HISTORY OF GEOLOGICAL EXPLORATION OF MINERAL RESOURCES

HAC
Google Scholar
Branch of knowledge
To share
Xaydarov, M., & Mirakbarov, M. (2023). HISTORY OF GEOLOGICAL EXPLORATION OF MINERAL RESOURCES. Modern Science and Research, 2(4), 643–646. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/19551
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

The article contains comments on the geological structure and gold mineralization of the Kuykenjasoy field located in the Almalik region.

Similar Articles


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 4 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

643

ФОЙДАЛИ ҚАЗИЛМА БОЙЛИКЛАРИНИ ГЕОЛОГИК ЎРГАНИШ ТАРИХИ

Муродилла Хайдаров

Геология фанлари университети

ёшлар масалалари ва маънавий-маърифий ишлар бўйича проректор.

Тел.: +998(94) 665-27-77

Мирҳомид Миракбаров

ЎзМУ Тарих факультети мустақил изланувчиси

+998(90)039-27-77

E-mail:

Mirkhomid1@mail.ru

https://doi.org/10.5281/zenodo.7878076

Аннотация. Маколада Олмалик худудида жойлашган Куйикенжасой майдонининг

геологик тузилиши ва олтин маъданлашуви хусусида фикр-мулохазалар келтирилган.

Калит сўзлар: маъдан, майдон, геологик, разведка, металлар, минерализация, кудук,

структура.

ИСТОРИЯ ГЕОЛОГИЧЕСКОЙ РАЗВЕДКИ ПОЛЕЗНЫХ ИСКОПАЕМЫХ

Аннотация. Статья содержит комментарии по геологическому строению и

золотому оруденению Куйкенджасойского месторождения, расположенного в
Алмалыкском районе.

Ключевые слова: рудник, месторождение, геологическое, разведка, металлы,

оруденение, скважина, структура.

HISTORY OF GEOLOGICAL EXPLORATION OF MINERAL RESOURCES

Abstract. The article contains comments on the geological structure and gold mineralization

of the Kuykenjasoy field located in the Almalik region.

Key words: mine, field, geological, exploration, metals, mineralization, well, structure.


Бугунги кунда хар кандай давлатнинг салохияти ва кудрати унинг фойдали

казилмаларининг бойлиги оркали белгиланади. Узбекистон Республикасининг фойдали
казилмалари жуда катта истикболга эгалиги хаммамизга маълум. Узбекистон заминида
мавжуд булган бойликларга эга давлатлар жахон харитасида куп эмас. Узбекистон эр ости
бойликлари билан хакли суратда фахрланади — бу эрда машхур Менделев даврий
системасининг деярли барча елементлари топилган

Республикамизда мавжуд булган иккита йирик кон-металлургия комбинатлари

мамлакатимиз иктисодиётининг устунлари хисобланади. Хусусан, мамлакатимиздаги
рангли металлар маркази хисобланмиш АЖ "Олмалик кон-металлургия комбинатининг
салохияти ва истикболи катта.

Олмалик худудидаги биринчи геологик урганишлар Г.Д.Романовский (1875) ва

И.В.Мушкетов (1875-1878) бошчилигида олиб борилган. Ушбу худудни режали ва
батафсил урганишлар 1918 йилда бошланиб, С.Ф.Машконцев томонидан геологик съёмка
ишлари утказилган. С.Ф.Машконцев изланишлари Корамозор ва Олмалик тог кон худудига
кизикишни кучайтириб, Б.Н.Наследов бошчилигидаги геологик партия ташкиллаштириб,
ушбу партия 1927 йилда уч гурухга булинди. Ушбу вакт оралигида худуддаги барча
нисбатан катта маъданли майдонлар геологик урганилди.


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 4 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

644

1936 йилда К.Н.Вендленд ва 1940-1941 йилларда Б.Н.Наследовлар томонидан 1:50000

микёсли геологик съёмка ишлари олиб борилиб, уларнинг ишлари натижасида худуднинг
Марказий тектоник блокини ташкил килувчи юкори палеозой эффузив катламларининг
табакаланиш схемаси тузилди.

1952-55 йиллар ва 1960-62 йилларда Ж.Н.Кузнецов ва В.А.Арапов (1958, 1964 йиллар)

эса Олмалик худудининг гарбий кисми ва ундаги Марказий тектоник блокида 1:25000
микёсли геологик съёмка ишлари олиб борилди. 1953-1957 йилларда И.Б.Федорова
бошчилигида 1:10000 микёсдаги геологик съёмка ва шлих наъмуналаш, гамма-съёмка
оркали шу микёсдаги ишлар олиб борилди. Ушбу ишлар натижасида эффузив жинслар
батафсил табакаланиб, асосий тектоник бузилмалар кузатилиб, бир нечта мис ва
полиметалл маданлашувлар аникланди. Майдоннинг геологик очилмалари кечкин камлиги
ва таналарнинг очилмалари жуда сустлиги сабалиги ушбу маданлашувлар факатгина
белгилаб кетилиб, харитага туширилмаган. Мазкур кузатувлар натижасида шлихли
наъмуналашдаги олтин курсаткичлари аникланган булсада, етарлича ахамият берилмаган.

1965 йилгача Марказий юлок саноат микёсидаги яширин полиметалл маданлашувига

истикболли хисобланган ва шунга асосланиб барча геологик ишлар шу максадда олиб
борилган эди. 1960 йилдан токи 1992 йилгача ушбу ишлар натижасида (И.Б.Фёдорова,
Г.М.Заморин, В.Ф.Викторов, А.Т.Рахубенков, А.А.Кулаков, М.Д.Троянов, В.Б.Тохсиров,
В.П.Коломинченко, Е.Д.Молчанов ва бошкалар) С2 сиенито-диоритлар ва карбонат
ёткизикларнинг контактидаги скранлашган зоналарида, карбонат ёткизиклар ва уларни
коплаб турувчи эффузивлар контактларида полиметалл маъданлашув аникланди. Улар
стратиформ куринишдаги намоён булади (Кулчулак полиметалл кони, Центральний,
Бургундин ва Кенжасай участкалари). 1991 йилда Кулчулак конида разведка ишлари ва
Бургундин ва Центральний участкаларида кидирув-бахолаш ишлари якунланди. Кургошин,
рух ва йулдош компонентларнинг микдори хисобланиб Кулчулак кони Узбекистон
Республикаси Давгеолкум ИТЙ да куриб чикилиб резерв конлар хисобига киритилди,
Центральний ва Кенжасой участкаларида эса полиметалл маъданлашуви йук деб хулоса
килинди. 1993 йилдан бошлаб полиметалларни кидириш буйича ишлар Центральний
участкасида тухтатилиб, Кульчулак конини казиб олишни иктисодий тасдиклашгача ишлар
олиб бориш бекор килинди.

Центральний блокидаги мис-порфир маъданлашуви (Кизата ёки бугунги Ёшлик-П)

1962 йилда аникланди. Ушбу участкадаги кидирув-бахолаш ишлари 1978-81 йилларда олиб
борилиб, ушбу ишлар натижасида маъданлашувнинг саноат микёсидалиги исботланди.
Кизата (Ёшлик-П) участкасидаги дастлабки разведка ишлари 1983-88 йилларда олиб
борилиб, батафсил разведка ишлари 1993-98 йилларда олиб борилди (Б.А.Дё, 1999). 1982
йилда 500м дан чукур сатхда Куйикавулди мис-порфир маъданли майдони аникланиб,
микёси буйича кичик хисобланди (Мешанинов, 1984). Ушбу аникланишлар нисбатан катта
микдордаги

Олтин маданлашувларини аниклаш буйича центральний блокидаги геологик ишлар

1965 йилдан бошланиб бугунги кунгача давом этмокда. 1965 йилдан бошлаб 4 та конлар
аникланиб, уларда тулик разведка ишлари тугатилган. Улар куйидагилар: Бичанзор,
Марказий Кавулди, Южний Кавулди ва Южний-II. Кавулди мадан бошкармасининг хом-
ашьё базасини кенгайтириш максадида ер юзасига нисбатан якинрок булган маданлашган


background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 4 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

645

участкалар, яъни Булок, Высотное, Чилик, Илон, Яйляу, Юкори Корасой, Кенжасой,
Катранги, Кульчулак, Верхнекенжаульское Балантепе участкаларида кидирув-бахолаш
ишлари олиб борилди. Олиб борилган ишлар натижасида ушбу майдонлар рад курсаткични
олди. Бунинг сабаби улардаги олтин микдорини камлиги ва маъдан танларининг улчамлари
кичиклиги дея курсатилди.

1989-97 йилларда КРП томонидан хажимли хариталаш асосида (Мешанинов Е.З.,

Гиль А.В. ва бошкалар) геологик кидирув ишларини олиб боришди. Ушбу ишларнинг
натижасида олтин конларининг (Марказий Каульды, Южный ва Южный-II) ва майдоннинг
геологик, геофизикавий, геокимёвий моделлари тузилиб, чукур сатхлардаги яширин олтин
маъданлашувига эга истикболли участкалар аникланди. Южный-I, Южный-II, Садовый ва
Куйикенжасой участклари буйлаб башорат ресурслари хисобланиб, кидирув-бахолаш
ишларига тавсия килинди.

1966-67 йилларда Г.М.Заморина бошчилигида Олмаликсой дарёсининг унг кдргогида,

Куйикенжасой участкаси билан биргаликда полиметалларни аниклаш буйича кидирув-
бахолаш ишлари олиб борилди. Ушбу ишларнинг натижаси ижобий булмади.
Куйикенжасой участкасида ушбу вакт оралигида 9 та бургу кудуклари утилиб, улар
серпентинизациялашган доломитларда суст полиметалл минерализация аникланди.
Андезит порфирларнинг узгарган (кварцлашган, серитицизациялашган ва перитлашган)
контакт зонасида, яъни серицит-кварцли метасоматитларга айланган кисмларида олтин
микдорининг саноат микёсидаги курсаткичлари аникланди. Бундан ташкари субкенглик
куринишидаги кварцлашган зоналари, кварцли томирчаларда олтин маъданлашуви
аникланиб, Кенжасой, Катранги ва Балантепа участкаларини олтин маъданлашувига эга
сифатида кабул килинди. Ушбу участкалар 1968-1970 (Гончаров 1971) ва 19701973
(Габитова, 1974) йилларда юзадан канавалар, чукурликка бургу кудуклари утиш оркали
урганилиб, геологларнинг фикрича олтин маъаданлашуви нисбатан суст намоён булиб,
алохида жойларда, яъни кварцлашган зоналарнинг айрим кисмларида уясимон олтин
маъданлашуви аникланиб, уларнинг микдорий курсаткичи анчайин баланд эди. Ушбу
уячалар олтин маъдан таналарига боглик эмасди. Юкорида айтиб утилган маъданлашган
участкалар буйлаб нисбий натижа белгиланди.

Хулоса урнида шуни айтиш мумкунки, геологик-структуравий ва геологик-башорат

ишлар натижасида Куйикенжасой участкаси (1983-88 йиллар, Кузнецов) Куйикавулди
вулкано-тектоник структура ва контакт структуранинг кесишган жойида яширин олтин
маъданлашувининг аниклаш учун истикболли майдон сифатида айтиб утилган. Кидирув
ишлари давомида Курама гурухининг хажмли хариталаш ишларида 19 кидирув-
структуравий бургу кудуклари утилиб, улар участканинг олтин маъданлашувига
истикболли эканлигини тасдиклаб, кушимча 8 та кидирув бургу кудуклари утилди, улардан
5 таси олтин минерализацияли метасоматитларни кесиб утди.

Куйикенжасой участкаси буйлаб чукур бургу кудукларининг умумий сони 27 та,

уларнинг чукурлиги 173-494м ни ташкил килади. Ушбу ишларнинг натижалари участкани
бахолашда чукур бургу кудуклари оркали утишни такозо этади.




background image

ISSN:

2181-3906

2023

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 2 / ISSUE 4 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

646

REFERENCES

1.

Смирнов В.И. Геология полезных ископаемых. Издательство «Недра», 1969г.

2.

Татаринов П.М., Карякин А.Е., и др. курс месторождений твёрдых полезных
ископаемых. Издательство «Недра», 1975 г.

3.

Геология полезных ископаемых Узбекистана. Издательство «Фан», 1998 г.
Ташкент. Университет.

4.

Рудные местораждения Узбекистана. Издательство «Фан», 2002 Ташкент. ИМР


References

Смирнов В.И. Геология полезных ископаемых. Издательство «Недра», 1969г.

Татаринов П.М., Карякин А.Е., и др. курс месторождений твёрдых полезных ископаемых. Издательство «Недра», 1975 г.

Геология полезных ископаемых Узбекистана. Издательство «Фан», 1998 г. Ташкент. Университет.

Рудные местораждения Узбекистана. Издательство «Фан», 2002 Ташкент. ИМР

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов