва  функционал  фаолиятнинг  бузилиши  билан 
кечадиган,  шаклланиб  келаётган  ҳомиланинг  ёки  янги  туғилган 
чақалоқлар  бош  миясидаги  прогрессив  шикастланишлар  ёки 
аномалияларга олиб келувчи касалликдир. 
Мия  фалажи  18  ёшгача  бўлган  беморларда  ногиронликка  олиб 
келадиган энг кенг тарқалган неврологик патология ҳисобланади. 
Бу  ҳолат  юқумли  касалликлар  билан  касалланиш  учун  жиддий 
хавф  туғдиради.  Мултидисиплинерлик  ва  комплекс  ёндашув 
болалар, ўсмирлар, ҳамда  катталар cеребрал фалажи муаммосига 
оид  замонавий  ғояларнинг  асоси  ҳисобланади.  Шу  сабабли, 
замонавий  клиник  тиббиётнинг  барча  сўнгги  ютуқлари  ушбу 
неврологик патологиядан азият чекаётган беморларга ёрдам бериш 
билан 

шуғулланадиган 

турли 

тиббий 

йўналишлар 

мутахассисларининг  кундалик  фаолияти  амалиётига  максимал 
даражада  татбиқ  етилиши  керак  [1,2,3,4].  Каладзе  Н.Н  ва 
бошқ.(2014),54  та  текширилган  ОРИ  билан  оғриган  беморлар 
31(57%)  та  ва  ЛОР  аъзолари  сурункали  инфексия  ўчоқлари 
қўзғалиш даври 18(58%) тани ташкил қилган [4]. 
Е. И. Юлиш ва бошқ. (2008) ҳомила ичи инфекциялар гипоксия ва 
асфиксиянинг  ривожланишига,  ҳаётнинг  биринчи  йилида  ўткир 
респиратор  инфекцияларнинг  кўпайишига,  иммуногенезнинг 
бузилишига олиб келади  деб ҳисоблашган.  Улар  томонидан  олиб 
борилган 

тадқиқотлар 

асосий 

субпопуляциялар 

сонининг 

камайишини 

аниқлади. 

CД3, 

CД4, 

CД8, 

CД19, 

CД56 

лимфоцитлари,  қаттиқ  асфиксияга  учраган  болаларда  CД95  - 
апоптоз маркер даражасининг ортиши аниқланган [3]. 
Иммунологик  кўрсаткичлар  ва  ўткир  респиратор  вирусли 
касалликларнинг  кўплиги  ушбу  болаларни  тез-тез  ва  узоқ 
муддатли касалликларга чалинишга имкон берди. Церебрал фалаж 
бўлган  болалар,  биринчи  навбатда,  марказий  асаб  тизимининг 
тартибга  солувчи  тузилмаларига-гипоталамус,  гипокампус,  мия 
ярим  шарига  органик  зарар  етказилиши  туфайли  адаптив 
ресурсларни камайтиради. 
Церебрал 

фалаж 

бўлган 

болаларда 

миянинг 

марказий 

иммунокомпетент  тартибга  солиш  тузилмаларига  органик  зарар 
етказилиши 

туфайли 

иммун 

ҳимоя 

реакцияларининг 

механизмлари  бузилган,  ҳомила  ичи  инфекция  фонида  эрта, 
ҳомила  ичи  иммунологик  реакцияларнинг  фаоллашиши,  тез-тез 
юқумли касалликлар  туфайли  иммун механизмларининг  иккинчи 
даражали заифлигини ривожланиши мумкин [1,2]. 
Ҳилпилловчи эпителейнинг транспорт функцияси бурун ва бурун 
ёндош  бўшлиқларнинг  асосий  ҳимоя  функцияларидан  бири 

ҳисобланади. Бурун бўшлиғи шиллиқ қавати чанг заррачалари, ҳар 
хил  инфекцияларнинг  ичкарига  киришига  тўсқинлик  қилиб, 
бирламчи барьер вазифасини бажаради. Бу жараёнда ҳилпилловчи 
эпителий,  шиллиқ  қават  ҳужайралари  ишлаб  чиқарган  шиллиқ, 
нейтрофиллар, 

макрофаглар 

ва 

шиллиқ 

таркибидаги 

иммуноглобулинлар  иштирок  этади  [2,  5,  6].  Бурун  бўшлиғи 
шиллиқ  қавати  ишлаб  чиқарган  шиллиқ  модда  транспорт 
функцияси  иккита  асосий  омилга  боғлиқ:  ҳилпилловчи  эпителей 
киприкчаларининг 

ҳаракат 

активлигига 

ва 

шу 

шиллиқ 

ажралманинг  консистенциясига.  Шиллиқ  модда    бурун  шиллиги 
қадаҳсимон  ҳужайралар  махсули  ҳисобланади.  Ҳилпилловчи 
эпителей  ҳужайралари    шиллиқ  қават  ҳужайраларида  ишлаб 
чиқарилган  шиллиқ  билан  қопланган  ва  улар  биргаликда 
мукоциллиар транспорт системасини ҳосил қилади. Ҳилпилловчи 
эпителей  ҳужайралари      ритмик  ҳаракатлар  таъсирида  шиллиқ 
қават секретцияси махсулотларга ёпишган турли хил ёд зарралар, 
микроорганизмлар  аралашиб  бурун-ҳалқум  томонга  ҳаракати 
ҳисобига  доимий  тозалик  таъминланади.  Бурун  ва  бурун  ёндош 
бўлиқлари  яллигланиш  жараёнларида қон  томирлари  деворининг 
ўтказувчанлиги 

ортиши 

ҳисобига 

мукациллиар 

транспорт 

фаолиятида  иштирок  этадиган  шиллиқ  ажралманинг  миқдори, 
таркибини  ва  консистенцияси  ўзгаришига  сабаб  бўлади. 
Шиллиқнинг  потологик  ўзгариши  бурун  ва  бурун  ёндош 
бўшликларнинг  сурункали  яллиғаниш  касалликларининг  асосий 
омилларидан  бири  ҳисобланади.  Ҳозирги  вақтда  шиллиқ  ҳосил 
бўлиш 

механизми 

шифокорлар 

томонидан 

тўлалигича 

баҳоланилмаяпти,  ушбу  жараён  ҳақида  соддалаштирилган 
маълумотлар  эса  мукорегуляр  препаратлар  қўллаш  доирасини 
сезиларли даражада қисқартиряпти [2,5,6,7]. Секрет ҳосил бўлиши, 
шунингдек унинг регуляция механизми ҳозирги вақтда охиригача 
ўрганилмаган.  Нафас  йуллари  секрети  мукоциллиар  система  деб 
аталадиган  ажратиб  бўлмас қисмдан  таркиб  топган  ва  у  инсонни 
ташки муҳит  зарарли таъсирларидан  сақлайдиган  биринчи ҳимоя 
тўсиғи 

хисобланади. 

Ҳилпилловчи 

эпителейнинг 

ҳимоя 

функцияси  кўп  жиҳатдан  шиллиқнинг  таркибий  кўрсатгичларига 
боғлиқ ҳисобланади. Шиллиқнинг нормал реологик кўрсатгичи бу 
нафас  орқали  тушган  заррачаларнинг  бурун  шиллиқ  ажралмаси 
орқали  бурун-ҳалқумгача  етказилиши  ҳисобланиб,  бунинг  учун 
вақти уртача 10-20 минутни ташкил қилади. Шиллиқ характери ва 
ҳилпилловчи  эпителейнинг  функционал  хусусиятининг  оптимал 
нисбати  доимий  тушиб  турадиган  микрофлораларнинг  колония 
ҳосил килишини олди олишдан иборат. Нормада шиллиқ мезокрин 
типидаги  бир  ҳужайрали  қадаҳсимон  хужайралар  орқали  ишлаб 
чикарилиб 

турилади. 

Қадақсимон 

ва 

киприксимон 

ҳужайраларнинг  нормал  нисбати  ўртача  1:10  бўлиб,  қадаҳсимон 
ҳужайралар  асосан  бурун  чиғаноқларида  жойлашади.  Бурун  ва 
бурун ёндош бўшлиқлар секрети бир хил кўринишда ҳосил бўлади. 
Қадаҳсимон  ҳужайралар  ишлаб  чикарадиган  умумий  ажралма 
қалинлиги  8-10  мкм  ўлчамда  бўлиб,  иккита  қаватга  бўлинади. 
Юзаки – зич гелсимон коллоид қавати ва киприкчалар жойлашган 
париетал  зол  қавати.  Шиллиқ  физико-кимёвий  жиҳатдан 
яримкаттик  гелнинг  мураккаб  тузилишини  ўзида  акс  эттиради, 
юқори 

