XIX асрнинг охири xx асрнинг бошларида Бухоро амирлигида Россия банк ва фирмаларининг фаолияти

Annotasiya

XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Бухоро амирлигида Россия ҳукумати ўртоқчилик жамиятлари, рус фирма ва савдо уйи бўлимлар очишга ҳаракат қилиб келди. XIX асрнинг 80 йилларидан бошлаб, амирлик ҳудудига Россия ҳукуматининг турли монополистик фирма ва банк филиалларининг кириб келиши тезлашди. Бухоро - Россия ўртасидаги савдо- сотиқ ишларида рус фирмаларининг иштироки ортиб борди

XIX асрнинг 90 йилларга келиб, Бухорода Россия ҳукуматининг банк филиаллари фаолият юрита бошлади. Бу банк ва фирмалар амирликда асосан савдо-сотиқ ишлари билан шуғулланишган. Амирликда очилган Россия банк бўлимлари бойлик ортириш мақсадида судхўрлик билан шуғулланиб, катта миқдорда сармоя тўплашга интилган.

Manba turi: Jurnallar
Yildan beri qamrab olingan yillar 2020
inLibrary
Google Scholar
ВАК
elibrary
doi
 
CC BY f
421-429
34

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Очилдиев, Ф. (2021). XIX асрнинг охири xx асрнинг бошларида Бухоро амирлигида Россия банк ва фирмаларининг фаолияти . Jamiyat Va Innovatsiyalar, 2(10/S), 421–429. https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp421-429
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Бухоро амирлигида Россия ҳукумати ўртоқчилик жамиятлари, рус фирма ва савдо уйи бўлимлар очишга ҳаракат қилиб келди. XIX асрнинг 80 йилларидан бошлаб, амирлик ҳудудига Россия ҳукуматининг турли монополистик фирма ва банк филиалларининг кириб келиши тезлашди. Бухоро - Россия ўртасидаги савдо- сотиқ ишларида рус фирмаларининг иштироки ортиб борди

XIX асрнинг 90 йилларга келиб, Бухорода Россия ҳукуматининг банк филиаллари фаолият юрита бошлади. Бу банк ва фирмалар амирликда асосан савдо-сотиқ ишлари билан шуғулланишган. Амирликда очилган Россия банк бўлимлари бойлик ортириш мақсадида судхўрлик билан шуғулланиб, катта миқдорда сармоя тўплашга интилган.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

The activity of Russian banks and firms in the Bukhara emirate
in the late XIX and early XX centuries

Fayzulla OCHILDIEV

1


National University of Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received September 2021
Received in revised form
15 September 2021
Accepted 20 October 2021
Available online
15 November 2021

In the late XIX

early XX centuries, the Russian government

was active in the Bukhara Emirate opening branches of
companies and trading houses. Since the 80s of the 19th century,
the arrival of various monopolist firms and bank branches from
the Russian Empire has accelerated on the territory of the
emirate. The participation of Russian companies in trade
between the Emirate of Bukhara and the Russian Empire is
increasing.

In the 90s of the XIX century, various branches of banks from

Russia began to operate in Bukhara, which were mainly engaged
in trade in the emirate. Branches of Russian banks opened in the
emirate were engaged in usury in order to accumulate wealth
and attract large capital.

2181-

1415/© 202

1 in Science LLC.

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss10/S-pp

421-429

This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

Emirate of Bukhara,
Russia,
friendly societies,
Russian firm,
bank,
trading house,
joint-stock,
cotton,
astrakhan leather,
wool,
ruble.

XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Бухоро
амирлигида Россия банк ва фирмаларининг фаолияти

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

Бухоро амирлиги,

Россия,

ўртоқчилик жамиятлар,
рус фирмаси,

банк,

савдо уйи,

акционерлик,

пахта,

қоракўл

тери,

жун

(шерст)

,

рубль.

XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Бухоро амир

-

лигида Россия ҳукумати ўртоқчилик жамиятлари, рус
фирма ва савдо уйи бўлимлар очишга ҳаракат қилиб келди.
XIX асрнинг 80 йилларидан бошлаб, амирлик ҳудудига
Россия ҳукуматининг турли монополистик фирма ва банк
филиалларининг кириб келиши тезлашди. Бухоро –

Россия

ўртасидаги савдо

-

сотиқ ишларида рус фирмаларининг

иштироки ортиб борди

1

Associate Professor, Candidate of Historical Sciences, National University of Uzbekistan. Tashkent, Uzbekistan.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

422

XIX асрнинг 90 йилларга келиб, Бухорода Россия

ҳукуматининг банк филиаллари фаолият юрита бошлади.
Бу банк ва фирмалар амирликда асосан савдо

-

сотиқ ишлари

билан шуғулланишган. Амирликда очилган Россия банк
бўлимлари бойлик ортириш мақсадида судхўрлик билан
шуғулланиб, катта миқдорда сармоя тўплашга интилган.

Деятельность Российских фирм и банков в Бухарском
эмирате конец

XIX

начало ХХ

веков

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

Бухарский эмират,

Россия,

дружеское общество,
русская фирма,

банк,

торговый дом,
акционерное общество,
хлопок,

каракулская шкура,
шерсть,

рубль.

В конце XIX –

начале XX веков российское правительство

активно действовало в Бухарском Эмирате открывая
филиалы компаний и торговые дома. С 80

-

х годов 19

-

го века

на территорию эмирата ускорился приход различных фирм

-

монополистов и банковских отделений из Российской
Империи. Увеличивается участие российских компаний в
торговле между Бухарским Эмиратом и Российской
Империей.

В 90

-

х годах XIX века в Бухаре начали действовать

различные отделения банков из России, которые в
основном занимались торговлей в эмирате. Филиалы
российских банков, открытые в эмирате, занимались
ростовщичеством с целью накопления богатства и
привлечения крупных капитала.

Долзарблиги.

XIX асрнинг 80 йилларга келиб, Бухоро амирлигига Россия

ҳукуматининг турли монополистик фирма ва банк филиалларининг кириб килиши
тезлашди. Бухоро –

Россия ўртасидаги савдо сотиқ ишларида рус фирмаларининг

иштироки ортиб борди. XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Бухорода
ўртоқчилик жамиятлари тузулиб, рус фирма ва савдо уйлари очилди.
Биринчилардан бўлиб, Ярослав мануфактура агентлиги, Н.Кудрин ва К0 Ўрта Осиё
ширкати, Дюршмидта, Дюков, Девлекимов, ака

-

ука Ибрагимов, Адамов ва Даминов

фирмаларининг агентлари, шунингдек, юкларни суғурта қилиш ва ташиб берувчи
“Россия жамияти”, Кавказ ва Меркурий, Надежда, Кудрин ва К0 ўртоқчилик
жамиятлари фаолият юрита бошлади.

Методлар ва ўрганилганлик даражаси.

Мақолада манбалар таҳлили, илмий

қарашлар ва ёндашувларнинг қиёсий таҳлили, тарихий маълумотларни
умумлаштириш ва холислик тамойили усулларидан фойдаланилди. XIX асрнинг
охири –

XX асрнинг бошларида Бухоро амирлигида Россия банк ва фирмаларининг

фаолияти, Бухоро амирлигида Россия ҳукумати ўртоқчилик жамиятлари, рус фирма
ва савдо уйи бўлимларининг очилиши, Бухоро –

Россия ўртасидаги савдо

-

сотиқ

ишларида рус фирмаларининг иштироки тўғрисида кўплаб тадқиқотлар олиб
борилди. Очилдиев

Ф. (Ochildiyev 2020), Хотамов

Н.Б.

(Xolmatov N.B. 1990),

Тўхтаметов

Т.Г.

(To‘xtamet

ov

T.G. 1966), Алимджанов

Б.А. (Alimjanov

B.A. 2018),

Хакимова

К.З. (Xakimov

K.Z. 1991), ва бошқалар XIX асрнинг охири XX асрнинг

бошларида Бухоро амирлигида Россия банк ва фирмаларининг фаолияти тўғрисида
илмий тадқиқот ишларини олиб боришган.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

423

Тадқиқот натижалари: 1887 йилдан бошлаб, Бухорога рус фирма ва савдо

уйларининг агентликлари кириб кела бошлади. Биринчилардан бўлиб, Ярослав
мануфактура агентлиги, Н.Кудрин ва К0 Ўрта Осиё ширкати, Дюршмидта, Дюков,
Девлекимов, ака

-

ука Ибрагимов, Адамов ва Даминов фирмаларининг агентлари,

шунингдек, юкларни суғурта қилиш ва ташиб берувчи “Россия жамияти”, Кавказ ва
Меркурий, Надежда, Кудрин ва К0 ўртоқчилик жамиятлари фаолият юрита
бошлади. Бухоро амирлигида ташкил килинган илк акциядорлик жамиятларидан
бири И.К.

Познанский акциядорлик жамияти булиб, 1889 йилда у ўз фаолиятини

бошлайди.

Бухорода ташкил қилинган фирма ва жамиятлар асосан Россиянинг саноат

марказларига савдо молларини етказиб бериш билан шуғулланишди. Жумладан,
Яраслав мануфактураси, Бр. Карзинкин, ва Ўрта Осиё шерикчилиги, Н. Кудрин ва К
шерикчилик фирмалари амирликда савдо сотиқ билан шуғилланиб катта фойда
кўра бошлади. Масалан, Катта Яраслав шерикчилик мануфактураси дастлабки
фаолияти даврида биржалардан фақат пахта олиб сотиш билан шуғилланди. 1884

йилда Ярослав мануфактураси агентлиги Бухородан 100 минг пуд пахта сотиб олган
бўлса, 1889 йилда бу агентлик сотиб олган пахтанинг умумий миқдори 240 минг
пудни ташкил этганди.

1884 йилга келиб, Тошкент, Қўқон, Бухоро, Чоржўй, Марв, Ашхобод ва бошқа

шаҳарларда русларнинг 59 та фирма ва савдо уйлари фаолият юритиб ўзларининг
асосий сармоясини Ўрта Осиё бозорларига киритишган эди. Ўртоқчилик жамият

-

лари ва фирмаларнинг савдо айланмаси аста

-

секинлик билан кўпайиб борди.

1886 йилга келиб, ўртоқчилик жамияти ва савдо фирмалари томонидан Ўрта Осиёга
2 млн. рубллик савдо маҳсулотларини олиб киришган ва шунча сўммадаги хомашё
олиб чиқилди

[1].

Бу даврда машҳур Бухоролик савдогарларнинг сони юздан ортиқ бўлиб,

шулардан 10 тасининг капитали 100 минг рублдан ортиқ бўлган. Буларга
миллионер Миркамол, Мирхикмат Мирсалихов, карвонбоши Азизов, Латифхўжа,
Қосимхўжаев, Нурбек Арабов, Мирмухитдин Мансуров, Нарзуллабой Якуббоев ва
бошқаларни мисол қилиб келтириш мумкин

[2]. Рус фирма ва савдо уйи вакиллари

Бухоролик маҳаллий

савдогарлар билан ҳисоб китоб қилишга мажбур бўлган, улар

иштирокисиз бирорта ишни амалга ошираолмаган.

Амирликдаги барча пахта бозорлар бухоролик йирик савдогарлар назорати

остида эди.

Рус савдогар ва фирмалари ҳам бухоролик йирик савдогарлар орқали

қоракўл, ипак, пахта ва бошқа савдо маҳсулотларини сотиб олишган. 1908 йилда
Бухородаги йирик фирмаларга Познанский ва Шлосберглари фирмаларини
киритиш мумкин. Р.Ш.

Потеляхов фирмаси Бухородан пахта сотиб олиш билан

машҳур эди

[3].

Мисол учун, 1910 йил июль ойида Бухородан Я.К.

Вадьяев ва Р.Ш.

Потеляхов

-

лар 130 вагон пахтани йирик савдогар ва даллоллар Хейфиц, Сквирски ва
Берлянтлардан сотиб олганди

[4]. Бухорода амирлигида фаолият юритувчи машҳур

савдогар ва даллоллар кўпроқ фойда кўриш мақсадида банкларни айланиб ўтиб
фирма ва савдо уюшмаларига ҳам пахта сотишган. Поляк ва Хейфиц Москвага
С.

Морозов, Л.Н.

Левин, Н.Н.

Коншин фабрикаларига ҳам катта миқдорда пахта

сотишганлиги маълум

[5].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

424

Бухоро амирлигида “Поляк Шариповнинг савдо уйи жамияти, Цигелбаум –

савдо уй жамияти, Вадьяевнинг рус

-

Бухоро савдо саноат акционерлик жамияти ва

савдо уйлари ҳам фаолият юритарди[6]. Бухородаги Россия давлат банки бўлими,
шахсий банк ва фирмаларнинг Бухорода фолият олиб борган бўлимлари жойлардан
қишлоқ хўжалик маҳсулотларни йиғувчиларга (заготовитель) ҳар йили 40 млн.
рубл миқдорида маблағ бериб турди. Бу маблағлар асосан Бухорода судхўрлик
билан шуғилланувчи 12 та фирмаларга тақсимланарди. Фирмалар эса маблағларни
фоиз ҳисобига амирликдаги тарозичи ва ижарадорларга бериб келган.

Бухоро амирлигидан пахта сотиб олиш билан “Шлосберг савдо уйи” жамияти,

“Братья

Шлосберг” савдо саноат жамияти ҳам шуғулланган. 1890–1897 йилларда

440775 пуд пахта харид қилиб жами сўммаси 2.690.894 рублга тенг бўлган.

Шунингдек,

“Познанский

ва

К

акционерлик”

жамияти

Лодзь

Познански

саноати

1890

–1897 йилларда

Бухоро амирлигидан 1 млн.138 минг пуд пахта сотиб олганди

[7].

XIX асрнинг 90 йилларга келиб, Бухорода Россия ҳукуматининг банк

филиаллари фаолият юрита бошланди. 1891 йилда биринчилардан бўлиб, Бухорода
Москва

-

Рязан банкининг бўлими ишга тушурилди. Шу йили рус ҳукуматининг

рухсати билан Бухорода Москва халқаро савдо банкининг бўлими ҳам очилди.

1894 йилда эса Янги Бухорода Россия давлат банкининг бўлими иш бошлади.
Банкнинг йиллик пул айланмаси 90 млн. рубльни ташкил қилганди

[8]. Давлат

банки асосан вексель билан ҳусусий комерсантларга хизмат кўрсатган.

Янги Бухородаги давлат банки бўлимининг маблағи йилдан ошиб борди.

Масалан, 1898 йилда банк айланма сўммаси 89,498 млн. рубльни, 1899 йилда

97,666 млн.рубльга етганди. 1902 йилда эса 111,4 млн. рубль; 1903 йилга келиб
123,5 млн. рубльга кўпайди

[9].

Кейинроқ Бухорода Москва ва Петурбург комерсант банкларининг бўлим

-

лари ҳам очилди. Бухоро амирлигида очилган Москва комерсант банкининг бўлими
ҳам асосан йирик савдо фирмаларига кредит бера бошлади. 90 йиллардан сўнг эски
Бухорода Рус

-

Осиё банки, Рус ташқи савдо банки, Азов

-

Донский банки

[10], Волож

-

Камиский банки ва Сибир савдо банклари ўзининг бўлимларини очди. Шунингдек,
Воложско

-

Камиский банки Чоржуй ва Каркида ҳам ўзининг бўлимларини, Каркида

эса Рус

-

Хитой банкининг бўлими иш бошлади

[11].

1901 йилда Рус

-

Осиё банкининг Бухоро филиали (1910 йилгача –

рус

-

хитой)

иш бошлади. Бу банк эски Бухорода савдогар П.Рибаков ижарага олган бинода
жойлашган эди. Хар йили банк бинолар учун 6 минг рубл миқдорида ижара ҳаққи
тўлаган. 1910 йилгача Россия

-

Осиё банкининг Бухоро филиали Самарқанд

бошқармасига бойсунарди. Банк асосан пахта ва қаракўл териси савдоси билан
шуғилланган. Қоракўл терисининг 32 хил нави (сорти) мавжуд бўлиб, териларнинг
навига қараб нархи ошиб борганди

[12].

Масалан, 1910 йилда Бухоро амирлигидан 329.482 рубллик қорақўл териси,

126.649 рубллик пахта сотиб олинган. Амирликдан харид қилинган умумий савдо
молларининг умумий миқдори 5580352

рубльни ташкил қилган. 1909 йилдагига

қараганда 364,443 рублга қўпайди.

Рус Осиё банки Бухоро филиалига 1911 йилда 5

483

138, 93 рубль, 1912 йил

учун 11

746

847, 08 рубль, 1913 йилда 6341 357, 77, рубль, 1914 йилда 10

721 838,

52, рубль, 1915 йилда 98050777,80, рубль,1916 йил 12

882

404, 06 рубль,

маблағ

ажратган эди[13].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

425

Банкнинг асосий мижозлари (келинт) қоракўл савдоси билан шуғулланувчи

йирик савдогарлардан Журабек Арабов ва Убайдулла Хўжа Қосимжўжаев ва Бухоро
амири ҳисобланарди. Шунингдек, Рус Осиё банки Бухоро филиалининг мижозлари
пахта савдоси билан ҳам шуғулланишган. Маҳаллий ва хориж савдогарларидан
П.З.

Берилянда, А.Н.

Энгалъчев, А.Х.

Козакова, В.И.

Лъва, М.И.

Мухеддинов, Хожи

Абунаби Яқубаев, Мир Негматулла Мир Солихов, М.Г.

Флаксман, Мирзо Наим

Абдурахмонов, савдо уйларидан И.И.

Поляк ва В.И.

Левлар банкнинг асосий

мижозларидан бўлганди.

Бухоро амирлигидаги бозорларда савдо

-

сотиқ ишларини даллоллар ва йирик

маҳаллий савдогарлар воситачилигида амалга оширилганди. фирмарлар ва
харидорлар ўртасида уларнинг хизматисиз бирорта савдо

-

сотиқ ишлари амалга

оширилмасди. 1912 йили Бухоро амирлигида энг йирик савдо ишини Мансуров
амалга оширганлиги такидланган. Бу хақида П.Ф.

Жирнов ўзининг ҳисоботида

Мансуров рус банки ва фирмаларини катта миқдордаги савдо моллари билан
таминлаб туришини, шунингдек, Мирсалихов ҳам Рус–Осиё банки учун Бухоро
амирлигидан йирик миқдордаги савдо молларини сотиб олганлигини ёзади

[14].

1914 йилдан бошлаб Рус–Осиё банки махаллий бозорлардан пахта ва қоракўл

сотиб олиш ҳажмини

ошира бошлади. Я.Х.

Вадьяев ва Рус–Осиё банки апрель ва

июль ойларида Бухородан 100 вагон пахта сотиб олиб, Россиянинг саноат
корхоналарига юборди.1916 йилда банкнинг Бухоро филиали 150 вагон пахтани
сотиш учун Россиянинг турли ҳудудларига юборишга

муваффақ бўлди. Бухоро

амирлигида банк ва фирмалар ўртасида кучли рақобат бўлганлиги туфайли
банкнинг Бухородаги филиали товар операцияларини амалга оширишда катта
қийинчиликларга дуч келишди.

1911 йил Бухорода Осиё

-

Дон банкининг бўлими (филиали) очилди.

Бу банк

асосан Россия ва Бухоро ўртасида тўқимачилик саноатини ривожлантиришга
хизмат қилганди. Шу йил Мансуров Осиё

-

Дон банки учун Бухородан пахта

хомашёсини сотиб олиб, Москвадаги Н.Н.

Коншин фабрикасига 20 вагон пахта

жўнатди

[15].

Амирликда очилган Россия банк бўлимларининг барчаси судхўрлик билан

шуғилланиб, катта миқдорда сармоя тўплашга ҳаракат қилади. Бухородаги банк
филиалларининг аксарият қисмидаги сармоялар Европаликларнинг қўлида эди.
Масалан, Москва ва Волож

-

Камиский банклари рус капитали (маблағи) ҳисобидан

юритилган бўлса, Рус

-

Осиё банкининг 70 фоиз улуши, Азов

-

Дон банкининг эса

асосий капитали французларга тегишли эди. Рус ташқи савдо

ва Сибир савдо

банкининг асосий акцияси немис капиталистларининг (сармоядорлари) қўлида
бўлган

[16].

Бухорода очилган банк бўлимлари ўзларининг сармоясини кўпайтириш учун

кўпроқ пахта савдоси учун содалар бера бошлади. 1912 йилда Рус ташқи савдо
банкининг айланма маблағи 8 млн. га етди. Банк ўзининг асосий сармоясини пахта
савдоси учун сода беришга сарфлади. Москва бирлашган банки 1908–1912 йилар
ичида савдо

-

сотиқ учун 4342244 рубль сода (маблағ) ажратган.

Шундан

2953490

рубль

пахтага, 345833 рубль нон (хлеб)га, 718254 рубль чойга,

191831 рубль мануфактурага, 483

834 рубль бошқа турдаги маҳсулотларга

ажратилди

[17].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

426

1912 йил Бухорода Сибир савдо банкининг бўлими фаолият юрита бошлади.

Бу банк эса Бухоро амирлигида пахта савдоси билан шуғулланувчи фирмаларини
кредит билан таьминлаб турган Сибр савдо банки 1912 йил 1 февралдан 1913 йил

1 сентябргача Бухоро бўлимига 4.500 минг рубль ажратганди. 1912 йилда пахта
савдосига 1

800 минг рубль, қоракўл териси учун эса 2

200 минг рубль сода

берилганди

[18].

Бухородаги Москва бирлашган банкининг бўлими ва Рус

-

Осиё банки пахта,

жун ва қоракўл сотиб олиб уларга сармоя беришда ўзаро рақобат қилиб келди.
Москва бирлашган банкининг Бухородаги бўлим ўзининг 80% сармоясини кредит
беришга сарфлаган. Амирликдаги банк бўлимлари рус ва махаллий фирмалар
сезиларли даражада ўзларининг маблағларини савдо

-

сотиқ ишларига сарфлай

бошлади

[19].

Жумладан катта Ярославл мануфактураси Бр. Корзинкалар пахта сотиб олиш

ва пахта плантацияларни кенгайтириш хамда пахта тозалаш заводларини қуриш
учун кредит билан таъминлаб келган. 1912 йилга келиб Рус

-

савдо банкининг

умумий маблағи 20 млн. рубльга етди

[20]. Банк ўзининг капиталини пахта савдоси

билан шуғулланувчи Андреев, Бр. Вадьяев ва Потеляхов каби ўртоқчилик фирма

-

ларига тақсимлаганди.

XX аср бошларида Москвадаги Гусева, Лодзин, Познански, Бр. Равелион

фабрикалари, Никольски, С.

Марозовга, Ганшина ва Ширевский мануфактуралари,

Бухоро амирлигида ўз агентларига эга бўлди. Бундан ташқари Шлосберг, Бадиора,
Бр. Крафт, Л.Рабенек, Бр. Оссер, Поляка, Мильбица, Гликина, Э.

Цинделялар савдо

уйларини очишди. Шунингдек, Р.Ш.

Потеляхов

Я.Х.

Вадьяевларнинг маҳаллий

фирмалари ҳамда Мансуров ва Мирсалиховларнинг савдо уйлари Бухорода фаолият
олиб борди

[21].

Бухорода очилган савдо уйлари ва фирмалар Бухоро амирлиги ва унга қўшни

бўлган ҳудудлардан пахта, ипак ва қоракўл териларини сотиб олиш билан
шуғулланишди. Фирма ва савдо уйлари пахта, ипак, қоракўл териларини сотиш
ҳамда сотиб олишдан катта фойда кўра бошлади. Пахта ва қоракўл тери сотиб олиш
билан шуғулланувчи йирик фермаларни давлат ва хусусий банклар маблағ билан
таьминлаб турганди.

Бухородаги савдо уйлари ва фирмалар маҳаллий тарозибонларга 12 фоиз

эвазига қарз беришганди.Тарозибонлар эса дехқонларга 15 фоиз эвазига бунак
(аванс тариқасида) бериб борган. Бунак асосан кўкламда баҳор ойларида деҳқонлар
пулга муҳтож бўлган даврда бериларди. Бунак олган деҳқон ўз ери ва мол

-

мулкини

гаровга қўйиб, маҳаллий қози томонидан тасдиқланган тилхатни савдо уйлари ва
фирмаларга тақдим этган

[22].

Амирликда махсус даллоллар қишлоқлардан пахта сотиб олиш билан

шуғулланарди. Улар фирмалардан аванс пулини олиб, жойлардан кўп миқдорда
пахта тўплашган. Чаққон даллоллар ўзлари тўплаган пахтадан 2

-

3 пуд пахтани ўз

фойдаси учун ўзлаштириб катта фойда кўришганди

[23]. Шунингдек, пахтани

тарозига тортишда ҳам дехқонларни торозибон доимий равишда алдаган.
Деҳқонлар даллол ва торозибонларнинг устидан амалдорларга жуда кўплаб
шикоят қилишган, лекин уларнинг арзи додини ҳеч ким тингламаган. Шундай
қилиб деҳқонлар ҳосилни экиш вақтида ва ҳосилни йиғиб олишда ҳам муамоллар
гирдобида қолишган.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

427

Бухорода пахта ва бошқа маҳсулотларни сотиб олишда таниқли рус фирма ва

савдо уйлари вакилларидан ҳисобланган Садрадзе, Исакович, Луре, Ноткин,
Шальман, Левин, Цалкин, Епифанов ва бошқалар даллоллик билан шуғулланиши
натижасида уларнинг капитали 200

-

300 фоизга ўсиб борди. Бу даллолларнинг

ҳар

бирида ўртача йиллик савдо айланмаси 30 минг рублдан ошиқ бўлганди

[24].

Бухорода машҳур бўлган даллоллордан Сквирские, Вишняк, Хейфец, Цигельбаум,
Каипов ва Мельниковлар Бухородан Россияга вагонлаб пахта жўнатиб турган.
Машҳур маҳаллий даллоллардан Мирзо Мухитдин ва Мирсалиховлар 1911 йилда
Азов банки орқали 20 вагон пахтани Москва шаҳрига сотишади

[25].

Бухоро амирлигида пахта билан шуғулланувчи фирмаларда пахтанинг нархи

анча қимат эди. Шу сабабли кўпгина Россиялик савдогар ва фирма вакиллари
Бухородаги пахта сотиш билан шуғулланувчи савдогарлардан (доллол) арзон
нархларда пахта сотиб олишга харакат қилишарди

[26]. Аксарият рус фермалари

Бухоро савдогарларидан (доллол) пахтани сотиб олиши, амирликда пахтачиллик
билан шуғулланувчи фирмаларни инқироз даражасига олиб келди.

Натижада 1911 йил сентябр ойида Россия ҳукумати томонидан рус фирма

-

ларининг қишлоқлардан пахта сотиб олишини тақиқлаш борасида қарор қабул
қилинди. Чиқарилган қарорга асосан фақат Бухоро амирлигида пахтачилик билан
шуғулланувчи фирмалардан пахта сотиб олишга рухсат берилди.

Амирликда кўп сонли рус фирма ва пахта заводларининг ишга тушурилиши

натижасида пахта хомашёга бўлган талаб ошиб борди, бу эса фирма ва пахта
заводлари ўртасида рақобатни келтириб чиқарди. Пахта хомашёсига бўлган
рақобат завод ва фирма раҳбарларининг бирлашишига сабаб бўлди. 1913 йил

14 декабрда завод ва фирма раҳбарларининг навбатдаги йиғилиши бўлиб ўтди.

Бу йиғилишда уюшма ташкил қилиниб, уларнинг бирлашиши тўғрисида қарор
қабул қилинди.

Бўлиб ўтган йиғилишда уюшма аъзолари Бухорода етиштирилган пахта

ҳосилини қуйидаги тартибда тақсимланишига келишиб олинди. Катта Ярославл
шерикчилиги мануфактураси 10% Познански 10%, Бухоро хукумати 12%, Чуркин ва
Мухитдинов 13%

Л.Н. Левина 9% Ш.Ш. Двоскина 9%, М.Г. Флаксман 10%, В.И.

Лев ва

П.И. Поляк 10% Бухоро хукуматининг Зирабулоқ заводига 8% ни сотиб олиш хуқуқи
берилди. Шунингдек, Бухоро амирлигида монополияга йўл қўймаслик учун
Чоржўйдаги пахта тозалаш заводини ҳам бу уюшмага аъзо қилинди

1900 йиларда Бр. Вадьяев Р.Ш. Потеляхов Ўрта Осиёда йирик монополияга эга

бўлган. Масалан, Бр. Вадьяев 11 хусусий, 20 та ижарадаги пахта тозалаш ва ёғ
(тегирмон) заводларига эгалик қилган. Р.Ш.

Потеляхов Бухородан пахта сотиб

олиш билан шуғулланган[28].

XX асрнинг бошларида Россия ҳукумати амирликда асосан руслар яшайдиган

шаҳарларда банк бўлимлари, фирма ва савдо уйларини очишди. Шарқий Бухорода
Сарой

-

Камар ва Қоратоғда ҳам Россия коммерсант банкининг бўлимини очилди. Бу

банк бўлими рус ва маҳаллий аҳолига хизмат кўрсатиб келган. Л.Ю.

Николаева

XX асрнинг бошларида Шарқий Бухорода 50 мингдан ошиқ рус фуқоролари
яшаганини этироф этади

[29].

Хулоса: XIX асрнинг охири XX асрнинг бошларида Россия ҳукумати Бухоро

амирлигида ўртоқчилик жамиятлари, рус фирма ва савдо уйлари бўлимларини
очишга ҳаракат қилди. XIX асрнинг 80 йилларидан бошлаб, амирлик ҳудудига
Россия ҳукуматининг турли монополистик фирма ва банк филиалларининг кириб
келиши тезлашди.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

428

XIX асрнинг 90 йилларга келиб, Бухорода Россия ҳукуматининг банк

филиаллари фаолият

юрита бошлади. Амирликда очилган Россия банк бўлим

-

ларининг мақсади Бухоро амирлигининг иқтисодини кўтариш эмас судхўрлик
билан шуғилланиб, катта миқдорда сармоя тўплашга ҳаракат қилди.

Бухородаги

савдони ўз қўлида тутиб туриш учун пахта ва қоракўл терисини сотиб олиш билан
шуғулланувчи йирик фирмаларни давлат ва хусусий банклар маблағ билан
таьминлаб турди. Россия ҳукумати банк бўлимлари, фирма ва савдо уйларини
амирликда асосан руслар яшайдиган шаҳарларда очишди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Хакимова

К.З., Кравец

Л.Н. Социально

-

экономические отношения и

классовая борьба в дореволюционном

Узбекистане. –

Т.: Фан, 1980.

С.

94.

2.

Хотамов

Н.Б. Роль банковского капитала в социально

-

экономическом

развитии Средней Азии (нач, 90

-

годов. XIX в нач 1917 г.) Душанбе.

1990.

С.

164.

3.

ЎзРМДА

И

-

99 жамғарма, 1

-

рўйхат, 52 иш, 56

-

орқа варақ.

4.

ЎзРМДА

И

-

99 жамғарма, 1

-

рўйхат, 70 иш, 27. варақ.

5.

ЎзРМДА

И

-

99 жамғарма, 1

-

рўйхат, 70 иш, 27. варақ.

6.

Тўхтаметов

Т.Г. Русско Бухарские отнашения в конце XIX –

начале

XX в.

Т.

: 1966.

С

. 60.

7.

Хотамов

Н.Б. Роль

банковского

капитала

в социально

-

экономическом

развитии

Средней Азии (начало 90

-

х гг. XIX в. –

1917 г.). –

Душанбе, 1990.

С.

53.

8.

Тўхтаметов

Т.Г. Русско Бухарские отнашения в конце XIX –

начале XX в.

Т.1966.

С

. 49.

9.

ЎзР МДА. И

-295-

жамғарма, 1

-

рўйхат, 28

-

иш, 1

-

варақ.

10.

ЎзР МДА. 3

-

жамғарма, 1

-

рўйхат, 368

-

иш, 28

-

32 варақ.

11.

ЎзР МДА. И

-

1 жамғарма, 12

-

рўйхат, 2033

-

иш, 2

-

варақ.

12.

Отчет

инспектора

(Б.

Лукодьянова

и

Ф.

Тальма)

Банка

о

ревизии

деятельности

Бухарского отделения на 12

февраля 1916

г. Л. 1.

13.

Алимджанов

Б.А. История деятельности Бухаоского отделения Русско

-

Азиатского коммерческого банка. Вестник СПбГУ.История. 2018

Т.63 Вып.2.

С. 602.

14.

ЎзРМДА

И

-99

жамғарма, 1

-

рўйхат, 98 иш, 59 варақ.

15.

ЎзРМДА

И

-

99 жамғарма, 1

-

рўйхат, 84 иш, 60

-

61 варақ.

16.

Тухтаметов Т. Россия и Бухарский эмират в начале XX века.

Душанбе.,

1977.

С. 106.

17.

ЎзР МДА. И

-

3 жамғарма, 1

-

РЎйхат, 563

-

иш, 43

-

варақ.

18.

ЎзРМДА

И

-

3 жамғарма, 1

-

рўйхат, 563

-

иш, 8

-

варақ.

19.

Очилдиев, Ф. Б. (2008). Сурхон воҳаси бекликларидаги ижтимоий

-

сиёсий

ва иқтисодий ўзгаришлар. Т.: ABU MATBUON

-KONSALT.

20.

ЎзРМДА

И

-

630 жамғарма, 6

-

рўйхат, 382

-

иш, 74

-

варақ.

21.

Хакимова

К.З. Кравец

Л.Н Социально

-

экономические отношения и

классовая борьба в дореволюционном Узбекистане. –

Т.: Фан, 1980.

С.

85.

22.

Холиқова

Р.Э. Россия

-

Бухоро: тарих чорраҳасида. –

Т.: Ўқитувчи, 2005. –

Б.

225;

Kholikulov A., & Nematov O.N. (2020). The Role Of The Principalities Of The Kashkadarya
Oasis In The Political History Of The Bukhara Emirate In The XIX-Early XX Centuries. The
American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(11), 79-85.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Special Issue

10 (2021) / ISSN 2181-1415

429

23.

Ochildiev F. (2021). Cotton Production Development In Bukhara Emirate During

The Late XIX

Early XX Centuries. The American Journal of Social Science and Education

Innovations, 3(02), 119

125.

24.

Очилдиев

Ф

.

Б

. (2008).

Сурхон

воҳаси

бекликларидаги

ижтимоий

-

сиёсий

ва

иқтисодий

ўзгаришлар

.

Т

.: ABU MATBUON-KONSALT.,

ЎзР

МДА

.

И

-1

жамғарма

,

11-

рўйхат

, 1915-

иш

, 3-

варақ

.

25.

ЎзР МДА. И

-

99 жамғарма, 1

-

рўйхат, 98

-

иш, 48

-

варақ.

26.

ЎзР МДА. И

-

99 жамғарма, 1

-

рўйхат, 84

-

иш, 60

-

варақ.

27.

Ochildiev F. (2021). Cotton Production Development In Bukhara Emirate During

The Late XIX

Early XX Centuries. The American Journal of Social Science and Education

Innovations, 3(02), 119-125.; Kholikulov, A. B. (2019). BUKHARA EMIRATES FARMING IN
THE XIX-XX CENTURIES (IN THE CASE OF KASHKADARYA OASIS STABLES). Theoretical
& Applied Science, (4), 546-549.

28.

Ochildiev F., & Kuyliev R. (2021). Location of the population and ethnic

composition of surkhan oasis in the late xix and early xx centuries. ACADEMICIA: An
International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1062-1069.

29.

О

childiev F.B. (2020). Social relationship and tax types in the XIX

XX century in

Bukhara Emirate. International Journal of Scientific and Technology Research, 9(1), 723

729;

Николаева

Л

.

Ю

.

Русские

Восточной

Бухаре

.

Восточный

архив.№. 17.2008.

С

. 34.

Bibliografik manbalar

Хакимова К.З., Кравец Л.Н. Социально-экономические отношения и классовая борьба в дореволюционном Узбекистане. - Т.: Фан, 1980.С.94.

Хотамов Н.Б. Роль банковского капитала в социально-экономическом развитии Средней Азии (нач, 90- годов. XIX в нач 1917 г.) Душанбе.-1990.- С.164.

ЎзРМДА И-99 жамғарма, 1-рўйхат, 52 иш, 56-орқа варақ.

ЎзРМДА И-99 жамғарма, 1-рўйхат, 70 иш, 27. варақ.

ЎзРМДА И-99 жамғарма, 1-рўйхат, 70 иш, 27. варақ.

Тўхтаметов Т.Г. Русско Бухарские отнашения в конце XIX – начале XX в.Т.1966.С-60.

Хотамов Н.Б. Роль банковского капитала в социально-экономическом развитии Средней Азии

(начало 90-х гг. XIX в. - 1917 г.). - Душанбе, 1990.-С.53.

Тўхтаметов Т.Г. Русско Бухарские отнашения в конце XIX – начале XX в. Т.1966.С-49.

ЎзР МДА. И-295- жамғарма, 1-рўйхат, 28-иш, 1- варақ.

ЎзР МДА. 3- жамғарма, 1-рўйхат, 368-иш, 28-32 варақ.

ЎзР МДА. И-1 жамғарма, 12-рўйхат, 2033-иш, 2-варақ.

Отчет инспектора (Б. Лукодьянова и Ф. Тальма) Банка о ревизии деятельности Бухарского отделения на 12 февраля 1916 г. Л. 1.

Алимджанов Б.А. История деятельности Бухаоского отделения Русско-Азиатского коммерческого банка. Вестник СПбГУ.История. 2018 Т.63 Вып.2. С. 602.

ЎзРМДА И-99 жамғарма, 1-рўйхат, 98 иш, 59 варақ.

ЎзРМДА И-99 жамғарма, 1-рўйхат, 84 иш, 60-61 варақ.

Тухтаметов Т. Россия и Бухарский эмират в начале XX века.- Душанбе., 1977.- С. 106.

ЎзР МДА. И -3 жамғарма, 1-РЎйхат, 563-иш, 43-варақ.

ЎзРМДА И-3 жамғарма, 1-рўйхат, 563- иш, 8- варақ.

Очилдиев, Ф. Б. (2008). Сурхон воҳаси бекликларидаги ижтимоий-сиёсий ва иқтисодий ўзгаришлар. Т.: ABU MATBUON-KONSALT.

ЎзРМДА И-630 жамғарма, 6-рўйхат, 382- иш, 74- варақ.

Хакимова К.З. Кравец Л.Н Социально-экономические отношения и классовая борьба в дореволюционном Узбекистане. - Т.: Фан, 1980.С.85

Холиқова Р. Э. Россия-Бухоро: тарих чорраҳасида. - Т.: Ўқитувчи, 2005. – Б.225; Kholikulov, A., & Nematov, O. N. (2020). The Role Of The Principalities Of The Kashkadarya Oasis In The Political History Of The Bukhara Emirate In The XIX-Early XX Centuries. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(11), 79-85.

Ochildiev, F. (2021). Cotton Production Development In Bukhara Emirate During The Late XIX–Early XX Centuries. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(02), 119-125.

Очилдиев, Ф. Б. (2008). Сурхон воҳаси бекликларидаги ижтимоий-сиёсий ва иқтисодий ўзгаришлар. Т.: ABU MATBUON-KONSALT., ЎзР МДА. И -1 жамғарма, 11-рўйхат, 1915-иш, 3- варақ.

ЎзР МДА. И -99 жамғарма, 1-рўйхат, 98-иш, 48- варақ.

ЎзР МДА. И -99 жамғарма, 1-рўйхат, 84-иш, 60- варақ.

Ochildiev, F. (2021). Cotton Production Development In Bukhara Emirate During The Late XIX–Early XX Centuries. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(02), 119-125.; Kholikulov, A. B. (2019). BUKHARA EMIRATES FARMING IN THE XIX-XX CENTURIES (IN THE CASE OF KASHKADARYA OASIS STABLES). Theoretical & Applied Science, (4), 546-549.

Ochildiev, F., & Kuyliev, R. (2021). Location of the population and ethnic composition of surkhan oasis in the late xix and early xx centuries. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 1062-1069.

Оchildiev, F. B. (2020). Social relationship and tax types in the XIX-XX century in Bukhara Emirate. International Journal of Scientific and Technology Research, 9(1), 723-729; Николаева Л.Ю. Русские Восточной Бухаре. Восточный архив.№. 17.2008. С. 34.