o'tkazishda trombofiliya mavjudligini hisobga
olish kerak.
Kalit so'zlar:
miya qon aylanishi, surunkali
miya ishemiyasi, arterial gipertenziya.
Objective:
To assess the thrombogenic
potential of saliva in chronic generalized
periodontitis.
Material and methods:
60
patients
suffering
from
generalized
periodontitis of moderate severity, who were
admitted to the 3rd clinic of the Tashkent
Medical Academy for clinical manifestations
of chronic cerebral ischemia caused by
cerebral atherosclerosis, were examined.
Results:
In chronic generalized periodontitis
in patients with chronic cerebral ischemia,
hypercoagulation develops in the blood,
procoagulant activity increases in saliva and
fibrinolytic activity decreases, which indicates
the involvement of hemostasis, antihemostasis
and fibrinolysis factors in the processes of
proliferation,
inflammation
or
immunoregulatory response.
Conclusions:
When carrying out dental measures, the
presence of thrombophilia should be taken into
account.
Key words:
cerebral circulation, chronic
cerebral ischemia, arterial hypertension.
ОҒИЗНИ ҲИМОЯ ҚИЛИШ ТИЗИМИ ВА БУЙРАКНИНГ
ТУБУЛОИНТЕРСТИЦИАЛ ТИЗИМИ БЕЛГИЛАРИНИНГ ЎЗАРО
БОҒЛИҚЛИГИНИ БАҲОЛАШ
Усманова Ш. Р., Ҳаджиметов A. A.
Тошкент давлат стоматология институти
Сўнгги йилларда табиий равишда
кучайиб бораётган тубулоинтерстициал
буйрак
шикастланиши
(ТИБШ)
муаммосига эътибор унинг сийдик тизими
патологиясидаги (МҲИ) юқори ўзига хос
оғирлиги,
ташхис
қўйишдаги
қийинчиликлар ва ҳал қилинмаган терапия
масалалари билан боғлиқ. Танланган
мавзунинг долзарблиги бугунги кунда
соматик
патология
стоматологик
беморларнинг 30 фоизида учрайди (Орехов
Д.Ю., 2009). Сурункали буйрак касаллиги
бўлган беморларда оғиз бўшлиғи ҳолатини
ўрганиш оғиз бўшлиғи тўқималарининг
касалликларининг юқори тарқалишини ва
натижада ушбу гуруҳ беморларининг
стоматологик ёрдамига катта эҳтиёж
борлигини аниқлади. Биз учун мавжуд
бўлган адабиётларда ТИБШ билан оғриган
беморларда оғиз бўшлиғи, шунингдек оғиз
суюқлиги, қон ва сийдик ҳолатининг ўзига
хос хусусиятларини аниқлайдиган асарлар
кам. Шунингдек, маҳаллий амалиётда
ТИШБ
билан
оғриган
беморларга
стоматологик ёрдам кўрсатиш дастури
мавжуд емас.
Шундай қилиб, маҳаллий ва хорижий
тадқиқотларда турли сурункали буйрак
касалликлари билан оғриган одамларда тиш
касалликлари таҳлили ўтказилди (Нигматов
Р.Н., Мусаева К.А, Юлдашева Н.Р., 2008;
Мухин Н.A., 2009; Кудряшова И.П.,
Оспелникова Т.П., Ершов Ф.И., 2012). Шу
билан
бирга,
ушбу
тадқиқотлар
маълумотлари, айниқса, CГ ва CРФ билан
оғриган одамларда дистрофик периодонтал
патологиянинг пайдо бўлиш частотаси
билан
фарқ
қилади.
Шунинг
учун
буйракнинг
тубулоинтерстициал
шикастланиши бўлган беморларда тупурик,
қон
ва
сийдикнинг
ҳимоя
тизими
белгиларининг хусусиятларини қиёсий
жиҳатдан ўрганиш муҳим кўринади.
Материаллар ва тадқиқот усуллари
Ушбу
тадқиқотни
ўтказиш
учун
сурункали
буйрак
касаллиги
бўлган
беморлар,
яъни
буйракнинг
тубулоинтерстициал шикастланиши - 2018-
2019 йилларда Тошкент шаҳар ТДСИ
клиникасининг нефрология бўлимида 58
киши
танлаб
олинди.лаборатория
кўрсаткичларини таққослаш учун 18
кишидан иборат, соғлом оғиз бўшлиғига
ега ва буйрак патологияси бўлмаган
назорат гуруҳи қабул қилинди. Дастлабки
босқичда ҳар бир беморга тадқиқотнинг
моҳияти тўғрисида маълумот берилди.
Беморнинг розилиги билан у ёки бу гуруҳга
қўшилиш мезонлари аниқланди. Гуруҳдан
чиқариб ташлаш мезонлари: декомпенсация
босқичида
бошқа
органлар
ва
тизимларнинг касалликлари бўлган 35-55
ёшдаги беморлар. Беморларнинг тиш
ҳолатини ҳар томонлама клиник баҳолаш
учун қуйидаги усуллар қўлланилган:
беморни
сўроқ
қилиш,
периодонтал
тўқималарнинг ҳолатини баҳолаш билан
оғиз бўшлиғини текшириш, индекслардан
фойдаланиш - мураккаб периодонтал
индекс (CПИ), соддалаштирилган оғиз
гигиенаси индекси (ОҲИ-С) яшил -
Вермиллион
бўйича.
Рентген
диагностикаси
ортопантомография
ёрдамида амалга оширилди.
Текширилаётган
беморларда
ГД
даволашдан
олдин
ва
кейин,
оғиз
бўшлиғини ювишдан олдин ва кейин, тиш
пасталари билан ювишдан олдин ва кейин
В.К. Леонтиев ва Ю.A. Петрович (1976)
усули бўйича пробиркага тупуриш орқали
аралаш тупурик 10 дақиқа давомида
стимуляциясиз
йиғилди.
Туприк
намуналарини олиш ерталаб (08.00) амалга
оширилди. Намуналарни йиғишдан 1 соат
олдин беморлар чекиш, ичиш, овқатланиш
ва тишларини ювишдан бош тортдилар.
Тадқиқот бошланишидан олдин намуналар
бўлган найчалар совуқда т \ У003д - 30°C
да сақланган. Aралаш тупурик 15 дақиқа
давомида 3000 рпм тезликда сантрифüж
қилинди
ва
супернатантда
фаоллик
аниқланди.Оғиз суюқлигини лаборатория
текшируви
ТҲСИ
Марказий
клиник
лабораториясида ўтказилди. Қонда, оғиз
суюқлигида ва сийдикда лизоцим миқдори,
лактоферрин, цистатин ва липокалин-2
даражаси фермент иммуноассай усули
билан аниқланди. Тадқиқотлар "инсон"
синов тизимлари ишлаб чиқарувчиси
тавсияларига мувофиқ амалга оширилди.
Фермент иммуноассай ва биокимёвий
тадқиқотлар
компаниянинг
автоматик
анализаторлари ёрдамида амалга оширилди
«Миндрай».
Тадқиқот натижалари ва уларни
муҳокама қилиш
Клиник
тадқиқотлар
давомида
сурункали буйрак касаллиги билан оғриган
беморларда клиник курснинг хусусиятлари
ва
тиш
касалликларининг
частотаси
аниқланди. Визуал назорат усули билан
оғиз бўшлиғининг қаттиқ ва юмшоқ
тўқималарининг, тишларнинг ҳолатини
баҳолаш
амалга
оширилди.
Оғиз
тўқималарининг ҳолатини баҳолаш учун
қуйидаги индекслардан фойдаланилган:
Парма (1960) модификациясида Грин -
Вермиллион (1964) (ўйинлар-й), папиллер-
маргинал-алвеоляр
(ПМA)
гигиенаси,
муҳлерманн Ҳ. Р. (1971) томонидан қон
кетиш (СБИ) ва КПУ - карийесли,
тўлдирилган ва олиб ташланган миқдор
тиш. Тишларнинг ҳаракатланиш даражаси
ва периодонтал чўнтакларнинг чуқурлиги
баҳоланди.
Беморларнинг
субъектив
ҳиссиётларини объектив баҳолаш учун биз
ишлаб чиққан анкеталар бўйича сўров
ўтказилди. Сурункали буйрак касаллиги
билан оғриган одамларнинг периодонтал
ҳолати
назорат
гуруҳини
ташкил
етганлардан фарқ қилар еди. Шундай
қилиб, CКД билан оғриган беморларда
периодонтал
ҳолатнинг
қуйидаги
кўрсаткичлари қайд етилган. Уларнинг
гингивит ва периодонтит билан касалланиш
даражаси мос равишда 36,8% ва 81,5% ни
ташкил
етди.
Периодонтал
касаллик
курсининг интенсивлиги кўрсаткичи (CПИ
индекси) 2,46±0,17 га тенг еди. бирликлар
Беморларнинг 95,1% тартар конларини
олиб ташлашга муҳтож еди ва 9,1%
ҳолларда
оғиз
шиллиқ
қаватининг
бузилиши аниқланди. ККД билан оғриган
одамларда
свраковнинг
ёд
сонининг
кўрсаткичлари қиймати 2,34±0,14 конл еди.
бирлик, гигиена индекси - 1,91±0,17 усл.
бирлик
периодонтал
тўқималарнинг
дистрофик шикастланишлари (периодонтал
касаллик) частотаси 4,6% ни ташкил етди.
Шундай қилиб, уч йилдан ортиқ сурункали
буйрак
касаллиги
билан
оғриган
беморларнинг
клиник
тадкикоти
периодонтал ҳолатнинг хусусиятларини,
шунингдек периодонтал патологиянинг
боришини аниқлашга имкон берди. Бундай
беморлар
кўпинча
периодонтал
тўқималарнинг яллиғланиш ва дистрофик
касалликларидан, шунингдек оғиз бўшлиғи
ва
лаблар
шиллиқ
қаватининг
касалликларидан азият чекишган, бу ерда
асоратлар
таққослаш
гуруҳининг
кўрсаткичларига нисбатан аниқроқ бўлган.
ККД билан оғриган одамларда кариес ва
кариозсиз тиш лезёнларининг частотаси
мос равишда 81,7% ва 90,5% ни ташкил
етди. Шу билан бирга, ККД билан одамлар
кўпинча тишларнинг қаттиқ тўқималарига
(ханжар шаклидаги нуқсонлар, тишларнинг
аşıнмасıнıн
кучайиши,
тишларнинг
гиперестезияси), мос равишда 31,4% ва
34,5%
ҳолларда
зарар
етказишган.
Шунингдек, ККД билан оғриган ҳар бир
киши учун одонтоген инфекциянинг
сурункали периапикал ўчоқлари бўлган мос
равишда 0,67±0,05 ва 0,59±0,04 тиш
борлиги аниқланди. Шундай қилиб, ККД
билан КПУ индекси 12,8±1,11 (К - 3,7±1,83;
П - 5,3±0,47; й - 3,2±1,43) ва ҲП билан -
13,1±0,91 (К - 3,1±0,24; П - 6,8±0,53; й -
2,7±0,15). ККД билан оғриган беморлар
71,3% ва 54,6% ҳолларда, 74,5% ва 57,8%
ҳолларда даволаниш ва тиш протезларига
муҳтож едилар. CП ва CГ билан оғриган
беморлар учун
Лизоцим (мурамидаза) паст молекуляр
оғирликдаги фермент. Маълумки, лизоцим
нафақат бактериал пептидогликанларнинг
полиаминосахар гликозид алоқаларини
бузади, балки тўқима тўсиқларининг
ўтказувчанлигини тартибга солиш, оғиз
яраларини тиклаш ва даволашда ҳам
иштирок
этади.
Лизоцим
тупурикка
мононуклеар фагоцитлар томонидан фаол
секреция, шунингдек уни кўп миқдорда ўз
ичига
олган
полиморфонуклеар
лейкоцитларнинг
йўқ
қилиниши
натижасида киради. Буйраклар унинг
таркибида энг юқори бўлган органдир.
Маълумки,
зардоб
лизоцими
парчаланадиган
гранулоцитлар
ва
моноцитлардан
ҳосил
бўлади.
Ушбу
ҳужайралар парчаланиши билан у плазмага
ўтади, у ерда еркин ҳолатда бўлади,
гломерулусда осонгина филтрланади ва
проксимал тубулаларда қайта сўрилади.
Сийдик лизоцимининг келиб чиқишига
келсак,
уни
буйрак
тубулаларининг
епителия ҳужайраларида синтез қилиш
назарияси мавжуд.
ТИШБ билан оғриган беморларда
лизоцимияни
аниқлашда
соғлом
одамларнинг
кўрсаткичлари
билан
таққослаганда унинг даражаси ўртача 8
баравар ошади. Маълумки, кунига лизоцим
500 мг гача ишлаб чиқарилади ва
плазмадаги давр қисқа - оқсилнинг 75% 1
соат ичида асосан буйраклар орқали
чиқарилади. Қонда лизоцим даражасининг
пасайиши
ва
унинг
сийдикдаги
концентрациясининг ошиши, яъни.бизнинг
тадқиқотларимизда кузатилган сийдикнинг
кўпайиши беморларнинг ушбу гуруҳларида
проксимал
тубулаларнинг
функционал
фаоллигининг
бузилишини
кўрсатади.
Баъзи тадқиқотчиларнинг фикрига кўра,
тупурикдаги
лизоцим
даражасининг
ўзгаришини кузатдик (Ҳуснутдинова Л.М.,
2004; Aртюшкин С.A., 2017) шиллиқ
қаватнинг кўпайиши билан боғлиқ бўлиб,
бу шиллиқ қаватнинг антибактериал,
антивирал фаоллигини пасайишига ва оғиз
бўшлиғи ва периодонтал шиллиқ қаватдаги
яллиғланиш
жараёнларининг
фаоллашишига олиб келади.
Шундай қилиб, ТИШБ билан оғриган
беморларда тиш касалликларини ўрганиш
ва беморларнинг ушбу контингентида
буйракнинг
проксимал
тубулалари
белгиларининг натижалари ТИШБ билан
оғриган беморлар учун даволаш ва
профилактика чораларини таклиф қилишга
имкон беради.уларнинг даволаш сифати ва
ҳаётини яхшилашга қаратилган.
Хулоса
1. Сурункали буйрак касаллиги билан
оғриган беморларнинг тиш ҳолатини
ўрганиш
шуни
кўрсатдики,
соматик
патология
қаттиқ
тиш
тўқималари
патологиясининг пайдо бўлиш частотасига
ҳам, асосий тиш касалликларининг клиник
кўринишига ҳам таъсир қилади.
2.
Тубулоинтерстициал
буйрак
шикастланишининг сезгир белгиси сўлак,
қон ва сийдикда лизоцим, липокалин,
систатин ва лактоферрин фаоллигини
ўрганиш еканлиги аниқланди, бу эса ТИШБ
билан оғриган беморлар учун даволаш ва
профилактика чораларини таклиф қилишга
имкон беради.
Aдабиётлар
1.
Aгафонова Е.В., Фролова Л.Б. Тез
ривожланаётган
периодонтит
билан
оғриган беморларда терапевтик тадбирлар
мажмуасини оптималлаштириш // Тиббий
алманах. – 2011. – №2. – С. 176-179.
2.
Aлександрова
И.И.
Сурункали
буйрак етишмовчилиги бўлган беморларда
овқатланиш ҳолатининг бузилишини эрта
ташхислаш, уларнинг ривожланиш хавф
омиллари: Дис автореферати. ... тиббиёт
фанлари номзоди. – М., 2013. – 23 п.
3.
Aстахова М.И., Герасимова Л.П.
Буйракнинг
яллиғланиш
касалликлари
бўлган беморлард– тишларнинг минерал
таркиби
бузилишини
тузатиш
//
Ортодонтия. – 2007. – №2. – С. 51-54.
4.
Aстахова М.И., Герасимова Л.П.
Уролитиёз
периодонтал
тўқима
патологиясини
шакллантириш
хавфи
сифатида // Периодонтология. – 2010. – №4.
– С. 41-44.
5.
Aстахова М.И., Герасимова Л.П.,
Павлов В.Н. Сурункали буйрак касаллиги
бўлган
беморларда
периодонтал
тўқималарнинг ҳолатини лазер Допплер
флоуметрияси
ёрдамида
баҳолаш
//
Бошқирдистоннинг тиббий бюллетени. –
2010. – № 1. – С. 55-58
6.
Нигматов Р. Состояние полости рта
у больных с заболеваниями внутренних
органов:
диагностика,
лечение
и
профилактика: Дис.… д-ра мед. наук
//Ташкент: ТашМА. – 2006.
7.
Нигматов
Р.
Н.
и
др.
Микроциркуляция тканей пародонта у
больных сахарным диабетом и диффузным
токсическим зобом по данным лазерной
допплеровской
флоуметрии
//Stomatologiya.-2003. – 2003. – С. 1-2.
8.
Нигматов Р.Н., Мусаева К.А.,
Юлдашева Н.Р. Состояние пародонта и
костной ткани челюстей у больных с
хроническим
гломерулонефритом
аутоиммунной этиологии // Научный
журнал
«Инфекция,
иммунитет
и
фармакология», Т., 2008, № 1.-С.70-74.
Цель:
выявление маркеров защитной
системы слюны, крови и мочи у больных с
тубулоинтерстициальным
поражением
почек.
Материал
и
методы:
под
наблюдением
были
58
больных
с
хронической болезнью почек, то есть с
тубулоинтерстициальным
поражением
почки,
находящихся
на
лечении
в
нефрологическом
отделении
клиники
Ташкентского
государственного
стоматологического института в 2018-2019
гг. Контрольная группа – 18 человек со
здоровой полостью рта и без патологии
почек.
Результаты:
соматическая
патология
влияет
как
на
частоту
встречаемости патологии твердых тканей
зубов, так и на клиническую картину
основных стоматологических заболеваний.
Чувствительным
признаком
тубулоинтерстициального поражения почек
является активность лизоцима, липокалина,
цистатина и лактоферрина в слюне, крови и
моче.
Выводы:
проведение лечебно-
профилактических мероприятий у больных
с
хроническом
болезнью
почек
способствует улучшению их качества
жизни.
Ключевые
слова:
тубулоинтер-
стициальное поражение почек, хроническая
болезнь почек, патология твердых тканей
зубов.
Maqsad:
tubulointerstitial buyrak kasalligi
bo'lgan bemorlarda tupurik, qon va siydikning
himoya tizimining markerlarini aniqlash.
Material va usullar:
2018-2019-yillarda
Toshkent
davlat
stomatologiya
instituti
klinikasi nefrologiya bo‘limida surunkali
buyrak kasalligi, ya’ni tubulointerstitial buyrak
shikastlanishi bilan og‘rigan 58 nafar bemor
kuzatuv ostida olindi. Nazorat guruhi og'iz
bo'shlig'i sog'lom va buyrak patologiyasi
bo'lmagan 18 kishidan iborat edi.
Natijalar:
somatik
patologiya
tishlarning
qattiq
to'qimalari patologiyasi bilan kasallanish
darajasiga
ham,
asosiy
stomatologik
kasalliklarning klinik ko'rinishiga ham ta'sir
qiladi.
Tubulointerstitial
buyrak
shikastlanishining sezgir belgisi tupurik, qon
va siydikdagi lizozim, lipokalin, sistatin va
laktoferrinning faolligidir.
Xulosa:
Surunkali
buyrak kasalligi bilan og'rigan bemorlarda
terapevtik va profilaktika choralarini o'tkazish
ularning hayot sifatini yaxshilaydi.
Kalit so'zlar:
tubulointerstitial buyrak
kasalligi, surunkali buyrak kasalligi, tish qattiq
to'qimalarining patologiyasi.
Objective:
To identify markers of the
defense system of saliva, blood and urine in
patients with tubulointerstitial kidney disease.
Material and methods:
Under observation
there were 58 patients with chronic kidney
disease, that is, with tubulointerstitial kidney
damage, being treated in the nephrology
department of the clinic of the Tashkent State
Dental Institute in 2018-2019. The control
group consisted of 18 people with a healthy
oral cavity and no kidney pathology.
Results:
Somatic pathology affects both the incidence
of pathology of hard tissues of the teeth and
the clinical picture of the main dental diseases.
A sensitive sign of tubulointerstitial kidney
damage is the activity of lysozyme, lipocalin,
cystatin and lactoferrin in saliva, blood and
urine.
Conclusions:
Carrying out therapeutic
and preventive measures in patients with
chronic kidney disease improves their quality
of life.
Key
words:
tubulointerstitial
kidney
disease, chronic kidney disease, pathology of
dental hard tissues.