526
ПАСТКИ ЖАҒ СИНИШЛАРИНИНГ АСОРАТЛАРИНИ
ДАВОЛАШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ.
Халилов А.А., Абдуллаев Ш.Ю., Исомов М.М.
Ташкент давлат стоматология институты
Сўнгги йилларда аҳолининг меҳнатга ярокди гуруҳлари ўртасида юз-жағ
соҳаси жароҳатларининг сони ортмоқда. Жаҳонда олиб борилган илмий
адабиётларнинг метаанализлар таҳлили натижаларида «...ривожланган
давлатларда жароҳатланиш ва бахтсиз ҳодисалар ўлим сабаби сифатида 3-
ўринни, ногиронлик ва вақтинча иш қобилиятини йўқотиш сабаби сифатида 2-
ўринни эгаллайди. Жаҳон соғлиқни сақдаш ташкилоти (ЖССТ) маълумотларига
кўра, жарохатланиш оқибатида хар йили мехнатга лаёқатли шахслар орасида 300
минг киши вафот этади, 7 миллиондан ортиқ инсон ногирон бўлиб қолади...». Юз-
жағ жарохатларининг 45-90 % ини пастки жағ синишлари ташкил этади. Сунгги
йилларда пастки жағ жарохатлари сонининг ортиши билан асоратлар
кўрсаткичининг ҳам ўсиши кузатилмоқда.
Тадқиқотнинг объекти сифатида Тошкент давлат стоматология
институтининг катталар юз-жағ жарроҳлик бўлимида 2020 йилда мурожаат
қилган беморлар орасида пастки жағни синиши билан даволанишда бўлган 436
нафар беморлардан 18 дан 55 ёшгача бўлган 206 (47.2%) нафар беморлар, улардан
эркаклар - 269 (61.7%), аёллар - 15 (3.4%) олинди. Шундан 75.4% холатларда
тиббиёт муассасасига кеч мурожаат қилиш кузатилган. Пастки жағ синишларини
аникданган сабабларидан маиший жарохатлар (87.3%), шулардан (15.5%)
спиртли ичимликлар таъсирида жарохат олганлар. Травматик остеомиелитларни
асосий келиб чикиши сабаби беморларни тиббиёт муассасасига кеч мурожаат
қилиши (41.7%), синиқ бўлакларини қониқрсиз махкамланганлиги (6.0%) ва
ноадекват медикаментоз даводан (4.0%)
Пастки жағ синишлари бурчак сохасида (34.9%), танасида (26.7%), икки
томонлама синишлар 131 (38.4%) холатларда кузатилган.
Даволаш динамикасида юзага келган яллиғланиш асоратларнинг
частотасини бахолашда синиш жойига коррелятив боғлиқлик аниқланмаган. Шу
билан бирга травматик остеомиелит (энг дахшатли асорат сифатида) 8.8% ни
ташкил этади.
Тадқиқотни
умумклиник,
рентгенологик
(пастки
жағнинг
рентгенографияси, дентал рентген, компятер томографияси), биокимёвий,
сўровнома ва статистик тадқиқот усулларидан фойдаланилган.
Пастки жағи синган беморлардаги даволаш жараёнида Василева ва
Тигерштед шиналари қўйилгандан сўнг пародонт тўқималарида салбий
ўзгаришлар кузатилди. Беморлар овқат истеъмол қилганда ва тишларни тозалаш
вақтида милклар қонашига (89,1%), оғриққа (85,5%), милклар соҳасида
қичишиш, ачишиш (21,8%), оғиздан нохуш ҳиднинг келиши (84%), бир ёки бир
неча тишларнинг қимирлаб қолиши (22%), тишларда карашлар ва тошлар
йиғилиб қолаётганлигига (81,2%), шиналарда овқат истеъмол қилишдаги
ноқулайликларга (78,2%), синиш чизиқлари соҳасида овқат кириб қолишига
(52,7%) шикоят қилдилар. Иммобилизация даврида беморларда парадонтал
чўнтаклар чуқурлигини ортиши ва тишларнинг ҳаракатчанлигининг ортиб
кетиши кузатилди.
527
Комплекс даволаш дастури бўйича 337 (77.3%) беморда синиқ бўлакларини
махкамлашнинг анъанавий усулларидан қўлланилган бўлса 223 (51.1%) холатда
ортопедик тузилмаларга устунлик берилган. 87 (20%) беморларда жаррохлик
аралашуви амалга оширилган. Уларга қуйидагилар киради: сим-чок усули билан
синиқ бўлаклари остеосинтези - 31 ( 7.1%) ва титан пластинкалар ёрдамида синиқ
бўлаклари остеосинтези - 56 (12.8%).
Клиник холатларга қараб ўтказилган оператив амалиётлар очиқ
остеосинтез йўли билан ўтказилди.
Синиқ бўлаклари очиқ остеосинтези (30.5%) қуйидаги холатлари
ўтказилди: синиқ бўлакларини қўл билан репозиция қилишни ва одатий усуллар
билан уни махкамлашни имкони бўлмаганда, бир холатда синиқ бўлакларини
мустахкамлаб бўлмаганда ва катта бўлаклар билан парчаланиб синганда.
Шифохонага ётқизилган барча беморлар (436та) текширилганда шулардан
197 та беморда пастки алвеоляр нервнинг ўтказувчанлигини бузилиши
аниқланган. Шу билан бирга алвеоляр нервнинг зарарланаш даражаси
бўлакларнинг силжиш даражаси билан боғлиқ лекин жағлар атрофи юмшоқ
тўқималарида яллиғланиш жараёни борлиги ёки йўкдиги ахамиятли эмас.
Шифохонага ётқизилган кунида, жарохатдан кейнги даврда беморларнинг
ананавий даволашда инфекцион-яллиғланиш касалликлари 20.8% ни ташкил
қилди. Букиладиган симли шиналардан фойдаланилганда энг кўп учрайдиган
инфекцион яллиғланиш касалликлар - 14.3%, суяк ярасини йиринглаши,
травматик остеомиелит - 6.5% ташкил этади. Сим-чок ёрдамида синиқ бўлаклари
остеосинтези операцияси ўтказилганда 5.2% беморларда асоратлар кузатилган.
Ишга яроқсизлик муддати 28,8 ± 0,34 кунни ташкил этди.
Жарохатдан кейинги даврда синиқ бўлакларини анъанавий усулларни
қўллаб махкамланганда асоратланмаган кечишида хам Са в Р ўзгаришлари
нормада қолади бу кўрсаткичлар синиқ чизиғи каердалигига ва беморни қачон
шифохонага мурожаат қилишига хам боғлиқ эмас. Яллиғланиш жараёни билан
асоратланган жарохатдан кейинги даврларда фақатгина Са даражасини ўзгариши
учунгина характерлидир. Пастки жағ жарохатдан кейинги остеомиелити
ривожланаётган беморларда аниқланган ўзгаришлар сақланади ва ахволи
ёмонлашади.
Пастки жағнинг синишларидан кейинги асоратлари билан оғриган
беморларни даволашнинг эрта босқичида комплекс даволаш тадбирларига
қўшимча қилиб синиқ бўлаклари орасига дори воситаларини инфузион юбориш
усулини мақсадга муофиқ булади. Бу тананинг жарохатга тезроқ мослашишига
ва репоратив жараёнларни яхшиланишини тезлаштиради. Асоратлар сони 21.7%,
ишга яроқсизликни уртача вақти 28,6 ± 0,27 суткани ташкил этади. Бу синиқ
бўлаклари орасига инфузион даво олмаган беморларга қараганда сезиларли
даражада камроқ (асоратлар сони 44.4%, мехнатга лаёқатсизлик даври 33,1 ± 0,36
сутка).
Адабиётлар
1.
Абдуллаев Ш.Ю., Аржанцев А.П. Юз-жаг жарохатлари ўқув қўлланмаси
2019 йил.
2.
Бахтеева Г. Р., Лепилин А. В., Сойхер М. Г., Булкин В. А., Мухина Н. М.
Течение и заживление переломов нижней челюсти, сопровождающихся
повреждением ветвей тройничного нерва // Саратовский научно-медицинский
журнал. 2012. №2. С. 399-403
528
3.
Васадзе Н. Накостные потенциометрические показатели у больных с
неосложненными и осложненными формами переломов нижней челюсти при
консервативном лечении // Современная стоматология. 2014. № 1 (70). С. 84
4.
Гулюк А.Г., Тащян А.Э., Гулюк Л.Н. Профилактика осложнений
консолидации при переломах нижней челюсти у больных со структурно-
метаболическими изменениями костной ткани // Вестник стоматологии. 2012. №2
(79).
5.
Латюшина Л.С., Бережная Е. С., Долгушин И. И., Влияние
иммунотерапии рекомбинантным ИЛ-1В на клинико-иммунологические
показатели пациентов с осложненными переломами нижней челюсти //
Проблемы стоматологии. 2017. №2. -С.49-52
6.
Лепилин А. В., Ерокина Н. Л., Прокофьева О. В., Бахтеева Г. Р., Рогатина
Т. В., Ляпина Я. А. Вегетативные реакции у больных с переломами нижней
челюсти в динамике традиционного лечения // Дентал-форум. 2011. №5. С. 69-71.
7.
Лепилин А.В. Анализ причин развития осложнений переломов нижней
челюсти// Пародонтология.- 2017.-№3.-С.60-65
8.
Лепилин А.В. Клинико-статистические аспекты диагностики и лечения
больных с переломами нижней челюсти и их осложнениями //DentalForum. 2014.
№ 4. С. 67-69
9.
Тимофеев А.А. Профилактика гнойно-воспалительных осложнений у
больных с переломами нижней челюсти //Научный взгляд в будущее, - 2016. - Т.
7. - № 1 (1). - С. 72-77
10.
Уварова А.Г. Иммунноориентированная терапия при переломах
нижней челюсти у пациентов с высоким риском развития воспалительных
осложнений // Кубанский научный медицинский вестник. 2015. № 1 (150). С. 119-
124
11.
Флайер Григорий Михайлович Особенности клинической картины
переломов нижней челюсти // Символ науки. 2016. №2-3.
12.
Чжан Ш., Петрук Павел Сергеевич, Медведев Ю.А. Переломы
нижней челюсти в области тела и угла: структура, эпидемиология, принципы
диагностики. Часть I // Российскийстоматологическийжурнал. 2017. №2. -С.100-
103
13.
Aloua R Slimani F; Salivary parotid cyst as an occurred complication of
Subangulomandibular approach of mandibular subcondylar fracture: A case report.//
Ann Med Surg (Lond)] 2020 Dec 01; Vol. 60, pp. 673-674.
14.
Batbayar EO; Dijkstra PU; Bos RRM; van Minnen B. Complications of
locking and non-locking plate systems in mandibular fractures.// International journal
of oral and maxillofacial surgery .- 2019 Sep; Vol. 48 (9), pp. 1213-1226;
15.
Brucoli M; Boffano P. Pezzana A; et al, The "European Mandibular Angle"
research project: the analysis of complications after unilateral angle fractures.// Oral
Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol.- 2019 Jul; Vol. 128 (1), pp. 14-17.
16.
Хайдаров, А., & Олимов, А. (2019). Оценка факторов риска развития
осложнений при дентальной имплантации.
in Library
,
19
(4), 88–90. извлечено от
https://inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/14622