301
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР
1.
Ўзбекистон Республикаси Биринчи Президентининг 2015 йил 5 майдаги ПҚ
2343-сон қарори билан тасдиқланган “ 2015 - 2019 йилларда иқтисодиёт тармоқлари ва
ижтимоий соҳада энергия сарфи ҳажмини қисқартириш, энергияни тежайдиган
технологияларни жорий этиш чора- тадбирлари” Дастури.
2.
ҚМҚ 2.01.04-18 “Қурилиш иссиқлик техникаси”. Тошкент, 2018.
3.
Зохидов М.М. Норов Н.Н. Энергоэкономичное здание.М. Жилищное
строительство.№3. 2003г.стр.81.
4.
Щипачева Е.В. Проектирование энергоэффективных гражданских зданий в
условиях сухого жаркого климата. Учебное пособие. Ташкент: ТИИЖТ, 2008 г. - 153с.
5.
Норов,
Нусиратжон,
and
Юлдуз
Худайназарова.
"ПОВЫШЕНИЕ
ЭНЕРГОЭФФЕКТИВНОСТИ ЗДАНИЙ С ИСПОЛЬЗОВАНИЕМ СОВРЕМЕННЫХ
КОНСТРУКЦИОННЫХ
ТЕПЛОИЗОЛЯЦИОННЫХ
СТРОИТЕЛЬНЫХ
МАТЕРИАЛОВ В УСЛОВИЯХ УЗБЕКИСТАНА."
International Bulletin of Applied
Science and Technology
3.9 (2023): 217-222.
НАМАНГАН ШАҲРИДА ЖОЙЛАШГАН МУЛЛА ҚИРҒИЗ МАДРАСАСИ
КОНСТРУКЦИЯСИ
Адилов Зафар Равшанович
НамМҚИ архитектура кафедраси катта ўқитувчиси (PhD)
Аннотация. Мақола Наманган шаҳрида жойлашган Мулла Қирғиз мадрасаси
архитектурасига бағишланган бўлиб, унда мадрасанинг тарҳий ва тарзий ечими,
қурилиш материаллари, безаклари ҳамда уни қурган усталар ёритиб берилган.
Шунингдек мадрасанинг куфий услубда битилган ташқи безаклари таҳлил этилган.
Калит сўзлар: мадраса, беш қиррали тарҳ, пештоқ, мезана, куфий ёзув, ҳужра,
масжид, дарсхона.
Аннотация. Статья посвящена архитектуре медресе Муллы Кыргыза,
расположенного в городе Намангане. Также анализируется внешнее убранство
медресе, выполненное в куфическом стиле.
Annotation. The article is devoted to the architecture of the Mullah Kyrgyz madrasah,
located in the city of Namangan. The external decoration of the madrasah, made in the Kufic
style, is also analyzed.
Наманган вилоятида кўплаб архитектура ёдгорликлари бўлиб, уларни илмий ва
диний биноларга ажратиб ўрганиш мумкин. Илмий биноларга мадрасалар ва мадрасаи-
олиялар, мактаблар ва бошқалар киради.
Мадраса сўзи арабчада «ўрганмоқ» маъносини англатиб, у Ўрта Осиёда умумий
ва олий таълим муассасаси сифатида VIII аср охири, яъни Араб ҳалифаси даврида
шаклланган. Мадрасалар Бухоро ва Самарқандда VIII асрнинг охири - IX асрнинг
бошларида қурила бошланган. Унга қадар эса таълим ишлари, мактаблар ва
масжидларнинг кутубхоналарида ҳамда махсус билим уйларида олиб борилган. Мадраса
олий диний мактаб ҳисобланиб, бир вақтда устозлар ва талабалар яшаш жойи бўлиб ҳам
хизмат қилган.[1]
“XIX аср бошларида Қўқон хонлигига бўйсинган 30000 атрофида аҳолиси бўлган
Наманган шаҳрида 10 тага яқин мадраса бўлиб, уларда 4300 талаба таҳсил олган”.[1]
Наманган вилоятида, хусусан Наманган шаҳрида жойлашган мадрасаларнинг
айримларининг тарихи ва уларнинг архитектуравий ечимларига тўхталиб ўтсак.
Наманган шаҳридаги яна бир йирик мадраса
Мулла Қирғиз мадрасасидир
. Ушбу
мадрасаси Наманган шаҳрига ажойиб ҳусн бериб турган архитектура ёдгорлиги
ҳисобланиб, қурилиши 1910 йилда бошланиб, 1912 йилда тугалланган.
Мадраса биноси тарҳда нотекис беш қиррали кўринишга эга бўлиб, унинг бундай
шаклда лойиҳаланишига у жойлашган ер майдони нотекислиги сабаб бўлган (1-расм).
302
Ер участкасининг умумий майдони 3700 м2 бўлиб, бино ва иншоотлар 833,91 м2 ҳудудни
эгаллайди.[2]
1-расм.
Ҳолат тарҳи
Мадрасада 41 та ҳужра бўлиб, 3 та йирик гумбаз мавжуд. Мадраса асосан пишиқ
ғиштдан равоқ боғлаш усули асосида қурилган. Бу эса қадимий Ўрта Осиё меъморчилик
анъаналарига мосдир. Бино беш бурчак шаклида ишланганлиги билан бошқа
мадрасалардан ажралиб туради ҳамда бино пештоқидаги кошин безакларининг
нафислиги билан кишини ўзига тортади. Ёдгорликнинг бош тарзи икки қаватли қилиб
қурилган. Пештоқдан ҳовлига кирилгач, ўнг томонида гумбазли дарсхона ҳамда масжид
жойлашган. Пештоқ равоғи ичига: «Забаржат току зар олтин бирла бу хат ёзилмишдир.
Карам аҳлининг эҳсонидан, ўзга қолмагай боқий», яъни «Ҳар ким ўзи кетса ҳам, унинг
эҳсони абадий қолади» деб ёзиб қўйилган. Шунингдек: «Боқий Мулла Қирғиз ибн
Машраббой тижорий. Уста Мулла Қирғиз ибн Иброҳимбой меъмори», яъни «Мулла
Қирғиз Машраббой савдогар ўғли. Уста Мулла Қирғиз Иброҳимбой меъморнинг ўғли»
деб ёзилиб, бундан мадрасани қурдирган одамнинг ҳамда меъморнинг исмларини билиб
олиш мумкин.[3]
Мулла Қирғиз мадрасасининг ўта нафис дид ҳамда зўр маҳорат билан миллий
меъморчилик услубида қурилганлиги, унинг анъанавийлиги билан эмас, балки бино
ўрни, табиий шароитига қараб лойиҳаланиши, тарҳий ечимининг ўзига хослиги билан
диққатга сазоворлиги меъморнинг юксак маҳорат эгаси эканлигидан далолатдир.[3]
Мулла Қирғиз мадрасаси паспортини Л.Ю.Маньковская ишлаб чиққан. Барча
олдинги илмий тадқиқотлар таърифловчи характерга эга бўлиб, уларда мадраса
режасини ҳамда унинг Ўрта Осиё архитектурасидаги ўрнини ўрганиш мақсад
қилинмаган.
Мадраса архитектурасини кўздан кечирар эканмиз, режада ҳужралар билан
ўралган ҳовлили нотўғри беш бурчакни намоён этади. Мадраса шаҳар марказида
жойлашганлиги сабабли режаси ер участкаси шароитига асосан қабул қилинган.[4]
Шимолий-ғарбий томондан мадрасага масжид ва дарсхона бириктириб қурилган.
303
3-расм.
Мадраса расмлари. Архив материали [6]
Мадраса турли қаватли бўлиб, бош бино икки қаватли қилиб қурилган, қолган
бинолари эса бир қаватлидир. Мулла Қирғиз мадрасасининг ғарбий қисмида йирик
гумбазли залга эга катта масжид жойлашган бўлиб, у ўзининг миноралари ва
гумбазлари билан жуда яққол ажралиб туради.
4-расм
. Мадрасанинг ҳовлидан кўриниши ҳозирги холат
Мадрасанинг пештоқ ва икки қаватли қисмларида пойдеворлар чуқурлиги ер
сатҳидан 47.0 дан 52.0 см гача чуқурликда, бир қаватли қисмлари пойдеворлари эса ер
сатҳидан 62.0 дан 80.0 см гача чуқурликда жойлашган. Табиий савол туғилади, нима
сабабдан бир қаватли қисмларда пойдевор икки қаватли қисмга нисбатан чуқурроқ
қилинган? Бунга асосий сабаб бир қаватли қисмларнинг бинонинг қурилган даврида
мавжуд турар-жойлар билан туташганлигидир. Бунда меъморлар пойдеворни мавжуд
бино пойдеворидан кўра чуқурроққа жойлаштиришган. Икки қаватли бино эса олдидаги
майдон ва ички ҳовли билан чегараланганлиги сабабли пойдевори юзароқ қилинган.
Ёдгорликнинг цоколь қисми ганч эритмасида европа ғиштларидан терилган.
Мадраса пештоқи куйдирилган оддий ганч қоришмаси асосида (ғишт ўлчамлари
260х120х60 мм) терилган. Бош кириш пештоқи ҳовли пештоқи билан икки қаватли
ҳажмида бирлашган. Бош тарзда бурчак гулдасталари жойлашган. Улар турли гуллар ва
шакллар билан безатилган.
Хулоса қилиб айтганда, Мулла Қирғиз мадрасаси Ўрта Осиё ҳудудидаги аксарият
бошқа мадрасалардан тарҳий ечими ва типологияси жиҳатидан фарқ қилади. Ўрта
асрларда бунёд этилган мадрасалар типологиясига назар ташласак: улар тарҳда тўғри
тўртбурчак кўринишида шаклланганлиги, асосий кириш пештоқ ажратилганлиги,
пештоқдан кирилгач унинг икки ёнида (ўнг ва чап томонида) масжид ва дарсхонанинг
мавжуд бўлиши, тўғри тўртбурчак ҳовли ва унинг атрофида ҳужралар
шаклланганлигини кўришимиз мумкин. Мулла Қирғиз мадрасаси эса ноодатий тарҳий
ечимга эгалиги, яъни беш қирралилиги билан бошқа мадрасалардан ажралиб туради.
Шунингдек ушбу мадраса типологиясида масжид ва дасрхона пештоқдан кирилгач ўнг
томонда, яъни бир томонда жойлашганлиги ҳам ўзига хос ечимдир.
304
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ўралов А.С., Қодирова Т.Ф. Ўрта Осиё архитектура ёдгорликларининг
типологияси. Ўқув қўлланма. Тошкент. 2011. 67-б.
2.
Ўзбекистон Республикаси Маданият вазирлиги ҳузуридаги Маданий мерос
департаменти архив материаллари.
3.
Саматов У. Уста Қирғиз излари издошлари. “Наманган”, 1999 й.
4.
Азимов И. Фарғона водийси архитектура ёдгорликлари. Т.: 1986 й.
5.
Рўзинов Б., Ражабова С., Исмоилов Ю., Қосимов А. Наманган вилояти маданий
мероси. – Наманган: 2013.
6.
Абдужалилов А.А. Мулла Қирғиз мадрасасини таъмирлаш лойиҳаси.
Малакавий битирув иши. – Тошкент: 2010.
7.
Адилов З. Р. Наманган вилояти мадраса бинолари меъморлиги //Journal of new
century innovations. – 2023. – Т. 21. – №. 1. – С. 159-165.
8.
Адилов З. Р. Namangan viloyati madaniy meros hazinasini asrash milliy
qadriyatlarimizning asosidir //Analytical Journal of Education and Development. – 2022.
9.
Адилов З. Р. Soxraneniye istorichyeskix pamyatnikov namanganskoy oblasti-
osnova razvitiya mejdunarodnogo turizma //science and education: problems, prospects and
innovations. – 2021.
10.
Адилов З. Namangan shahri turizm ob'ektlariga piyoda ekskursiyalarni tashkil etish
yo'llari //iqro jurnali/2023 vol–2 issue–1 guvohnoma№ 060680 https://wordlyknowledge. uz/.
– 2023.
УДК 666.973:691
ПУТИ ПОВЫШЕНИЯ ЭНЕРГОЭФФЕКТИВНОСТИ В ЗДАНИЯХ В
РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН
Доцент, PhD. Б.Б. Хасанов, студент гр.22-21СЗИС - И.О. Алиев
Ташкентский архитектурно-строительный университет
Аннотация. В данной статье рассматривается вопрос энергосбережения в зданиях.
Изучены нормативно-правовые документы в области энергосбережения в строительстве.
Рассмотрены мероприятия организационного характера по повышению энергоэффективности.
Даны рекомендации по снижению теплопотерь в доме.
Ключевые слова: энергоэффективность
, энергосбережение, здания, мероприятия,
теплопотери, технологии.
Annotatsiya. Ushbu maqolada binolarda energiya tejash masalasi muhokama qilinadi.
Qurilishda energiya tejash sohasidagi me’yoriy hujjatlar o‘rganildi. Energiya samaradorligini oshirish
bo'yicha tashkiliy chora-tadbirlar ko'rib chiqiladi. Uydagi issiqlik yo'qotilishini kamaytirish bo'yicha
tavsiyalar berilgan.
Kalit so'zlar: energiya samaradorligi, energiya tejash, binolar, hodisalar, issiqlik yo'qotilishi,
texnologiya.
Annotation. This article discusses the issue of energy saving in buildings. Regulatory
documents in the field of energy saving in construction have been studied. Organizational measures to
improve energy efficiency are considered. Recommendations are given to reduce heat loss in the house.
Key words: energy efficiency, energy saving, buildings, events, heat loss, technology.
Президента Республики Узбекистан от 8 ноября 2017 года № ПП-3379 «О мерах
по обеспечению рационального использования энергоресурсов» установлен порядок, в
соответствии с которым с 1 января 2018 года: при проектировании, реконструкции,
строительстве и сдаче в эксплуатацию зданий и сооружений государственных органов и
учреждений, а также многоквартирного жилищного фонда проводится их проверка на
соответствие градостроительным нормам и правилам в части применения
энергоэффективных и энергосберегающих технологий; при проектировании,
реконструкции и строительстве всех зданий и сооружений, кроме индивидуального