молекулали 

ипсимон 

полимерлар, 

олтингугуртли 

бисульфид кўприкчалар, водород  боғлари,  Вандер-Ваалс кучлари 
ёки ҳужайралараро таъсир кучлари деб аталадиган кучлар асосида 


background image

|

№2 | 2021

 

20 

 

уч  ўлчамли  турни  ҳосил  қилади.  Кимёвий  жиҳатдан  секрет  95%  
сувдан иборат бўлиб, ишкорий табиатга эга булганда , яъни pH 7.5-
7.6  бўлганда  золдан  гелга  айланади.  Бундай  физик  кўрсатгичлар 
бурун  шиллиғига  суюқлик  (оқувчанлик,  ёпишқоқлик)  ва  қаттиқ 
танача  (эластиклик)  хусусиятини  тақдим  этади.  Мукоциллиар 
транспорт  кўрсатгичлари  бўйича  шиллиқ  қават  функционал 
ҳолатини  баҳолаш  мумкин.  Шу  сабабли  бурун  ва  бурун  ёндош 
бўшлиқлари  шиллиқ  қаватининг  мукоциллиар  клиренсини 
аниқловчи  тестлар  текширишнинг  энг  кўп  тарқалган  объектив 
усули  ҳисобланади  [  5,7,8  ].  Ҳилпилловчи  эпителей  транспорт 
функциясини  ўрганишнинг  этарлича  усуллари  маълум.  Бугунги 
кунда  кўпчилик  текширувчилар  мукоциллиар  транспортни 
ўрганишнинг  энг  содда  ва  энг  кўп  маълумот  берадиган  метод 
сифатида  сахарин  тестини  тавсия  этишади  Биз  муаллифлар 
фикрига  қўшиламиз  ва  бизнинг  нигоҳимизда  ҳақақатдан  ҳам 
сахарин  тести  жуда  қулайлиги,  сезиларли  даражада  пул  сарфи 
камлиги ва қўллашнинг оддийлиги сабабли клиник амалиётда кўп 
қўлланилиши  керак  [5,6].  Мукоцилиар  транспорт  тизими 
дисфункцияларини  диагностика  қилиш  анча  қийин,  яна  ҳам 
қийинроги чиндан ҳам у рецидивланиш жараёни билан боғлиқ ёки 
боғлиқмаслигини аниқлашдир. Баъзи шахсларда бурун бўшлиғида 
мукоциллиар транспортнинг бирданига секинлашуви бурун ёндош 
бўшликлари ва трахиобронхиал шохларда ўзини клиник жиҳатдан 
хеч қандай кўринишда намоён қилмайди. Бунинг устига замонавий 
тадқиқодлар  буйича  сурункали  синусити  бўлган  беморларда 
одатда мукоцилиар транспортнинг секинлашуви ҳам киприкчалар 
тебраниш  частотасининг  камайиши  ҳам  кузатилади.  Яхши 
ўтгазилган  операция  одатда  киприкчалар  тебраниш  частотасига 
таъсир  қилмаган  ҳолда  мукоцилиар  транспорт  тезлигини 
нормаллаштиради.  Шундай  килиб,    нафас  олиш  аъзоларини 
диагностикасда  мукоцилиар  транспорт  тезлигини  текшириш, 
асосан  сурункали  бронх-ўпка  патологиялари  мавжуд  бўлган 
ҳолатда, бурун ва бурун ёндош бўшлиқларининг ўткир, сурункали 
касалликларида муҳим аҳамятга эга [2, 5,6,7,8]. 

Тадқиқод мақсади:

 болаликдан бош мия фалажи билан 

ўткир ва сурункали параназал синуситлари бор беморларда бурун 
бўшлиғи  шиллиқ  қавати  мукоциллиар  транспорт    функциясини 
текшириш  ва  комплекс  давога  мукорегуляр  дори  воситаси 
(синуптер  томчиси)  ни  қўшиб,  униниг  клиник  самарадорлигини 
аниқлаш .  

Тадқиқод  усуллари  ва  материаллари:

    Самарқанд 

тиббиёт  институти 1-клиникаси  болалар  неврологияси  булими  ва 
маслаҳат поликлиникасида 2019-2021 йиллар давомида 3 ёшдан 12 
ёшгача бўлган 65 та бош мия фалажи билан даволанаётган беморда 
ЛОР 

текшируви 

(анамнез, 

шикоятлари, 

ринскопия, 

фарингоскопия) 

 

ва 

компьютер 

томография 

текширув 

натижаларига  асосланиб  параназал  синуситларнинг  турли 
шакллари  аниқланди.  Бу  гуруҳ  ўкир  ва  сурункали  параназал 

синуситлари  бор  беморларда  бурун  бўшлиги  шиллиқ  қаватининг 
функционал ҳолатини ўргандик.    Ушбу текширувда биз стандарт 
сахарин  тестидан  фойдаландик.  Бунинг  учун  пастки  бурун 
чиганоги шиллиқ қавати соҳасига, унинг олдинги учидан тахминан 
1  см  орқароққа,  диаметри  1  мм  атрофида  келадиган  сахарин 
бўлакчасини  киритдик  ва  текширилувчи  оғизда  ширин  таъм 
сезгунига  қадар  секундамер  ёрдамида  вактни  ҳисобладик. 
Текшириш  ўтказилаётган  вақтда  бемор  ютинмаслиги,  акса 
урмаслиги,  бурун  қоқмаслиги  ва  бурун  оркали  нафас  олишни 
тезлаштирмаслиги  тушунтирилди,  ютиниш  ҳаракатини  эса 
дақиқасига  бир  марта  бажариши  кераклиги  айтилди.  Текшириш 
олдидан  шиллиқ  қаватни  қонсизлантириш  ёки  бурун  бўшлиғига 
дори  воситаларини  киритиш  мумкин  эмаслигини  билган  ҳолда 
текширув 

олиб 

борилди. 

Сахарин 

вақтининнг 

нормал 

кўрсаткичлари  кенг  чегарада  ўзгарувчан  бўлади,  бу  вақт  шартли 
равишда 5 дан 20 дақиқагачани ташкил қилади. Агар белгиланган 
вақт ўтиши билан текширилувчи оғизда ширин таъм сезмаса, биз у 
сахарин  таъмини  сезишга  лаёқатлилигини  аниқлаш  учун  яна  бир 
бор  текширувни  такрорладик.  Бундан  ташқари  барча  беморларда 
мукоцилиар  дисфунксия  ташхисини  тасдиклаш  учун  эндоскопик 
текширишга  асосланган  метелин  кўки  киритиш  методидан  ҳам  
фойдаландик.  Олинган  кўрсаткичларни  таққослаш  учун  бурун  ва 
бурун  ёндош  бўшлиқларида  патологияси  бўлмаган  15  та 
болаликдан  бош  мия  фалажи  билан  беморларда  ҳам  текшириш 
ўтказилди. Болаликдан бош мия фалажи билан ўткир ва сурункали 
параназал  синусити  бўлган  65  та  беморда  текширув  ўтказилди.  
Сўнгра  беморлар  2 гуруҳга  бўлинди: асосий  гуруҳ  (44  та  бемор), 
назорат  гуруҳи  (21  та  бемор).    Барча  беморларга  комплес  даво 
муолажалар қилинди, асосий гуруҳдаги беморларга комплекс даво 
билан  бирга  синупрет  томчиси  дори  воситаси  қўшиб  берилди  ва 
беморларнинг  бурун  бўшлиғи  шиллиқ  қавти  функционал  ҳолати 
даволашдан  олдин,  7 ва  14 –кунлар қайта  текширилиб  натижалар 
таҳлил қилинди.

 

Тадқиқод  натижалари:

  таққослаш    учун  бурун  ва  бурун  ёндош 

бўшликларида  патологияси  бўлмаган  15  та  болаликдан  бош  мия 
фалажи  билан  оғриган  бемордан  олинган  натижа,  яъни  сахарин 
киритилган вақтдан оғизда ширин таъм пайдо бўлгунча ўтган вақт 
5 дақиқадан 19 дақиқагача, ёки ўртача 11,4±0,69 дақиқани ташкил 
қилди.  Ўтказилган  текширув  натижасида  бош  мия  фалажи  билан 
параназал синуситнинг ўткир ва сурункали шакллари билан, яъни 
асосий  гуруҳдаги  44  та  бемордан  бурун  бўшлиғи  шиллиқ  қавати 
мукоцилиар  тарнспорт  вақти  30,3±0,65    дақиқани  ташкил  қилди.  
Ўтказилган  текширув  натижасида  бош  мия  фалажи  билан 
параназал  синуситнинг  ўткир  ва  сурункали  шакллари  билан 
назорат гуруҳидаги  21 та  беморда  бурун  бўшлиги шиллиқ қавати 
мукоцилиар  тарнспорт  вақти  30,8±0,66  дақиқани  ташкил  қилди. 
Текширув натижалари 1-жадвалда кўрсатилган. 

 

1- жадвал 

 

ББМФ билан параназал синуситларда бурун бўшлиғи шиллиқ қавати мукоцилиар транспорт функциясини текшириш 

натижалари 

 

Беморлар гуруҳлари 

Асосий гуруҳ 

ББМФ 

Ўткир ва сурункали 

синусит билан 

(n=44) 

Назорат гуруҳи 

ББМФ 

Ўткир ва сурункали синусит 

билан 

(n=21) 

ББМФ 

Синусит йуқ 

(n=15)

 

Мукоцилиар клиренс 

(дақиқаларда) 

 

30,3±0,65 

 
 

30,8±0,66 

 
 

11,4±0,69 

Р 

<0,032 

<0,028 

<0,040 

 

Асосий гуруҳдаги барча беморларга синупрет томчиси қўшиб 

комплес  даво  қилинди,  назорат  гуруҳидаги  беморларга  синупрет 
дори  воситаси  берилмасдан  антибиотикатерапия,  симптоматик 
даво  муолажалар  қилинди.  Синупрет  томчиси  2  ёшдан  6  ёшгача 
бўлган болаларга 15 томчидан 3 маҳал, 6 ёшдан 12 ёшгача бўлган 

болаларга 25 томчидан 3 маҳал 14 кун мобайнида берилди. 7 ва 14 
кунлар  бемор  бурун  бўшлиғи  шиллиқ  қавати  мукацилиар 
транспорт  функцияси  текширилди.  Даволаниш  бошлангандан  7 
кундан сўнг текшириш натижаларида болаликдан бош мия фалажи 
билан  ўткир  ва  сурункали  синуситларларда  бурун  бўшлиғи 


background image

|

№2 | 2021

 

21 

 

шиллиқ  қавати  мукацилиар  транспорти  асосий  гуруҳдаги 
беморларда 22,4+ 0,38 дақиқани , назорат гуруҳидаги беморларда 
26,1+ 0,45 дақиқани ташкил қилди. 

Даволаниш  бошлангандан  14  кундан  сўнг  текшириш 

натижаларида  болаликдан  бош  мия  фалажи  билан  ўткир  ва 

сурункали  синуситларларда  бурун  бўшлиғи  шиллиқ  қавати 
мукацилиар  транспорти  асосий  гуруҳдаги  беморларда  20,4+  0,42 
дақиқани  ,  назорат  гуруҳидаги  беморларда    23,4+  0,38  дақиқани 
ташкил қилди. 

2-жадвал  

Текширув 

вақтлари 

Асосий гуруҳ 

Назорат гуруҳ 

ББМФ ўткир ва сурункали синусит билан 

(n=44) 

 

ББМФ ўткир ва сурункали синусит билан 

(n=21) 

 

Даводан олдин 

30,5±0,65 

30,8±0,66 

7-кун 

22,4+ 0,38 

26,1+ 0,45 

14-кун 

16,5±0,29 

23,4±0,38 

<0,032 
<0,031 
<0,040 

<0,028 

<0,04 

<0,047 

Биз  ўтказган  текширув  натижалари  синупрет  дори  воситаси 

синуситларни  даволашда  ишлатилиши    мукоцилиар  транспорт 
функциясини тезлашишига сабаб бўлганлигини яққол кўрсатди, бу 
биринчи  етти  кунликда  кўпроқ  номаён  бўлди.  Бундан  ташқари 
касалликнинг  субъектив  белгилари  асосий  гуруҳ  беморларда 
сезиларли даражада йўқолди. 

Хулоса : 

Мукорегуляр  (синупрет)  дори  воситаси  брун  ва  бурун  ёндош 

бўшлиқлари  шиллиқ  ҳужайраларини  стимуляциялаш  ҳисобига   
секрет 

ёпишқоқлигини 

камайтиради. 

Синупретни 

асосий 

фармакологик таркиби (ўсимлик) таббий  бўлиб, яллиғланишнинг 
экссудация 

фазасини 

блоклайди 

ва 

қон-томир 

девори 

ўтказувчанлигини  пасайтиради,  шунинг  ҳисобига  шиллиқ  қавт 
шишини 

камайтириб 

секрет 

эвакуациясини 

яхшилайди. 

Фармакологик таъсири нуқтаи наазардан синупрет трансмемранал 
канал  орқали  хлорни  транспортировкасини  активлаштиради, 
натижада  ҳилпилловчи  эпителий  тебраниш  частотаси  ошади  ва 
мукоцилиар  транспорт  тезлашади.  Шундай  қилиб  биз  ўтказган 
текширув  натижалари  болаликдан  бош  мия  фалажи  фонида 
учрайдиган 

параназал 

синуситларни 

даволашда 

антибиотикатерапия  ,  симптоматик  давога  синупрет  дори 
воситасини  қўшиб    биргаликда  қўллаш  бурун  бўшлиғи 
мукоцилиар  транспорт  фаолиятини  тезлаштиришини  ва  касаллик 
белгиларини йўқолишига олиб келишини тасдиқлади.

 

 

References / Сноски: 

 

1.  Рациг  Е.Ю.,Богомильский  М.Р.,  Лаберко  Е.Л.  Взаимосвязь  особенностей  строения  слизистой  оболочки  полости  носа  и  сбособов 
введения препаратов для лечения ринита у детей первых лет жизни. «Педиатрия. Журнал им.Г.Н. Сперанского», том 91;№4, 2012  
2. Рогов А.В. «Реаблитация детей с ограниченным возможностями на фони частых респераторных заболеваний » TERRA MEDICA №3, 
2016 г., ст. 29-33. 
3.

 

Юлиш Е.И. Значение аутоиммунных процессов в развитии детей с перинатальным поражением центральной нервной системы // Е.И. 

Юлиш, Б.И. Кривущев. — Здоровье ребенка. -2(11). - 2008. - С. 42-47. 
4.

 

Каладзе  Н.Н.,  Пономаренко  Ю.Н.,Мошкова  Е.Д.  Особенности  иммунных  реакций  у  детей  с  детским  церебральным  параличем  на 

санаторно-курортном этапе реабилитации. // Клиническая педиатрия №4. 2014 С. 33-38. 
 5. Шамсиев Д.Ф., Вохидов У.Н., Каримов О.М. Современный взгляд на диагностику и лечение хронических воспалительных заболеваний 
носа и околоносовых пазух. «Молодой ученный» международный научный журнал №5 2018 стр. 84-88.  
6.  Шамсиев  Д.Ф.  Особенности  диагностики  и  хирургического лечения хоанальных  полипов.  Журнал  «Вестник  оториноларингологии» 
2009, №5 стр. 37-39. 
7. Шамсиев Д.Ф. Состояние покровного эпителия воспалительных полипов носа  «Российская ринология» научно-практический журнал 
2005, №2. Стр.37. 
8.  Шамсиев  Д.Ф.  Морфологические  изменения  покровного  эпителия  полости  носа  при  хроническом  воспалении  “Стоматология” 
Среднеазиатский научно-практический журнал. 2005, №1-2. Стр. 51-53 
 
 

 

 

Библиографические ссылки

Рациг Е Ю..Богомильский М.Р., Лаберко Е.Л. Взаимосвязь особенностей строения слизистой оболочки полости носа и сбособов введения препаратов для лечения ринита у детей первых лет жизни. «Педиатрия. Журнал им.Г.Н. Сперанского», том 91 ;№4, 2012

Рогов А.В. «Реаблитация детей с ограниченным возможностями на фони частых респераторных заболеваний » TERRA MEDICA №3, 2016 г., ст. 29-33.

Юлиш Е.И. Значение аутоиммунных процессов в развитии детей с перинатальным поражением центральной нервной системы И Е.И. Юлиш, Б.И. Кривущев. — Здоровье ребенка. -2(11). - 2008. - С. 42-47.

Каладзе Н.Н., Пономаренко Ю.Н.Мошкова Е.Д. Особенности иммунных реакций у детей с детским церебральным параличем на санаторно-курортном этапе реабилитации. // Клиническая педиатрия №4. 2014 С. 33-38.

1Каменев Д.Ф., Вохидов У.Н., Каримов О.М. Современный взгляд на диагностику и лечение хронических воспалительных заболеваний носа и околоносовых пазух. «Молодой ученный» международный научный журнал №5 2018 стр. 84-88.

Шамсиев Д.Ф. Особенности диагностики и хирургического лечения хоанальных полипов. Журнал «Вестник оториноларингологии» 2009, №5 стр. 37-39.

Шамсиев Д.Ф. Состояние покровного эпителия воспалительных полипов носа «Российская ринология» научно-практический журнал 2005, №2. Стр.37.

Шамсиев Д.Ф. Морфологические изменения покровного эпителия полости носа при хроническом воспалении “Стоматология” Среднеазиатский научно-практический журнал. 2005, №1-2. Стр. 51-53

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов