О противоправности деяния и причинении вреда без вины

CC BY f
47-49
10
4
Поделиться
Тургунбoев Э. (2008). О противоправности деяния и причинении вреда без вины. Обзор законодательства Узбекистана, (2), 47–49. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/uzbek_law_review/article/view/14527
Э Тургунбoев, Ташкентский государственный юридический университет

Исследователь

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В введении автор характеризует понятие преступления и его квалификации. В основной части статьи рассматриваются вопросы нанесения вреда в невиновном состоянии и ошибки в противозаконности деяния.В заключении автор дает свои теоретические выводы и предложения.

Похожие статьи


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2008

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

47

Э

.

О

.

Турғунбоев

ТДЮИ

тадқиқотчиси

ҚИЛМИШНИНГ

ҲУҚУҚҚА

ХИЛОФЛИГИГА

НИСБАТАН

ХАТО

ВА

АЙБСИЗ

ҲОЛДА

ЗАРАР

ЕТКАЗИШ

ҲАҚИДА

Жиноят

таркиби

элементларининг

ҳар

бири

қилмишни

жиноят

деб

топишда

,

уни

тўғри

квалификация

қилишда

катта

аҳамиятга

эгадир

.

Шунинг

учун

ҳам

жиноят

таркибини

тўғри

аниқлаш

жиноят

жавобарлик

масаласини

ҳал

қилишнинг

негизи

ҳисобланади

.

Жиноят

таркиби

элементлари

орасида

субъектив

томон

алоҳида

ўрин

тутиб

,

шахсни

содир

этган

ижтимоий

хавфли

қилмишига

бўлган

руҳий

муносабатида

ифодаланади

.

Содир

этилган

жиноятга

бўлган

руҳий

муносабат

шахсни

айбли

ёки

айбсизлигини

,

қилмишни

жиноят

қонунининг

у

ёки

бу

нормаси

билан

квалификация

қилинишини

белгиловчи

омиллардан

биридир

.

Айбдорнинг

жиноят

содир

этишдаги

хатоси

руҳий

жараён

,

айбдорнинг

содир

этилаётган

қилмишни

ёки

жараённи

англаши

билан

боғлиқ

бўлганлиги

учун

ҳам

айб

масаласини

ўрганиш

жараёнида

таҳлил

қилинади

.

Шундай

хато

турларидан

бири

юрдик

хато

бўлиб

,

шахс

ўз

қилмишини

жиноят

ёки

жиноят

эмаслиги

,

унинг

оқибати

,

қилмишнинг

жиноят

-

ҳуқуқий

квалификацияси

,

шунингдек

содир

этилган

жиноят

учун

тайинланиши

мумкин

бўлган

жазонинг

тури

ва

миқдори

ҳақида

нотўғри

тасаввур

қилади

1

.

Содир

этилаётган

қилмишнинг

юридик

моҳиятига

нисбатан

хато

деганда

,

қилмишнинг

ижтимоий

хавфли

ёки

хавфли

эмаслиги

,

унинг

ҳуқуққа

хилоф

ёки

хилоф

эмаслиги

,

ҳуқуққа

хилоф

бўлса

,

қайси

ҳуқуқ

соҳаси

билан

жавобгарлик

масаласининг

ҳал

қилинишига

(

фуқаролик

,

маъмурий

ёки

жиноят

қонунчилиги

)

нисбатан

янглишиш

тушунилади

.

Ҳозирги

замон

жиноят

ҳуқуқида

қилмишнинг

юридик

моҳиятига

нисбатан

хатонинг

мазкур

турининг

аҳамиятига

турлача

баҳо

берилади

.

Айрим

манбааларда

қилмишнинг

юридик

моҳиятига

нисбатан

хато

ҳеч

қандай

жиноят

-

ҳуқуқий

аҳамиятга

эга

эмас

деб

қаралади

2

.

Бу

фикрни

қўллаб

-

қувватловчилар

содир

этилган

қилмишнинг

юридик

хусусияти

ва

ҳуқуқий

оқибатига

нисбатан

хато

қилган

шахс

жавобгарлиги

унинг

субъектив

фикрига

қараб

эмас

,

балки

қонун

чиқарувчининг

ЖК

Махсус

қисмининг

аниқ

бир

нормасида

ифодаланган

юридик

баҳосига

қараб

белгиланишини

айтишади

3

.

Бошқаларида

унинг

аҳамиятига

алоҳида

эътибор

берилиб

,

жиноий

жавобгарликка

таъсир

қилувчи

ва

таъсир

қилмайдиган

хатоларга

ажратадилар

4

.

Хатто

,

қатор

давлатлар

жиноят

қонунчилиги

қилмишнинг

юридик

моҳиятига

нисбатан

хатони

жиноий

жавобгарликни

истисно

қилувчи

ҳолатлар

қаторига

киритади

(

Польша

,

Испания

,

ГФР

,

Грузия

,

Туркманистон

,

Австрия

).

Амалдаги

Ўзбекистон

Республикаси

Жиноят

кодесининг

21-24-

моддаларида

айблилик

масаласини

1

Юридический

энциклопедический

словарь

/

Под

ред

.

М

.

Н

.

Марченко

.

М

.:

Проспект

, 2006.

С

.121.

2

Рарог

А

.

И

.

Субъективная

сторона

и

квалификация

преступ

-

лений

.

М

.:

Профобразование

. 2001.

С

.90.

3

Уголовное

право

:

Общая

часть

.

Учебник

для

вузов

/

Ответ

-

ственные

редакторы

:

д

.

ю

.

н

.,

проф

.

И

.

Я

.

Козаченко

и

д

.

ю

.

н

.,

проф

.

З

.

А

.

Незманова

.

М

.:

ИНФРА

М

-

НОРМА

, 1997.

С

.207.

4

Флетчер

Дж

.,

Наумов

А

.

В

.

Основания

концепции

современ

-

ного

уголовного

права

.

М

.:

Юристь

, 1998.

С

.381.

ҳал

қилишда

қилмишнинг

ҳуқуққа

хилофлигини

билганлик

эмас

,

унинг

ижтимоий

хавфлилигини

англаганлик

аҳамиятга

эгалиги

белгиланган

.

Бу

қоида

қадимги

рим

ҳуқуқида

мавжуд

бўлган

Қонунни

билмаслик

жавобгарликдан

озод

қилмайди

-

лот

.

“ignorantia juris semper hocet”

5

деган

аксиомадан

келиб

(

исбот

талаб

қилмайдиган

қоида

)

чиққан

.

Тўғри

,

жиноят

қонуни

ривожланишининг

дастлабки

босқичларида

фақат

зўрлик

ишлатиб

содир

этиладиган

ва

аҳлоқсиз

ҳаракатлар

жиноят

сифатида

тан

олинган

эди

ҳамда

бундай

ҳуқуқий

таъқиқлар

барчага

маълум

бўлган

.

Агар

шахс

қасддан

одам

ўлдириш

,

баданга

шикаст

етказиш

ёки

номусга

тегиш

каби

қилмишларнинг

жиноийлигини

билмаса

,

у

жиноий

жавобгарликдан

озод

қилинмаган

,

қилинмайди

ҳам

.

Лекин

бугунги

кунга

келиб

жиноят

қонунчилигида

шундай

нормалар

мавжудки

,

жумладан

иқтисодий

жиноятлар

,

экология

соҳасидаги

жиноятлар

,

шахс

қилмишида

жиноят

аломатлари

борлигини

аниқлаш

учун

бошқа

ҳуқуқ

нормаларига

мурожаат

қилиш

талаб

этилади

,

яъни

бланкет

диспозицияли

нормалар

.

Бу

каби

жиноят

ҳуқуқий

нормаларда

тақиқнинг

мавжудлигини

хатто

малакали

ҳуқуқшунослар

ҳам

,

кўп

йиллик

иш

тажрибасига

эга

бўлган

амалиётчилар

ҳам

билмайди

.

Чунки

қилмишнинг

жиноийлигини

белгиловчи

қоидалар

қонуности

характерига

эга

бўлиб

,

уларнинг

қабул

қилиниши

ёки

бекор

бўлиши

,

шунингдек

уларга

киритилаётган

ўзгартиришлар

ҳақида

айрим

вазиятларда

зудлик

билан

хабардор

бўлишнинг

имкони

бўлмайди

ёхуд

бу

каби

нормалар

мутасадди

шахслар

томонидан

нотўғри

шарҳланади

.

Шундай

ҳолларда

қилмишнинг

ҳуқуққа

хилофлигига

нисбатан

қилинган

хато

жиноий

жавобгарлик

масаласини

ҳал

қилишда

албатта

ҳисобга

олиниши

лозим

деб

ҳисоблаймиз

.

Бироқ

қилмишнинг

ғайриқонунийлигини

англаш

жиноят

субъектив

томонига

киритилмай

,

фақат

жиноят

белгиси

сифатида

Ўз

.

Р

.

ЖКнинг

14-

моддасида

акс

этган

.

Унга

кўра

,

Жиноят

кодекси

билан

тақиқланган

айбли

ижтимоий

хавфли

қилмиш

(

ҳаракат

ёки

ҳаракатсизлик

)

жиноятдир

.

Жиноятга

берилган

таърифдан

кўришимиз

мумкинки

,

жиноятнинг

белгиларидан

бири

унинг

ғайриқонунийлиги

,

яъни

Жиноят

кодекси

билан

таъқиқланганлигидир

.

Ғ

айриқонунийлик

деганда

,

аниқ

ҳаракат

ёки

ҳаракатсизлик

қонун

билан

жазо

қўллаш

таҳдиди

остида

тақиқланганлиги

ва

бундай

қилмишни

содир

этган

шахс

ҳар

доим

Жиноят

кодексини

бузиши

тушунилади

.

Ғ

айриқонунийлик

қилмишни

жиноят

деб

топишнинг

белгиларидан

биридир

.

Айблилик

масаласини

ҳал

қилиш

учун

эса

,

қилмишнинг

ғайриқонунийлигини

билганлик

ёки

билиши

лозимлиги

эмас

,

уни

ижтимоий

хавфлилигини

билганлиги

зарурий

белги

ҳисобланади

.

Агар

шахс

содир

этаётган

қилмишининг

ижтимоий

хавфини

англамаган

ва

англаши

ҳам

мумкин

бўлмаган

бўлса

,

у

айбсиз

ҳолда

зарар

етказган

деб

топилади

.

Шунинг

учун

ҳам

юридик

хатонинг

бу

турини

ЖКнинг

24-

моддасида

белгиланган

айбсиз

ҳолда

зарар

етказишдан

фарқини

аниқлашимиз

шарт

.

Айбсиз

ҳолда

зарар

етказиш

тушунчаси

1994

йилда

қабул

қилинган

Ўзбекистон

Республикаси

ЖКда

биринчи

марта

мустаҳкамланди

.

Жиноят

ҳуқуқи

назарияси

ва

амалиётида

айбсиз

ҳолда

зарар

етказиш

ҳар

доим

5

Дождев

Д

.

В

.

Римское

право

:

Учебник

для

вузов

/

Под

ред

.

В

.

С

.

Нерсесянца

.

М

., 1998.

С

. 83–84.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2008

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

48

жиноят

таркиби

элементи

,

яъни

субъектив

томоннинг

йўқлиги

сабабли

шахсни

жиноий

жавобгарликка

тортмасликка

асос

бўлади

.

Шахсда

содир

этилган

қилмишга

нисбатан

айбли

руҳий

муносабат

мавжуд

бўлмайди

.

Шу

сабабли

ҳам

биз

И

.

М

.

Тяжковнинг

айбсиз

ҳолда

зарар

етказиш

жиноий

жавобгарликдан

озод

қилишга

асос

бўлади

1

,

деган

фикрига

қўшила

олмаймиз

.

Чунки

биринчидан

,

шахсни

жиноий

жавобгарликдан

озод

қилиш

учун

у

томонидан

содир

этилган

қилмишда

жиноят

таркибининг

барча

аломатлари

талаб

қилинади

.

Айбсиз

ҳолда

зарар

етказишда

эса

жиноят

таркиби

элементи

субъектив

томони

мавжуд

бўлмайди

.

Иккинчидан

,

шахсни

фақатгина

ЖКнинг

64-68-

моддаларида

белгиланган

асосларга

кўра

жавобгарликдан

озод

қилиш

мумкин

.

ЖКнинг

24-

моддасида

айбсиз

ҳолда

зарар

етказишнинг

шундай

тури

берилганки

,

бу

жиноят

ҳуқуқи

назариясида

субъектив

вазият

ёки

казус

деб

аталади

.

Унга

кўра

шахс

ўз

қилмишининг

ижтимоий

хавфини

англамаган

,

англаши

мумкин

ва

лозим

бўлмаган

ёки

унинг

ижтимоий

хавфли

оқибатларига

кўзи

етмаган

ва

иш

ҳолатларига

кўра

кўзи

етиши

лозим

ҳам

бўлмаган

бўлса

,

бундай

қилмиш

айбсиз

ҳолда

зарар

етказиш

деб

топилади

.

Берилган

таърифдан

кўриниб

турибдики

,

казус

шахснинг

руҳий

муносабатининг

бир

тури

сифатида

,

ўз

қилмиши

ёки

унинг

оқибатларини

нотўғри

тасаввур

қилишидир

.

Казусда

шахснинг

кўзи

етиши

лозим

бўлмаган

хатолик

мавжу

бўлади

.

Айбсиз

ҳолда

зарар

етказишда

шахс

қонун

ёки

ўрнатилган

қоидалар

доирасида

ҳаракат

қилади

.

Айбсиз

ҳолда

зарар

етказиш

ҳуқуқий

тақиқнинг

бор

ёки

йўқлигига

нисбатан

эмас

,

балки

,

муайян

вазиятда

ўз

қилмишининг

ижтимоий

хавфлилги

ёки

ижтимоий

хавфли

оқибатларни

келтириб

чиқариши

мумкинлигига

янглишилади

.

ЖКнинг

24-

моддасига

кўра

айбсиз

ҳолда

зарар

етказиш

2

га

бўлинади

:

1)

ўз

қилмишининг

ижтимоий

хавфлилик

хусусиятини

англамаганлик

ва

англаши

мумкин

ва

лозим

бўлмаганлиги

;

2)

ижтимоий

хавфли

оқибатларни

келиб

чиқишига

кўзи

етмаган

ва

иш

ҳолатларига

кўра

кўзи

етиши

лозим

бўлмаган

ҳолда

зарар

етказиш

.

Қилмишнинг

ижтимоий

хавфлилигини

англамаслик

казуснинг

бир

тури

бўлиб

,

формал

таркибли

жиноятларда

қилмиш

фактик

жиҳатдан

содир

этилганда

юзага

келади

.

Казусннинг

бу

турида

шахс

қасддан

содир

этиладиган

жиноятнинг

объектив

томонини

фактик

жиҳатдан

бажарсада

,

бошқа

шахсни

унинг

хато

қилишига

сабаб

бўлувчи

ҳаркатлари

туфайли

, “

жиноят

содир

этиш

воситаси

га

айланиб

қолади

.

Масалан

,

А

.

исмли

шахс

аэрапортда

К

.

исмли

шахснинг

олдига

келиб

,

бошқа

шаҳардаги

касал

қариндошига

дорилар

солинган

пакетни

олиб

бориб

беришни

илтимос

қилади

.

Пакет

ичида

эса

,

гиёҳвандлик

моддалари

мавжуд

бўлади

.

Шахс

бунда

ўз

қилмишининг

ижтимоий

хавфлилигини

англамаган

ва

англаши

ҳам

мумкин

бўлмайди

.

Қилмишнинг

ижтимоий

хавфлилигини

англамасдан

зарар

етказиш

фақат

формал

таркибли

жиноятларда

мавжуд

бўлади

,

яъни

тўғри

қасддан

содир

этиладиган

жиноятларда

.

1

Курс

уголовного

права

:

Общая

часть

.

Т

.1.

Учение

о

преступ

-

лениях

:

Учебник

для

вузов

/

Под

ред

.

Н

.

Ф

.

Кузнецовой

,

И

.

М

.

Тяжковой

.

М

.:

Зерцало

, 2002.

С

.340.

Шунингдек

,

айрим

ҳолларда

зарар

етказиш

вазият

билан

боғлиқ

бўлиши

мумкин

.

Масалан

,

тепловоз

хайдовчиси

Р

.,

семафорни

қизил

чироғидан

ўтиб

,

олдида

турган

поездга

бориб

урилиши

натижасида

жиддий

зарар

етказади

.

Тўқнашувдан

кейин

аниқланишича

ўша

пайтда

қаттиқ

қор

бўрони

бўлаётган

ва

семафор

қор

билан

қопланганлиги

учун

машинист

семафор

чироқларини

кўриш

имконига

эга

бўлмаган

.

Келтирилган

мисолда

шахс

айбсиз

ҳолда

ижтимоий

хавфли

қилмишни

содир

этган

.

Айрим

ҳолларда

зарар

етказишга

юзага

келган

вазият

ва

шахсга

хос

бўлган

сифатлар

сабаб

бўлади

.

Ўз

шеригининг

овозини

эшитмаган

энергетика

бўлими

оператори

М

.

кнопкани

босиши

натижасида

корхонада

портлаш

юзага

келиб

,

кўп

миқдорда

зарар

етади

.

М

.

ишга

келган

пайтда

тўсатдан

қулоқлари

эшитмай

қолганлиги

сабабли

ўз

хамкасбини

эшитмаганлигини

айтади

.

Шунингдек

бу

пайтда

цехда

қаттиқ

шовқин

бўлган

.

М

.

нинг

кўрсатмалари

ўрганилгач

,

суд

-

тиббий

экспертаза

хулосасига

кўра

ўша

пайтда

М

.

нинг

эшитиш

қобилияти

40 %

гача

пасайиб

кетганлиги

аниқланди

.

Бу

вазиятда

субъектив

мезоннинг

йўқлиги

индивидуал

хусусият

(

қулоғининг

эшитмаслиги

)

ва

юзага

келган

вазият

(

цехдаги

шовқин

)

билан

бевосита

боғлиқдир

.

Шунингдек

айрим

олимлар

,

Ўз

.

р

.

ЖКда

назарда

тутилмаган

казуснинг

учинчи

турини

ҳам

ажратишади

.

Казуснинг

бу

турида

шахс

ижтимоий

хавфли

оқибатларни

олдиндан

кўрган

ҳолда

,

уни

олдини

олишга

асосли

равишда

(

асоссиз

равишда

эмас

)

умид

қилади

,

яъни

ўз

-

ўзига

ишонишнинг

зарурий

белгилари

мавжуд

бўлмайди

.

Ўз

-

ўзига

ишонишда

шахс

объектив

жиҳатдан

хавфни

бартараф

этиши

мумкин

бўлган

вазиятни

хато

баҳолайди

.

Казуснинг

бу

турида

эса

шахснинг

ҳисоби

асосли

бўлади

,

зарар

эса

шахсга

айб

қилиб

қўйиш

мумкин

бўлмаган

бошқа

сабабга

кўра

келиб

чиқади

2

.

Айбсиз

ҳолда

зарар

етказишдан

ва

қилмишнинг

ҳуқуққа

хилофлигига

нисбатан

хатонинг

кўрсатиб

ўтилган

белгилари

ва

турларидан

келиб

чиқиб

,

қуйидаги

фарқили

жиҳатларини

кўрсатишимиз

мумкин

:

1)

қилмишнинг

ҳуқуққа

хилофлигига

нисбатан

хатода

шахс

нафақат

ўз

қилмишнинг

ижтимоий

хавфлигини

,

балки

қонун

билан

тақиқланганлигини

ҳам

англамайди

,

унинг

англашига

ҳам

имкон

бўлмайди

.

2)

айбсиз

ҳолда

зарар

етказишда

шахс

ўз

қилмишининг

ҳуқуққа

хилофлигини

ҳам

,

ижтимоий

хавфлилигини

ҳам

билади

,

фақат

муайян

вазиятдагина

содир

этаётган

қилмишини

ижтимоий

хавфли

эмас

деб

ҳисоблайди

.

Мазкур

икки

жиҳат

қилмишнинг

ҳуқуққа

хилофлигига

нисбатан

хато

ва

айбсиз

ҳолда

зарар

етказишни

бир

-

биридан

фарқлашга

имкон

беради

.

Демак

,

қилмишнинг

ҳуқуққа

хилофлигига

нисбатан

хатода

шахс

ўз

қилмишининг

ҳуқуққа

хилофлигини

билмайди

,

билиш

имконига

ҳам

эга

бўлмайди

.

Айбсиз

ҳолда

зарар

етказишда

қилмишнинг

ҳуқуққа

хилофлигини

билади

,

бироқ

қилмишнинг

ижтимоий

хавфлилигини

англашга

имкон

бермайдиган

маълум

бир

вазиятлар

туфайли

жиноят

қонуни

билан

қўриқланадиган

ижтимоий

муносабатларга

зарар

етказади

.

Бундай

вазиятда

қилмишнинг

ижтимоий

хавфини

англаш

имкони

бўлмаганлиги

учун

ҳам

жиноий

жавобгарликка

тортилмайди

.

2

Питецкий

В

.

Виды

невиновного

причинения

вреда

в

уголов

-

ном

праве

//

Уголовное

право

.

М

., 2003.

4.

С

.57.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2008

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

49

Резюме

В

введении

автор

характеризует

понятие

престу

-

пления

и

его

квалификации

.

В

основной

части

статьи

рассматриваются

вопро

-

сы

нанесения

вреда

в

невиновном

состоянии

и

ошибки

в

противозаконности

деяния

.

В

заключении

автор

дает

свои

теоретические

вы

-

воды

и

предложения

.

Abstract

In the introductory part of the article the author

characterizes concept of a crime and its qualification.

In the basic part of the article questions of drawing

of harm in an innocent condition and mistakes in illegality
of act are considered.

In the conclusion the author gives the theoretical

conclusions and offers.
















































Ё

.

Хайдарова

Соискатель

Института

философии

и

права

им

.

И

.

Муминова

АН

РУз

К

ОПРЕДЕЛЕНИЮ

ПОНЯТИЯ

КРИМИНАЛЬНОЙ

СУБКУЛЬТУРЫ

Культура

это

совокупность

производственных

,

общественных

и

духовных

достижений

людей

1

.

С

культурологической

точки

зрения

,

культура

это

сис

-

тема

внебиологически

выработанных

механизмов

,

благодаря

которым

стимулируется

,

программируется

и

реализуется

активность

людей

в

обществе

2

.

По

другому

определению

,

культура

это

определенная

совокуп

-

ность

социально

приобретенных

и

транслируемых

из

поколения

в

поколение

значимых

символов

,

идей

,

ценностей

,

обычаев

,

верований

,

традиций

,

норм

и

правил

поведения

,

посредством

которых

люди

органи

-

зуют

свою

жизнедеятельность

3

.

Культурное

наследие

главное

богатство

нашей

цивилизации

,

именно

культура

отличает

человека

прошлого

от

человека

современности

;

культурные

традиции

служат

отличием

одного

народа

от

другого

,

по

культуре

человека

судят

о

нем

окружающие

.

Однако

господствующая

в

обществе

культура

не

носит

уни

-

версального

характера

для

всех

членов

общества

.

Су

-

ществуют

малые

группы

,

имеющие

свою

альтернатив

-

ную

культуру

,

отличающуюся

от

культуры

официаль

-

ной

или

даже

отрицающую

ее

.

Данное

явление

обу

-

словило

возникновение

понятия

«

субкультура

» (

англ

.

subculture —

подкультура

).

Субкультура

это

система

ценностей

,

установок

,

способов

поведения

и

жизненных

стилей

определенной

социальной

группы

,

отличаю

-

щаяся

от

господствующей

в

обществе

культуры

,

хотя

и

связанная

с

ней

4

.

С

криминологической

точки

зрения

,

субкультуры

это

структурные

и

функциональные

образования

,

отличающие

лиц

,

принадлежащих

к

ним

,

от

остальных

членов

общества

,

и

проявляю

-

щих

чувство

общественности

5

.

Хотя

термин

«

субкультура

»

относительно

моло

-

дой

и

первым

его

стал

использовать

Т

.

Парсонс

6

,

кри

-

минальная

субкультура

существует

столько

же

,

сколько

существует

преступность

,

и

невозможно

не

согла

-

ситься

с

В

.

Ф

.

Пирожковым

,

утверждавшим

, «

что

пре

-

ступности

без

криминальной

субкультуры

не

бывает

,

так

же

как

данная

субкультура

не

может

существовать

без

преступности

»

7

.

Первым

отечественным

исследователем

крими

-

нальной

субкультуры

можно

по

праву

назвать

Ф

.

М

.

Достоевского

.

В

его

повести

«

Записки

из

мертвого

до

-

ма

»,

опубликованной

в

1861

г

.,

отражены

впечатления

пережитого

и

увиденного

им

на

каторге

в

Сибири

,

в

Ом

-

1

Ожегов

С

.

И

.,

Шведова

Н

.

Ю

.

Толковый

словарь

русского

языка

:

80 000

слов

и

фразеологических

выражений

/

РАН

;

Российский

фонд

культуры

. 2-

е

изд

.,

испр

.

и

доп

.

М

.:

АЗ

Ъ

, 1995.

С

.307.

2

См

.:

Культурология

.

Ростов

н

/

Д

:

Феникс

, 1995.

С

.13.

3

См

.:

Хоруженко

К

.

М

.

Культурология

:

Энциклопедический

словарь

.

Ростов

н

/

Д

:

Феникс

, 1997.

С

. 228–229.

4

См

..:

Социологический

словарь

/

Пер

.

с

англ

.;

под

ред

.

С

.

А

.

Ерофеева

.

Казань

:

Изд

-

во

:

Казанского

университета

, 1997.

С

.325.

5

См

.:

Криминология

:

Словарь

-

справочник

/

Пер

.

с

нем

.;

сост

.

Х

.-

Ю

.

Кернер

.

М

.:

НОРМА

, 1998.

С

. 306.

6

См

.:

Кравгенко

А

.

И

.

Культурология

:

Словарь

.

М

.:

Академи

-

ческий

проект

, 2000.

С

. 557.

7

Пирожков

В

.

Ф

.

Законы

преступного

мира

молодежи

(

крими

-

нальная

субкультура

).

Тверь

:

ИПП

«

Приз

», 1994.

С

. 36–37.

Библиографические ссылки

Юридический энциклопедический словарь I Под ред. М.Н.Марченко. М.: Проспект. 2006. С.121.

Рарог А.И. Субъективная сторона и квалификация преступлений. М.: Профобразование. 2001. С.90.

Уголовное право: Общая часть. Учебник для вузов / Ответственные редакторы: д.ю.н., проф. И.Я.Козаченко и д.ю.н., проф. З А.Незманова. М.: ИНФРА М-НОРМА. 1997. С.207.

Флетчер Дж., Наумов А В Основания концепции современного уголовного права. М.: Юристь. 1998. С.381.

Дождев Д.В Римское право: Учебник для вузов / Под ред, В.С.Нерсесянца. №.. 1998. С. 83-84.

Курс уголовного права: Общая часть. Т.1. Учение о преступлениях: Учебник для вузов / Под ред. Н.Ф Кузнецовой, И.М.Тяжковой. М.: Зерцало. 2002. С.340.

Питецкий В. Виды невиновного причинения вреда в уголовном праве II Уголовное право. №.. 2003. №4. С.57.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов